Положајници женског пола?

Празновање Божића код Срба је праћено мноштвом обичаја. Неки од њих су потекли из периода многобоштва али су им мисионари дали хришћанско значење. За Божић се на извесни начин поставља амбијент који прославља Христово рођење. На богослужењима се пева „Дјева ДАНАС превечнога рађа“, или „рајском храном ЈА се частим“. Сви учествујемо у догађају Христовог рођења, оно се тиче свих нас и превазилази границе времена и простора.

Положајници женског пола?

Овај литургијски доживљај многи преносе и у своје породице и домове, те стављају сламу испод стола, да дочарају амбијент штале у којој је Христос рођен. Уносе бадњак који симболише дрво које су палили кад се Христос родио. Положајник данас симболише мудраце који су дошли у пећину и прославили Божију љубав.

Проблем, међутим, настаје кад се овим симболичним радњама придаје сујеверно и магијско значење. Тако се у неким крајевима уврежило мишљење да положајник мора бити мушко због оног сујеверја које нема никакву повезаност са православном традицијом и чак се и коси са њом: „ко вам први уђе у кућу на Божић, таква ће вам бити цела година“.  Већ у самом почетку видимо да  многи  суде о (не)квалитету људи који су им дошли у дом, што нипошто није хришћански. 

Везано за својеврсни шовинизам, ту је и схватање да је мушкарац снажан, угледан, способан, за разлику од жене која је, ето, самим тим што је жена – слаба, и не може бити симбол мудрости и снаге. С овим је везано и схватање да женско не може бити положајник јер је њена обавеза и дужност да кува, сређује дом, дочекује госте, итд. "Kолико варница, толико парица", и све уз то, нека тога, не штети, и нек се чува, традиција је, нек је на весеље, али ако ће неко растужити женско дете јер се дрзнула да им уђе у дом на Божић - па где је ту Христос?

Обичај положајника се може настављати на православну традицију и бити део православног етоса, али ако се оде у крајности може њему противречити. То се дешава уколико неко прекори женску особу јер се усудила прва да им уђе у дом на Божић, посматрајући је као баксуза само зато што је женског пола (исто важи и за "недостојне" посетиоце). Тиме се заборавља да је Божић празник све деце (најчешће су деца положајници) али и празник мајки, будући да се десило највеће Рођење икад. Изнад свега, то је празник у којем прослављамо Божију љубав и хитамо јој у сусрет. А то нипошто не чинимо ако имамо однос према другима као да нису наши ближњи, живе и драге личности, но објекти у нашим сујеверним радњама, за нашу „срећу“.

Сто села, сто обичаја, али у православној традицији особе женског пола итекако могу бити положајници. Поента је у љубави, у радовању Христу, гостољубивости, отворености према другима, а не у полу, годишту, финансијском, здравственом, па ни моралном статусу особе која нам у дом долази.

„Слава на висини Богу, и на земљи мир, међу људима добра воља"

Марко Радаковић

Слични текстови: Причешће за време менструалног циклуса

Морају ли жене да носе мараму у цркви?