Људи Духа

Дух Божији некад тако јасно делује кроз људе да то буде очигледно.

Људи Духа

После сусрета и дружења са људима Духа, човек осети слично благодатно дејство као кад учествује у Светим Тајнама. Али и шта је Света Тајна ако не други назив за Сусрет? И зато нема Цркве и нема благодати мимо пријатељства. Реч „ближњи“ значи – онај који нам је близак, онај који нам прија. Пријатељ. То је Бог и то су Његови људи.

Човек може провести читав век у близини људи које ипак не сматра пријатељима. Осети њихову лаж, погађа га њихов цинизам, или се не осећа природно у њиховом присуству. Разговор је усиљен, разматраш сваку реч пре него што би је изговорио, прећуткујеш тајне јер сматраш да их они не би разумели, ни чували. Кријеш осећања и самим тим, осећаш се помало лажним. А то није природно, ни нормално, да се човек осећа као лажан. Зато избегава такве особе. Не би никад одбио да им помогне или учини, не би их назвао странцима или непријатељима, али душа, просто, не пријања уз њих. Немају духа. Човек их једно време може призивати ка животу у духу, али неће желети никоме да се намеће.

А постоје и људи које можеш у једном дану упознати и препознати дух којим се крећу. Људи који ти постану велики пријатељи макар се и веома ретко сретали. Разговор са њима је природан, спонтан, тече као река. Дозвољаваш себи да будеш сасвим огољен и искрен, и то те лечи. Смејеш се и плачеш без устручавања, и откриваш истине о себи. Јер и томе пријатељи служе – да ти открију ко си ти.
Човек духа ће имати много пријатеља, јер ипак верујем да људи траже и чувају оне који у себи носе благодат и радост сусрета. Ако се осећаш усамљено, што се тиче пријатеља, могу постојати три разлога за то. Или ти сам немаш дух, ни жељу за правим и искреним дружењем, иза чега лежи доза себичности и чамотиње. Могуће је да, у чистоти срца, не умеш да разликујеш искрене људе од превараната, па су многи злоупотребили твоје добре намере. Ништа зато, ако си повређен, држи се оних који те цене и воле. А могуће је, просто, да су животне околности такве да си тренутно окружен људима у чијој близини ти није пријатно. Назови или обиђи искрене пријатеље и усамљеност ће проћи.
Опет, не треба лако одустајати од људи. Нити се слепо држати првог утиска, макар често био и најисправнији. Људи стичу и губе дух. Клону и уздижу се. Требамо бити ту за њих. Христос је прихватио друштво издајника Јуде, кукавице Петра, порезника Матеја, итд. Прихвата и сваког од нас. Треба бити и у друштву нама напорних људи. Ко зна, можда им Бог, и мимо нашег знања, преко нас пружи утеху и снагу.

Марко Радаковић Блог "Авденаго"