Читање туђих осећања

Читање туђих осећања

Током емотивног развоја важно је да свако научи да препозна и именује оно што осећа код себе, јер је то предуслов да се исте те емоције уочавају и код других, а то је важно за добру комуникацију

Познато је да неки људи вештије и успешније комуницирају с другима него што то чине остали. Једно објашњење је да су то људи који имају развијене „социјалне вештине”. Да би неко био социјално вешт, он мора добро да процени тренутно стање особе с којом комуницира, а то ће моћи само ако је у стању да „прочита” како се дата особа осећа у датом тренутку.

Као што неко мора да буде писмен да би могао да чита, исто тако неко мора да буде емотивно писмен да би могао да чита како своја, тако и туђа осећања. Концепт емотивне писмености подразумева да постоји емотивни развој током кога се учи препознавање и именовање конкретних осећања, као и начин њихове повезаности с одређеним животним ситуацијама.

Емотивна писменост

Сматра се да су емотивно неписмени они људи који нису у стању да дефинишу шта осећају, то јест нису у стању да препознају и именују оно што осећају. Они су само свесни да ли им је пријатно или непријатно. Њих означава израз алекситимија, који дословно значи „без-речи-за-осећања”. Карактеристично за ове људе је да своја осећања дефинишу као нервозу, напетост, живчаност, стрес, а како не виде њихову повезаност с конкретним ситуацијама, сматрају да су сама осећања проблем, а не оне животне ситуације које их изазивају. Због тога су склони психосоматским поремећајима.

Емотивна писменост почиње када је особа у стању да именује своје осећање, то јест да препозна да ли је, на пример, усамљена, тужна или љута. Још је писменија када своја осећања схвата као реакције на неке ситуације, то јест на начин на који је протумачила те ситуације. Познавање својих осећања је претпоставка да се иста та осећања препознају код других. Највиши степен емотивне писмености јесте када особа комуницира с другима узимајући у обзир како се осећају.

Темељни принципи емотивне писмености су: да се осећа осећање само онда када особа ситуацију процењује као важну; да су осећања непријатна онда када је ситуација процењена као негативно важна, а пријатна када је процењена као позитивно важна; да је осећање снажније што је особи важније.

Деца често изражавају осећања која не умеју да именују. Као што децу учимо да именују делове свог тела, треба их учити да именују своја осећања. Поруке: „Ти си сада љут (љубоморан, тужан, уплашен, завидан, итд.)” помажу детету да именује оно што осећа, а касније и да код других препозна иста таква осећања онда када их други отворено и директно изражавају.

Социјалне маске

Управо зато што осећање које неко доживљава у некој ситуацији омогућава да се претпостави шта заиста мисли и шта му је заиста вредно, одрасли људи често скривају своја осећања пред другима. У свету одраслих људи носе социјалне маске тако да није лако закључити шта неко осећа. Вештина читања њихових емоција је заправо читање суптилних знакова на психолошком нивоу комуникације.

Када је, на пример, партнер љубоморан, он то може директно да изрази и направи љубоморну сцену. Тада није тешко прочитати шта осећа. Проблем наступа онда када партнер тврди да није љубоморан, али одаје сигнале љубоморе коју заправо осећа. Тада је много теже прочитати да осећа љубомору, а затим и поступати у складу с прочитаним.

Ако останемо на примеру љубоморе, није довољно само схватити да је партнер љубоморан, већ је важно и како се реагује на то. Типично је да тада настаје конфликт, било да се особа правда да ништа лоше није урадила, било да се љути што други има такво мишљење о њој. У оваквим ситуацијама помаже познавање природе осећања љубоморе. Емотивно писмена особа зна да људи осећају љубомору онда када процењују да губе љубав. Оно што тражи љубоморна особа јесте потврда да није изгубила љубав, већ да јесте вољена. Знајући то, уместо да се свађа, емотивно писмена особа „гаси” партнерову љубомору загрљајем, пољупцем и нежним речима.

Када неко познаје природу различитих осећања, онда му је лако да претпостави како је особа која је изразила дато осећање проценила дату ситуацију. Читање туђег осећања није само читање самог осећања, него и начина мишљења који је довео до датог осећања. А када развију ту способност, људи се много боље оријентишу и крећу међу људима.

Зоран Миливојевић

politika.rs