Лекар лечи али само Бог оздрављује

Фебруар 9, 2024 - 13:35
 0  46
Лекар лечи али само Бог оздрављује

Један од Светих отаца цркве: "Оно што Бог не прими на себе, то не може бити исцијељено; само оно што Бог прими и у шта се Бог усели, и чему Бог подари свој свети квасац, то се исцјељује, то се спасава." Ријеч спасити је старословенска ријеч и управо значи исцијелити, зацијелити, оздравити. Спасење је уствари даривање спасења, даривање здравља људској природи, ослобођења људске природе од онога што унижава људску природу. Дакле ослобођења од гријеха, од зла и од демонске силе која гријехом загосподарује.Она је господарила људском природом све дотле, докле сам Бог није примио људску природу на себе. Од тог тренутка,па надаље, у вјеки вјеков, зло је изгубило свој жалац, своју снагу. Демонска сила више не господари људском природом, јер људска природа има у себи управо тај квасац,ту силу и снагу. Не просто људску,него божанску снагу, и божанску силу. Човјек је изнутра здрав, здраво биће, на темељима тог здравља неунуштивог,човјек може да гради своју судбину, човјек може поново да падне у гријех,да се отуђи, али то више није питање његове природе и поробљености његове природе гријехом и смрћу, као најстрашнијим плодом човјековог отуђења од Бога. То је последица људске злоупотребе,људске слободе. Човјек може сам да се опредијели за зло и за смрт. Као што отац каже дјетету: "Тамо је провалија, не иди на провалију!" Тако и Бог каже човјеку: "Слободан си,све ти је слободно,али ти није све на корист.Можеш да изабереш шта хоћеш, али пази шта бираш? Пред тобом су два пута: пут живота и пут смрти.Од тебе зависи који ћеш пут изабрати, којим ћеш путем кренути."Митрополит др Амфилохије

А ево неколико редака из бесједе како наш архипастир,В.Григорије каже:

„Данас живимо у свијету и међу људима који су најчешће млаки и који немају снаге да се подигну и устану, који немају воље да крену изнова и преобразе се. А то треба сваки дан поново, сваки дан и сваки час изнова треба човјек да се прене и подигне, да буде живи човјек Божији, а не глина која се креће. Не да буде роб нечега и некоме, не никоговић и ништарија, него да буде човјек који иде у наручје Божије. Да иде као дијете које је тек проходало – које корача иако ни не зна да хода, које иде иако и не зна шта је ходање. Кад види мајку испред себе како му пружа руке, оно креће према њој, трчи, па иако падне, устаће и опет ће кренути, све до оног часа док сасвим не прохода. Само онај човјек неће проходати који се окреће од испружених руку Господњих и испружених руку мајке Цркве, који сједи окренут лицем земљи.“,а преузето из књиге:“Долази час и већ је настао“

Свједоци смо све више психосоматике и одсуства Божијег у нашим душама,срцима и жељела бих да ова тема буде једна мала трибина наших мишљења,јер сви се слажемо да није лако окренути странице новог живота.Тако и сви који раде са људима који су посрнули у свом животу,а сами изабрали тај пут,јер Бог је дао слободу свима нама како ћемо живјети,требају сваком човјеку полако прилазити,како каже наш Свети Отац Јустин, као на голубијим ножицама.

Нека би Господ дао да се све наше молитве услише и стигне милост Његова до свих жалосних и када туга срце преплави и нека их Пресвета Мајка Бога Живога укријепи и води да оздрави сваки дио њиховог бића, тијела,а душа нека се напуни оног божанства које им припада.

pouke.org

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!