Тешка времена, пријатељу мој

Тешка времена пробуде све најгоре или најбоље у човеку. Зависи од оног шта човек носи у себи, зависи колико трезвено стражари над собом.

Тешка времена, пријатељу мој


Тако се ревносни хришћани у кризним временима често пројаве као уплашени нељуди; или људи који су словили за грешнике пројаве се као пријатељи. А некад и обратно, нема правила.
Ово није новина, то је бивало кроз историју.
И све се сувише често претвори у нездраву препирку и поделу.
Мислим да је далеко корисније од препирки - помоћ, било које врсте. Ко је у карантину, донесимо му намирнице или лекове. Ко је у несташици, ако можемо, помозимо му, тешка су времена. Ко је забринут, нађимо се. Ко је тужан, тугујмо уз њих. Ко је уплашен, утешимо. Ако и ништа од тога не можемо, увек можемо да се молимо Богу за њих.
Не говорим ово као неко ко је морално надмоћан, напротив. Говорим научен својим грешкама. У почетку сам се повукао, ућутао, у великом незнању шта се уопште дешава, а можда сам просто био равнодушан за другог, што је страшно.
Тешка су времена и ваљда ће се завршити. Не заборавимо да и у тешким временима имамо одговорност да останемо људи. Чак је тад и већа одговорност. Све су ово испити наше људскости и начини да изборимо себе. Све је ово показатељ отупелости или топлине нашег срца. Све је ово живот, само се сад пројављује израженије, брже, згужваније, некако се згурала искушења и прилике на густу хрпу, па у свему томе некад омашимо да препознамо исправно од погрешног.
Будимо будни и трезвени, са Богом у срцу, и пружених руку ка ближњима.
Наравно, јасно ми је да многи не маре за све поменуто. Да је многима најважније да пруже физичку и материјалну егзистенцију себи сада, и све подреде тој идеји. Спасити себе. Можда укључе двоје, троје најближих у исту идеју, али све остало је исто. Гази друге, само да би преживео. Повреди да би опстао, надјачао. То је тужан и трагичан начин живота.
Хришћани знају да без Крста нема мира, без (са)страдања нема ни искрене радости, без љубави нема спасења, ни у овом ни у животу после смрти.
Па нека нам Бог помогне у наставку борбе. И нек се смилује онима који се боре на погрешан начин, на погрешном фронту, са погрешним оружјем. Јер то су погибије страшне и трагичне колико су и беспотребне и бесмислене 

Марко Радаковић

Сличан текст: Хришћанство мора бити делатно