Сујеверни универзум

Хтео ја некако да измувам да ми фиат прође технички за регистрацију, иако је прешао преко 300 хиљада километара и нема шта му није цркло и шта му нисам мењао. Да ме убијете, не бих знао рећи шта сам чачкао, да ли анласер или алтернатор, или све по мало, провалим да сам створио возило које може да оде у паралелну димензију.

Сујеверни универзум

И схватим временом да је та димензија, иако слична нашој, много опаснија за живот јер су природни закони уско повезани са народним сујеверјем. Тако да сте у опасности да страдате у пожару уколико одсечете нокте и баците их у смедеревац.

Гадно.

Слично томе, црна мачка не сме да вам пређе пут, али је она масовном егзекуцијом постала угрожена врста. Њену угроженост поспешују. У почетку ми их је било жао, али онда сам сазнао да уколико вам црна мачка пређе пут, а ви не знате сву кореографију са корацима уназад да се њено зло ублажи – погину вам сви које волите.

Бедак.

Схватио сам да више не могу да звиждим под тушем јер се десило да су ми у туш кабину нагрнули мишеви, стотине њих, живог да ме изједу.

Уколико ме засврби десни длан истог тренутка ме заустави саобраћајна и напише казну јер немам паран број светлосних прслука. Али сам успео да региструјем распало ауто јер сам на браник прикачио бадњак.

То је срећа.

Кад год ме је засврбео нос посвађао сам се са првом особом која је поред мене, колико год она није била ни крива, ни дужна. Једном сам се захвалио колеги који ми је посудио бруфен и лек није деловао.

Не захваљује се на леку.

Мој пријатељ је певао за столом на мојој крсној слави и оженио се психички неурачунљивом девојком. Баш је имао велике проблеме са њом, облачила се у црно, протестовала испред патријаршије, носила транспаренте, лежала на асфалту, зло.

Мени ње жао.

Други пријатељ је на моменат сео на ћошак стола и никад се није оженио. Није хтео да прича са мном. Каже: начин како сам поставио тањире навео га је да седне на ћошак који је крив за његову животну несрећу.

У праву је.

Добра страна целе приче је што је та паралелна Србија веома, веома пошумљена. Не можете нигде отићи да се тамо не налази дрвени намештај или да на улици нема дрвета. Заиста лепо.

Лоша страна тога је што морате куцнути у дрво кад год кажете било шта лепо и позитивно о свом животу. Уколико то не учините, дријади, духови који живе у дрвету, не могу да отерају зло, па вам све у трену нестане. Рецимо, ако вас неко пита како сте, а ви немате дрво при себи, боље прећутите. Ако се похвалите, рецимо, да сте здрави, а не куцнете у дрво, добијете срчани удар, или вам се уста искриве од шлога, или постанете убеђени да је земља равна плоча.

Рецимо, причате како је неки ваш комшија добио гангрену па су му морали одсећи руку. Ако се истог трена не уједете за језик или не померите с места, доћи ће два човека да вам одесеку руку.

Тако се мора.

Наравно да сам свим силама покушавао да схватим шта сам то пореметио на свом фијату па сам се ту обрео, али није ми успевало да се вратим назад.

Пуно сам штуцао и знао да ме неки смрадови оговарају. Није било лако живети у овој земљи. Али мислим да је деци било још теже одрастати. Десило би се супротно од похвале свакој беби која не носи црвени кончић око руке . „Како је лепа! ” – и беба у трену постане гадна к'о лопов.

Урекли је.

Зато деца одрастају уз увреде.

Једном смо нас четворо при сусрету укрстили руке и неколико минута касније се потукли по политичкој основи. Комшиница упалила веш машину на црвено слово и толико јој је поплавио стан да се удавила.

Веома опрезно с веш машинама, Бог је јако гадан по том питању.

У том паралелном свету тај неки паралелни бог и паралелни светитељи чине све да се освете људима који не поштују црвено слово у календарићу. Зато сваког «црвеног слова» сви леже у креветима. Али на богојављенску поноћ све се жеље остварују. Свако лото извлачење после 19. јануара се заврши са неколико хиљада добитника који деле добитак. Морате веома пазити шта сањате јер сваки сан има неко језиво значење и испуњење у стварности, а нарочито морате обратити пажњу с ким се дружите.

Свако може да вам угата или да вас урекне.

Огледала скоро да нема, из очигледних разлога, па људи и нису толико лепи као у нашем свету. Не знају да свукуд иду са слиницом у носу, да им је избила масна бубуљица и слично.

Ретко чија мајка је жива јер је толико сујеверја везаних за смрт мајке да се ретко која жена усуди да роди. Убедљиво најчешћи узрок смрти мајке је згажена жаба коју су нехотице или намерно угњечила деца.

О, тако је пуно правила, тако је тешка физика и метафизика овог света! На Ивањдан не смеш ништа јести са тањира јер су тад ставили на тањир главу Светог Јована. Свако ко то заборави отпадне му глава.

Ја не желим да ми отпадне глава.

Кад је дошао трен да одем на сахрану пријатељу из Неготина који је страдао јер је сипао вино левом руком, поново сам се посветио свом фијату. Толико је сујеверја везаних за сахрану да бар двадесет људи умре на свакој сахрани или подушју.

Упаљач је био у питању!

Нисам био пушач а грешком сам упалио онај електрични упаљач што свако ауто има.

И сад сам се вратио у наш свет, онај који не верује у та силна празноверја и глупости.

Молим вас, реците ми да сам се вратио у тај свет...

Марко Радаковић, извор Блог Авденаго