<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
     xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
     xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
     xmlns:admin="http://webns.net/mvcb/"
     xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#"
     xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
     xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/">
<channel>
<title>православни портал &#45; : Преносимо</title>
<link>https://zivereci.com/rss/category/prenosimo</link>
<description>православни портал &#45; : Преносимо</description>
<dc:language>sr</dc:language>
<dc:rights>Copyright © 2025 Живе Речи. Сва права задржана.</dc:rights>

<item>
<title>Преп. авва Доротеј: И врлина и порок честим упражњавањем прелазе у навику</title>
<link>https://zivereci.com/prep-avva-dorote%D1%98-i-vrlina-i-porok-chestim-uprazh%D1%9Aava%D1%9Aem-prelaze-u-naviku</link>
<guid>https://zivereci.com/prep-avva-dorote%D1%98-i-vrlina-i-porok-chestim-uprazh%D1%9Aava%D1%9Aem-prelaze-u-naviku</guid>
<description><![CDATA[ Не назива се гневљивим онај ко се само једном разгневио, нити се назива блудником онај ко је само једном пао у блуд. Исто тако, не назива се милостивим онај који је само једном учинио милостињу. И… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/03/5872-00-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 26 May 2026 23:28:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преп., авва, Доротеј:, врлина, порок, честим, упражњавањем, прелазе, навику</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Интервју са митрополитом Луком (Коваленком): Помесним Црквама је животно неопходно да започну озбиљан, поштен и системски дијалог</title>
<link>https://zivereci.com/interv%D1%98u-sa-mitropolitom-lukom-kovalenkom-pomesnim-tsrkvama-%D1%98e-zhivotno-neopkhodno-da-zapochnu-ozbi%D1%99an-poshten-i-sistemski-di%D1%98alog</link>
<guid>https://zivereci.com/interv%D1%98u-sa-mitropolitom-lukom-kovalenkom-pomesnim-tsrkvama-%D1%98e-zhivotno-neopkhodno-da-zapochnu-ozbi%D1%99an-poshten-i-sistemski-di%D1%98alog</guid>
<description><![CDATA[ 1. Ваше Високопреосвештенство, захваљујемо Вам што сте пристали да дате интервју за наш портал. Пре монашког живота и архипастирске службе завршили сте медицински факултет, а у Вашој биографији се… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_88.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 26 May 2026 23:28:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Интервју, са, митрополитом, Луком, Коваленком:, Помесним, Црквама, је, животно, неопходно, да, започну, озбиљан, поштен, системски, дијалог</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Стеван Петковић: Тајна границе одстојања</title>
<link>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-granitse-odsto%D1%98a%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-granitse-odsto%D1%98a%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ ТАЈНА ГРАНИЦЕ  ОДСТОЈАЊА   Школујући се, завирио сам и у психологију из које сам научио да је страх човеков највећи непријатељ и то је тако по свим принципима оних сакупљача знања људскости. … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_89.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 26 May 2026 23:28:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Стеван, Петковић:, Тајна, границе, одстојања</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пропуштен позив</title>
<link>https://zivereci.com/propushten-poziv</link>
<guid>https://zivereci.com/propushten-poziv</guid>
<description><![CDATA[ Није разговарао са својим оцем већ три месеца.

Последњи пут су се посвађали око нечега што сада делује бесмислено. Тада није. Отац је критиковао његове изборе, посао, живот – све у уверењу да га исправља. Отац је то звао бригом, а он – контролом.

– Ти ништа не разумеш! – рекао је тада и залупио врата очевог стана.

– Ја те целог живота гледам како грешиш! – чуо је за собом.

И ту је стало. Ни извињење. Ни позив. Само тишина која се увукла у свакодневицу и парала месеце. Говорио је себи да ће назвати кад се смири. Да није време. Да има пречег посла. Говорио је себи да понос има цену – али да је његова цена оправдана.

Али живот не чека. https://prijateljboziji.com/

Телефон је зазвонио једног поподнева. На екрану је писало: „Тата ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/05/starac-u-bolnici.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 26 May 2026 00:46:50 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пропуштен, позив</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Епифаније еп. кипарски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-epifani%D1%98e-ep-kiparski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-epifani%D1%98e-ep-kiparski</guid>
<description><![CDATA[ Рођен као Јеврејин, но увидевши силу вере Христове, крстио се заједно са својом сестром Калитропијом. У двадесет шестој години својој замонашио се у манастиру светог Илариона. Доцније оснује засеб… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/05/Screenshot_521.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 26 May 2026 00:46:35 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Епифаније, еп., кипарски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Часни појас Мајке Божије у Србији</title>
<link>https://zivereci.com/chasni-po%D1%98as-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-u-srbi%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/chasni-po%D1%98as-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-u-srbi%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ Уочи Спасовдана, са Свете Горе стигла је у главни град Србије једна од највећих хришћанских светиња – Часни појас Пресвете Богородице, који је Богородица својим рукама направила од камиље ко… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_86.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 26 May 2026 00:46:35 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Часни, појас, Мајке, Божије, Србији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Камен са кога се Христос Вазнео на небо</title>
<link>https://zivereci.com/kamen-sa-koga-se-khristos-vazneo-na-nebo</link>
<guid>https://zivereci.com/kamen-sa-koga-se-khristos-vazneo-na-nebo</guid>
<description><![CDATA[ Као тихи сведок Вазнесења Христовог остао је камен и видљиво удубљење као траг пресветог стопала Исусовог и спомен на Његово славно Вазнесење! На Маслинској Гори у Јерусалиму једна од највећих све… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_87.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 26 May 2026 00:46:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Камен, са, кога, се, Христос, Вазнео, на, небо</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Молитва Светима Кирилу и Методију</title>
<link>https://zivereci.com/molitva-svetima-kirilu-i-metodi%D1%98u</link>
<guid>https://zivereci.com/molitva-svetima-kirilu-i-metodi%D1%98u</guid>
<description><![CDATA[ Свети Кирило и Методије, богонадахнута браћо која ревносно проповедасте науку божанску и просвећивасте народ жедан Живог Бога и гладан истине Божије! Просвећење нам је данас још потребније јер смо… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_81.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 24 May 2026 17:43:50 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Молитва, Светима, Кирилу, Методију</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Православље, теорије завере и модерна потреба за мистеријом – Бог није напреднија технологија</title>
<link>https://zivereci.com/pravoslav%D1%99e-teori%D1%98e-zavere-i-moderna-potreba-za-misteri%D1%98om-bog-ni%D1%98e-napredni%D1%98a-tekhnologi%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/pravoslav%D1%99e-teori%D1%98e-zavere-i-moderna-potreba-za-misteri%D1%98om-bog-ni%D1%98e-napredni%D1%98a-tekhnologi%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Интернет је последњих година направио чудан метафизички гулаш . . . мало квантна физика . . . мало анђели . . . мало CIA документа . . . мало Тесла . . . мало podcast човека који изгледа као да пр… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_82.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 24 May 2026 17:43:50 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Православље, теорије, завере, модерна, потреба, за, мистеријом, –, Бог, није, напреднија, технологија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ћирилица</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%9Birilitsa</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%9Birilitsa</guid>
<description><![CDATA[ Тужно је констатовати да је након више од хиљаду година, Ћирилица код Срба на ивици опстанка. Потпуно доминира једно друго, за нас страно писмо – латиница. Ћирилица је, као знак нашег националног и духовног идентитета, доведена до изумирања. Филм „Ћирилица – српски знак“ открива корене и узроке који су довели до тога. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2020/05/cirilica-s.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 24 May 2026 17:43:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ћирилица</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Молитвени живот хришћана</title>
<link>https://zivereci.com/molitveni-zhivot-khrish%D1%9Bana</link>
<guid>https://zivereci.com/molitveni-zhivot-khrish%D1%9Bana</guid>
<description><![CDATA[ Заиста је пријатно поменути у молитви душе оних за које знаш да су им очи свагда упрте ка Господу и да се у Њему зближавају са нама. Само Свезнајући Бог зна ко чини веће добро другоме: онај који се моли или онај који је тражио молитву. Молитва нас приближава Богу и наспрам тог средишта бића и светова, не види се оно што видимо у овом променљивоме свету. Душа која стално тражи Господа и која Му се моли, она припада Господу, без обзира на то што њен нижи, чулни део, понекад и против њене воље, бива узменирен због близине и делања сила које нису сродне души човека. Како нас света Црква премудро учи: у миру се помолимо Господу и за једнога и за све. Душа онога који се моли у смирењу, ако се и разгори, гори тихим и чистим пламеном. Гори, али не сагорева. Кипи, али не искипи. Излива се, али се никада не испразни. Зар душа која се усрдно моли, зар она не ступа у заједницу са оним за кога се моли? Зар у том јединству она не даје снажан подстицај снаге души којој је потребна помоћ?

Свети Филарет Московски ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 23 May 2026 22:59:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Молитвени, живот, хришћана</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Мошти Светог Николаја Мирликијског</title>
<link>https://zivereci.com/moshti-svetog-nikola%D1%98a-mirliki%D1%98skog</link>
<guid>https://zivereci.com/moshti-svetog-nikola%D1%98a-mirliki%D1%98skog</guid>
<description><![CDATA[ Мошти Светог Николаја Мирликијског чудотворне су и многоцелебне на духовну радост народа верног који живи у духу вере православне! Свети Николај се у сну монаху јавио и рекао да мошти буду у свето… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_75.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 22 May 2026 23:15:46 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Мошти, Светог, Николаја, Мирликијског</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Славска трпеза није увек мрсна</title>
<link>https://zivereci.com/slavska-trpeza-ni%D1%98e-uvek-mrsna</link>
<guid>https://zivereci.com/slavska-trpeza-ni%D1%98e-uvek-mrsna</guid>
<description><![CDATA[ Прослављање крсне славе је древна православна српска традиција, захваљујући којој је наша вера сачувана у најтежим временима, али и данас, у одређеном смислу, крсна слава представља исповедање вер… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_76.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 22 May 2026 23:15:46 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Славска, трпеза, није, увек, мрсна</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Тајна моштију Светог Николе – истина о којој се ћутало вековима</title>
<link>https://zivereci.com/ta%D1%98na-moshti%D1%98u-svetog-nikole-istina-o-ko%D1%98o%D1%98-se-%D1%9Butalo-vekovima</link>
<guid>https://zivereci.com/ta%D1%98na-moshti%D1%98u-svetog-nikole-istina-o-ko%D1%98o%D1%98-se-%D1%9Butalo-vekovima</guid>
<description><![CDATA[ Иако се хришћански свет поделио Великом шизмом 1054. године, вест да турска војска, у свом незаустављивом походу ка Константинопољу, осваја једно за другим света места, није оставила равнодушним ни људе Западне Европе. Пре него што је Запад и послао војну помоћ Византији у борби против неверника, папа Урбан II је покушао да спасе једну од најсветијих реликвија од сигурног уништења.

Мало је места на свету где људи нису чули за Светог Николу Чудотворца. Међутим, морнари га посебно поштују. Житије светитеља описује догађај током његовог ходочашћа у Палестину, када је као путник на броду, силом своје молитве укротио жестоку олују и својом препознатљивом љубављу васкрсао младог морнара који је нехотице пао са јарбола. Због тога поморци традиционално Светог Николу сматрају својим небеским покровитељем.

Чак и мошти овог великог светитеља почивају у древном лучком граду Италије – Барију. Бари је настао још у 3. веку пре нове ере, а већ под Римљанима био је главна лука на италијанској обали. Иако су грожђе и маслињаци овде расли од памтивека, живот Барија је био нераскидиво везан, пре свега, за море. Није се радило само о риболову и трговини. Као и свака лука, Бари је своју слободу и земаљско благостање морао да брани оружјем у руци. Увек је било много оних који су желели да освоје овај град, тако повољно смештен на обали Јадранског мора. У 9. веку, Арапи су заузели Бари на 20 година, чак је постао и престоница Емирата.

Али граду је био потребан моћан небески заштитник, неко ко би, пре свега, штитио морнаре и чувао залив морске луке. Од давнина, у целом хришћанском свету, Свети Николај Чудотворац је поштован као заштитник морепловаца, чије су мошти тада почивале у граду Мири Ликијској.

Становници Барија су сањали да виде његове мошти у свом граду. Био им је неопходан заштитник на мору. Међутим, поседовање моштију Светог Николе био је негован сан не само Баријеваца, већ и њихових вечитих ривала на мору – Млечана, Ђеновљана и становника Амалфија.

Како су мошти Светог Николе доспеле у Бари? И зашто се у гробу налази само део моштију? Подаци о томе дошли су до нас из два главна историјска документа: Никифорових летописа и архиђакона Јована.

Поход Баријеваца по свете мошти

Године 1087. велики, натоварени трговачки брод напустио је луку Бари и упутио се ка Антиохији. У складишту брода, поред робе, било је и доста оружја. На путу је брод ушао у Ликију, а морнари су се под маском трговаца бавили извиђањем терена. У тим турбулентним временима, Јерусалим је већ био у рукама муслимана, а разни војни одреди нападали су градове и пустошили читаве крајеве Византијског царства.

Чим су се трговци нашли на улицама Ликије, постало је јасно да ће њихов план бити тешко спровести. Град су преплавили Турци, који су управо сахрањивали свог команданта. Стога су баријски трговци морали да се врате на брод без ичега и отплове у Антиохију.

Али ту нису дуго трговали, јер су се плашили да ће, чим турски одред напусти Миру, град највероватније неко време бити празан и да би могао постати лак плен Млечанима и Ђеновљанима. Стога су трговци журили, а ветар им је ишао наруку. Врло брзо су се опет нашли у луци Мира Ликијска.

Заиста, након што су по други пут изашли на обалу, морнари из Барија затекли су град практично пуст. Турци су га напустили, а локално становништво склонило се у планине. У храму, где су се чувале мошти Светог Николе, било је само неколико монаха.

Тешко нам је сада да замислимо како је све ово било у 11. веку. У наше време су мошти поштованих светаца на видном месту, док су тада често биле сигурно скривене. Дакле, пронаћи храм посвећен неком светитељу уопште није значило пронаћи његове мошти.

Морнари су имали мало времена, јер се локално мушко становништво опрезно враћало у град. Зграбили су неколико монаха који су били у храму, везали их и почели да их испитују. Можда је неко од напаћене браће указао на место где се налазе мошти Светог Николе. Али познато је и да је један од нападача, по имену Матео, био домишљат када је угледао прелеп мозаик на поду на једном месту храма. Почео је да ломи ово место пајсером, а под је брзо попустио. Испод њега је био празан простор, где је разбојник пао, право у гроб, богато испуњен миром које је текло из моштију. Плачући од радости, он даде знак својим сапутницима, и они при светлости неколико бакљи почеше грозничаво стављати мошти у за то унапред припремљену малу дрвену кутију.

Повратак у Бари и чудеса Светог Николе

Зграбивши свете мошти угодника Божијег, његову икону и све што им је дошло под руку, морнари су се журно упутили ка порти. Ту се њихов одред сусрео са варошанима који су већ почели да беже. Ипак, предност је била на страни пирата. Стога су осиромашени становници Мире Ликијске могли само, како је то обичај на Истоку, тужно да узвикну и да дигну руке ка небу. У исто време, и барски разбојници су били хришћани, и имали су срца. Вратили су чудотворну икону хришћанској заједници Мире Ликијске.

После тога, мирне савести, журно утоваривши мошти на брод, разбојнички трговци отпловише кући. У Барију су дочекани као хероји. И овај дан, 22. мај по новом календару, уписан је као „Пренос моштију светог Николаја Чудотворца из Мире Ликијске у Бари“.

Мошти Светог Николе су постављене у саборни храм, већина их је одмах сакривена испод огромне плоче. И одмах су се почела збивати многа чудеса од светитељевих моштију. Донесене у недељу увече, у понедељак изјутра већ беху исцељени од њих четрдесет и седам болесника, људи и жена, међу којима су били и хроми и слепи и глуви и бесомучни и разни други болесници; у уторак се исцелише двадесет и два болесника; у среду – двадесет и девет; а у четвртак рано свети Николај исцели глувонемог човека, који је пет година био болестан од овог недуга. Затим се светитељ Христов Николај јави једном богоугодном црнорисцу и рече: „Ето, по вољи Божјој дођох у овај град у недељу у три сата по подне, и већ благодаћу Божјом дадох исцелење стоједанаесторици људи.“ О овом јављењу светитељевом овај црноризац причаше свима у славу Божју и ради прослављења угодника Божјег.

Млечани и потрага за делом моштију

Само 8 година након описаних догађаја, 1095. године, папа Урбан II благосиља почетак Првог крсташког рата.

И Млечани су одлучили да у томе учествују. Али они не би били Млечани да истовремено не покушају да остваре своје циљеве. Млетачки патријарх Падорадо је у опроштајним речима изразио наду да ће витезови не само помоћи у ослобађању Гроба Светога, већ и донети велике реликвије у Венецију, и по могућности не само из Јерусалима, већ и из Ликије. Пошто мошти заштитника морнара - Светог Николе морају бити у Венецији.

Чињеница је да су Млечани, не без разлога, веровали да нису све мошти Светог Николе пренете у Бари.

Постојала је стара легенда. Византијски цар Василије I Македонац је већ у 9. веку намеравао да део моштију Светог Николе из Ликије пренесе у Цариград. За то је део моштију одвојен и стављен у кивот за транспорт. Међутим, то се није догодило.

Од претходног дана цару се јавио сам Свети Николај и забранио му да буде премештен из Ликије. Цар се није усуђивао да прекрши наредбу светитеља поштованог од њега. Али предање је тврдило да је припремљени део моштију Светог Николе био безбедно сакривен на другом месту у храму.

[caption id= ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/12/prenos-mostiju-sv-nikolaja-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 22 May 2026 23:15:43 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Тајна, моштију, Светог, Николе, –, истина, којој, се, ћутало, вековима</media:keywords>
</item>

<item>
<title>О смиреном човеку</title>
<link>https://zivereci.com/o-smirenom-choveku</link>
<guid>https://zivereci.com/o-smirenom-choveku</guid>
<description><![CDATA[ Смирен човек је незлобив, он никоме не жели зла, па чак ни онима који му зло чине и наносе. Смирен је човек љубазан и предусретљив према свакоме, како према вишима тако и према нижима од себе. Треба избегавати сваку нервозу и сваку љутњу, јер Христос никад није био љут. Треба човек да буде кротак и смирен у срцу као и да нађе мир у својој души.

О. Тадеј ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 21 May 2026 23:52:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>смиреном, човеку</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Дан када је човек отворио пут ка Небу</title>
<link>https://zivereci.com/dan-kada-%D1%98e-chovek-otvorio-put-ka-nebu</link>
<guid>https://zivereci.com/dan-kada-%D1%98e-chovek-otvorio-put-ka-nebu</guid>
<description><![CDATA[ Вазнесење Господње се празнује четрдесет дана после Васкрса, тачније у четвртак шесте недеље после празника Васкрсења Христовог. На вечерњој служби која се служи у среду уочи Вазнесења врши се, у складу са црквеним типиком, такозвано Оданије Пасхе, нека врста опраштања са Васкрсом. Почетак и крај службе се на тај дан врше исто као и на сам Васкрс. Поново се певају радосни стихови: „Нека васкрсне Бог и расточе се непријатељи Његови...” и „Ево дана који је створио Господ, узрадујмо се и узвеселимо се у њему...”.

 Изговарајући те стихове и држећи васкршњи трокраки свећњак у руци, свештеник кади цео храм, и после сваког изговореног стиха храмом одјекује радосни поздрав „Христос васкрсе!”. Опраштамо се и „растајемо” са Васкрсом до идуће године. И као да нам на душу у тим тренуцима пада сенка туге. Међутим, уместо туге, Бог нам шаље нову радост: радост празновања празника Вазнесења Господњег и сагледавања тајне тог празника. О Вазнесењу Христовом у Јеванђељу је речено следеће: „И изведе их напоље до Витаније, и подигавши руке Своје благослови их. И док их Он благосиљаше, одступи од њих и узносаше се на Небо. А они Му се поклонише и вратише се у Јерусалим са радошћу великом...” (Лк. 24, 50–53)

„Са радошћу великом...” Чему су се радовали апостоли том „великом радошћу” која траје до наших дана и сваке године увек изнова тако задивљујуће проблескује у празнику Вазнесења Господњег? Знамо да је на тај дан Христос напустио Своје ученике и отишао од њих: то је, дакле, био дан растанка. Оно што је уследило после тог дана био је дуг и предуг период проповедања Христа, гоњења, мучеништва и саблазни којих је до данас препуна историја хришћанства и Цркве. И као да је тим даном дошао крај радости свакодневног општења са Христом, покрову Његове силе и Његовог божанства на земљи.

Смисао Христовог одласка и приземност модерног света

И како је само добро један проповедник насловио своју проповед на Вазнесење Господње, назвавши тај празник „радосним растанком”! Не, Црква на тај дан не празнује одлазак Христов. Христос је рекао: „Са вама сам до свршетка века”, и сва радост хришћанске вере извире из свести о Његовом сталном присуству, од вере у Његове речи: „Где се двоје или троје саберу у име Моје, тамо сам и Ја међу њима”. Црква, дакле, на Вазнесење не празнује одлазак Христов од људи, већ Његово славно узношење на Небо.

Празник Вазнесења је празник Неба отвореног човеку, празник Неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, Неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од Неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутрашње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет.

Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другог нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво „небо” назива глупацима и незналицама. „Па, и то, мој пријатељу, што ти називаш небом – кажу такви – и то је такође материја, и ничега другог нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај да градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотвине.”

И то је – укратко, али апсолутно тачно речено – сам врхунац наше културе, наше науке и наших идеологија. Прогрес на гробљу, прогрес црва који се хране лешевима. „Шта је то што ви нудите, какво је то небо о коме говорите, у какво се небо вазнео Христос, када се зна да &#039;на врху&#039; неба нема тога о чему ви говорите?” – питају нас безбожници. На то питање одговара Свети Јован Златоусти, велики хришћански проповедник који је живео пре шеснаест векова. Говорећи о небу и небеском, Јован Златоуст кличе: „Шта је мени до неба када ћу ја сам постати небо...”. Одговарају и наши хришћански преци који су храм назвали небом на земљи. И сви ти одговори се у суштини своде на једно: Небо – то је име за наше истинско призвање, Небо – то је она крајња истина о земљи.

Повратак изгубљеног Неба и победа над смрћу

Када хришћанство говори о Небу, онда ту уопште није реч нити о каквом вангалактичком пространству, нити о каквом непознатом космосу. Реч је о Небу које нам је вратио Христос. О Небу које смо изгубили у свом греху и гордости, у својим земаљским и искључиво земаљским наукама и идеологијама. Реч је о Небу које нам је Христос поново открио, даровао и вратио да буде наше. Небо – то је Царство вечнога живота, Царство истине, добра и лепоте. Небо – то је пуно одухотворење човека. Небо, то је Царство Божије, то је победа над смрћу, то је тријумф љубави и знања, то је она апсолутна чежња за коју је у Јеванђељу казано: „Што око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, то је Бог припремио онима који Га воле”.

Све то нам је открио и изнова даровао Христос, прожевши Небом читав наш живот већ овде и сада, претворивши ову земљу у одраз и одблесак небеске лепоте. Ко је то сишао са Неба на земљу да би нам вратио Небо? Бог. Ко се са земље вазноси на Небо? Богочовек Исус. Или како каже Свети Атанасије Велики: „Бог је постао човек да би човек постао бог”. Бог се спустио на земљу да бисмо се ми вазнели на небеса! То је прави смисао празника Вазнесења Господњег! У томе је његова светлост и његова неизрецива радост. Ако је Христос на Небу, ако верујемо у Њега и волимо Га, онда смо и ми са Њим на Небу. За Његовом трпезом, у Његовом Царству. Ако се у Христу вазноси човек, онда то значи да је у Христу и мени отворен пут вазнесења, онда то значи да сам и ја позван да се вазнесем, онда то значи да се и мени у Вазнесењу открива циљ, смисао и крајња радост мога живота.

Све, баш све што нас окружује непрестано нас вуче наниже. Али, на празник Вазнесења ми гледамо Христа који се вазноси у слави, гледамо Његово божанско тело које се вазноси на Небо и говоримо себи и свету: „То је истина о свету и човеку, то је оно на шта нас одувек позива Бог!”

Испунивши све што је о нама било наумљено,
Сјединивши земаљско са небеским,
Вазнео си се у слави, Христе, Боже наш,
И Ниси се одвојио од нас,
Но, с нама неодступно пребиваш
И говориш онима који Те воле:
Ја сам са вама и нико вам ништа не може...

Беседа протојереја Александра Шмемана, емитована на „Радио Слободи” (Радио Свобода) током 1970-их
За Фондацију Пријатељ Божији текст приредио: Петар Волков ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/vaznesenje-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 21 May 2026 23:52:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Дан, када, је, човек, отворио, пут, ка, Небу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Игуман ВАТОПЕДА на аеродрому у Београду: Долазим у земљу која се суочила са различитим искушењима, али она опстаје и живи</title>
<link>https://zivereci.com/iguman-vatopeda-na-aerodromu-u-beogradu-dolazim-u-zem%D1%99u-ko%D1%98a-se-suochila-sa-razlichitim-iskushe%D1%9Aima-ali-ona-opsta%D1%98e-i-zhivi</link>
<guid>https://zivereci.com/iguman-vatopeda-na-aerodromu-u-beogradu-dolazim-u-zem%D1%99u-ko%D1%98a-se-suochila-sa-razlichitim-iskushe%D1%9Aima-ali-ona-opsta%D1%98e-i-zhivi</guid>
<description><![CDATA[ Појас Пресвете Богородице дочекали су Његова Светост Патријарх српски Порфирије, викарни Епископи Патријарха српског новобрадски Иларион, топлички Петар, јенопољски Никон и моравички Тихон, архима… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_69.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 21 May 2026 23:52:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Игуман, ВАТОПЕДА, на, аеродрому, Београду:, Долазим, земљу, која, се, суочила, са, различитим, искушењима, али, она, опстаје, живи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Вазнесење Господње</title>
<link>https://zivereci.com/vaznese%D1%9Ae-gospod%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/vaznese%D1%9Ae-gospod%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Кад ластама понестане хране и кад се студ приближи, оне се онда крећу у топле пределе, у пределе обилне сунцем и храном. Напред лети једна ласта просецајући ваздух и отварајући пут, а њој следи ос… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/06/vaznesenje-gospodnje-spasovdan.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 21 May 2026 23:52:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Вазнесење, Господње</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Острво мира усред воде: Црква која је у Гинисовој књизи рекорда</title>
<link>https://zivereci.com/ostrvo-mira-usred-vode-tsrkva-ko%D1%98a-%D1%98e-u-ginisovo%D1%98-k%D1%9Aizi-rekorda</link>
<guid>https://zivereci.com/ostrvo-mira-usred-vode-tsrkva-ko%D1%98a-%D1%98e-u-ginisovo%D1%98-k%D1%9Aizi-rekorda</guid>
<description><![CDATA[ Замислите место где се не чује градска бука, где мобилни телефон губи сигнал, а једини звуци које дочекујете су тихо жуборење воде и далеки цвркут птица. Такво место постоји – и то не у снов… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/hram-andreja1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 21 May 2026 23:52:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Острво, мира, усред, воде:, Црква, која, је, Гинисовој, књизи, рекорда</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Спомен појаве Часног Крста у Јерусалиму</title>
<link>https://zivereci.com/spomen-po%D1%98ave-chasnog-krsta-u-%D1%98erusalimu</link>
<guid>https://zivereci.com/spomen-po%D1%98ave-chasnog-krsta-u-%D1%98erusalimu</guid>
<description><![CDATA[ У време цара Констанса, сина светог Константина, и патријарха јерусалимског Кирила, појави се изјутра у девет сати Часни Крст над Голготом, простирући се до изнад Горе Маслинске. Беше тај Крст све… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_1243.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 20 May 2026 14:17:00 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Спомен, појаве, Часног, Крста, Јерусалиму</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Крст изнад Јерусалима: дан када је небо проговорило</title>
<link>https://zivereci.com/krst-iznad-%D1%98erusalima-dan-kada-%D1%98e-nebo-progovorilo</link>
<guid>https://zivereci.com/krst-iznad-%D1%98erusalima-dan-kada-%D1%98e-nebo-progovorilo</guid>
<description><![CDATA[ Замислимо да стојимо на јерусалимском тргу 351. године и да изнад наших глава, у распону од Голготе до Маслинске горе, почиње да светли Крст – толико сјајан да надмашује подневно сунце. Управо то се десило у време Светог Кирила Јерусалимског, и управо зато данашњи празник није само сећање на један давни дан, него подсећање на нешто што и данас остаје исто – изазовно и захтевно.

 Тај знак на небу није стигао као нова идеја коју неко може да прихвати или одбаци. Није био приватно привиђење које се може објаснити као плод маште или унутрашњег стања. Читав град је гледао. Простор је испунила светлост у облику Крста – видљива и онима који нису тражили никакав доказ. У времену у коме су се речи множиле, а сигурност смањивала, десило се нешто сасвим другачије – нешто чему нису биле потребне речи и што није могло да се порекне.

Тај призор је трајао дуго и оставио је дубок траг у историји. Од тада, Крст није само предмет вере или симбол на папиру. Он има своју тежину у стварном животу – тежину која се не може занемарити.

Знак који не ласка човеку

И управо ту почиње тежи део за све нас.

Да је изнад Јерусалима заблистало нешто друго – нека светлост без облика, нешто што само умирује и не подсећа на бол – човек би то лако прихватио. Али Крст није таква слика. Он носи у себи напетост која не може да се ублажи. Подсећа на страдање, неправду и понижење које Христос није избегао, него га је добровољно прихватио. Зато кроз историју постоји искушење да се Крст сведе на украс, на накит или на општи симбол – лишен свега онога што га чини узнемирујућим.

Када се Крст појавио преко целог неба, та могућност „улепшавања“ је нестала. Он тада није био нешто што стоји у храму или на грудима, него сила која обухвата читав простор у коме људи живе. Припадао је стварности коју деле сви – и није се могао склонити у страну.

Сви бисмо радије говорили о смислу живота без муке, о победи без жртве, о животу који се никада не ломи. Али знамо да живот не функционише тако. Тамо где ствари не иду како смо замислили – где се јаве губитак, болест или неправда – ту почињу права питања. Зато појава Крста није само потврда да Бог постоји, него и корекција наших очекивања од живота – јасна и немогућа за игнорисање.

Спаситељ нас је на то унапред упозорио: „Ко не узме крст свој и не пође за мном, није мене достојан.“ (Мт. 10, 38). Ове речи нису лака утеха – оне су позив на суочавање са стварношћу.

Доба у коме се изгубила мера

Историјски оквир овог догађаја из четвртог века необично личи на наше време – не на неко удаљено, него на свакодневно и препознатљиво.

Хришћанство тада више није било прогоњено. Слобода је постојала, али је управо у тој слободи дошло ново и опасније искушење. Нестао је спољашњи непријатељ, а појавиле су се унутрашње поделе. Питања вере постала су предмет расправа и надметања; људи су се препирали по трговима и пијацама, свако са уверењем да баш он држи истину.

Звучи познато. Данас тргове нису заменили разговори лицем у лице, него екрани. Свако са профилом у руци мисли да има коначан одговор. Истина се претворила у садржај за дељење, а вера у повод за сукоб.

У таквој атмосфери, тада као и сада, тешко је разликовати шта је заиста важно, а шта је последица сујете и потребе да се остане у праву. Када се истина сведе на расправу, она губи своју снагу – не зато што је мање истинита, него зато што људи престану да је живе.

У том хаосу, Крст на небу дошао је као отрежњење. Није пресудио ко је у праву. Дошао је као подсећање да се суштина не налази у томе ко је гласнији или убедљивији, него у ономе што стоји у самом средишту вере – не празна теорија, него догађај: Живи Бог који страда и васкрсава.

Крст на небу није био аргумент у расправи – био је њен крај.

Крст који се не види, а одређује свакодневицу

Тај догађај из Јерусалима остао је у прошлости и не понавља се пред нашим очима на исти начин. Али то не значи да је његов смисао остао у прошлости.

Крст је данас мање упадљив – али не и мање присутан. Не појављује се на небу, него унутар свакодневице. Наш лични крст су непланиране ситуације у кући или на послу, односи који се закомпликују, тренуци у којима осетимо да губимо контролу над оним што нам је важно. То је тренутак када ствари крену низбрдо, а у нама се јаве бес, огорчење и питање: зашто баш овако?

Управо ту се види колико је тешко живети оно у шта верујемо. Много је лакше дивити се чуду на небу или лепој икони, него прихватити терет сопственог живота. Јер када је реч о нама, одмах тражимо излаз који не укључује губитак.

Али искуство показује да се човек заиста мења тек онда када у животу не иде све како треба – када мора да се суочи с препреком, уместо да је заобиђе. Крст, у том смислу, није казна нити симбол патње ради патње. Он је место где се открива шта је у нама пролазно, а шта може да издржи.

Некоме је то неправда коју трпи на послу, некоме тежак губитак који мења све из корена, а некоме однос у породици који никако не може да се поправи онако како је замишљао. Свуда се појављује исто питање: да ли је Крст само терет који мора да се издржи – или нешто што може да промени начин на који гледамо на свој живот?

Смисао који се никоме не намеће

Појава Крста у Јерусалиму није присилила никога да верује. Изазвала је страх и дивљење, покренула питања – али није укинула слободу. Свако је могао да одлучи шта ће са тим да уради.

Исто важи и данас. Човек који пати може да остане огорчен, да тражи кривца или да све прогласи случајношћу. Та могућност увек постоји. Али постоји и другачији пут – не лакши, него дубљи.

Крст није знак који затвара нашу причу, него знак који је отвара. Не даје готов одговор, него поставља питање које не може да се заобиђе: шта радимо са оним што нас боли? Да ли нам то постаје изговор за одустајање – или почетак нечег новог?

Данашњи празник подсећа да стварност није затворена у оно што видимо на први поглед. Постоји слој живота који мења све када се једном препозна. И понекад проговори тако да читав град подигне поглед нагоре.

За Фондацију Пријатељ Божији: Н. Даниловић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/05/pojava-casnog-krsta.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 20 May 2026 14:16:58 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Крст, изнад, Јерусалима:, дан, када, је, небо, проговорило</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Данакт, Месир и Терин</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-danakt-mesir-i-terin</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-danakt-mesir-i-terin</guid>
<description><![CDATA[ Пострадали за Господа мачем посечени. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/05/sveti-mucenici-danakt_-mesir-i-terin.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 19 May 2026 01:03:45 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Данакт, Месир, Терин</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Теофан Затворник: Спори се простота вере са лукавим неверјем (Јн.9)</title>
<link>https://zivereci.com/sv-teofan-zatvornik-spori-se-prostota-vere-sa-lukavim-never%D1%98em-%D1%98n9</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-teofan-zatvornik-spori-se-prostota-vere-sa-lukavim-never%D1%98em-%D1%98n9</guid>
<description><![CDATA[ Спори се простота вере са лукавим неверјем (Јн.9). Пришавши слепцу који је прогледао, вера је просветила и његове умне очи, те је он јасно угледао истину. Гледајте како је код њега све логично. Пи… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/08/sveti-teofan-zatvornik-sp.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 19 May 2026 01:03:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Теофан, Затворник:, Спори, се, простота, вере, са, лукавим, неверјем, Јн.9</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Чудотворна икона Мајке Божије: “Чаша која се не испија”</title>
<link>https://zivereci.com/chudotvorna-ikona-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-chasha-ko%D1%98a-se-ne-ispi%D1%98a-25718</link>
<guid>https://zivereci.com/chudotvorna-ikona-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-chasha-ko%D1%98a-se-ne-ispi%D1%98a-25718</guid>
<description><![CDATA[ Јављање образа Божије Матере Чаша која се не испија збило се у Ваведењском Владичином женском манастиру 1878.  г. Једном хришћанину Тулске губерније, војнику Стефану, који је патио од страсти пија… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/Screenshot_2.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 19 May 2026 01:03:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Чудотворна, икона, Мајке, Божије:, “Чаша, која, се, не, испија”</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Молитва Светом праведном Јову</title>
<link>https://zivereci.com/molitva-svetom-pravednom-%D1%98ovu</link>
<guid>https://zivereci.com/molitva-svetom-pravednom-%D1%98ovu</guid>
<description><![CDATA[ Свети праведни и многострадални Јове, праобразу страдајућег Господа Исуса Христа, узоре смирених и Богу благодарних христочежњивих душа! Иако си живео две хиљаде година пре Христа, у срцу си спозн… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_57.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 19 May 2026 01:03:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Молитва, Светом, праведном, Јову</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Кад цареви стану у ред за молитву: Нестварна алеја руске историје пред вратима Вознесењско Печерског манастира</title>
<link>https://zivereci.com/kad-tsarevi-stanu-u-red-za-molitvu-nestvarna-ale%D1%98a-ruske-istori%D1%98e-pred-vratima-voznese%D1%9Asko-pecherskog-manastira</link>
<guid>https://zivereci.com/kad-tsarevi-stanu-u-red-za-molitvu-nestvarna-ale%D1%98a-ruske-istori%D1%98e-pred-vratima-voznese%D1%9Asko-pecherskog-manastira</guid>
<description><![CDATA[ На месту где се моћна Волга лењо савија подно древних Дјатлових гора у Нижњем Новгороду, стоји место где време губи своју земаљску меру. То је Вознесењско-Печерс… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/nn_pechersky_monastery_08-2016.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 17 May 2026 14:48:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Кад, цареви, стану, ред, за, молитву:, Нестварна, алеја, руске, историје, пред, вратима, Вознесењско, Печерског, манастира</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Стеван Петковић: Тајна три ступња</title>
<link>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-tri-stup%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-tri-stup%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ ТАЈНА ТРИ СТУПЊА     Човек који је заробљен у мушкарцу се очитује кроз гнев, у жени се очитује кроз жељу и у детету се очитује кроз не знање. Заробљеност почиње да се отклања кроз веру к… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_45.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 17 May 2026 14:48:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Стеван, Петковић:, Тајна, три, ступња</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Све­та му­че­ни­ца Пе­ла­ги­ја Тар­сиј­ска</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-muchenitsa-pelagi%D1%98a-tarsi%D1%98ska</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-muchenitsa-pelagi%D1%98a-tarsi%D1%98ska</guid>
<description><![CDATA[ Када нечестиви цар римски Диоклецијан подиже гоњење на хришћане, тада многи хришћани, бојећи се мука, бегаху у планине. Но они између хришћана, који беху јаче вере и већма се бојаху Бога него људи… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/05/Screenshot_508.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 17 May 2026 14:48:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Све­та, му­че­ни­ца, Пе­ла­ги­ја, Тар­сиј­ска</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Алвиан и његов ученик</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-alvian-i-%D1%9Aegov-uchenik</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-alvian-i-%D1%9Aegov-uchenik</guid>
<description><![CDATA[ Свети свештеномученик Алвиан пострада у време цара Максимијана, када се Асија налажаше под управом Елиана. Свети Алвиан би ухваћен када неки незнабожачки жрец Агрипин обављаше жртвоприношење идолима. Светог епископа стадоше приморавати да принесе жртву идолима и да на жртвеник стави тамјан, али он одговори на то достојанствено: Ја одајем хвалу Христовој вери, а осуђујем служење идолима.

Зато му најпре усијаним жељезним штаповима жегоше стомак и колена, па га затим стадоше немилосрдно тући моткама. Таквим мучењима мучитељи су хтели да приморају светитеља да се одрекне Христа и принесе жртву идолима. Али на то не пристаде ни свети епископ ни његов ученик, кога су заједно с њим мучили. После тога свети Алвиан би осуђен на сажежење. У том циљу би ужарена пећ, у коју бацише њега и његовог ученика, где свети мучeници и скончаше, 304. године. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/05/sveti-svestenomucenik-alvian-i-njegov-ucenik.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 17 May 2026 14:48:33 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Алвиан, његов, ученик</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Речи критике</title>
<link>https://zivereci.com/rechi-kritike</link>
<guid>https://zivereci.com/rechi-kritike</guid>
<description><![CDATA[ Корисно је знати речи критике јер су оне лек против гордости и савет да свагда будемо опрезни. Готово да и нема потребе да критикујемо човека од своје воље, једино ако он сам не да повод да му се каже истина. Тешко је осуђивати јер се у то веома лако умеша и самооправдавање. Поред тога, осуда може да начини непријатност другоме, који је пренео ту осуду, и зато би најбоље било да се помолимо Богу да Он научи свакога од нас да се на поступке ближњих гледа чистих очију, без осуде и без подозрења.

Свети Филарет московски ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 17 May 2026 14:48:33 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Речи, критике</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Увреда као духовни испит: тренутак када заиста откривамо ко смо</title>
<link>https://zivereci.com/uvreda-kao-dukhovni-ispit-trenutak-kada-zaista-otkrivamo-ko-smo</link>
<guid>https://zivereci.com/uvreda-kao-dukhovni-ispit-trenutak-kada-zaista-otkrivamo-ko-smo</guid>
<description><![CDATA[ Замисли: обично јутро, обављаш своје послове, све је мирно. А онда – одједном, као ударац у стомак. Неко, можда потпуни странац, почиње да ти довикује погрдне надимке, исмева те или једноставно излива злобу.

Прва реакција је шок. Друга – негодовање: „Зашто? Нисам му ништа урадио!“ Трећа – жеља да узвратиш истом мером.

Стоп. Управо ту почиње нешто много важније од саме увреде.

Хајде да завиримо иза кулиса ове, наизглед бесмислене, сцене. У духовном животу нема случајности. Ако је Бог допустио да овај човек уђе у наш дан, онда тај сусрет има смисао.

Лако је мислити да смо смирени док стојимо у цркви, окружени мирисом тамјана и људима који нам се осмехују. Али шта вреди та смиреност ако се распадне на прву повишену реч на улици?

Тај неочекивани „нападач“ постаје наш лични духовни испит. Он проверава темеље нашег срца. Ако планемо на једну увреду, значи да понос још увек држи чврсту власт над нама.

Тај човек нам, хтео то или не, држи огледало: „Погледај – овде те још боли. Овде си још увек зависан од туђег мишљења, а не од тога шта Христос види у теби.“

Тренутак истине – ко заиста живи у нама

Грубост постоји свуда – и међу верницима и међу онима који не верују. Али за хришћанина, ниједан такав сусрет није „само случајност“.

Понекад се деси нешто необично: око нас бука, свађа, нервоза – а нас као да ништа не дотиче. Као да смо под невидљивом заштитом. А понекад – управо супротно. Као да неко има „радар“ за нас. Баш онда када човек пожели да живи другачије, да се промени, да очисти свој живот – одједном почињу провокације:

„Хајде да видимо – каква ти је сада та вера?“

То је тренутак истине.

Или ћеш реаговати као и сви, или ће се у теби огласити нешто тише, али јаче.

За човека који живи без унутрашњег мира, тиха вера другога делује као светлост која га разобличава. И та светлост може да боли. Зато настаје подсмех. Зато долази напад. Подсмех није знак снаге – већ знак унутрашњег слома.

Од увреде до молитве – преокрет који мења све

Обично кажемо: „Неко ме је повредио.“ Али покушајмо да то видимо другачије.

Шта ако је живот тог човека у хаосу? Шта ако му је душа пуста, ако у његовом дому нема молитве, ако је унутра све напето и сломљено? Такав човек често ни не зна како да тражи помоћ.

И онда долази – грубо, неспретно, кроз подсмех и увреду.

Његове речи су ружне, али његова душа можда вапи:

„Помози ми. Не могу сам.“

Тада се дешава нешто дубоко: он постаје наш „духовни просјак“. Не тражи новац.
Тражи молитву.

Ово је наш невидљиви принос – наш „молитвени десетак“. Одвајамо део свог мира да бисмо га дали другом. Можда ће се нешто променити тек касније. Можда ће тог човека увече, ниоткуда, обузети тишина или стид.

И управо тај мали тренутак може бити пукотина кроз коју улази Бог.

Зато уместо увреде – сажаљење. Уместо одговора – молитва.

Да ли бисмо се увредили на психичког болесника који нас назове погрдним именом?
Не бисмо. Било би нам га жао.

Тако можемо гледати и на онога ко нас вређа – као на духовно рањеног човека.

У тим тренуцима, тихо у себи изговори молитву. Не само за њега, већ и за себе – да зло не уђе у твоје срце.

Слобода почиње тамо где престаје страх од људи

Докле год нас боли туђе мишљење – нисмо слободни. Али када престанемо да зависимо од онога што људи говоре, и почнемо да живимо пред Богом – нешто се у нама ослобађа. Слобода не долази када нас сви воле, већ када нас туђе речи више не одређују.

На Литургији, када чујеш возгласе, сети се тог човека. Не као непријатеља – већ као онога за кога си позван да се молиш. Принеси Богу не само свећу, већ и своју повређену част. И ако те баш сада неко изнова вређа, провоцира или понижава – запамти:

Ниси жртва.
Ти си заступник.
И то је велика част.

Алексеј Терешченко
За Фондацију Пријатељ Божији превела и прирпремила: Светлана Розанова
Извор. pravoslavie.ru

55 ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/05/uvreda.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 May 2026 22:29:57 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Увреда, као, духовни, испит:, тренутак, када, заиста, откривамо, ко, смо</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ана Атанасковић: Црква у Вранићу</title>
<link>https://zivereci.com/ana-atanaskovi%D1%9B-tsrkva-u-vrani%D1%9Bu</link>
<guid>https://zivereci.com/ana-atanaskovi%D1%9B-tsrkva-u-vrani%D1%9Bu</guid>
<description><![CDATA[ У цркве се одлази увек, и када нас њихови зидови призивају тихим гласом вечности, и када нам се чини да ћуте; и када нам душа полети ка њима, и када занеми и жели да застане од привремене обамрлос… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/12226.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 May 2026 20:59:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ана, Атанасковић:, Црква, Вранићу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Молитва Светом пророку Јеремији</title>
<link>https://zivereci.com/molitva-svetom-proroku-%D1%98eremi%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/molitva-svetom-proroku-%D1%98eremi%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ О, Свети старозаветни пророче Јеремија, гласноговорниче истине и проповедниче покајања, разобличитељу злих царева, грамзивих великаша, лажних пророка и учитеља који нису хтели да послушају твоју п… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_29.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 May 2026 20:59:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Молитва, Светом, пророку, Јеремији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Стеван Петковић: Тајна Астерикса и Обеликса</title>
<link>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-asteriksa-i-obeliksa</link>
<guid>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-asteriksa-i-obeliksa</guid>
<description><![CDATA[ ТАЈНА АСТЕРИКСА И ОБЕЛИКСА   Постоје они који су стекли   порив хришћанског начела и живота. Тим својим начином  односно сагледавањем стварности, чине од себе једну владајућу класу, као неки … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/asteriks.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 May 2026 20:59:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Стеван, Петковић:, Тајна, Астерикса, Обеликса</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Када Храм стоји, а Бог је већ отишао: Јеремијина опомена савременом човеку</title>
<link>https://zivereci.com/kada-khram-sto%D1%98i-a-bog-%D1%98e-ve%D1%9B-otishao-%D1%98eremi%D1%98ina-opomena-savremenom-choveku</link>
<guid>https://zivereci.com/kada-khram-sto%D1%98i-a-bog-%D1%98e-ve%D1%9B-otishao-%D1%98eremi%D1%98ina-opomena-savremenom-choveku</guid>
<description><![CDATA[ Можда се неко пита: зашто Православна Црква и данас прославља старозаветног пророка, човека који је живео вековима пре Христовог рођења? Зар Јеремија није само део историје јеврејског народа?
Али за хришћане, старозаветни пророци нису тек историјске личности једног народа, нити религиозни споменици далеке прошлости. Они су људи који су много пре Христовог доласка носили у себи исти бол због људске удаљености од Бога, исту борбу за истину и исту верност која не зависи од тога да ли ће бити прихваћена. У њиховим речима Црква препознаје наговештај онога што ће се у пуноћи открити у Христу.
Јеремија је у томе посебан. Црква није сачувала само успомену на његов живот, већ и његове речи – међу њима и потресни Плач Јеремијин, један од најдубљих текстова покајања и бола у целом Светом Писму. У његовом плачу не чује се само туга због рушења Јерусалима, већ и бол човека који гледа како се народ удаљава од Бога и иде ка сопственом паду.
Зато Јеремија није само пророк древног Јерусалима. Он је пророк сваког времена у ком људи радије бирају утеху него истину, форму уместо суштине и побожност без промене срца.
Замислите ово: добијете задатак да говорите истину. Свако јутро устанете и говорите. Годинама. Деценијама. И нико вам не верује. Не само да вам не верују – исмевају вас. Затварају вас у тамницу. Бацају вас у бунар. Траже да ућутите. А ви не можете да ућутите. Не зато што сте луди, нити зато што волите сукоб, него зато што знате нешто што би другима могло да спасе живот – и не можете да се правите да то не видите.
То је живот Светог пророка Јеремије, чији спомен данас прослављамо. Постоје људи чије речи не пријају уху, јер не ласкају и не умирују. Њихова реч не тражи одобравање, већ место у савести. А управо ту почиње прича о Јеремији.
Истина која не ласка
Постоји народна мудрост: „Ко доноси лоше вести, не добија захвалност. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/05/jeremija-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 May 2026 20:59:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Када, Храм, стоји, Бог, је, већ, отишао:, Јеремијина, опомена, савременом, човеку</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Безмерно Божије човекољубље</title>
<link>https://zivereci.com/bezmerno-bozhi%D1%98e-choveko%D1%99ub%D1%99e</link>
<guid>https://zivereci.com/bezmerno-bozhi%D1%98e-choveko%D1%99ub%D1%99e</guid>
<description><![CDATA[ Кад би то само од покајања зависило ти би се с правом требао плашити, али са покајањем је спојена и милост Божија, а човекољубље је Божије безмерно као што му је у благост неизрецива. Злoћа твоја меру има, а исцељење нема меру. Па и грех твој, ма какав да је, грех је човечански, а милосрђе је Божије бескрајно, па се надај да ће оно злоћу твоју претегнути. Замисли искру која је пала у море, може ли она опстати тамо и као таква даље се појављивати, и како је малена искра према мору тако је мален и грех према човекољубљу Божијем, па чак ни толики но и мањи, јер и море ма како да је велико своје границе има, а Божије човекољубље је безгранично.

Свети Јован Златоуст ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 May 2026 20:59:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Безмерно, Божије, човекољубље</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 13.05.2026.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-13052026</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-13052026</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 13.05.2026. Зачало 18. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 May 2026 15:26:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 13.05.2026.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Будимо саосећајни и према злобнима</title>
<link>https://zivereci.com/budimo-saose%D1%9Ba%D1%98ni-i-prema-zlobnima</link>
<guid>https://zivereci.com/budimo-saose%D1%9Ba%D1%98ni-i-prema-zlobnima</guid>
<description><![CDATA[ Злобу другог човека треба да осећамо као болест која њега мучи, од које он пати и од које не може да се избави. Стога гледајмо на своју браћу са саосећањем и понашајмо се према њима учтиво и благородно, изговарајући у себи са простотом срца молитву: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 May 2026 15:26:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Будимо, саосећајни, према, злобнима</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Компанија НИС поклонила Српској Православној Цркви земљиште манастира Војловице – тренутак велике историјске правде</title>
<link>https://zivereci.com/kompani%D1%98a-nis-poklonila-srpsko%D1%98-pravoslavno%D1%98-tsrkvi-zem%D1%99ishte-manastira-vo%D1%98lovitse-trenutak-velike-istori%D1%98ske-pravde</link>
<guid>https://zivereci.com/kompani%D1%98a-nis-poklonila-srpsko%D1%98-pravoslavno%D1%98-tsrkvi-zem%D1%99ishte-manastira-vo%D1%98lovitse-trenutak-velike-istori%D1%98ske-pravde</guid>
<description><![CDATA[ Његово Високопреосвештенство Митрополит банатски г. Никанор и генерални директор Нафтне индустрије Србије г. Кирил Тјурдењев потписали су 11. маја 2026. године Уговор о донацији којим се Епархији … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_10.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 May 2026 20:12:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Компанија, НИС, поклонила, Српској, Православној, Цркви, земљиште, манастира, Војловице, –, тренутак, велике, историјске, правде</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Василије Острошки Чудотворац</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-vasili%D1%98e-ostroshki-chudotvorats</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-vasili%D1%98e-ostroshki-chudotvorats</guid>
<description><![CDATA[ У сваком народу и у сваком времену Свечовекољубиви Господ даје Црквом Своје светитеље, који ће његов верни народ просвећивати и освећивати и на земаљском путу његовом ка Царству Небеском руководит… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/05/Screenshot_76.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 May 2026 20:12:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Василије, Острошки, Чудотворац</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Фотије: СВЕТИ ВАСИЛИЈЕ ОСТРОШКИ</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-foti%D1%98e-sveti-vasili%D1%98e-ostroshki</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-foti%D1%98e-sveti-vasili%D1%98e-ostroshki</guid>
<description><![CDATA[ Свети оче Василије, подвижника наших славо, земаљско си оставио и за Христом следовао, у Богу живећи, Бога славећи, Царства Небеског се удостојио, и народ свој Српски Јеванђељем просветио Свети оч… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/11/Sveti-Vasilije-Ostroski-Naucni-skup-480x480-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 May 2026 20:12:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Епископ, Фотије:, СВЕТИ, ВАСИЛИЈЕ, ОСТРОШКИ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Под заштитом Светог Василија</title>
<link>https://zivereci.com/pod-zashtitom-svetog-vasili%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/pod-zashtitom-svetog-vasili%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ У срцу Црне Горе, где се небо спаја са каменом, стоји манастир Острог, дом Светог Василија Острошког. Тамо, где се вера и нада преплићу, одигравају се чуда која и данас немају објашњење и где Свети Василије пружа руку онима који пате. Његова милосрдна снага пробија границе могућег, враћајући здравље и наду онима који су је изгубили. Ово је истинита прича о две душе, које је Свети Василије осветлио светлошћу исцељења, и која открива снагу вере, надмашујући границе немогућег у додиру са Небеским. (Одломци из филма “Јастуче Светог Нектарија”) ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/05/sv-vasilije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 May 2026 20:12:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Под, заштитом, Светог, Василија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Када камен проговори: како је један човек одбранио веру народа</title>
<link>https://zivereci.com/kada-kamen-progovori-kako-%D1%98e-%D1%98edan-chovek-odbranio-veru-naroda</link>
<guid>https://zivereci.com/kada-kamen-progovori-kako-%D1%98e-%D1%98edan-chovek-odbranio-veru-naroda</guid>
<description><![CDATA[ Када изговоримо име Светог Василија Острошког, у срцу сваког Православног Србина нешто затрепери, дух се уздигне и душа озари. Он није само име у календару или чудотворац из древних предања; он је жива искра вере која светли кроз векове, несаломива стена усред животних бура, срце које куца љубављу Христовом за сваког човека. Долазимо к њему из свих крајева, носећи своје бреме, а одлазимо олакшани, загрљени неземаљском љубављу која и данас струји из његових светих моштију.

Његов однос према верном народу никада није био однос учењака са високог катедре. Свети Василије је гледао срцем, оним срцем које је до краја предао Христу, а кроз Њега – и сваком човеку. Није било потребно много речи; било је довољно само доћи, прислонити душу уз његов камен, и осетити да си прихваћен, разумеван, вољен. Ходочасници вековима сведоче: долазе сломљени, уплашени, изгубљени, а одлазе као да им је неко нежно спустио део неба у груди.

И данас, више од три и по века након његовог блаженог упокојења, Свети Василије нас прима у своју камену испосницу. Не да нас укори за наше слабости, већ да нас загрли. Да чује наше молитве, наше уздахе које ни сами себи не умемо да објаснимо. Да пренесе благодат Христову и онима који су заборавили како се крсти, шта је покајање, али интуитивно осећају да им нешто суштински недостаје. Зато Острог никада није пуст. Безимени, безбројни кораци ходочасника, од најмлађих до најстаријих, газе том светом стазом, сведочећи да сваки корак ка њему истовремено олакшава кораке на нашем унутрашњем, животном путу.

Живот кован у времену искушења

Житије Светог Василија није пука биографија из старих књига, већ жива хроника опстанка; то је светлопис о нацији која је кроз његов лик пронашла начин да остане усправна и онда када је историја давала све од себе да је сломи. Он је био живи одговор на страдање – доказ да се из пепела тешких времена не рађа само бол, већ и несаломива духовна снага. Кроз њега не читамо само о подвигу појединца, већ о натчовечанском напору једног народа да страдање преточи у молитву, а тишину у вечност.

Рођен као Стојан Јовановић у сиромашној, али дубоко побожној породици у херцеговачком селу Мркоњићима, од најраније младости је показивао изузетну наклоност ка духовном животу. Пост и молитва нису му били терет, већ насушни дах. У манастиру Завала, а касније у Тврдошу, примио је монашки постриг и убрзо постао епископ Захумски.

Његова архијерејска служба одвијала се у доба најтежих искушења. Православни народ и Црква били су под сталним притиском Турака, чија је власт доносила не само физичка страдања већ и покушаје истребљења вере. Али опасност није долазила само са једне стране. Са запада, Православље се суочавало са усиљеном латинском пропагандом. Милитантни римокатолички мисионари и прелати, посебно језуити, послани од римског папе, користили су тешко стање под турском влашћу да би придобили Православне, покушавајући да их подјарме папској власти. Овај притисак био је посебно јак у приморским, црногорским и херцеговачким крајевима.

Свети Василије није био само пасивни посматрач. Поред проблема са Турцима и латинским мисионарима, био је изложен и бахатостима племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа, што сведочи о хаосу и изазовима тог времена. Кулминација ових притисака било је свргавање са митрополитског престола у Требињу 1641. године од стране лажног епископа унијате Саватија, човека који је представљао инструмент папске политике унијаћења.

Упркос свим овим невољама, благодарећи својој дубокој вери и непоколебљивој привржености Православљу, али и свом ревносном деловању против уније, Свети Василије је успео да сачува Православни народ и свештенство од подлегања латинској пропаганди. Није се бојао да говори истину и брани веру. Саветовао је митрополиту да борбено иступи против непријатеља Цркве и да се ничега не плаши када је у питању одбрана вере и истине Христове. Његова борба није била борба за личну власт, већ за душе поверене му пастве, за очување чистоте Православне вере у време када су многи поклекли.

Од Тврдоша до острошких литица

Као архијереј, најдуже је службовао из манастира Тврдош, одакле је неуморно утврђивао у Православљу своје вернике, шаљући поруке охрабрења, опомене и љубави. Међутим, страдања нису престајала. Када су Турци разорили Тврдош, Владика Василије није напустио свој народ. Уместо да се повуче у сигурност, најпре се подвизавао у једној пећини у Пјешивцима, настављајући свој строги аскетски живот усред невоља. Касније, вођен промислом Божјим, прелази у острошку пећину.

У манастиру Острог је наставио свој мукотрпни подвиг. Скривен у литицама, изнад свих земаљских метежа, он није тражио физичко уточиште колико духовно. Последњих 15 година свог живота провео је у пећинској испосници у Горњем Острогу, у молитвеном тиховању. Био је сам пред Богом, али никада сам од свог народа. Његова љубав према Христу није била сентиментално осећање, већ пут крста, начин живота који се огледао у жртви и неуморној борби за истину. Живео је оно што је Христос заповедио: љуби Бога свим срцем и ближњега свога као самог себе. И то не само речима, већ делима – молитвом за све, борбом против неправде, утехом страдалницима.

Његова дејствена љубав, израсла из најдубље вере, постала је магнет који и данас привлачи не само Православне, већ и вернике других конфесија, па и оне који Христа можда и не познају по имену. Сви они осећају да на том светом месту, под острошким литицама, обитава нешто свето, нешто што исцељује и мири – ту се небо спушта на земљу.

Светитељски путоказ за домовину

Свети Василије нас не дели по нацијама или верама када долазимо к њему, али је његова душа дубоко српска, у најбољем смислу те речи – као дубока сагорелост за свој род, за његову веру и његов опстанак. Патње нашег народа, под окупаторима, кроз ратове и невоље, биле су и његове патње. Прогони, понижења, искушења – све је то он примао као свој лични крст, истовремено се борећи и молећи за своју паству. Многи сведоче да се у најтежим временима, управо у Острогу спасавало више душа него у било којој болници тела. Његов кивот постаје и дан-данас сигурно уточиште за оне који немају више коме да се обрате, али у дубини душе знају – Свети Василије разуме.

Зато када говоримо о Православљу, не треба почињати са сувопарним догмама, већ са овом светитељском љубављу и живим искуством. Православље није апстрактни систем, већ однос – однос човека и Бога, однос у којем се Бог сагиње до нашег блата и слабости, да би нас подигао. Свети Василије Острошки јесте живи сведок тог односа. Његово житије, његова борба, његов подвиг и његова чуда говоре нам да је вера жива ствар, лична и дубока, нежна као дечији плач пред иконом, али снажна и непоколебљива као гром у планини када треба бранити истину. Православље није само теорија; оно је живот који се живи из љубави, у љубави и ради љубави Христове.

А наша домовина? Србија, Црна Гора, Херцеговина, и све друге земље где живе они који га поштују – њему су то све гране истог духовног дрвета. И докле год буде људи који ће кренути на пут ка Острогу, можда не знајући тачно шта траже, али сигурни да ће нешто наћи – дотле ће и наш народ живети и духовно расти. Јер у дубини тог ходочашћа није само жеља за чудом, већ чежња за оним што смо можда негде путем изгубили: чежња за Богом, за ближњим, за самим собом у огледалу Христове љубави.

Свети Василије Острошки нас не учи само речима, већ највише својим присуством и силом благодати која кроз њега делује. Његова љубав није остала заробљена у XVII веку. Она и данас шапуће утеху, виче опомене, теши у болу, лечи ране, греје промрзле душе и буди уснуле савести. Она је ту да нас подсети на најважније: Бог није далеко ако је у нама љубав. А ако је Бог у нама, Који је Сама Љубав, онда се ни ми више не бојимо. Јер, као што рекоше небројени ходочасници: „Кад одеш код Светог Василија, можда не знаш шта си све рекао – али знаш да си чуо и осетио нешто што си одувек чекао.“

Његовим светим молитвама, Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј нас!

За Фондацију Пријатељ Божији: Н. Даниловић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/sveti-vasilije-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 May 2026 20:12:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Када, камен, проговори:, како, је, један, човек, одбранио, веру, народа</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пламен који није угасио Светог Саву: тријумф вечности над ломачом</title>
<link>https://zivereci.com/plamen-ko%D1%98i-ni%D1%98e-ugasio-svetog-savu-tri%D1%98umf-vechnosti-nad-lomachom</link>
<guid>https://zivereci.com/plamen-ko%D1%98i-ni%D1%98e-ugasio-svetog-savu-tri%D1%98umf-vechnosti-nad-lomachom</guid>
<description><![CDATA[ Постоје догађаји који у први мах изгледају као пораз, а тек касније постане јасно да су променили историју читавог народа. Један од таквих тренутака догодио се у пролеће 1594. године, када је велики везир Отоманског царства, Коџа Синан-паша, наредио да се мошти Светог Саве из манастира Милешеве пренесу у Београд и спале на ломачи.

За турске власти то је требало да буде коначна порука страха. За српски народ – тренутак понижења који ће сломити и последњу наду. Али историја је понекад чуднија од сваког плана моћника. Оно што је требало да избрише Светог Саву из народног памћења, учинило га је присутнијим него икада.

Удар у срце народног памћења

Да бисмо разумели зашто је Синан-паша уопште донео такву одлуку, морамо се вратити у време великих немира у Банату. Те године Срби су подигли устанак против турске власти, а према историјским изворима носили су заставе са ликом Светог Саве. Турци у томе нису видели само побуњене људе, већ народ који ни после векова ропства није заборавио ко је и коме припада.

Јер Свети Сава није био само историјска личност, просветитељ или први српски архиепископ. Све што је градио било је утемељено у Христу. Његов одлазак на Свету Гору није био бекство од света, већ тражење Царства Божијег као темеља живота. Он је српски народ учио не само писмености и законима, већ пре свега вери да човек без Бога губи и себе и смисао свог постојања. Зато је његово име вековима остало живо – не као успомена на једног владара или мудраца, већ као име светитеља кроз кога је народ осећао близину Христа.

Свети Сава је тада већ три века био дубоко уплетен у народни идентитет, у веру, молитву и осећај припадности. Манастир Милешева, где су почивале његове мошти, није био само место ходочашћа, већ духовно средиште народа. Путописци тог времена бележе да су на Савин гроб долазили чак и људи других вера, верујући да се на том месту дешавају исцељења и чуда.

Синан-паша је зато добро разумео шта ради. Није желео само да казни устанике. Желео је да удари у само срце народног памћења. Веровао је да ће, ако уништи оно пред чим народ клечи и чему се моли, уништити и снагу која тај народ држи на окупу.

Парадокс врачарске ломаче

Мошти Светог Саве изнете су из Милешеве под јаком стражом и пренете ка Београду. Народ је, према предању, немо посматрао поворку која је пролазила кроз поробљену земљу. За многе је то морао бити осећај као да гледају како им одводе нешто најсветије што имају. Ломача је потом подигнута на узвишењу ван тадашњих градских зидина, на месту са којег је ватра могла да се види издалека.

Историчари су касније расправљали о томе да ли се ломача налазила на простору данашњег Врачара или ближе Ташмајдану, али суштина тог догађаја није у неколико метара земље. Важно је разумети да је читав призор био пажљиво осмишљен као јавна демонстрација силе. Требало је да народ гледа како у пламену нестаје његов највећи светитељ, како би заједно са ватром нестала и свака помисао на отпор.

Али управо ту догодио се велики парадокс српске историје.

Синан-паша је веровао да ће уништити култ Светог Саве ако уништи његове мошти. Уместо тога, учинио га је још већим. Пламен са ломаче није угасио Светог Саву – само га је још дубље усадио у народно памћење.

Јер у православном предању светитељ није важан сам по себи, већ зато што својим животом сведочи Христа. Мошти светих нису поштоване као обични остаци тела, већ као сведочанство да човек који је живео у Богу не припада само прошлости. Зато је народ и после спаљивања осећао да Свети Сава није нестао. Напротив – као да је постао још ближи свом народу у његовим страдањима.

Светитељ који путује са својим народом

Пре спаљивања, Сава је био светитељ коме су Срби долазили у Милешеву. После спаљивања, постао је светитељ који је, у духовном смислу, кренуо са својим народом куда год је он ишао – кроз збегове, сеобе, ратове и векове ропства. Од тог тренутка више није био везан само за један манастир и један кивот. Постао је део народног сећања које се носи у молитвама, школама, славама и породичним причама.

Можда је управо зато Свети Сава преживео векове ропства снажније него многи владари који су имали војске и дворце. Срби су у временима без државе често управо кроз њега чували свест о томе ко су. Али та свест није била само национална. У својој најдубљој основи, она је била хришћанска. Светосавље никада није значило обожавање народа или прошлости, већ покушај да читав народ живи са Христом као средиштем живота.

Посебно је занимљиво то што ватра није уништила све. Према црквеном предању и историјским сведочанствима, део моштију Светог Саве је сачуван. Његова лева рука и данас се чува у манастиру Милешева као једна од највећих српских светиња. Постоје и предања да су поједини Срби, који су били приморани да служе у турској војсци, успели да спасу честице моштију пре него што су доспеле до ломаче.

То је важан детаљ, јер ова прича није само прича о уништењу. Она је и сведочанство о ономе што је преживело. Народ који је вековима живео под туђом влашћу није чувао само сећање на један пожар, већ и веру да оно што је истински предато Богу не може никада бити потпуно уништено.

И данас, више од четири века касније, тешко је остати равнодушан када човек стане испред Храма Светог Саве у Београду. Тај храм није само велика грађевина нити туристички симбол града. Он је историјски одговор једног народа на покушај његовог брисања. На месту где је некада подигнута ломача, касније је подигнута једна од највећих православних светиња на свету.

У томе постоји дубока симболика коју није могуће превидети. Тамо где је неко желео да остави страх и пепео, никла је купола која данас доминира Београдом. Као да је читав народ вековима одговарао на ону ватру из 1594. године.

Али можда најважније питање није шта се тада догодило, већ зашто нас тај догађај и даље толико дотиче.

Синан-паша није палио само мошти једног светитеља. Покушао је да угаси памћење, веру и осећај припадности једног народа. Управо зато овај догађај није остао само историјска белешка, већ је постао једна од најдубљих симболичних тачака српске историје.

И можда је у томе његова највећа грешка. Веровао је да је сила довољна да избрише оно што народ носи у души. Веровао је да ће ватра уништити Светог Саву. А догодило се управо супротно – пламен га је учинио још присутнијим.

Јер оно што је у Христу не може се спалити ватром.

Зато спаљивање моштију Светог Саве није само историјски догађај нити успомена на једно страдање. То је сведочанство о томе да понекад и највећи ударци постану темељ нечега што ће трајати дуже од царстава, војски и освајача. Пламен са Врачара одавно се угасио, али је светлост коју је оставио остала да траје кроз векове.

За Фондацију Пријатељ Божији: Небојша Даниловић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/05/spaljivanje-mostiju-svetog-save.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 10 May 2026 22:55:13 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пламен, који, није, угасио, Светог, Саву:, тријумф, вечности, над, ломачом</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Да ли су заиста спаљене мошти Светог Саве?</title>
<link>https://zivereci.com/da-li-su-zaista-spa%D1%99ene-moshti-svetog-save</link>
<guid>https://zivereci.com/da-li-su-zaista-spa%D1%99ene-moshti-svetog-save</guid>
<description><![CDATA[ У прекрасној химни Светом Сави на Савидан се певају и речи: „Синан-паша ватру пали, тело Светог Саве спали!“ Међутим, читамо и текстове да се тај догађај није догодио и да су мошти Све… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_2.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 10 May 2026 22:55:00 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Да, ли, су, заиста, спаљене, мошти, Светог, Саве</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Закон Христов, крст и вера сметају онима који успостављају законе овог света</title>
<link>https://zivereci.com/zakon-khristov-krst-i-vera-smeta%D1%98u-onima-ko%D1%98i-uspostav%D1%99a%D1%98u-zakone-ovog-sveta</link>
<guid>https://zivereci.com/zakon-khristov-krst-i-vera-smeta%D1%98u-onima-ko%D1%98i-uspostav%D1%99a%D1%98u-zakone-ovog-sveta</guid>
<description><![CDATA[ Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је началствовао 6. маја 2026.године, на празник Светог великомученика и победоносца Георгија – Ђурђевдан, светом Литургијом у цркви посвећеном том вели… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_4.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 10 May 2026 22:55:00 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Закон, Христов, крст, вера, сметају, онима, који, успостављају, законе, овог, света</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Молитва Светом апостолу Марку</title>
<link>https://zivereci.com/molitva-svetom-apostolu-marku</link>
<guid>https://zivereci.com/molitva-svetom-apostolu-marku</guid>
<description><![CDATA[ О, Свети апостоле Христов и јеванђелисте Марко, богонадахнути проповедниче спасоносне науке Господње! Свето Јеванђеље написао си богонадахнутим пером, а твој духовни отац апостол Петар посведочи д… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_822.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 May 2026 00:45:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Молитва, Светом, апостолу, Марку</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети апостол и јеванђелист Марко</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-apostol-i-%D1%98evan%D1%92elist-marko</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-apostol-i-%D1%98evan%D1%92elist-marko</guid>
<description><![CDATA[ Свети еванђелист Марко беше пореклом Јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом. Свети Петар га спомиње у својој посланици, говорећи: Поздравља в… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/05/Sveti-MArko-freska.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 May 2026 00:45:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, апостол, јеванђелист, Марко</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јуродивост по Богу значи презирање и одрицање људске славе</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98urodivost-po-bogu-znachi-prezira%D1%9Ae-i-odritsa%D1%9Ae-%D1%99udske-slave</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98urodivost-po-bogu-znachi-prezira%D1%9Ae-i-odritsa%D1%9Ae-%D1%99udske-slave</guid>
<description><![CDATA[ ЛУДОСТ РАДИ ХРИСТА Сиријски ђакон и хришћански теолог из четвртог века свети Јефрем Сирин оставио је причу о жени којој је била дата јуродивост по Богу, а која подразумева живот достојан божанске … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/12/jurodivost-po-bogu-800x444-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 May 2026 00:45:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јуродивост, по, Богу, значи, презирање, одрицање, људске, славе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Врата у живот</title>
<link>https://zivereci.com/vrata-u-zhivot</link>
<guid>https://zivereci.com/vrata-u-zhivot</guid>
<description><![CDATA[ Вера не објашњава само тајну живота, већ и тајну смрти. Људи се на различите начине односе према одласку из овог света. Код неких се јавља окамењеност пред лицем смрти, неки се према њој односе цинично, а има и оних који желе смрт услед потиштености и очајања. У таквим стањима човек сам призива смрт, осећајући живот као страшан терет, па понекад подиже руку на себе или жели да га неко убије. Постоје и стања равнодушности, када човек лакомислено доживљава и живот и смрт. Постоји и страх од смрти, бојазан за живот која некада постаје толико снажна да човек, чак и када је ван сваке видљиве опасности, са оптерећењем ишчекује смрт и мисли о њoj као о свом уништитељу.

Другачији однос је покорно прихватање смрти, пуна свест о важности, одговорности, па чак и величини тог тренутка као преласка у вишу област постојања. И коначно, последњи однос је анђеоска радост пред лицем смрти. Човек који зна за Царство Божије већ из искуства земаљског живота, са великом надом чека то Царство и блажено упокојење свога духа у Богу након смрти тела. Он не тежи другом свету против воље Божије, јер је свестан вредности и овоземаљског живота, али радосно чека тренутак када ће по вољи Божијој бити узет у виши свет.

Апостол Павле, доживевши ово узвишено осећање, каже: “Имам жељу умрети и са Христом бити” (Фил 1,23), “...јер је мени живот Христос, а смрт добитак” (Фил 1,21).

Међу људима влада страх од смрти који често прелази у лакомислено и покорно прихватање. Но, често је присутна и окамењена безосећајност, као и страх од саме помисли на крај. Они који од себе терају мисао о смрти не могу се духовно припремити за неизбежни излазак из овог света.

Сећање на смрт као духовна дисциплина prijateljboziji.com

Сећање на смрт свети учитељи и хришћански подвижници сматрају подједнако неопходним за духовни живот као што је то молитва. Они говоре да је молитва десно крило душе верујућег човека, а њено лево крило је сећање на напуштање овог света.

Често се у свету износи погрешна мисао да сећање на смрт омета овоземаљски живот и кочи човекову активност. Ово се може односити само на световни, хипохондрични став према смрти који човека заиста чини неспособним за било какво дело. Насупрот томе, хришћанско сећање на смрт је прозорљиво стање људске душе које је чини свеснијом и мудријом, дајући човековом деловању у свету нарочиту снагу и одговорност.

Древна незнабожачка заједница је првобитно сумњичила хришћане за погрешан однос према животу, али када се умудрила, увидела је своју заблуду. Хришћани су могли земљи давати све што јој припада кроз послушност држави и служење заједници, али су само Богу и вечности предавали своју душу.

Хришћанство никада не противречи животу, већ само греху. Сећање на смрт не кочи животну активност, већ активност греха. Огреховљено осећање заиста мрзи сећање на смрт јер је оно подсетник на плату за грех и на крај свих илузија и обмана зла којима оно саблажњава људску душу, одвлачећи је од Бога и Његове правде.

Смисао смрти и победа над грехом

Шта је заправо смрт? Да ли је она зло или добро? Истина је у томе да смрт — као човеков прелазак из једне стварности у другу — иако се јавља као последица зла, сама по себи није ни добро ни зло. За добре и верујуће људе она представља доброчинство, док је за оне који се нису покајали пред Богом она горчина. Значење смрти одређује квалитет душе онога који умире.

Реч Божија не схвата смрт само као растанак човека од тела, већ и као губитак Божије благодати. Ова последња, ужасна смрт јесте смрт душе или, како каже Апокалипса, “друга смрт”. То је смрт за праведност, чистоту и вечни живот у Богу. Међутим, ова друга смрт нема никакву моћ тамо где су душе спасене и преображене силом Христовом. “И смрт и пакао дадоше мртваце који беху у њима, и бише осуђени сваки по делима својим”, каже Откривење (Отк 20,13).

Најсветија и највиша човекова смрт јесте његова смрт за зло и за грех. То је смрт за саму смрт — човек умире да не би више умирао. Васкрснути у Христу значи бити човек који је умро за зло. Смрт се у свету јавила као резултат човековог отпадања од Бога, а када се грех уништи искреним покајањем, скида се проклетство и извлачи се жалац смрти. Због тога свети Јован Златоусти радосно кличе: “Смрти, где ти је жалац? Аде, где ти је победа?!”

Жалац је извађен из људске смрти Христовим васкрсењем. Сви који су верни Христу и који живе у Њему, синови су васкрсења.

Архиепископ Јован (Шаховској)
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Петар Волков
Из књиге „Беседы о Вере Архиепископа Иоанна (Шаховского, 1902-1989)“ ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2020/04/smrti.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 May 2026 00:45:02 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Врата, живот</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Молитва Светом Георгију Победоносцу</title>
<link>https://zivereci.com/molitva-svetom-georgi%D1%98u-pobedonostsu</link>
<guid>https://zivereci.com/molitva-svetom-georgi%D1%98u-pobedonostsu</guid>
<description><![CDATA[ O, Свети Великомучениче и Победоношче Георгије, Христа ради пострадао си, занавек прослављени светитељу Цркве Божије! Бројни православни храмови су ти посвећени и верни народ се у светињама молитв… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_819.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 07 May 2026 13:04:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Молитва, Светом, Георгију, Победоносцу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>21. смотра духовног беседништва средњошколаца</title>
<link>https://zivereci.com/21-smotra-dukhovnog-besednishtva-sred%D1%9Aoshkolatsa</link>
<guid>https://zivereci.com/21-smotra-dukhovnog-besednishtva-sred%D1%9Aoshkolatsa</guid>
<description><![CDATA[ У недељу, 10. маја 2026. године, са почетком у 18 часова у цркви Светог великомученика Пантелејмона у Миријеву биће одржана 21. смотра духовног беседништва средњошколаца. Програм воде Константин М… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_817.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 07 May 2026 13:04:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>21., смотра, духовног, беседништва, средњошколаца</media:keywords>
</item>

<item>
<title>ЧУДЕСНИ БОГОРОДИЧИН ПОЈАС ЗА СПАСОВДАН У ПРЕСТОНИЦИ СРПСКОГ НАРОДА</title>
<link>https://zivereci.com/chudesni-bogorodichin-po%D1%98as-za-spasovdan-u-prestonitsi-srpskog-naroda</link>
<guid>https://zivereci.com/chudesni-bogorodichin-po%D1%98as-za-spasovdan-u-prestonitsi-srpskog-naroda</guid>
<description><![CDATA[ – Београд, град посвећен Пресветој Богородици се припрема за велики догађај Долазак Чудесног појаса Пресвете Богородице, уз делове Часног крста Господњег, највеће светиње васцелог хришћанско… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_774.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 07 May 2026 13:04:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ЧУДЕСНИ, БОГОРОДИЧИН, ПОЈАС, ЗА, СПАСОВДАН, ПРЕСТОНИЦИ, СРПСКОГ, НАРОДА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Јануарије и други с њим</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-%D1%98anuari%D1%98e-i-drugi-s-%D1%9Aim</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-%D1%98anuari%D1%98e-i-drugi-s-%D1%9Aim</guid>
<description><![CDATA[ Овај светитељ беше епископ у Кампанији Италијанској. У време гоњења Максимијанова би изведен пред суд и истјазаван разним мукама, које он незлобиво и трпељиво подношаше. Кад га вргоше у огањ, огањ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/05/Screenshot_1069.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 05 May 2026 14:00:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Јануарије, други, њим</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Платон Бањалучки</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-platon-ba%D1%9Aaluchki</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-platon-ba%D1%9Aaluchki</guid>
<description><![CDATA[ Епископ Платон (световно име Миливоје) је рођен 29. септембра 1874. године у Београду од оца Илије и мајке Јелке (Соколовић). Гимназију је учио у Врању и Нишу, а затим школовање наставио у Београд… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/05/Screenshot_1071.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 05 May 2026 14:00:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Платон, Бањалучки</media:keywords>
</item>

<item>
<title>ЉУБАВ, ДУША и СРЦЕ</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%99ubav-dusha-i-srtse</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%99ubav-dusha-i-srtse</guid>
<description><![CDATA[ Родила ме мајка, мила и добра. Свугде ме водила са собом. Сећам се кад сам био дете, пролазили смо крај једне дрвене радничке бараке подељене у више станова са безброј врата сиромашне боје,… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_807.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 05 May 2026 14:00:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ЉУБАВ, ДУША, СРЦЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Када се небо отвори: Искуства сусрета са Божанским</title>
<link>https://zivereci.com/kada-se-nebo-otvori-iskustva-susreta-sa-bozhanskim</link>
<guid>https://zivereci.com/kada-se-nebo-otvori-iskustva-susreta-sa-bozhanskim</guid>
<description><![CDATA[ Десио ми се најнеочекиванији сусрет са Богом. Откривење је било такво, да сам пао на земљу узвикујући: „Господе, слава Теби, хвала! Желим да ти служим у свему.“

Николај Воробјов (1894–1963), који се замонашио под именом Никон 1931. године, следио је каменит пут ка свом духовном расту, поставши исповедник у доба совјетске репресије, духовни ментор многим верницима и промишљен хришћански писац. Међутим, пре тога је прошао кроз период интензивне потраге и разочарања.

У лето 1915. Николај је доживео озбиљну кризу. Изгубивши у младости поверење у Православну веру, кренуо је у потрагу за новим смислом живота.

Ноћни сати посвећени филозофским и научним истраживањима само су појачавали његову духовну жеђ без икакве утехе. Када је душевна мука достигла врхунац, истрчао је из града у поље, где су му свест захватили очајнички нагони. А онда је узвикнуо, постављајући једино значајно питање:

Господе, ако постојиш, откриј ми се! Моје трагање за смислом живота није мотивисано себичним разлозима. Једино ме занима једно: да ли Ти постојиш или не? ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/09/suroski-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 05 May 2026 14:00:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Када, се, небо, отвори:, Искуства, сусрета, са, Божанским</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Како је Св кнез Лазар поклонио древну хришћанску светињу ПОЈАС ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ манастиру Ватопеду</title>
<link>https://zivereci.com/kako-%D1%98e-sv-knez-lazar-poklonio-drevnu-khrish%D1%9Bansku-sveti%D1%9Au-po%D1%98as-presvete-bogoroditse-manastiru-vatopedu</link>
<guid>https://zivereci.com/kako-%D1%98e-sv-knez-lazar-poklonio-drevnu-khrish%D1%9Bansku-sveti%D1%9Au-po%D1%98as-presvete-bogoroditse-manastiru-vatopedu</guid>
<description><![CDATA[ Фреска која приказује Светог кнеза Лазара као ктитора и дародавца манастира Ватопед на Светој Гори. На њој је он приказан како у рукама држи једну од најзначајнијих хришћанских реликвија — Појас П… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_776.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 01 May 2026 14:27:48 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Како, је, Св, кнез, Лазар, поклонио, древну, хришћанску, светињу, ПОЈАС, ПРЕСВЕТЕ, БОГОРОДИЦЕ, манастиру, Ватопеду</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Апостол Павле VS Христос: „Да доброта ваша буде позната свим људима“ или „да не види левица шта даје десница“ ШТА ЈЕ ИСПРАВНО?</title>
<link>https://zivereci.com/apostol-pavle-vs-khristos-da-dobrota-vasha-bude-poznata-svim-%D1%99udima-ili-da-ne-vidi-levitsa-shta-da%D1%98e-desnitsa-shta-%D1%98e-ispravno</link>
<guid>https://zivereci.com/apostol-pavle-vs-khristos-da-dobrota-vasha-bude-poznata-svim-%D1%99udima-ili-da-ne-vidi-levitsa-shta-da%D1%98e-desnitsa-shta-%D1%98e-ispravno</guid>
<description><![CDATA[ Апостол Павле VS Христос. Апостол Павле у посланици Филипљанима (4,5) пише „Да доброта ваша буде позната свим људима“, док Христос говори „да не види левица шта даје десница̶… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/05/screenshot_778-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 01 May 2026 14:27:48 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Апостол, Павле, Христос:, „Да, доброта, ваша, буде, позната, свим, људима“, или, „да, не, види, левица, шта, даје, десница“, ШТА, ЈЕ, ИСПРАВНО</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Зашто је један корак од љубави до мржње?</title>
<link>https://zivereci.com/zashto-%D1%98e-%D1%98edan-korak-od-%D1%99ubavi-do-mrzh%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/zashto-%D1%98e-%D1%98edan-korak-od-%D1%99ubavi-do-mrzh%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Учени калабријски монах Варлаам јасно је указао да човек, чак и најљубазнији, најљупкији, верујући, чедан, искрен и образован, може да изгуби све ове особине за трен ока, ако не стекне оно најважније у животу – благодат Божију.

Није лако објаснити шта је благодат. Људски ум не може у потпуности да окарактерише ову божанску моћ. На основу искуства Светог Григорија Паламе можемо рећи да је благодат светлост које су се свети апостоли удостојили да виде у тренутку Преображења Господњег на гори Тавор (в. Мт. 17, 2). Само људи који се одричу себе, свог „ја“, могу да је виде посебним духовним видом.

У Тајнама Крштења и Миропомазања добили смо залог ове Божанске светлости. Пред нама је задатак да га, не само не гасимо својим гресима, већ да га и умножавамо, постајући светлост за друге људе. „Тако нека заблиста ваша светлост пред свим људима...” – Господ позива сваког од нас (Мт. 5, 16). Стицање светлости благодати Божије, по Светом Серафиму Саровском, јесте истински циљ хришћанског живота.

Ко не задобије светлост благодати Божије, ходи све време као по мрачној шуми: спотиче се, пада, наноси ране себи и другим људима. Већи део живота проводи у сталном стресу и страху. Ко никада није осетио благодатну сласт, не може победити ни најмањи грех, а још више, не може победити ни једну страст. Без благодати човек не може учинити ни једно добро дело, јер га одмах понесе ветар сујете. Вредност таквих добрих дела је веома сумњива и тешко је рећи шта је у њима више – добра или зла.

Како се стиче благодат? Сви наши подвизи, молитве и постови, највећа добра дела не могу бити од користи у стицању благодати ако не резултирају смирењем. „Бог се противи гордима, а смиренима даје благодат“– поучава свети апостол Јаков (Јак. 4, 6).

Ћути, препусти се, несебично помажи, заступај слабе и неправедно увређене, не плаши се да се залажеш за истину, моли се усрдно, али тајно – све су то средства за стицање благодати Божије.

Само благодат може да нас обогати истинском и трајном љубављу, просветли наш ум стварном мудрошћу, и упути нас на чињење добрих дела. Благодатни плодови ће нас истински утешити у овом животу и прећи са нама у вечност. Амин!

архимандрит Маркел (Павук)
Извор: pravlife.org ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/08/blagoslov-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 01 May 2026 14:27:45 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Зашто, је, један, корак, од, љубави, до, мржње</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Беседе Светог Владике Николаја</title>
<link>https://zivereci.com/besede-svetog-vladike-nikola%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/besede-svetog-vladike-nikola%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Беседе Светог Владике Николаја Златоустог бејаху надахнуте Духом Светим, добром сољу осољене, духовно отрежњујуће, громогласне и снажне попут грома из ведрог неба да могу да пробуде из греховног с… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/besede-vladika-nikolaj.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 30 Apr 2026 14:18:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Беседе, Светог, Владике, Николаја</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Слободан Антонић: Рат против веронауке</title>
<link>https://zivereci.com/slobodan-antoni%D1%9B-rat-protiv-veronauke</link>
<guid>https://zivereci.com/slobodan-antoni%D1%9B-rat-protiv-veronauke</guid>
<description><![CDATA[ Од самог почетка, веронаука је трн у оку наше аутоколонијалне елите. Тим више што се број ђака који ју је похађао стално увећавао, тако да данас скоро двоструко више ученика бира веронауку од грађ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_773.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 30 Apr 2026 14:18:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Слободан, Антонић:, Рат, против, веронауке</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Шапат Духа у песми и камену</title>
<link>https://zivereci.com/shapat-dukha-u-pesmi-i-kamenu</link>
<guid>https://zivereci.com/shapat-dukha-u-pesmi-i-kamenu</guid>
<description><![CDATA[ Како је могуће да је наш прости, неук народ оставио за собом поезију каква опија душу, рукотворине какве и данас задивљују, речи дубље од књига и храмове што пркосе времену, да га ниједан појединац, ма колико даровит и школован, није до сада ни стигао а камоли престигао? Само један одговор стоји иза тога: надахнуће Божије. Без Духа Светога који је народ водио, надахњивао и укрепљивао, све те творевине биле би немогуће. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2013/11/rucni-rad-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 30 Apr 2026 14:18:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Шапат, Духа, песми, камену</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Жива вера: Између правила и љубави</title>
<link>https://zivereci.com/zhiva-vera-izme%D1%92u-pravila-i-%D1%99ubavi</link>
<guid>https://zivereci.com/zhiva-vera-izme%D1%92u-pravila-i-%D1%99ubavi</guid>
<description><![CDATA[ Вера није списак дужности, већ откуцај срца које воли. Она мора бити слободна, испуњена чежњом према Господу и непоколебљива, али никада крута или ригидна. Када веру сведемо само на правила и законе, губимо слободу, а отварамо врата гордости и фанатизму. Правила без љубави не воде у Царство Небеско, већ у духовно сапињање.

Однос са Богом, а не форма

Господу није потребно наше пуко ишчитавање молитава нити задовољење форме. Он тражи тебе.
Стани пред Њега отвореног срца.
Исповеди се, заплачи, покај се.
Тражи помоћ и покажи Му своју љубав.
Не држи се грчевито правила. Имај жив однос са Богом који се прелива из молитве у твој свакодневни живот и односе са ближњима. Радуј се, воли, чини добра дела – јер је и сам Господ све чинио из чисте љубави. Од нас тражи само двоје: покајање и љубав.

Буди живи доказ вере

Права вера се не доказује речима, већ животом. Она се види у:

Праштању и милосрђу.
Смирењу и благости срца.
Храбрости и поверењу у живот.

Вера и страх од живота не иду заједно. Затвореност и вера су туђи једно другом.

Мораш се одлучити свим својим бићем: где си и чији си. Тек када храбро и са радошћу кренеш путем који си одабрао, Господ може да ти помогне. Он чека твој покрет, твоју жељу и твој правцу да би те даље усмерио.

Вера се кали у тишини и болу

Постоје периоди затишја када нам је потребно да се очистимо, али постоје и тренуци када стојимо у месту из страха. Снага вере се не гради на сигурности у оно што долази, већ на поверењу у Невидљивог.

Права вера се кали када око нас нема знакова бољитка, али ми ипак знамо да Господ уређује све на најбољи начин.

„Вером ходимо, а не гледањем...“ – Баш као што мајка носи дете под срцем; не види га, али осећа како у њој расте нови живот. Тако и вера у нама рађа нови живот који треба пригрлити.

И када те живот највише заболи, и када паднеш најдубље – подигни се. Настави даље са сазнањем да те Бог воли. Он је Љубав, и Он те у сваком тренутку чека раширених руку.

(Приређено према поукама протојереја-ставрофора Петра Лукића) ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/04/molitva-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 30 Apr 2026 14:18:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Жива, вера:, Између, правила, љубави</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Исихије: Љубав према Господу треба да савлада страх</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-isikhi%D1%98e-%D1%99ubav-prema-gospodu-treba-da-savlada-strakh</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-isikhi%D1%98e-%D1%99ubav-prema-gospodu-treba-da-savlada-strakh</guid>
<description><![CDATA[ Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије је служио у Недељу мироносица, 26. априла 2026. године, свету Литургију у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву. Посебну лепоту богослужењу дали су хо… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_1239.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 29 Apr 2026 20:44:19 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Епископ, Исихије:, Љубав, према, Господу, треба, да, савлада, страх</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свете мученице Агапија, Хионија и Ирина</title>
<link>https://zivereci.com/svete-muchenitse-agapi%D1%98a-khioni%D1%98a-i-irina</link>
<guid>https://zivereci.com/svete-muchenitse-agapi%D1%98a-khioni%D1%98a-i-irina</guid>
<description><![CDATA[ Кад се цар Диоклецијан бављаше у италијанском граду Аквилеји, јавише му из Рима да су све тамнице римске препуне хришћана, који се не одричу Христа, иако их стављају на најразноврсније муке; учите… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/Screenshot_485.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 29 Apr 2026 20:44:19 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свете, мученице, Агапија, Хионија, Ирина</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ф.М. Достојевски: НАЈБОЉЕ ЈЕ У ДУШЕ ЉУДСКЕ УСАДИТИ ИДЕАЛ ЛЕПОТЕ</title>
<link>https://zivereci.com/fm-dosto%D1%98evski-na%D1%98bo%D1%99e-%D1%98e-u-dushe-%D1%99udske-usaditi-ideal-lepote</link>
<guid>https://zivereci.com/fm-dosto%D1%98evski-na%D1%98bo%D1%99e-%D1%98e-u-dushe-%D1%99udske-usaditi-ideal-lepote</guid>
<description><![CDATA[ Петербург, 7. јун 1876. Поштовани господине, Извините што тек данас одговарам на Ваше писмо од 3. јуна, али ових дана сам се опорављао од епилептичног напада. Поставили сте мудро питање које захте… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/02/kd-dostoj.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 29 Apr 2026 20:44:19 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ф.М., Достојевски:, НАЈБОЉЕ, ЈЕ, ДУШЕ, ЉУДСКЕ, УСАДИТИ, ИДЕАЛ, ЛЕПОТЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Приче и филмови (ускоро)</title>
<link>https://zivereci.com/priche-i-filmovi-uskoro</link>
<guid>https://zivereci.com/priche-i-filmovi-uskoro</guid>
<description><![CDATA[ Фондација “Пријатељ Божији” објављује наградни конкурс за најбољи аматерски краткометражни филм (документарне или игране структуре) као и за кратку причу на теме инспирисане хришћанским вредностима и библијским истинама.

Тематски оквир би садржао појаве и догађаје из свакодневног живота као израз и сведочанства узвишених примера човекољубља, милосрђа, пожртвовања и љубави. То могу бити и чудесни догађаји сведочанства вере и пројаве милосрђа Божијег под чиме се подразумевају чудесна разрешења нерешивих животних прилика, исцељења болести као и други догађаји који измичу човековом утицају.

Аутор филма или кратке приче може обрадити тему која је одраз личног искуства или у којој се појављује као учесник или коју сазнаје из другог извора, посредно ...

Конкурс је подељен је на две категорије:
• Аматерски краткометражни филм (до 7 мин.)
• Написана кратка прича из живота

СВРХА КОНКУРСА:

Промовисање и афирмација најузвишенијих вредности (богољубље и човекољубље) чиме би се утицало на јавност, особито на омладину, са циљем подстицања промене у људима кроз развијање љубави, човечности, саосећања, пожртвованости… Да се посведочи чињеница да је човек првенствено духовно биће и да тежња за материјалним, чиме је оптерећена епоха у којој живимо, не би требало да буде циљ човековог живота већ потреба да се остваре као бића доброте…

КРИТЕРИЈУМИ КОНКУРСА:

-На Конкурсу могу учествовати сва физичка лица без обзира на старосну доб и географско подручје
-Један аутор може послати само један рад (филм или причу) на српском језику
-Ауторски рад мора бити кратак, јасан, концизан и оригиналан, који ће заинтригирати јавност
-Радове доставити на сајт Пријатељ Божији у посебну рубрику(за кратку причу, у електронској форми – Word-Font Ariel, величина слова 12, максимално на три стране, са насловом, именом и презименом аутора, кратком биографијом и контакт подацима
-Учесници могу бити дисквалификовани без упозорења ако постоји основана сумња да су користили лажни/двоструки профил, а њихови садржаји биће обрисани
-Конкурсна комисија врши ужу селекцију радова који ће бити постављени без података о аутору у посебну рубрику под називом „Ваша прича“..
-Коначан избор вршиће посетиоци вебсајта својим гласовима (лајком) током петнаест дана и на тај начин одлучити који је филм и кратка прича по оцени посетилаца најбољи ...
-Награда припада аутору са највећим бројем гласова (лајкова)

НАГРАДЕ:

По завршетку конкурса, рад са највећим бројем лајкова у видео и писаној форми биће награђен новчаном наградом.

Првонаграђени радови постају трајно власништво Фондације “Пријатељ Божији” која их даље може користити у циљу промоције свог рада или промовисања универзалних вредности човечанства. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 29 Apr 2026 20:44:16 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Приче, филмови, ускоро</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ава Јустин: Само погрешно питање нема одговор у Библији</title>
<link>https://zivereci.com/ava-%D1%98ustin-samo-pogreshno-pita%D1%9Ae-nema-odgovor-u-bibli%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/ava-%D1%98ustin-samo-pogreshno-pita%D1%9Ae-nema-odgovor-u-bibli%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ Свето Писмо је донекле биографија Бога у овом свету. У њему је Неописани донекле описао Себе. Свето Писмо Новога Завета је биографија оваплоћеног Бога у овом свету. У њему је описано како је Бог, да би људима казао Себе, послао Бога Логоса, који се оваплотио и постао човек и као човек рекао људима све што Бог има да каже, све што Бог хоће са овим светом и са људима у њему. Открио је Бог Логос план Божји о свету и Божју љубав према свету. Бог-Реч изрекао је људима Бога помоћу речи, уколико речи људске могу обухватити необухватљивог Бога.

Све што треба овоме свету, и људима у њему – Господ је казао y Светом Писму. На сва питања Он је у њему дао одговоре. Нема питања које може мучити душу људску, а да на њега није у Светом Писму дат или посредан или непосредан одговор. Људи не могу измислити више питања него што има одговора у Светом Писму. Не нађеш ли одговор у Светом Писму на неко своје питање, значи да си или поставио бесмислено питање, или ниси умео читати Свето Писмо и из њега ишчитати одговор.

У Светом Писму се налази биографија сваког човека, сваког, без изузетка. У њему сваки од нас може наћи себе детаљно, подробно описаног и приказаног: све своје врлине и мане које имаш и можеш имати и немати; наћи ћеш путеве којим душа твоја, и свачија, иде од греха ка безгрешности и сав пут од човека до Бога и од човека до ђавола. Наћи ћеш начине како да се ослободиш греха, наћи ћеш, једном речју, сву историју греха и грешности, и сву историју правде и праведника.

Лек за душу и музика вечне Истине

Јеси ли тужан, у Светом Писму ћеш наћи утехе; јеси ли жалостан – радост; јеси ли гневан – укроћење; јеси ли сладострасан – целомудрије; јеси ли немудар – мудрост; јеси ли лош – доброту; јеси ли злочинац – милост и правду; јеси ли човекомрзац – љубав. У њему ћеш наћи лек за све своје пороке и мане, и храну за све своје врлине и подвиге. Јеси ли добар, Свето Писмо ће те научити како да постанеш бољи и најбољи; јеси ли осетљив, оно ће те научити анђеоској нежности; јеси ли паметан, оно ће те научити мудрости. Волиш ли лепоту и музику стила и речи, нема је лепше, ни дирљивије, него што су је имали Јов, Исаија, Соломон, Давид, Јован Богослов и Апостол Павле… Ту се музика, анђеоска музика вечне истине Божје обукла у речи људске.

Што човек више чита и изучава Свето Писмо, све више и више налази разлоге да га што дуже и непрекидније изучава. Оно је, по речи Светог Златоуста, као мирисан корен, који све више мирише што се више таре.

Колико је важно зашто треба читати Свето Писмо, исто је толико важно знати како треба читати Свето Писмо. Свети Оци, на челу са Светим Златоустом, најбољи су учитељи за то. Свети Златоуст је, такорећи, написао пето Јеванђеље. Свети Оци препоручују озбиљну припрему за читање и изучавање Светог Писма. Припрема се састоји, у чему? Најпре у молитви. Моли се Господу да ти просвети ум – да разумеш речи Светога Писма, и облагодати срце – да осетиш истину тих речи и живот. Буди свестан да су то речи Божје, које ти Он лично говори и казује. Молитва у вези са осталим врлинама јеванђељским најбоље оспособљава човека за разумевање Светог Писма.

Како читати и доживети Реч Божју

А како читати Свето Писмо? Молитвено, са страхопоштовањем, јер је у свакој речи по кап вечне истине, а све речи сачињавају безобални океан Вечне Истине. Свето Писмо није књига, већ живот; јер су речи њене – дух и живот (Јн. 6,63), зато се и могу схватити ако их учинимо духом духа свог, и животом живота свог. То је књига која се чита животом – практиковањем. Прво ваља доживети, па разумети.

Ту важи она Спаситељева реч: Ко хоће творити – разумеће да је ова наука од Бога (Јн. 7,17). Твори, да би разумео. То је основно правило православне егзегезе. У почетку човек обично брзо чита Свето Писмо, па онда све спорије, док најзад не почне читати реч по реч, јер у свакој речи открива бескрајну истину и неисказану тајну.

Сваког дана прочитај најмање по једну главу из Новог Завета, али упоредо с тим практикуј по једну врлину. Практикуј док ти не пређе у навику. Рецимо, прво опраштање увреда. То да ти буде свакодневна дужност. И уз то се моли Господу: Господе благи, дај ми љубав према увредиоцима мојим!… И кад ту врлину претвориш у навику, онда ће ти лакша бити свака друга за њом, и тако редом до последње.

Главно је – читај Свето Писмо што више. Што разум не разуме, срце ће осетити; а ако не разуме ни разум, нити срце осећа, ти ипак читај, јер читањем сејеш речи Божје по души својој: а оне тамо неће пропасти, већ ће постепено и неприметно прећи у природу душе твоје. На теби ће се испунити Спаситељева реч о човеку који баци семе у земљу, и спава и устаје ноћу и дању, и семе ниче и расте, да не зна он (Мк. 4,26-29). Главно је: сеј, а Бог је који даје и чини да посејано узрасте (1 Кор. 3,6). Само не хитај са успехом, да не би испао сличан човеку који данас сеје, а сутра већ хоће да жање.

Сила преображаја и вечни живот

Читајући Свето Писмо ти уносиш квасац у тесто душе своје и тела свог, који се постепено шири, прожима душу, док је сву не прожме и не испуни јеванђељском истином и правдом. У сваком случају, Спаситељева прича о сејачу и семену може се применити на сваког од нас. Нама је у Светом Писму дато семе Божанске Истине. Читајући га, ми то семе сејемо по души својој; и оно пада и на каменита и на трновита места душе, али нешто и на добру земљу срца нашег – и донесе род. А кад угледаш род и окусиш га – ти ћеш од сласти и радости похитати да и каменита и трновита места душе своје раскрчиш, поореш и засејеш семеном речи Божје.

Знате ли када је човек мудар у очима Господа Христа? – Када слуша Његове речи и извршава их. Почетак је мудрости – слушати речи Божје (Мт. 7,24-25). Свака реч Спаситељева има моћ и силу исцељења и од физичких и од духовних болести. „Реци реч и оздравиће слуга мој“ (Мт. 8,8). Спаситељ рече реч – и оздрави слуга капетанов. Како некада, тако и сада, Господ непрестано изриче речи Своје и теби и мени и свима нама. Само нам се ваља зауставити, удубити у њих и примити их капетановском вером. И чудо ће се десити с нама и оздравиће душа наша као што је оздравио слуга капетанов. Јер је у Јеванђељу написано и ово: И доведоше к Њему бесомучних много, и изгна духове речју, и све болеснике исцели (Мт. 8,16). То он чини и данас, јер је Господ Исус јуче и данас Онај исти и довека (Јевр. 13,8).

На Страшном суду судећи се онима који не слушају речи Божје и теже ће им бити на дан Суда него Содому и Гомору (Мт. 10,14-15). Пази, на Страшном суду ће се тражити од тебе да даш рачуна шта си урадио са речима Божјим, да ли си их слушао и усвајао, да ли си им се радовао или си их се стидео. Ако си их се стидео, и Господ ће се постидети тебе када дође у слави Оца свога са Анђелима светим (Мк. 8,38). Мало је речи људских које нису пусте и празне, зато је мало оних због којих нећемо бити осуђени (Мт. 12,36). Да би то избегли, треба учити и научити речи Божје из Светог Писма, учинити их својима, јер их је Бог зато саопштио људима, да би их они усвојили, а кроз њих и саму Истину Божју.

У свакој речи Спаситељевој има више вечности и непролазности него ли на целом небу и целој земљи, са целокупном њиховом историјом. Зато је Он рекао: Небо и земља проћи ће, али речи моје неће проћи (Мт. 24,35). – То значи: у речима Спасовим је Бог и све Божје, зато не могу проћи. Усвоји ли их човек, он постаје непролазнији од неба и земље, јер је у њима сила која обесмрћује човека и чини га вечним. Изучавање речи Божјих и њихово испуњавање чини човека сродником Господу Исусу. То је Он сам објавио кад је рекао: Мајка моја и браћа моја они су који слушају реч Божју и извршавају је (Лк. 8,21). То значи: слушаш ли, читаш ли реч Божју – упола си брат Христов; извршаваш ли је – потпун си брат Христов. А то је радост и привилегија већа од анђеоске. Изучавањем Светог Писма по души се разлива неко блаженство које не личи ни на шта земаљско. О томе је Спаситељ говорио када је рекао: Блажени су који слушају реч Божју и држе је (Лк. 11,28).

Велика је тајна речи. Толико велика да се само Друго Лице Свете Тројице – Господ Христос – назива у Светом Писму: Реч = Логос. Бог је Реч (Јн. 1,1) – све речи које долазе од те вечне и апсолутне Речи пуне су Бога, божанске Истине, Вечности, Правде. Слушаш ли их – Бога слушаш. Читаш ли их — читаш непосредне речи Божје. Бог-Реч постаде тело, постаде човек (Јн. 1,14), и занемели човек проговори речи вечне истине и правде Божје.

У речима Спаситељевим има неког сока бесмртности, који читањем речи Његових кап по кап капље у душу човекову, и оживљава је из смрти у живот, из пролазности у непролазност. То Спаситељ објављује говорећи: Заиста, заиста вам кажем: ко слуша моју реч и верује ономе који ме је послао, има живот вечни… и прешао је из смрти у живот (Јн. 5,24.) – То значи: слушањем, изучавањем речи Божје учиш се бесмртности и вечности, учиш се бесмртном и вечном животу, а верујеш ли у њих пуном вером – већ си научио шта је живот вечни и прешао си из смрти у живот. Зато Спаситељ одлучно тврди: Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрти довека (Јн. 8,51).

Свака је реч Христова пуна Бога, зато, када уђе у душу човекову, она је очишћује од сваке нечистоте. Из сваке Његове речи излази сила која очишћује од греха. Зато је Спаситељ на Тајној Вечери говорио ученицима Својим, тим неодступним слушаоцима речи Његове: Ви сте већ очишћени речју коју вам говорих (Јн. 15,3). Све што је у Светом Писму написано то Господ Христос и Његови Апостоли називају Речју Божјом, Речју Господњом и ако је као такву не читате и не примате – остаћете у мраку празних људских речи.

Свака реч Божја пуна је Истине Божје, која када уђе у душу, освећује је за сву вечност. Зато се Спаситељ обраћа молитвом Оцу Свом небеском: Оче! Освети их Истином Својом, реч је Твоја истина (Јн. 17,17). Не примаш ли реч Христову као реч Божју, као реч Истине, тада лаж и отац лажи, који је у теби, устаје на њу.

У свакој речи Спаситељевој има много натприродног и благодатног; и то је оно што облагодаћује душу човекову када је реч Христова посети. Зато Свети Апостол сав домострој спасења назива „речју благодати Божје“, „речју Истине“, „речју живота“. Као жива, благодатна сила, реч Божја дејствује у човеку чудотворно и животворно, ако је човек слуша са вером и прима вером. Све је опогањено грехом, али се све очишћује речју Божјом и молитвом, све – свако створење од човека до црва.

Истином коју у себи носи, Силом коју у себи има, реч Божја је оштрија од сваког мача и продире све до раздеобе душе и духа, зглобова и сржи, и суди мислима и помислима срца (Јевр. 4,12). Нема ничега тајног пред њом и за њу. Зато што свака реч Божја има у себи од вечне Речи Божје – Логоса – она поседује силу да духовно рађа и препорађа људе. И рађајући се од Ње, човек се рађа од Истине. Отуда Свети Апостол Јаков пише хришћанима да их Бог Отац породи речју истине (1,18), а Свети Петар им каже да су препорођени речју живота Бога, која остаје довека (1 Петр. 1,23). Све Божје речи које је Бог говорио људима долазе од Вечне Речи – Логоса, који је Реч живота и даје Живот вечни. Живећи том Речју – човек оживљава себе из смрти у живот; испуњујући себе вечним животом – човек постаје заједничар у природи Божјој и блаженству његовом неће бити краја.

У свему овоме главно је, најглавније, вера и осећање љубави према Господу Христу, јер се под топлотом тог осећања отвара тајна сваке речи Божје, као што се под топлотом сунчаних зрака отвара круница мирисног цвећа. Амин.

(Предавање оца Јустина, професора и васпитача Богословије, одржано на састанку Богословског богомољачког братства Свети Сава, у Сремским Карловцима, 22. децембра 1929. год.) ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/04/ava-justin-celijski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 29 Apr 2026 20:44:16 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ава, Јустин:, Само, погрешно, питање, нема, одговор, Библији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Немој осуђивати</title>
<link>https://zivereci.com/nemo%D1%98-osu%D1%92ivati</link>
<guid>https://zivereci.com/nemo%D1%98-osu%D1%92ivati</guid>
<description><![CDATA[ Немој осуђивати чак ни када би видео некога да греши и на самој самрти: Суд Божији људима није познат. Неки су јавно чинили велике грехове, али су још и веће врлине чинили тајно. И они који су им се тако радо ругали, преварише се, јер од дима нису видели сунце.

Строге и брижљиве судије грехова свог ближњег болују од наведене страсти зато што немају савршенога и трајног сећања и бриге о својим сопственим гресима. Јер, онај који тачно, без плашта самољубља, види своја зла дела, ни о чему се другом од овоземаљких ствари више не брине, мислећи на то да ни за сопствени плач неће имати довољно времена, макар и сто година живео, и макар видео како из очију његових истиче и читава река суза, велика као Јордан.

свети Јован Лествичник ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 29 Apr 2026 20:44:16 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Немој, осуђивати</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Филмско платно против СПЦ</title>
<link>https://zivereci.com/8580-25557</link>
<guid>https://zivereci.com/8580-25557</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202604/image_870x580_69efbda1c41e0.jpg" length="121353" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 27 Apr 2026 21:49:03 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Духовна одважност</title>
<link>https://zivereci.com/dukhovna-odvazhnost</link>
<guid>https://zivereci.com/dukhovna-odvazhnost</guid>
<description><![CDATA[ Онај ко воли Бога, пролази кроз таква страдања која човек без дубоке вере у Бога не би могао да издржи, него би душевно оболео. Из дубоке вере и љубави рађа се велика одважност о којој говори старац (Силуан), одважност која спасава човека од душевног растројства при сусрету са светом злих духова. Ономе ко воли Бога позната су ова страдања, и без обзира на све што му се дешава, он не само да остаје нормалан, тј. не само да задржава способност самосавлађивања и способност логичке и моралне самоконтроле, и свега осталог што се може узети као знак нормалности, него ове способности постају код њега много развијеније и истанчаније него код обичног човека.
(свети Софроније Сахаров) ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 27 Apr 2026 00:18:08 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Духовна, одважност</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Радимо све из Љубави, Христом</title>
<link>https://zivereci.com/radimo-sve-iz-%D1%99ubavi-khristom</link>
<guid>https://zivereci.com/radimo-sve-iz-%D1%99ubavi-khristom</guid>
<description><![CDATA[ Радимо и чинимо све из љубави, јер када радимо све из љубави, тада све радимо Христом и Христу чинимо.

Не радимо ништа из сујете, из ситног користољубља, јер где су користољубље и сујета, ту је и ненавидник, ту је егоизам, ту се и пакао крије, а где је Љубав ту је Христос, ту је Бог, ту је онда Царство Божије, рајски миомир.
Плодови Вечности наспрам трулежности
Љубав убира плодове, доноси радост, умиљење и остаје за Вечност, а користољубље доноси несрећу, немир, кратког је трајања и носи са собом запах трулежности.

Са Христом увек сабирамо и са Њим смо на добитку; са ненавидником расипамо и губимо све, па и себе, и лутамо беспућима бесмисла.

Када радимо све из Љубави, Христом, онда и сејемо Љубав и остављамо плодно тле за потомства, за будућност. Господ је веран и учиниће тада, благодаћу својом, да та будућност и просија, проклија, да донесе сладак род.

Насупрот томе, када чинимо све само из користољубља, онда остављамо трулеж за собом и онда дођу туђини и изгазе све, распу и распродају.
Живот као Непрекидно Чињење Христу
Чинимо све из Љубави, а Љубав јесте Христос – та Љубав којом чинимо све и без које не можемо ни да дишемо, нити живимо, нити да волимо.

Када љубимо своје укућане, ми то Христом радимо и Христу чинимо.

Када с радошћу кренемо на своја делања, ми са Христом ходимо и Христу чинимо.

Када стварамо са Љубављу, Христом стварамо и Христу чинимо и Небеса се радују. За нама остаје сладак Христов миомир који као полен осоли благодаћу све.
Небеска Ризница
На њиви Господњој тада израсту прекрасни цветови, кринови, свих боја, па дођу небеске пчеле и понесу благодатни прах цветова у своја саћа – своје медне ризнице. Из њих се касније, из којих се касније један део раздаје светима и изабранима, а други део чува за будућност, за будућа покољења.

Чинимо све Христом, све Љубављу, Њим... јер Он је Љубав и не постоји друга Љубав у универзуму.

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/04/vaskrsenje-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 27 Apr 2026 00:18:08 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Радимо, све, из, Љубави, Христом</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Недеља Светих мироносица</title>
<link>https://zivereci.com/nede%D1%99a-svetikh-mironositsa</link>
<guid>https://zivereci.com/nede%D1%99a-svetikh-mironositsa</guid>
<description><![CDATA[ Друга недеља после Васкрса од давнина је у Цркви била посвећена сећању на жене које су пратиле Христа, помагале му својом бригом, а после Распећа дошле на гроб да према тадашњем обичају припреме Њ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_1237.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 27 Apr 2026 00:17:59 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Недеља, Светих, мироносица</media:keywords>
</item>

<item>
<title>(ВИДЕО)Крис Парт: Желим да моја деца знају да се њихов отац није стидео Христа!</title>
<link>https://zivereci.com/videokris-part-zhelim-da-mo%D1%98a-detsa-zna%D1%98u-da-se-%D1%9Aikhov-otats-ni%D1%98e-stideo-khrista</link>
<guid>https://zivereci.com/videokris-part-zhelim-da-mo%D1%98a-detsa-zna%D1%98u-da-se-%D1%9Aikhov-otats-ni%D1%98e-stideo-khrista</guid>
<description><![CDATA[ У времену када је у Холивуду често лакше јавно говорити о некаквој неодређеној „енергији“, „универзуму“ или нејасној њуејџ духовности него јасно изговорити име Исуса Христа, глумац Крис Парт издва… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_749.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 27 Apr 2026 00:17:59 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ВИДЕОКрис, Парт:, Желим, да, моја, деца, знају, да, се, њихов, отац, није, стидео, Христа</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Синиша Туцић: Црква на Новом насељу</title>
<link>https://zivereci.com/sinisha-tutsi%D1%9B-tsrkva-na-novom-nase%D1%99u</link>
<guid>https://zivereci.com/sinisha-tutsi%D1%9B-tsrkva-na-novom-nase%D1%99u</guid>
<description><![CDATA[ Црква на Новом насељу – Храм преноса моштију Светог Саве, почела је да се гради почетком деведесетих година 20. века. Kако је запазио мој друг Душан Пржуљ, сам назив, пренос моштију Светог С… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_750.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 27 Apr 2026 00:17:59 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Синиша, Туцић:, Црква, на, Новом, насељу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Сањао сам поново онај исти сан…</title>
<link>https://zivereci.com/sa%D1%9Aao-sam-ponovo-ona%D1%98-isti-san</link>
<guid>https://zivereci.com/sa%D1%9Aao-sam-ponovo-ona%D1%98-isti-san</guid>
<description><![CDATA[ Сањао сам поново онај исти сан – како ме кундацима у леђа туку тјерајући ме босог, више на кољенима него на стопалима да ходам уском стазом од оштрог херцеговачког камена. Пожуривали су ме к… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/jama.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 25 Apr 2026 12:53:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Сањао, сам, поново, онај, исти, сан…</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Чудотворна икона Мајке Божије</title>
<link>https://zivereci.com/chudotvorna-ikona-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/chudotvorna-ikona-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије    Икону је из Кијева донео Свети кнез Константин Муромски (3. јуна по новом календару) почетком 12. века у Муром. Кнез Константин… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/Screenshot_482.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 25 Apr 2026 12:53:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Чудотворна, икона, Мајке, Божије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Између удобности и Крста: Ко заиста припада Христовом „малом стаду“?</title>
<link>https://zivereci.com/izme%D1%92u-udobnosti-i-krsta-ko-zaista-pripada-khristovom-malom-stadu</link>
<guid>https://zivereci.com/izme%D1%92u-udobnosti-i-krsta-ko-zaista-pripada-khristovom-malom-stadu</guid>
<description><![CDATA[ Чак и током Свог земаљског живота, Господ је оне који су веровали у Њега називао Својим „малим стадом“. И то много тога објашњава. По правилу, већина људи који себе данас називају хришћанима не пролазе тест истинског Хришћанства и отпадају због сопствених слабости.prijateljboziji.com

Вера као реч или вера као жртва: Када Крст постане стварност

Колико је њих заиста спремно да буде прогнано зарад истине или оклеветано зарад Христа? Колико је њих спремно да прође кроз уска врата и тегобан пут? Нажалост, садашње време искушења је јасан доказ: многи не желе да изгубе своје навикле бенефиције, друштвени статус и комфор. У име очувања пролазне удобности, људи су спремни да издају вечне истине Јеванђеља како би подилазили тренутним политичким и друштвеним идеологијама.

Али упркос свим изазовима времена, Света Црква живи сећањем на подвиге десетина хиљада светих мученика. Они су се суочили са најстрашнијим мучењима јер су свим срцем веровали у Васкрсење Христово и горели љубављу према Победитељу смрти.prijateljboziji.com

А о онима који су одбацили веру у Распетог и Васкрслог Бога, Свети апостол Павле каже: „Јер је реч о крсту лудост онима који гину, а нама који се спасавамо сила Божија. Јер је написано: Погубићу мудрост мудрих, и разум разумних одбацићу. Где је мудрац? Где књижевник? Где препирач овога века? Није ли Бог учинио лудом мудрост овога света? Јер пошто у мудрости Божијој свет мудрошћу не позна Бога, изволе се Богу да лудошћу проповеди спасе оне који верују. Јер и Јевреји знаке ишту, и Грци мудрост траже. А ми проповедамо Христа распетога, Јеврејима саблазан, а Грцима лудост; а самима позванима, и Јеврејима и Грцима, Христа, Божију силу и Божију мудрост. Јер је лудост Божија мудрија од људи, и слабост је Божија јача од људи. Јер гледајте, браћо, на ваш позив: нема ту ни много мудрих по телу, ни много моћних, ни много племенитих; него што је лудо пред светом оно изабра Бог да посрами мудре; и што је слабо пред светом оно изабра Бог да посрами јаке; и што је неплеменито пред светом и поништено изабра Бог, и оно што није, да уништи оно што јесте.“ (1. Кор. 1, 18-28)

Чак је и Васкрсење Христово, као камен темељац хришћанског погледа на свет, било несхватљива и тешка тајна за саме Свете апостоле. Иако су лично били сведоци Господњих чуда – васкрсења сина наинске удовице, Јаирове кћери и четвородневног Лазара – њихов разум је поклекао пред Крстом. Апостоли су у почетку били неверни речима мироносица, чак су и појаву самог Васкрслог Господа одбацили као привиђење. Сетимо се и апостола Томе, који је тражио опипљив доказ, ране од клинова и бок Свеспаситеља.

Граница поверења: Зашто је Крст био тежак чак и за Апостоле?

Зашто се јавило такво неверовање у најужем кругу људи око Христа? Неверовање апостола означава преломну фазу у духовном животу: границу између вере као теорије и вере као потпуног поверења Богу. Овај догађај се тиче сваког од нас. Прихватање Васкрслог Христа је, у суштини, добровољно прихватање свог крста. Јер Распеће које претходи Васкрсењу јесте лични одговор човека на Божју љубав.

Докле год су апостоли били само посматрачи чуда, они су веровали „на свој начин“, људски и површно. Међутим, тек са прихватањем Распетог и Васкрслог Господа почело је њихово истинско сведочанство које се запечаћује мучеништвом. Они су разумели да признати Христа значи превазићи сопствену потребу за контролом и логиком овога света.

Исто се дешава и нама. Колико пута смо доживели Божје присуство и помоћ? Али када дође тренутак да отворено бранимо Христа и Његову Цркву, да живимо по Заповестима и понесемо свој крст ка Голготи, ми често устукнемо и падамо у маловерје.

Господ не привлачи људска срца на силу, иако би то могао Својом Божанском свемоћи. Он кротко чека слободан и искрен одговор човека – чека нашу љубав која се не боји жртве. Спасимо се, дакле, непоколебљивом вером у Васкрсење Господа нашег Исуса Христа и будимо то „мало стадо“ које кроз овај свет не иде са збуњеношћу, већ са непомућеном васкршњом радошћу!

Митрополит Антоније (Паканич)
За Фондацију Пријатељ Божији превео и припремио: Иван Попов
Извор: pravlife.info ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/04/malo-stado-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 25 Apr 2026 12:53:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Између, удобности, Крста:, Ко, заиста, припада, Христовом, „малом, стаду“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Терентије, Помпије и други</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-terenti%D1%98e-pompi%D1%98e-i-drugi</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-terenti%D1%98e-pompi%D1%98e-i-drugi</guid>
<description><![CDATA[ Римски безбожни цар Декије, желећи да својим идолопоклоничким зловерјем све низрине у провалију погибли, посла наредбу у све крајеве царства, да сви хришћани морају приносити жртве идолима, у прот… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/Screenshot_477.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 23 Apr 2026 15:44:57 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Терентије, Помпије, други</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Душан Радовић: ОСВАЈАЊЕ СРЕЋЕ</title>
<link>https://zivereci.com/dushan-radovi%D1%9B-osva%D1%98a%D1%9Ae-sre%D1%9Be</link>
<guid>https://zivereci.com/dushan-radovi%D1%9B-osva%D1%98a%D1%9Ae-sre%D1%9Be</guid>
<description><![CDATA[ Неће бити срећан много ко на срећу гледа строго, ко је мери са свих страна и налази срећи мана. Ову хоће, ону неће – ту не може бити среће. Неко тражи много среће, и најлепше и највеће. Све … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/07/dusko-radovic-774x528-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 23 Apr 2026 15:44:57 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Душан, Радовић:, ОСВАЈАЊЕ, СРЕЋЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>„Не уведи нас у искушење“ – шта заправо тражимо кад то изговоримо?</title>
<link>https://zivereci.com/ne-uvedi-nas-u-iskushe%D1%9Ae-shta-zapravo-trazhimo-kad-to-izgovorimo</link>
<guid>https://zivereci.com/ne-uvedi-nas-u-iskushe%D1%9Ae-shta-zapravo-trazhimo-kad-to-izgovorimo</guid>
<description><![CDATA[ Колико пута смо то рекли. Аутоматски. Без застанка. Брзо, као да је део формуле коју треба изговорити да би се молитва „завршила како треба“.

„Не уведи нас у искушење.“



И прођемо даље.

Али понекад, у некој тихој ноћи или у тренутку када све у нама мало застане, та реченица се одједном издвоји. Као да више није део текста, него као да постаје питање упућено нама. И онда крене нешто непријатно једноставно: шта смо ми то заправо тражили?

Зар Бог некога уводи у зло? Или је овде нешто много дубље од онога што на први поглед звучи?

Нећемо се правити да смо духовно или унутрашње стабилнији него што заиста јесмо.

Сви знамо онај унутрашњи тренутак кад смо учинили нешто што нисмо хтели. Кад смо рекли нешто што нас је касније прогонило. Кад смо допустили себи нешто за шта смо унапред знали да ће нам украсти мир. И онда оно тешко суочавање са собом, у тишини где нема сведока, нема позоришта за друге и нема више ниједног изговора који вреди.

И нисмо падали зато што је искушење било непобедиво. Падали смо јер смо у том тренутку остали насамо са собом, без ичега изнад нас. И ту се почиње откривати смисао ове молитве.

„Не уведи нас у искушење“ није молба да живот постане мек, нити захтев да нас Бог стави под стаклено звоно где смо заштићени од сваког додира стварности. Смисао је много дубљи и реалнији од тога.

То је молба да не будемо препуштени себи као једином ослонцу, као крајњој тачки на којој се све ломи.

Јер човек препуштен само себи није слободан онако како воли да верује. Он је заправо само изложен свему што већ носи у себи – без бране, без заклона и без путоказа. Тада се његова слобода претвара у тежак унутрашњи суд, у коме је он сам истовремено и онај који греши, и онај који се правда, и онај који себи пресуђује.

Свето Предање о томе говори врло трезвено. Свети Оци не гледају на искушење као на неку спољашњу замку која нас чека иза угла, већ као на простор у којем се само открива оно што човек већ носи у себи.

И зато кажу нешто што на први поглед звучи чудно: да Бог понекад допушта човеку да осети сопствену немоћ. Не да би га сломио. Него да би га пробудио.

Јер докле год човек мисли да је довољан сам себи, он не тражи помоћ. А управо ту почиње духовна заблуда – не у томе што човек пада, него у томе што уопште не види да стоји без ослонца.

у се открива прави разлог постојања ове молитве. Она није молба некога ко се плаши живота, већ некога ко је свестан шта човек постаје када престане да гледа изнад себе и остане насамо са собом као јединим мерилом и судијом.

И ту се рађа нешто врло тихо, али дубоко истинито: сазнање да човек није створен да буде сам себи довољан. Није створен да буде затворен у себе, већ да живи у односу – да дише кроз другога и кроз Бога.

Зато ова реченица није молба упућена да нас Бог поштеди стварности. Него да нас у стварности не остави без Њега.

Јер искушење није само тренутак пада. Понекад је то тренутак у ком човек престане да осећа да нам је Бог потребан. И то је можда најтише, али и најдубље искушење.

И ту се све окреће. Не ка томе да живимо без борбе. Него да у борби не будемо сами.

Јер разлика није у томе да ли постоји искушење. Разлика је у томе да ли човек у њему има на кога да се ослони.

„Не уведи нас у искушење“ зато није реченица слабих. То је реченица човека који је почео да се упознаје. И који, управо због тога, више не верује да је сам себи довољан.

А најдубља иронија је у томе што човек тек кад то прихвати – почиње да се заиста бори.

И тек тада више није сам у тој борби.

За Фондацију Пријатељ Божији: Наташа Смоловић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/07/ne-uvedi-nas.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 23 Apr 2026 15:44:55 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>„Не, уведи, нас, искушење“, –, шта, заправо, тражимо, кад, то, изговоримо</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Добротворна шетња по Фрушкој гори за прикупљање помоћи деци оболелој од рака</title>
<link>https://zivereci.com/dobrotvorna-shet%D1%9Aa-po-frushko%D1%98-gori-za-prikup%D1%99a%D1%9Ae-pomo%D1%9Bi-detsi-obolelo%D1%98-od-raka</link>
<guid>https://zivereci.com/dobrotvorna-shet%D1%9Aa-po-frushko%D1%98-gori-za-prikup%D1%99a%D1%9Ae-pomo%D1%9Bi-detsi-obolelo%D1%98-od-raka</guid>
<description><![CDATA[ Добротворна шетња по Фрушкој гори     У недељу, 26. априла 2026. године, организује се Добротворна шетња за децу и одрасле на Фрушкој гори, посета манастиру Раковац и одлазак на Думбовачки во… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/03/screenshot_299.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 22 Apr 2026 19:06:50 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Добротворна, шетња, по, Фрушкој, гори, за, прикупљање, помоћи, деци, оболелој, од, рака</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владета Јеротић: Како гледамо једни друге и како би требало да се видимо (2. део)</title>
<link>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-kako-gledamo-%D1%98edni-druge-i-kako-bi-trebalo-da-se-vidimo-2-deo</link>
<guid>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-kako-gledamo-%D1%98edni-druge-i-kako-bi-trebalo-da-se-vidimo-2-deo</guid>
<description><![CDATA[ У другом делу овог чланка желео бих да пратим развој човековог Погледа (пишем га великим словом јер под њим подразумевам „Божије недремано око“ у нама које није исто што и психоаналитички по… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/07/Vladeta-Jerotic-757x385-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 21 Apr 2026 23:37:22 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владета, Јеротић:, Како, гледамо, једни, друге, како, би, требало, да, се, видимо, 2., део</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Стеван Петковић: Тајна лишавања</title>
<link>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-lishava%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-lishava%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ ТАЈНА ЛИШАВАЊА   Религија је повезивање која чини везу  нас који живимо једном логиком, са оним који је отелотворио другачијост.      Гледајући на ту другачијости, лишавање које је Господ пре… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_704.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 21 Apr 2026 23:37:22 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Стеван, Петковић:, Тајна, лишавања</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Монах Агафон је један од скривених подвижника Свете Горе</title>
<link>https://zivereci.com/monakh-agafon-%D1%98e-%D1%98edan-od-skrivenikh-podvizhnika-svete-gore</link>
<guid>https://zivereci.com/monakh-agafon-%D1%98e-%D1%98edan-od-skrivenikh-podvizhnika-svete-gore</guid>
<description><![CDATA[ Фотографија приказује атонског пустињака Агатона 1925. године. Монах Агатон је један од скривених подвижника Свете Горе. Фотограф је успео да забележи старца приликом његовог силаска до Свете Ане … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/677085000_936413999133697_2583882923125625524_n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 21 Apr 2026 23:37:22 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Монах, Агафон, је, један, од, скривених, подвижника, Свете, Горе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Где је Бог када невини страдају</title>
<link>https://zivereci.com/gde-%D1%98e-bog-kada-nevini-strada%D1%98u</link>
<guid>https://zivereci.com/gde-%D1%98e-bog-kada-nevini-strada%D1%98u</guid>
<description><![CDATA[ Када срећемо људе који су доживели страшну трагедију, тешко је говорити о страдању. Да сада гледам у очи мајци која је изгубила дете, мужу коме је погинула жена, сину који је остао без мајке, не бих знао шта да кажем... И сам сам нешто слично доживео и знам колико је тешко. Жена и троје новорођених унука су ми се упокојили. У таквим тренуцима, уместо у бојама, свет постаје црно-бео. Када поред ближњег проживљавамо искуство умирања, чак и храна губи свој укус. Желели бисмо да не буде страдања, да сви живе срећно, весело, радосно; .да нико не болује од тешких болести, да људи не гину у саобраћајним или авионским несрећама. Ипак, страдање никога није заобишло. Оно је присутно у животу. Како да се односимо према томе?

Недавно ми је дошао један човек, велики верник и јако добра особа. Пожалио се како више не може да се моли, нити да улази у храм. Његова прича је страшна. Имао је познаницу, девојку од двадесет година коју је знао од детињства. Та девојка је дуго патила од депресије, била је тешко психички оболела. Она и њена мајка нису биле крштене, нити су биле у вери. Одједном, девојка је нестала. Дуго нису могли да је пронађу. Успели су преко телефона да лоцирају да је отишла у шуму, на место са високим литицама које су лети служиле као атракција за скакање помоћу конопца. Док је трајала потрага, мој пријатељ се ватрено молио. Чинило му се да га Бог чује и да ће она сигурно остати жива. Лично ју је пронашао. Била је мртва. Извршила је самоубиство скочивши са литице. Било је то страшно. Пријатељ није могао да прихвати да је Бог допустио да она умре. Јасно је да свет није савршен, али како је свемоћан Бог, који је створио овај свет, могао дозволити тако нешто? И како можемо веровати у Бога када се такве ствари дешавају на земљи? prijateljboziji.com

Када патња има смисао: глас савести и жртва љубави

Наравно, лакше је умрети за узвишену идеју, можда је радосније умрети у име љубави. Човек може спокојно поћи у смрт када је починио страшан злочин и када је свестан да је казна заслужена. Дешава се да злочинци сами траже казну. У житијима светих постоји прича о једном разбојнику који је убио много људи, међу њима и много деце. У то време су се разбојници крили по манастирима од закона. Монаси су живели повучено и носили посебну одећу у коју је човек лако могао да се преруши. Тај разбојник је отишао у манастир и монаси су га прихватили. У почетку их је лагао, али се временом покајао и добио опроштај од Бога. Сваки грешник добија опроштај од Бога ако се искрено каје за своје грехе (међу светима постоји чак и један који је убио 400 људи). Када је добио опроштај, решио је да се преда властима и казна је извршена. Нико га није терао из манастира, нити тражио да се преда. Свештеник коме се исповедио није смео да га ода, јер би нарушио тајну исповести. Међутим, тај разбојник је, прилазећи Светој Чаши, видео лик једног од убијених дечака, што га је страшно мучило. Пробуђена савест му није давала мира и желео је да прими казну како би се смирио. prijateljboziji.com

Ако човек зна да трпи због својих грехова, онда он то страдање лакше прихвата. Благоразумни разбојник, који је био разапет са Христом, рекао је: „Ми примамо заслужено према својим делима“ . (Лк. 23, 41) Недавно сам прочитао причу о једној жени која је преузела на себе грех свог сина. Муж се годинама иживљавао над њом и одрасли син, не могавши то више да издржи, убио га је. Та жена је преузела кривицу на себе и отишла у затвор уместо сина. Говорила је осталим затвореницама: „Знам због чега сам овде и сваког дана се радујем што служим казну за сина, док је он на слободи“. Тако бива када човек зна за шта страда. Али, шта ако не зна?

Дар слободе и цена коју плаћамо

Треба да схватимо, драги моји, да када је створен овај свет, у њему није било страдања. Бог није створио страдање. Како се оно онда појавило? Неки кажу: „Бог је знао да ће Адам згрешити. Зашто га није створио тако да не може да згреши?“ Одговор је крајње прост: Бог нас је створио слободнима. Нисмо попут машина испрограмирани на добро. Сами одлучујемо где да идемо, шта да радимо, како да поступимо и како да живимо. Можемо чак да бирамо да ли да верујемо у Бога или не. Таква величанствена слобода нам је дата. Бог постоји, а неки људи су апсолутно убеђени да Га нема.

Почетак страдања и греха састоји се управо у томе да човек у својој слободи може изабрати пут зла. Животиње и птице имају релативну слободу, али не бирају између добра и зла. Вука можемо устрелити јер је појео овце, али га не можемо послати у затвор на одслужење казне. Они не знају шта је грех. А човек зна. Али зашто ми страдамо због тога што је Адам лоше употребио своју слободу? Нисмо ми јели са дрвета познања добра и зла, а новорођенчад сигурно нису. Зашто се онда рађају деца са тешким болестима? Зар су она крива?

Бог нас је створио као један организам. Грех или светост појединца одражавају се на све остале. Чини се да смо одвојени пространством, различитим интелектом, физиономијом или бојом коже. Заправо је човечанство јединствен организам, створен према лику Свете Тројице – јединосушне у Љубави. Сви смо ми личности једне људске природе и тесно смо повезани. Сви смо род, браћа и сестре. Сви који су живели, који живе и који ће живети – сви смо једно. Зато оно што је деструктивно у једном, утиче на све. Пошто је Адам наш заједнички праотац, његов поступак се, попут генетске болести, преноси са колена на колено.

Живот као пут у Вечност

Можемо рећи: „Зашто Бог коначно не заведе ред? Он зна ко греши више, а ко мање.“ Можда међу нама има будућих злочинаца, па би их било боље „ликвидирати“ одмах да не сметају другима? Ми то не знамо, али Бог зна. Зашто Он ипак допушта тим људима да живе? Ради се о томе да живимо у времену које је само пут у Вечност. Овај живот који сада познајемо није онај прави живот за који нас је Бог створио. Ми смо тренутно изгнани из раја. Ово је привремено боравиште; није место где треба да се удобно сместимо, купимо најбољи намештај, ауто и викендицу, планирајући да ту останемо заувек.

Живот је пут на коме не смемо гомилати превише ствари. То је стаза која ће се једном завршити. Бог чека крај историје да подвуче црту. Јер ако би сада почео да утврђује ко је у праву, бојим се да то за нас не би изашло на добро. Свако од нас има грехе, па ни ја нисам свет човек. Свештенички чин или одлазак у цркву не значе аутоматски да је неко светац. Да би се извршио праведан суд, требало би зауставити време и испитати сваког појединца. То ће се свакако догодити, али Бог чека да се покају и они који још нису свесни својих падова.

Неки мисле да је Бог „навио сат“ и да нас само посматра не мешајући се. „Сувише суров Бог“, рекли бисте. Где је Он док зло траје? Ту долазимо до најважније тачке. Један мудри свештеник је на то питање одговорио: Бог је на Крсту. Бог се спушта на земљу, постаје човек и живи људски живот са свим његовим тешкоћама. Примио је на Себе чак и последице првородног греха, иако је чистији од новорођенчета. Сећате ли се „Идиота“ Достојевског? То је био покушај да се прикаже лик светог човека у нашем грешном свету. Завршило се тиме што је херој једноставно полудео.

Исцељење страдања страдањем

Када је Господ био на земљи, толико се умарао да је спавао на крми брода док су таласи пљускали по Њему. Пре него што је узео на Себе грехе света, молио се у Гетсиманском врту тако ватрено да Му је зној био као капи крви. Доживео је понижења од народа који је исцељивао. Ти исти људи су тражили да се ослободи разбојник, а Он да се распне. Смрт на крсту је језива. Човек прикован ексерима умире од гушења у незамисливим мукама. Код Крста је стајала гомила која Му се ругала говорећи: „Спаси сам Себе ако си Бог“.

Истраживања Торинске плаштанице показују да су Христа шибали страшним бичевима са оловним врховима који су буквално драли кожу. Био је толико изнурен да није могао сам да носи крст. Падао је лицем у прашину, а на главу су му утиснули трнов венац чије се оштро трње заривало дубоко у кожу. Физичка патња била је праћена моралним страдањем које је за нас недостижно. Изговорио је речи из Псалма 22, пророчког псалма страдања, које увек изазивају унутрашњи потрес: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мт. 27, 46)

Нешто слично је доживео и мој пријатељ мислећи да је Бог оставио ту девојку. Бог је то преживео Сам. То страдање је пут којим се побеђује зло. Патња се исцељује патњом, а смрт се побеђује смрћу. Умирући на Крсту, Он је уништио снагу патње. Сада свако ко је у муци може да се обрати Христу и добије стварну помоћ. Зато данас страдање нема ону разорну јачину коју је имало пре Његовог доласка. Оно сада има смисао. Свако ко трпи, заправо страда са Христом.

Када наилазимо на неправду, болест или смрт, треба да се подсетимо Његових страдања. Помоћ ће доћи, можда не истог тренутка, али хоће. Бог допушта страдање, али га преображава у средство очишћења. Наша душа се често не може другачије очистити од наслога греха, баш као што се ни окорела прљавштина не скида без оштре четке. Страдање нас чини савршенијима јер кроз њега човек показује своју најдубљу љубав.prijateljboziji.com

Тајна примирења са Богом

Завршићу причом из Књиге о Јову. Јов је био богат праведник који је у једном дану изгубио све – и богатство и децу. Ђаво је тврдио да Га Јов воли само због добара која има. Када су му деца погинула, а он сам се тешко разболео, жена му је говорила: „Прокуни Бога и умри“. Он јој је одговорио: „Господ даде, Господ узе; благословено име Господње!“ (Јов 1, 21) и „Зар ћемо добро примати од Бога, а зло нећемо примати?“ (Јов 2, 10) Иако су га пријатељи убеђивали да страда због скривених грехова, Јов је остао при своме. На крају му се Бог јавио и открио му тајну која се не може до краја исказати речима.

Ми не смемо пасивно прихватати зло. Треба да се трудимо да страдања у свету буде што мање. Имамо младе људе, волонтере који помажу у дечјим болницама деци коју нико не посећује. Они их узимају у наручје, играју се са њима и пружају им љубав. Ако се не слажемо са чињеницом да патња постоји, наш задатак је да чинимо све да је буде мање. Не треба само размишљати – треба се трудити, молити и помагати. У том делању, у молитви Распетом и Васкрслом Христу, полако нам се открива велика тајна страдања.

Епископ Орехово-Зујевски Пантелејмон (Шатов)
За Фондацију Пријатељ Божији превео и припремио: Иван Попов
Извор: „Милосердие.ru“ ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/04/raspece-trnova-kruna.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 19 Apr 2026 18:03:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Где, је, Бог, када, невини, страдају</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Никос А. Мацукас: Чувствени и умствени свет</title>
<link>https://zivereci.com/nikos-a-matsukas-chuvstveni-i-umstveni-svet</link>
<guid>https://zivereci.com/nikos-a-matsukas-chuvstveni-i-umstveni-svet</guid>
<description><![CDATA[ Богословље светога Максима Исповедник, више од било којег другог, наглашавало је и рај сматрало јединство ми међусобни однос чулног и умственог света. Разликовање између чулног и умственог, матери… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/07/predodredjenje.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 19 Apr 2026 18:02:51 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Никос, А., Мацукас:, Чувствени, умствени, свет</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Теофан Затворник: „Господ мој и Бог мој!“</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-teofan-zatvornik-gospod-mo%D1%98-i-bog-mo%D1%98</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-teofan-zatvornik-gospod-mo%D1%98-i-bog-mo%D1%98</guid>
<description><![CDATA[ Господ мој и Бог мој!, узвикнуо је свети апостол Тома. Осећате ли са каквом се снагом он ухватио за Господа и како га снажно држи? Ни дављеник се не држи чвршће за даску која му даје неку наду на … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/08/sveti-teofan-zatvornik-sp.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 19 Apr 2026 18:02:51 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Теофан, Затворник:, „Господ, мој, Бог, мој“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Промоција књиге „Огњена Марија Ливањска“ (О страдању Срба у НДХ) 23. априла у Новом Саду</title>
<link>https://zivereci.com/promotsi%D1%98a-k%D1%9Aige-og%D1%9Aena-mari%D1%98a-liva%D1%9Aska-o-strada%D1%9Au-srba-u-ndkh-23-aprila-u-novom-sadu</link>
<guid>https://zivereci.com/promotsi%D1%98a-k%D1%9Aige-og%D1%9Aena-mari%D1%98a-liva%D1%9Aska-o-strada%D1%9Au-srba-u-ndkh-23-aprila-u-novom-sadu</guid>
<description><![CDATA[ Дан пробоја и ослобађање преосталих јасеновачких логораша захтева од нас да, на кратко, заборавимо дневне обавезе и присетимо се геноцидног страдања Срба у Независној Држави Хрватској.   Пошт… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_695.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 19 Apr 2026 18:02:51 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Промоција, књиге, „Огњена, Марија, Ливањска“, О, страдању, Срба, НДХ, 23., априла, Новом, Саду</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: РОБОВЛАСНИЦИ И РОБОВИ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-robovlasnitsi-i-robovi</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-robovlasnitsi-i-robovi</guid>
<description><![CDATA[ Ову причу, овај догађај делим са вама, не да било кога осудим, него да позовем да се сви молимо једни за друге и једни са другима … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/02/Otac-Ljubivoje-Stojanovic.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 17 Apr 2026 20:55:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, РОБОВЛАСНИЦИ, РОБОВИ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Живоносни источник</title>
<link>https://zivereci.com/zhivonosni-istochnik</link>
<guid>https://zivereci.com/zhivonosni-istochnik</guid>
<description><![CDATA[ Источним петком зове се у народу данашњи празник Мајке Божје. Његово слављење потекло је у храму код извора поред Цариграда, који се називао “Живоносни источник“. Ову цркву подигао је византијски … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/04/Screenshot_498.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 17 Apr 2026 20:55:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Живоносни, источник</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ни мир по сваку цену, ни праведни рат</title>
<link>https://zivereci.com/ni-mir-po-svaku-tsenu-ni-pravedni-rat</link>
<guid>https://zivereci.com/ni-mir-po-svaku-tsenu-ni-pravedni-rat</guid>
<description><![CDATA[ Папина тврдња да мир нема алтернативу и да Христови следбеници никада нису на страни оних који су „некада носили мач, а данас бацају бомбе“, изазвала је оштар одговор потпредседника Џ. Д. Венса. В… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_685.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 17 Apr 2026 20:55:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ни, мир, по, сваку, цену, ни, праведни, рат</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Васкршња радост у Дому за ометене у Ветернику</title>
<link>https://zivereci.com/vaskrsh%D1%9Aa-radost-u-domu-za-ometene-u-veterniku</link>
<guid>https://zivereci.com/vaskrsh%D1%9Aa-radost-u-domu-za-ometene-u-veterniku</guid>
<description><![CDATA[ Трећег дана празника Васкрса, у параклису Блажене Ксеније Петроградске при Дому за децу и омладину ометену у развоју у Ветернику, служена је Света Литургија на којој су се са много радости и наде … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/img_20260413_195526_resize.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 16 Apr 2026 13:47:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Васкршња, радост, Дому, за, ометене, Ветернику</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Порфирије Кавсокаливит: Имај ум у Богу, па ће ти срце спонтано играти од радости</title>
<link>https://zivereci.com/sv-porfiri%D1%98e-kavsokalivit-ima%D1%98-um-u-bogu-pa-%D1%9Be-ti-srtse-spontano-igrati-od-radosti</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-porfiri%D1%98e-kavsokalivit-ima%D1%98-um-u-bogu-pa-%D1%9Be-ti-srtse-spontano-igrati-od-radosti</guid>
<description><![CDATA[ Чујте, испричаћу вам нешто што ми се десило пре неколико дана. Са Свете Горе дошао је овамо један монах који се бави умном молитвом. Он ме је упитао: -Како ти вршиш молитву? Седиш ли на ниској сто… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/06/kavsokalivit-naslovna.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 16 Apr 2026 13:47:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Порфирије, Кавсокаливит:, Имај, ум, Богу, па, ће, ти, срце, спонтано, играти, од, радости</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Чудотворне иконе Мајке Божије: Неувели цвет</title>
<link>https://zivereci.com/chudotvorne-ikone-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-neuveli-tsvet</link>
<guid>https://zivereci.com/chudotvorne-ikone-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-neuveli-tsvet</guid>
<description><![CDATA[ У част Славне Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије   Историја чудотворне иконе Мајке Божије Неувели цвет или Цвет који не вене – почиње на Светој Гори, где се пројавила у 16/17 веку… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screenshot_1057.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 16 Apr 2026 13:47:11 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Чудотворне, иконе, Мајке, Божије:, Неувели, цвет</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Благослови непријатеље моје, Господе.</title>
<link>https://zivereci.com/blagoslovi-nepri%D1%98ate%D1%99e-mo%D1%98e-gospode</link>
<guid>https://zivereci.com/blagoslovi-nepri%D1%98ate%D1%99e-mo%D1%98e-gospode</guid>
<description><![CDATA[ Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.

Непријатељи су ме више гурнули Теби у наручје него пријатељи. Пријатељи су ме везивали за земљу, непријатељи су ме дрешили од земље, и рушили сва моја надања у земљу. Ови су ме учинили странцем у земаљским царствима и непотребним становником земље.

Као што гоњена звер нађе сигурније склониште него ли негоњена, тако сам и ја, гоњен непријатељима, нашао најсигурније склониште, сакривши се под Твој шатор, где ни пријатељи ни непријатељи не могу погубити душу моју.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Они су место мене исповедили грехе моје пред светом. Они су ме шибали, кад сам се ја устезао шибати самог себе. Они су ме мучили онда, кад сам ја бежао од мука. Они су ме ружили онда, кад сам ја сам себи ласкао. Они су ме пљували онда, када сам се ја гордио собом.

Кад сам се ја правио мудрим, они су ме називали лудим. Кад сам се правио моћним, они су ми се смејали као кепецу. Кад сам хтео водити људе, они су ме гурали у позадину. Кад сам журио да се обогатим, они су ме стукали гвозденом руком. Кад сам мислио мирно спавати, ону су ме будили иза сна. Кад сам зидао дом за дуг и спокојан живот, ону су га рушили и изгонили ме ван.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам и не кунем.

Благослови их и умножи их; умножи их и још више огорчи против мене –

да би моје бекство к Теби било бесповратно;

да би се нада у људе искидала сва као паучина;

да би се смирење потпуно зацарило у души мојој;

да би срце моје постало гробом моја два зла близанца: гордости и гњева;

да би све своје благо сабрао на небу.

„Непријатељи су ме научили да знам – што мало ко зна – да човек нема непријатеља у свету изван себе. Само онај мрзи непријатеље, ко не зна, да непријатељи нису непријатељи но сурови пријатељи.“

Заиста, тешко ми је рећи, ко ми је учинио више добра и ко више зла у овоме свету: пријатељи или непријатељи. Зато благослови, Господе, и пријатеље и непријатеље моје.

Роб куне непријатеље, јер не зна. А син их благосиља, јер зна.

Јер зна син, да му се непријатељи не могу дотаћи живота. Зато слободно корача између њих и моли се Богу.

Благослови непријатеље моје, Господе. И ја их благосиљам, и не кунем.

Св. Владика Николај Велимировић
Извор: zivereci.com ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/04/blagoslovi-neprijatelje.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 16 Apr 2026 13:46:55 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Благослови, непријатеље, моје, Господе.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>За кога је Христос страдао?</title>
<link>https://zivereci.com/za-koga-%D1%98e-khristos-stradao</link>
<guid>https://zivereci.com/za-koga-%D1%98e-khristos-stradao</guid>
<description><![CDATA[ Зашто си суморан и зашто те прождире бол? Дух бола захтева да утешиш самог себе, како би надвладао помисли очајања које долазе од лукавога. Ако послушаш иједан савет лукавога духа бола, никад нећеш бити у стању да угледаш радост надања.

Када је многомилостиви Отац видео повратак блудног сина, похитао је да га пригрли и да га нежно пољуби. Није обраћао пажњу нити на његову прљавштину нити на његово целокупно жалосно стање, како унутрашње, тако и спољашње. Ко може описати његова очинска осећања у тренутку кад је загрлио љубљено чедо које је сматрао мртвим и изгубљеним, а затим угледао како се враћа жив и покајан? Његова дела показала су његова осећања: истог часа га је уздигао на његов претходни положај сина и наследника.

Ако неко смртно сагреши десет хиљада пута али се свим силама примора на покајање, неће бити посрамљен све дотле док се нада.
За кога је Христос страдао? Зар није страдао за наше душе које је змај ранио?

И ти, смирена душо, треба да се надаш у најслађе милосрђе нашег Небеског Оца, који никада никога није одбио нити се од њега одвратио. Он прима свакога, јер се бесконачно пространство Његовог милосрђа никад не може испунити. Он је милосрдан према првима, али не искључује ни последње, будући да све подједнако прихвата услед Своје велике доброте.

Што је грешнији покајник, то је већа слава милосрђа Божијег. „Слава милосрђу Твоме, слава домостроју Твоме, Човекољупче!“

старац Јефрем Аризонски ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 16 Apr 2026 13:46:55 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>За, кога, је, Христос, страдао</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 15.04.2026.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-15042026</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-15042026</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 15.04.2026. Зачало 4. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 15 Apr 2026 21:45:28 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 15.04.2026.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх Порфирије са својим стипендистима са Косова и Метохије</title>
<link>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-sa-svo%D1%98im-stipendistima-sa-kosova-i-metokhi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-sa-svo%D1%98im-stipendistima-sa-kosova-i-metokhi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Васкршњи боравак Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија на Косову и Метохији свој најрадоснији чин je имао на Васкршњи понедељак, када се у манастиру Високи Дечани, после свете архијерејс… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_1235.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 14 Apr 2026 21:11:12 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Патријарх, Порфирије, са, својим, стипендистима, са, Косова, Метохије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Прославимо љубав Божију</title>
<link>https://zivereci.com/proslavimo-%D1%99ubav-bozhi%D1%98u</link>
<guid>https://zivereci.com/proslavimo-%D1%99ubav-bozhi%D1%98u</guid>
<description><![CDATA[ Да није човекољубив и дуготрпељив, да ли би Господ од тебе трпео велико вређање, да ли би се оваплотио, да ли би пострадао и умро за тебе, да ли би ти дао своје Пречисто Тело и Крв, на које са страхом и трепетом гледају анђели? Да ли би те безброј пута избављао од грехова и од духовне смрти? У супротном, Он би рекао: „Мучи се када си покварен. До сада сам те спасавао много пута, али више нећу“. Напротив, Он кроз цео живот од нас трпи безбројна вређања и опет чека наше обраћење. Прослави стога Његову љубав и дуготрпљење. Замисли шта би било без Њега и без Његовог спасавања! Ужас и трепет захвата душу. Међутим, непокајане грешнике на крају ће заиста постићи „гнев“ Божији у дан гнева и откривања праведног суда Бога (Рим.2, 5).

свети Јован Кронштатски ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 14 Apr 2026 21:11:09 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Прославимо, љубав, Божију</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Жене уз Христа: неизоставни део Јеванђеља</title>
<link>https://zivereci.com/zhene-uz-khrista-neizostavni-deo-%D1%98evan%D1%92e%D1%99a</link>
<guid>https://zivereci.com/zhene-uz-khrista-neizostavni-deo-%D1%98evan%D1%92e%D1%99a</guid>
<description><![CDATA[ Када читамо Јеванђеље, примећујемо да су Исуса Христа током Његовог земаљског живота и мисије непрестано пратиле и жене. Међу њима је било и побожних Јеврејки и оних које су долазиле из паганских народа, неке сматране грешницама. Оно што их све повезује јесте да су, на различите начине, послужиле Христу и допринеле Његовом прослављењу. Неке су биле гласнице Месије (Јелисавета, пророчица Ана, Самарјанка), друге су постале симбол дубоке вере (Хананејка, крвоточива жена), треће су Му указале част помазујући Га за службу и припремајући за страдање, док су четврте, примивши исцељење, учврстиле веру свих присутних.

Занимљиво је да су жене често брже и лакше прихватале Христово учење него мушкарци. Вера се некако природније укорењивала у женском срцу, па су чак и жене из незнабожачких народа препознавале Исуса као Месију док су и сами апостоли још увек колебали. Кроз судбине ових жена, Јеванђеље нам открива не само предност Новог Завета над Старим, већ и снагу истинске вере, бескрајну Божју милост и шта заправо значи следити Христа.

Прве гласнице Радосне Вести

Прва жена коју срећемо у јеванђелској причи јесте Јелисавета, мајка Јована Крститеља. Она је прва међу људима осетила долазак Господа, док је Он још био у утроби Пресвете Богородице. Како је записано, Јелисавета је повикала: „Благословена си Ти међу женама и благословен плод утробе Твоје!“ (Лк 1, 42). Чудом је зачела у старости, у дотад неплодној утроби, како би послужила Господу и пре Његовог рођења. Преподобни Јефрем Сиријски то тумачи речима: „У умртвљеној утроби наш Господ је припремио Свог гласника, да би показао да је дошао да потражи умрлог Адама. Најпре је оживотворио Јелисаветину утробу, а затим је оживотворио и Адама.“ Ову велику милост Јелисавета је заслужила својом праведношћу пред Богом, иако су је можда сматрали обележеном Божјом немилошћу због неплодности (у складу са схватањима описаним у Старом Завету, нпр. 5. Мојс. 28, 18). Господ ју је, међутим, удостојио части сличне Сари, давши јој да роди последњег и највећег пророка.

Друга особа која је обзнанила долазак Месије такође је била жена – пророчица Ана. Уз праведног Симеона Богопримца, она је дочекала Христа у Храму. Ана је „прослављала Господа, и говораше о Њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму“ (Лк 2, 38). Иако је можда то избављење првенствено схватала као политичко ослобођење, она је била међу првима који су свету објавили Христов долазак.

Неочекивана псповест крај Извора: жена самарјанка

Коме се Христос први пут отворено представио као Месија? Управо једној жени, и то не било којој, већ Самарјанки – жени сматраној грешницом, која је имала пет мужева и тада живела са човеком који јој није био муж (Јн 4, 18). Како примећује Григорије Дјаченко, „Пред злонамерним Јеврејима Исус Христос није тако отворено говорио о Себи, као што је говорио пред овом незлобивом женом.“ Али није само њена незлобивост била разлог ове милости; била је то и њена искрена жудња за истином и спремност да размишља о вери. Свети Јован Златоусти објашњава да јој је Исус открио ко је Он зато што је „ова жена била добронамернија од Јудејаца... Све што је говорила, говорила је од чистога срца и са искреним намерама... и у свему осталом види се вера и усрдност ове жене.“ Чињеница да се Христос открио баш њој – припадници народа којег су Јудејци презирали и жени (за које су неки говорили да је „боље спалити речи Закона, него их поверити жени“) – савршено илуструје Спаситељеве речи: „Ја нисам дошао да зовем праведнике, но грешнике на покајање“ (Мт 9, 13).

На основу њених речи, многи Самарјани су поверовали у Христа. Њеном срцу нису била потребна чуда; био је довољан само један разговор са Господом да се у њој разгори искра вере. Овај сусрет код Јаковљевог извора и Христов дводневни боравак у Сихару несумњиво су припремили пут за касније масовно прихватање хришћанства међу Самарјанима (Дела ап. 8, 5).

Вера која не познаје границе

Још више задивљује вера коју је показала жена из хананејског племена, странкиња и незнабошкиња. Угледавши Спаситеља, завапила је: „Помилуј ме Господе, Сине Давидов, кћер моју много мучи ђаво!“ (Мт 15, 22). Молила је милост за себе, јер је патња њене кћери била и њена патња. Исус јој у почетку није одговорио, а затим ју је наизглед одбио, упоредивши је са псом коме се не даје хлеб намењен деци. Међутим, ова жена се није увредила понижавајућим поређењем. Напротив, охрабрила се што уопште разговара са њом, па је одговорила: „Да, Господе, али и пси једу од мрва што падају са трпезе господара њихових!“ (Мт 15, 27).

На то је Христос узвикнуо: „О, жено, велика је вера твоја!“ (Мт 15, 28). До тада јој је ускраћивао и најмањи дар, а сада је пред њом отворио читаву своју ризницу: „Нека ти буде како хоћеш!“ (Мт 15, 28), показујући да је таква вера способна и за највећа чуда. Веру какву је имала ова жена-незнабошкиња, која није одрасла уз Закон, Исус није нашао ни у читавој Јудеји. Она је савршен пример да се „Царство Божије са напором задобија“. Снага њене вере додатно је наглашена тиме што Господ исцељује њену кћер једном речју, на даљину.

Сличан пример моћне вере пружа нам жена која је дванаест година боловала од крвоточења. Према јеврејском закону, сматрана је нечистом, изолованом од заједнице. Ипак, њена вера је била толико велика да се, упркос болести и Закону, пробила кроз гужву и дотакла крај Христове одеће. Знајући да по Закону чини нечистим онога кога дотакне (и вероватно је дотакла многе док се пробијала), плашила се да открије своју муку. Али додир Христа је њу очистио, а Њега није оскрнавио. Када је Исус упитао ко Га је дотакао, учинио је то да би је подстакао да посведочи о чуду. У страху и трепету, пала је пред Њега, али је чула утешне речи: „Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је“ (Лк 8, 48). Ако је овакву веру имала жена са телесном болешћу, колика је тек могла бити вера оних са болесном душом?

Сузе покајања и мирисно уље

У дом Симона фарисеја одважно је ушла жена позната као грешница (могуће блудница, судећи по контексту сличних прича, нпр. Јн 8, 7). Чула је да је тамо Онај Који опрашта грехове. Дошла је не тражећи ништа, сматрајући себе недостојном опроштаја, желећи само да Га види. Навикнута на презир, није се усудила да Му се обрати. Понизно је села код Његових ногу и слушала. Док је Исус говорио, постајала је свесна тежине свог грешног живота. Са тим сазнањем, родила се и вера. Потоци суза потекли су из њених очију и квасили Христове ноге, а она их је брисала својом косом. Видевши да се Господ не буни, охрабрила се, целивала Му ноге и помазала их скупоценим миром.

Док је вера ове жене расла, вера фарисеја Симона се гасила. Он је у себи помислио: „Да је овај човек пророк, знао би ко га дотиче и отерао би је, као што бих ја учинио.“ Симоново фарисејство било је толико јако да није разумео ни причу коју му је Исус испричао. Тада је Господ отворено ставио грешницу испред фарисеја: Симон Му није указао ни основно гостопримство, док је ова жена учинила много више. Зато јој је рекао: „Опраштају ти се греси твоји... вера твоја спасла те је. Иди с миром“ (Лк 7, 48–50). Она је већ извршила чин помазања Месије. Како каже архимандрит Михаило, ако се Христос родио у јаслама и највеће откривење дао сиромашној Самарјанки, није чудо што Га није помазао првосвештеник у Храму, већ грешница у скромним околностима. Отишла је „у миру, у оном миру који само Христос даје и који свет не може дати“ (Ф. В. Фарар).

Треба напоменути да западно предање ову жену поистовећује са Маријом Магдалином (из које је Исус истерао седам демона), позивајући се на симболику броја седам као пуноће греха, посебно блуда, по тадашњим веровањима. Православна Црква, међутим, не подржава ово мишљење. Тумачи се такође разилазе око броја помазања – да ли су била два или три (неки Симона фарисеја изједначују са Симоном губавим). Архиепископ Аверкије (Таушев) сматра да су била два различита помазања: једно од Марије (Лазареве сестре) из захвалности за васкрсење брата, а друго од жене-грешнице из покајања, што је још несебичнији чин, због чега јој је и обећана већа награда. Ова жена је, како каже Исус, припремила Његово тело за погреб, и зато ће се „где се год буде проповедало Јеванђеље ово по свему свету, казаће се за спомен њезин шта она учини“ (Мк 14, 9). Питањем ученицима: „Што сметате овој жени?“ (Мк 14, 6), Господ нас учи да подржавамо добра дела.

Служење рукама и слушање СРЦЕМ: Марта и Марија

Они који сматрају да су била два помазања, верују да је жена-грешница помазала Христа на Велику среду, док Га је Марија, сестра Лазарева, помазала шест дана пре уласка у Јерусалим, у њиховом дому. Сигурно је да је Исус посећивао дом Марте и Марије (и њиховог брата Лазара), а барем једна таква посета описана је код јеванђелисте Луке (Лк 10, 38–42). Лука истиче различитост њиховог служења: Марта се бринула како да што боље угости Господа, док је Марија села код Његових ногу и пажљиво слушала Његове речи.

Господ не осуђује ни једну ни другу. Марти само благо указује: „Бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добар део изабрала који јој се неће одузети“ (Лк 10, 41–42). Шта је то „једно потребно“? Могуће је, како сматра архиепископ Аверкије, да је то Христово учење, које кад једном уђе у срце, нико не може одузети. Марта, ипак, није осуђена; она је показала своју оданост кроз гостољубље, врлину коју ће Господ похвалити на Страшном суду („Странац бејах, и примисте Ме...“ Мт 25, 35). Марија, пак, показује да је брига за спасење душе важнија од свакодневних брига и да вечно блаженство захтева да духовне ствари ставимо на прво место.

Верност до гроба и праскозорје васкрсења: жене мироносице

Свето Предање Марију и Марту помиње и међу женама-мироносицама. Иако Јеванђеља изричито наводе „Марију Магдалину“, „другу Марију“ (Марију Јаковљеву), Саломију (мајку синова Зеведејевих) и Јовану, Предање укључује и Лазареве сестре, Марију Клеопину и Сузану. Јеванђелиста Лука додаје да су ту биле и „многе друге“, вероватно оне жене које су Христу „служаху својим имањем“ (Лк 8, 3).

Ове жене, које су служиле Христу током Његовог живота, дошле су на Његов гроб у рано јутро након суботе, не плашећи се ни римских стражара ни могућих последица. Тиме су показале дубину своје љубави и храбрости. Разлике у описима овог догађаја код четворице јеванђелиста могу деловати збуњујуће. Међутим, Свети Јован Златоусти објашњава да је „тако уредио Свесвети Дух да се, с једне стране, ништа од тадашњих догађаја не би заборавило, а са друге да би уклонио сваки повод за размимоилажења, јер сваки казује о посебном догађају.“

Покушавајући да сложимо коцкице: жене су прво пратиле Јосифа и Никодима до гроба, затим припремиле мирисе, па поштовале суботњи одмор. У суботу увече или рано у недељу, Марија Магдалина је дошла до гроба, видела померен камен и одмах обавестила Петра и Јована. Када су они отишли, Господ се прво јавио њој. Чим је она отрчала да јави ученицима, на гроб су стигле Јована и друге жене, где им је анђео објавио Васкрсење.

Након што су оне отишле да јаве апостолима, дошле су Марија Јаковљева, Саломија и можда још неке. Њима се јавио младић (анђео) са истом поруком. На путу од гроба, сам Васкрсли Исус срео је ове жене поздравивши их са „Радујте се!“ – поздравом који од тада одјекује у срцима свих који верују у Његово Васкрсење.

Додири милости: још прича о вери и преображају

Поред ових жена чије су приче детаљније испричане, Јеванђеља помињу и друге, о којима знамо мало, али кроз које је Господ такође показао своју милост и силу.

• Ташта Симона Петра: Боловала је од грознице. Чим ју је Исус исцелио, устала је и почела да им служи, показујући да чак и болест може послужити спасењу ако враћено здравље користимо за служење Богу и ближњима. Након њеног исцељења, „сав град беше се сабрао пред вратима“ доносећи болеснике (Мк 1, 32–33).
• Јаирова кћи: На њој је Исус учинио прво забележено чудо васкрсавања из мртвих, показујући да ће свако ко Га чека бити награђен и најављујући будуће опште васкрсење.
• Син удовице из Наина: Васкрснувши га једном речју, Исус је показао већу силу чак и од пророка Илије и Јелисеја, што је проширило глас о Њему као о „Великом Пророку“.
• Погрбљена жена: Исцеливши је у синагоги у суботу након 18 година патње, Исус је показао да је „Син Човечији господар и од суботе“ (Мк 2, 28) и да је милосрђе изнад формалног поштовања прописа.
• Сиромашна удовица: Њене две лепте (новчића) приложене у Храму постале су симбол пожртвованог давања, јер је „од сиротиње своје метну све што имаше“ (Мк 12, 44).
• Жена ухваћена у прељуби: Њен случај је послужио да Исус постиди лицемерне фарисеје и покаже милост према грешници која се каје (Јн 8, 1-11).
Саломија: Иако је њена молба за првенство синова у Царству небеском била погрешно мотивисана, она ипак показује мајчинску љубав и храброст да пита оно што се други нису усудили.

Упозорења и погрешни путеви

Свака од ових жена има своју улогу у јеванђелској поруци, показујући пут ка Царству Божијем. Као оштар контраст њима стоје Иродијада и њена кћи. Иродијада, живећи безбожно, мрзела је Јована Крститеља јер је осуђивао њен грех. Искористила је кћеркин плес и Иродово обећање да би се осветила и погубила пророка. Да ли јој је освета донела срећу? Наизглед ослобођена прекора, наставила је са развратним животом, али не задуго. Убрзо је Ирод изгубио власт, и обоје су прогнани, где је и умрла. Предање каже да је њена кћи касније трагично настрадала, пропавши кроз лед који јој је одсекао главу.

Тужан пример су и јерусалимске кћери које су плакале идући за Христом на Голготу. Оне нису схватале тежину казне коју је јеврејски народ призвао на себе речима: „Крв Његова на нас и на нашу децу!“ (Мт 27, 25).

Глас савести у преторијуму: жена Понтија Пилата

Чак ни упозорење сопствене жене није могло да одврати Понтија Пилата од тога да подлегне притиску разјарене гомиле. Клаудија Прокула, како предање назива Пилатову жену, послала му је поруку: „Не мешај се ти ништа у суд тога праведника, јер данас у сну много пострадах због Њега“ (Мт 27, 19). Постоји чак и сачувано (мада апокрифно) писмо Клаудије пријатељици, где описује свој сан, разговор са Пилатом и касније муке свог супруга. Предање каже да је Пилат завршио самоубиством, док је Клаудија постала хришћанка и у Грчкој Цркви се поштује као светитељка.

Посебна улога жене у Новом Завету

Дакле, видимо да су жене имале изузетно важну и незаобилазну улогу у догађајима описаним у Јеванђељу. У Новом Завету, који Бог склапа са човечанством, женама – због њихове душевне осетљивости, пожртвоване љубави и вере – припада посебно место. Ликови јеванђелских жена позивају сваку хришћанку на служење Христу и на учешће у великом делу спасења човечанства од греха.

Свештеник Кирил Јолкин
За Фондацију Пријатељ Божији превела и прилагодила: Светлана Розанова
извор: Православный Свято-Тихоновский Богословский Институт, azbyka.ru ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/mironosice-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 14 Apr 2026 21:11:09 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Жене, уз, Христа:, неизоставни, део, Јеванђеља</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Непрестана Пасха: како сачувати пламен васкршње радости?</title>
<link>https://zivereci.com/neprestana-paskha-kako-sachuvati-plamen-vaskrsh%D1%9Ae-radosti</link>
<guid>https://zivereci.com/neprestana-paskha-kako-sachuvati-plamen-vaskrsh%D1%9Ae-radosti</guid>
<description><![CDATA[ Наравно, ми свим срцем желимо да се чудесна радост Васкрса не заврши са завршетком празничних дана, већ да траје читав наш живот. И заиста, она се, с једне стране, суштински не може завршити, јер нам је победа над смрћу, коју је наш Господ Исус Христос остварио Својим славним Васкрсењем, дарована на век и веков. То је победа која превазилази све време и простор, победа која се тиче свих покољења и свих људи, па самим тим и сваког од нас лично. То је темељ наше вере и извор наде која не посрамљује.

Али, с друге стране, ми добро разумемо да време пролази и да се живот са својим изазовима и рутином наставља. Време нешто одузима од нас – можда почетни еуфорични налет празничног расположења – али нам истовремено открива и нешто ново што предстоји: прилику да ову вечну истину уткамо у саму срж нашег постојања. И ако искрено желимо да се радост Пасхе не заврши, онда схватамо да то не зависи само од пролазности времена или спољашњих околности, него пре свега и изнад свега, зависи од нас – од нашег личног односа према овом великом догађају и нашем свакодневном избору.

Сведочење Васкрслог кроз речи и дела

Знате ли како уопште можемо да продужимо и одржимо ту непотрошиву радост Васкрса у нашим животима? То је могуће само ако се та радост из нашег срца – та дубока, непоколебљива вера у Васкрслог Христа и осећај немерљиве драгоцености што смо пронашли „бисер“ Васкрсења Христовог – буде пројављивала у нашем животу буквално у свему што чинимо и говоримо.

Ако о нечему разговарамо са људима, било да је реч о озбиљним темама или наизглед тривијалним стварима, али у нашем свакодневном дијалогу постоји призвук, тон, или чак директно изражена радост због Васкрслог Христа Спаситеља, то значи да ће радост Пасхе наставити да живи у нама и кроз нас. Та радост се тада не задржава само унутра, већ зрачи напоље, дотичући и друге.

Ако нешто радимо, чак и ако су то најчешћи, обични, свакодневни послови – чишћење, кување, одлазак на посао, учење, брига о породици – али се притом свесно сећамо Васкрслог Христа Спаситеља, нудећи Му свој труд као израз захвалности за нови живот који нам је подарио, радост Пасхе ће наставити да постоји, преображавајући и освећујући нашу рутину. Сваки посао, ма колико мали, може постати молитва и израз вере ако се врши у светионику Његовог Васкрсења.

Ако будемо доносили одлуке и правили изборе о томе како ћемо поступити у различитим ситуацијама, великим и малим, док се истовремено сећамо Васкрслог Христа и Његових заповести, и ако начинимо тај избор знајући да је Христос Васкрсао, да је победио зло и смрт, и да сада, због те победе, све у нашем животу треба да буде другачије – испуњено љубављу, праштањем, стрпљењем, истином – онда ће радост Пасхе наставити да постоји и води нас. Наш избор да живимо по Јеванђељу Васкрслог је наш најконкретнији начин да покажемо да је Његово Васкрсење стварност за нас.

Подвиг непрестане Пасхе у сваком дану

Дакле, кључно је: од нас, верника, зависи да ли ће се та радост Васкрсења продужити изван Светле седмице и да ли ће она, зрачећи из наших срдаца и дела, испуњавати свет који нас окружује, чинећи нас живим сведоцима те велике победе.

Нажалост, такође можемо и свесно или несвесно да повучемо границу трајању те радости. То се дешава ако се по завршетку празничних дана брзо вратимо уобичајеној свакодневној журби, бризи и навикама, поступајући тако како смо навикли пре Васкрса, као да Христос није ни васкрсао из мртвих и као да се за нас лично ништа суштински није променило. Тада, уместо да живимо у светлости Васкрсења, ми се враћамо „старом човеку“ и његовим ограничењима и страховима. То значи да се тада ми сами добровољно одричемо од те радости, гасећи њен пламен у себи, а не да она сама од себе истиче или нестаје. Радост Васкрсења је дар, али и плод нашег труда и избора да у њему живимо.

Уколико ми, дакле, направимо снажан и постојан избор да свој живот – сваки дан, сваки сусрет, сваки посао, сваку одлуку – будемо радили и живели обасјани светлошћу те непролазне васкршње радости и наде, онда ће она заиста трајати целог нашег живота, дајући смисао и снагу и у најтежим тренуцима.

Сви ми памтимо диван пример нашег великог подвижника и светитеља, Преподобног Серафима Саровског, који је током читаве године поздрављао сваког човека који би му дошао са најмилијим и најрадоснијим поздравом: „Христос воскресе, радости моја!“ Он није могао, нити желео, да живи без те радости Васкрсења; она је била суштина његовог бића и изливала се из њега делећи је великодушно са свима. Његов живот је био жива икона непрестане Пасхе. И ми се такође можемо томе учити, угледајући се на њега. Ако истински, из дубине срца, желимо да се та радост Васкрсења не прекида, да нас носи и да у њој прође цео наш живот, онда ће тако, уз Божију помоћ и наш труд, заиста и бити. То је наша привилегија и наша одговорност, независно од тога да ли се календарски завршила Светла седмица, или не. Васкрсли Христос је увек са нама, чекајући наш одговор љубави и вере.

Митрополит Горловски и Славјански Митрофан
За Фондацију Пријатељ Божији са руског превео и припремио: Петар Волков ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/radost-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 13 Apr 2026 21:31:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Непрестана, Пасха:, како, сачувати, пламен, васкршње, радости</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Теофан Затворник: „Устаде, није овде“</title>
<link>https://zivereci.com/sv-teofan-zatvornik-ustade-ni%D1%98e-ovde</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-teofan-zatvornik-ustade-ni%D1%98e-ovde</guid>
<description><![CDATA[ Благовестећи Оваплоћење Господње, анђео говори: „Радуј се благодатна“! Објављујући пастирима рођење Христа Спаситеља, он такође говори: Ево јављам вам радост велику! Међутим, обавештавајући жене о… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/01/Sveti-Teofan-Zatvornik-Visinski-Feofan-Zatvornik.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 13 Apr 2026 21:31:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Теофан, Затворник:, „Устаде, није, овде“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх Порфирије на Васкрс: Волимо све људе! Господ дарује живот свима!</title>
<link>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-na-vaskrs-volimo-sve-%D1%99ude-gospod-daru%D1%98e-zhivot-svima</link>
<guid>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-na-vaskrs-volimo-sve-%D1%99ude-gospod-daru%D1%98e-zhivot-svima</guid>
<description><![CDATA[ – Данас се радујемо и, волећи Господа, знамо да треба да волимо све људе, и оне који су нам блиски, и оне који нас разумеју, али и оне који нас не разумеју, и оне који нас не прихватају, и оне кој… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_1234.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 13 Apr 2026 21:31:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Патријарх, Порфирије, на, Васкрс:, Волимо, све, људе, Господ, дарује, живот, свима</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Школованој девојци: о пет рана Исусових – Св. владика Николај српски</title>
<link>https://zivereci.com/shkolovano%D1%98-devo%D1%98tsi-o-pet-rana-isusovikh-sv-vladika-nikola%D1%98-srpski</link>
<guid>https://zivereci.com/shkolovano%D1%98-devo%D1%98tsi-o-pet-rana-isusovikh-sv-vladika-nikola%D1%98-srpski</guid>
<description><![CDATA[ Пишеш ми, да си чула од старих жена неку „бајку“ о пет рана Исусових, па питаш, како је та бајка постала? Авај, кћери, читај Нови Завет! Авај, Срби, не срамотите се пред небом и земљом непознавање… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/03/ep-nikolaj-800x576-1.webp" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 13 Apr 2026 21:31:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Школованој, девојци:, пет, рана, Исусових, –, Св., владика, Николај, српски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Велики Петак: Крст саткан од наших грехова</title>
<link>https://zivereci.com/veliki-petak-krst-satkan-od-nashikh-grekhova</link>
<guid>https://zivereci.com/veliki-petak-krst-satkan-od-nashikh-grekhova</guid>
<description><![CDATA[ Велики Петак није само успомена на један догађај из прошлости. То је дан када се вечност сусреће са нашом пролазношћу, а Божија љубав са људским грехом. Пред Крстом и Плаштаницом, свака реч постаје сувишна, а срце почиње да куца у ритму тајне спасења.

 Ко је крив за Голготу? Лако је рећи: Јуда, Пилат, првосвештеници. Али истина је тежа. Крст на који је Христос распет није само дрво на Голготи – то су наши греси. Ексери – наши греси. Трње од којег је исплетена Његова круна – такође наши греси. Голгота није само далека прича, већ стварност у којој сваки човек има свој удео. Не да бисмо се сломили, већ да бисмо разумели цену која је плаћена за нас.

„Од ове љубави нико нема веће, да ко живот свој положи за пријатеље своје“ (Јн. 15, 13). Христос је пристао да Га људски род уздигне на Крст. Од тог часа, Крст више није знак срама, већ знак спасења и наде. Његове ране, нанесене нашим безакоњем, постале су наш лек.

Када данас окренемо леђа ближњем, када изговоримо реч која повређује, када изаберемо себе уместо другога – трње се плете даље. Ако заиста волимо Спаситеља, не додајмо Његовој круни ново трње својим гресима.

Усамљеност која је све поднела

Постоји бол тежи од физичке патње – бол одбачености. Христос је на Крсту понео и једно и друго. Бичевање, трње, ексере – то је спољашња страна страдања. Али унутрашња је још тежа: Јуда Га је издао, Петар се одрекао, ученици побегли.

Онај који је свима пружао утеху – није имао никога да Га утеши. И тада је из Њега изашао крик који нико не може да чује равнодушно: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ (Мт. 27, 46).

То није крик безнађа. Христос изговара речи Пса10лма, показујући да ни најдубља тама није изван Божијег промисла. Његово страдање није знак одсуства Оца, већ пуноћа жртве за спасење света. Бог је примио на Себе и нашу најдубљу усамљеност – да нико више не би био сам у њој.

И данас, када човек остане сам у болници, када га забораве у старости, када изгуби блиског – Велики Петак постаје његова стварност. Христос је већ био тамо. Зато свако може да каже: нисам сам.

Живот који ниче из Гроба

Најтеже питање за човека јесте питање смрти. Свако ко је стајао поред ковчега осетио је хладноћу гроба која одузима дах. На Велики Петак, тај страх се сусреће са Богом.

Јер, смрт коју на Велики Петак гледамо није обична смрт. То је смрт наше смрти. Христос је ушао у гроб да би разрушио тамницу у којој смо били затворени. Из те страшне и свете тишине Гроба, већ се наслућује коначни одговор на човеков пад: „Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?“ (1. Кор. 15, 55).

Гроб више није безизлаз, већ праг. Бог је ушао у њега да би га осветлио изнутра.

Када целивамо Плаштаницу, ми не љубимо мртву слику, већ љубав која је ишла до краја. Христос нас назива пријатељима, чак и када Га заборављамо. Он не тражи расправе, већ срце. Као да нам говори: „За тебе сам гладан био, за тебе сам жедан, за тебе сам муке поднео. Заузврат желим само једно – да Ме љубиш.“ Јер тамо где људи виде мрак, Бог је већ запалио светлост.

Позив на љубав која лечи

Велики Петак је дан када је Љубав изабрала да умре – да бисмо знали да ништа, па ни наш најтежи грех, није јаче од те Љубави.

„Заповијест нову дајем вам: да љубите једни друге, као што ја вас љубих, да и ви љубите једни друге“ (Јн. 13, 34). То није само заповест, већ начин живота. Сваки пут када опростимо, сведочимо да Његово страдање није било узалуд. Сваки пут када помогнемо другоме, постајемо учесници љубави која спасава.

Спаситељ не тражи велика дела, већ срце налик Богородичином – тихо, верно, пуно љубави. Њена тишина под Крстом није била празна, већ испуњена поверењем које превазилази разум. Та тишина лечи страх, сумњу и ону дубоку рану у човеку – осећај да је сам и заборављен.

Док стојимо пред Плаштаницом, разумемо: овај дан, колико год био страшан, води ка Васкрсењу. „У свијету ћете имати жалост; али не бојте се, jа сам побиједио свијет“ (Јн. 16, 33).

Коначно, Велики Петак нас учи да љубав није само осећање, већ избор и дело. Да бисмо разумели цену Крста, морамо видети себе на њему – али не са очајањем, већ са благодарношћу. Христос је понео све наше грехе, све наше слабости и све наше страхове.

Сада нас позива: одговори љубављу. „Волео сам те до краја. Воли и ти Мене“ (уп. Јн. 13, 1).

Клањамо се Твојим страдањима, Христе! Покажи нам и Твоје славно Васкрсење. Амин.

За Фондацију Пријатељ Божији: о. Јован Марковић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/04/veliki-petak-skidanje-sa-krsta-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 10 Apr 2026 21:41:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Велики, Петак:, Крст, саткан, од, наших, грехова</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети и Велики петак – дан крсног страдања Господњег</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-i-veliki-petak-dan-krsnog-strada%D1%9Aa-gospod%D1%9Aeg</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-i-veliki-petak-dan-krsnog-strada%D1%9Aa-gospod%D1%9Aeg</guid>
<description><![CDATA[ У Свети и Велики петак молитвено савршавамо спомен на дан страдања Господњег. Будући да богослужење увек бива прилагођено празнику, или пак догађају из Спаситељевог живота, трагику Великог петка н… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/04/veliki-petak.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 10 Apr 2026 21:41:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Велики, петак, –, дан, крсног, страдања, Господњег</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Радосна вест – Благодатни огањ са Христовог гроба и ове године у храму Светог Саве</title>
<link>https://zivereci.com/radosna-vest-blagodatni-oga%D1%9A-sa-khristovog-groba-i-ove-godine-u-khramu-svetog-save</link>
<guid>https://zivereci.com/radosna-vest-blagodatni-oga%D1%9A-sa-khristovog-groba-i-ove-godine-u-khramu-svetog-save</guid>
<description><![CDATA[ Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је дознавши да су израелске власти јуче укинуле забрану посете светим местима у Јерусалиму, како у саопштењу тамошње полиције стоји, одмах дао благосло… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/04/screenshot_653.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 10 Apr 2026 21:41:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Радосна, вест, –, Благодатни, огањ, са, Христовог, гроба, ове, године, храму, Светог, Саве</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф др. Љубивоје Стојановић: ТЕСТАМЕНТ ВЕРЕ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-testament-vere</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-testament-vere</guid>
<description><![CDATA[ Искористимо ове дане да победимо свако свој грех, да се ослободимо од сваке немоћи и непраштања и да снагом Богопознања уђемо у радост Богољубља и човекољубља ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/05/Screenshot_909-1-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 10 Apr 2026 21:41:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф, др., Љубивоје, Стојановић:, ТЕСТАМЕНТ, ВЕРЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Огњена река љубави: Рај и пакао у загрљају једне љубави</title>
<link>https://zivereci.com/og%D1%9Aena-reka-%D1%99ubavi-ra%D1%98-i-pakao-u-zagr%D1%99a%D1%98u-%D1%98edne-%D1%99ubavi</link>
<guid>https://zivereci.com/og%D1%9Aena-reka-%D1%99ubavi-ra%D1%98-i-pakao-u-zagr%D1%99a%D1%98u-%D1%98edne-%D1%99ubavi</guid>
<description><![CDATA[ На икони Последњег суда видимо Господа нашег Исуса Христа како седи на престолу. Са Његове десне стране видимо Његове пријатеље, блажене мушкарце и жене који су живели љубављу Његовом. Са Његове леве стране видимо Његове непријатеље, све оне који су свој живот провели мрзећи Га, чак и ако су наизглед били побожни и пуни поштовања. И онда, у средини између ове две групе, исходећи из Христовог престола, видимо огњену реку која тече ка нама. Каква је то огњена река? Да ли је то средство мучења? Да ли је то енергија освете која долази од Бога са циљем да смрви Његове непријатеље?

 Не, ништа од тога. Ова огњена река је река која „излажаше из Едема натапајући врт, и оданде се дијељаше у четири ријеке“ (Пост. 2:10). То је река благодати Божије која је напајала светитеље Божије од самог почетка. Речју, то је изливање љубави Божије према Његовим створењима. Љубав је огањ. Свако ко воли, то зна. Бог је Љубав, Бог је и Огањ. Огањ прожима све оне који по себи нису огањ, топећи нечистоту и просветљујући све оне који су по себи ватра. „Јер је Бог наш огањ који спаљује“ (Јев. 12:29).

Бог се пуно пута појављивао као огањ: Аврааму, Мојсију у пламеном грму, народу Израиља показујући им пут у пустињи као огњени стуб ноћу и као светли облак дању, када је Он покрио пребивалиште славом Својом (Изл. 40:34-38), и када је спустио огањ на сабор на гори Синај. Бог је откривен као огањ на гори Преображења, а Он сам је рекао да је дошао да „баци огањ на земљу“ (Лука 12:49), то јест љубав, јер Свети Јован Лествичник каже: „Љубав је извор огња“ (Поука 30).

Грчки писац Фотије Контоглу рекао је на једном месту да је вера огањ и да даје топлину срцу. Дух Свети је сишао на главе апостола у облику пламених језика. Два ученика су, када им се Господ открио, рекла: „Не гораше ли срце наше у нама кад нам говораше путем и кад нам објашњаваше Писмо?“ (Лука 24:32). Христос пореди веру са свећом која гори. Свети Јован Претеча говорио је у својим проповедима да ће Христос крстити људе „Духом светијем и огњем“ (Мат. 3:11). И заиста, Господ је рекао: „Ја сам дошао да бацим огањ на земљу; и како би ми се хтјело да се већ запалио!“ (Лука 12:49). Најопипљивија особина вере јесте топлина; зато се говори о „топлој вери“. Чак и као карактеристично обележје вере служи топлота, док је сигуран знак неверја – хладноћа.

Исти огањ као радост и као мучење

Да ли желиш да разумеш да ли човек има веру или је неверан? Ако осећаш топлину која долази из њега – из његових очију, из његових речи, из његових поступака – буди сигуран да је вера у његовом срцу. Ако опет осетиш хладноћу која излази из целог бића његовог, то значи да он нема веру, шта год он говорио. Он може да клечи, може смирено сагињати своју главу, може изговарати свакакве моралне поуке благим гласом, али све то ће донети хладан дах који ће пасти на тебе и скаменити те хладноћом.

Свети Исаак Сирин говори да је „Рај Љубав Божија, у којој се садржи пуноћа свих блаженстава“, и да је „дрво живота заправо Љубав Божија“ (Беседа 72). „Не варај себе“, говори Свети Симеон Нови Богослов, „Бог је огањ и када је Он дошао на земљу и постао човек, послао је огањ на земљу, као што је сам рекао; овај огањ иде и тражи материјал – то јест добро расположење и намеру – да га обухвати и запали. И за оне у којима ће се овај огањ запалити, он постаје велики пламен који досеже небеса... овај огањ нас у почетку чисти од нечистоте страсти, а онда постаје у нама храна и пиће и светлост и радост, и чини нас самима светлошћу, јер учествујемо у Његовој светлости“ (Поука 78).

Бог је љубећи огањ, и Он је такав за све: добре и зле. Постоји, међутим, велика разлика у начину на који ће људи примити овај огањ љубави од Бога. Свети Василије је рекао да је пламени мач постављен на вратима раја да чува прилаз дрвету живота; он је страшан и опаљујући за неверне, али љубазно доступан вернима, изводећи их на светлост дана. Исти огањ љубави доноси дан онима који на љубав одговарају љубављу, а пали оне који на љубав одговарају мржњом.

Рај и пакао су једна те иста Река Божија, огањ љубави који грли и покрива све истом благотворном вољом, без икаквих разлика или дискриминације. Иста животворна вода је вечни живот вернима и вечна смрт невернима; за прве је она елемент живота, за друге средство њиховог вечног гушења: рај за једне, пакао за друге. Не сматрај ово чудним. Син који воли оца осећаће се срећним у очевом загрљају, али ако га не воли, очев загрљај ће за њега представљати мучење. Ето због чега је, када волимо човека који нас мрзи, то слично изливању запаљеног угља на његову главу.

„Говорим“, пише Свети Исаак Сирин, „да они који пате у паклу, пате јер су окружени љубављу...“ Потпуно је погрешно мислити да су грешници у паклу лишени љубави Божије. Љубав је чедо познања истине и она се неспорно дарује свима. Али моћ љубави делује на два начина: мучи грешне, док у исто време усхићује оне који су живели у складу са њом“ (Беседа 84). Бог је љубав. Ако заиста верујемо у ову истину, знамо да Бог никада не мрзи, никада не кажњава, никада се не свети.

Тајна Огњене реке: Зашто иста љубав и греје и пали?

Као што Авва Амон говори: „Љубав никада не мрзи никога, никада не укорава никога, не осуђује никога, никада не жалости никога, не гнуша се никога, ни верних ни неверних, ни туђинца, ни грешника, ни блудника, нити било кога нечистог. Већ управо су грешни, слаби и немарни они које она више љуби, осећа бол ради њих, жалости се и оплакује их, и осећа саосећање према порочнима и грешнима више него према добрима, опонашајући Христа Који је звао грешнике, јео и пио са њима. Из тог разлога, показујући шта је стварна љубав, Он је учио говорећи: „Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив“ (Лука 6:36) и као што Он даје дажд праведнима и неправеднима и чини да сунце обасјава зле и добре, тако и онај ко има стварну љубав има право саосећање и моли се за све.“

Ако је сада неко збуњен и не разуме како је могуће да љубав Божија учини икога тако јадним и чак упаљеним као да је у пламену, нека размисли о старијем брату у причи о блудном сину. Зар није био на имању свога оца? Зар му није све на имању припадало? Зар није имао очеву љубав? Зар није сам отац изашао да га моли и преклиње да уђе и да учествује у радосном весељу? Шта га је учинило јадним и шта га је пекло унутрашњом горчином и мржњом? Ко му је ишта одбио? Зашто није био радостан због повратка брата? Зашто није имао љубав ни према свом оцу, нити према свом брату? Зар није то било због његовог изопаченог унутрашњег расположења? Зар није остао у паклу управо због тога?

И шта је био тај пакао? Да ли је то било неко одвојено место? Да ли су тамо постојале неке направе за мучење? Зар није наставио да живи у очевој кући? Шта га је одвојило од свих радосних људи у кући, ако не његова сопствена мржња и горчина? Да ли је његов отац, или чак његов брат, престао да га воли? Зар није управо сама та љубав била та која је стврдњавала његово срце све више? Зар није радост других била та која га је учинила тужним? Зар није мржња горела у његовом срцу – мржња према оцу и брату, мржња према љубави његовог оца према његовом брату и мржња због љубави брата према оцу?

Бог као свеприсутна љубав у вечности

Ово је пакао: одрицање љубави; узвраћање мржњом на љубав; горчина при виђењу невине радости; бити окружен љубављу и имати мржњу у срцу. Ово је вечно стање свих проклетих. Они су сви веома вољени. Сви су они позвани на радосно славље. Сви они живе у Царству Божијем, на Новој Земљи и Новим Небесима. Нико их не избацује. Чак и када би хтели да оду, не би могли побећи из Божије нове творевине, нити се сакрити од Божије нежне, љубеће свеприсутности. Њихова једина алтернатива би можда била да оду од браће и траже горко одвајање од њих, али они се никада не могу одвојити од Бога и Његове љубави. И што је још ужасније за њих – у овом вечном животу, у овој Новој Творевини, Бог је све Својим створењима.

Као што Свети Григорије Ниски говори: „У садашњем животу ствари са којима смо повезани су бројне, на пример: време, ваздух, место, храна и пиће, одећа, сунчеви зраци, светлост лампи и друге животне потребе, од којих ниједна, колико год да их је, није Бог. То блажено стање коме се надамо јесте да немамо потребу ни за једном од ових ствари, већ ће Божанско Биће бити све, и уместо свега тога нама ће давати Себе сразмерно према свакој потреби тог постојања. Јасно је из Светог Писма да Бог постаје достојнима и место, и дом, и одећа, и храна, и пиће, и светлост, и богатство, и царство, и све што се може замислити и назвати што чини наш живот срећним.“ („О души и васкрсењу“)

У новом вечном животу Бог ће бити све створењима Својим – не само добрим, већ и злим; не само онима који Га воле, већ исто тако и онима који Га мрзе. Али како ће они који Га мрзе поднети да добијају све из руку Онога кога презиру? О, какво је то вечно мучење, какав вечни огањ, какво шкргутање зубима!

„Идите од Мене, проклети, у вечни унутрашњи огањ мржње“, говори Господ, „јер Ја сам био жедан ваше љубави и ви Ми је нисте дали; био сам гладан вашег блаженства и ви Ми га нисте понудили; био сам заробљен у Мојој људској природи и нисте дошли да Ме посетите у Мојој Цркви. Слободни сте да идете куда ваше изопачене жеље хоће, даље од Мене, у мучној мржњи ваших срца која је страна Мом љубећем срцу које не познаје мржњу ни према коме. Идите слободно од љубави у вечно мучење мржње, непознато и страно Мени и онима који су са Мном, које је припремљено слободом за ђавола од дана када сам створио Своја слободна, разумна створења.“

Али где год отишли у тами својих срца, Моја љубав ће вас пратити као огњена река, јер без обзира на то шта је ваше срце изабрало, ви јесте и вечно ћете наставити да будете деца Моја.

Александар Каломирос ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/06/ognjena-reka.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 04 Apr 2026 21:41:52 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Огњена, река, љубави:, Рај, пакао, загрљају, једне, љубави</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Шта се десило са Четвородневним Лазаром после његовог васкрсења?</title>
<link>https://zivereci.com/shta-se-desilo-sa-chetvorodnevnim-lazarom-posle-%D1%9Aegovog-vaskrse%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/shta-se-desilo-sa-chetvorodnevnim-lazarom-posle-%D1%9Aegovog-vaskrse%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ Када хтедоше да одвале гробни камен, Марта рече: Господе, већ заудара, јер је четири дана у гробу. А Господ Исус Христос, помоливши се, заплака над Лазаром, па завика громким гласом: Лазаре, изиђи напоље! И одмах изиђе умрли, и када га развезаше од гробних повоја, он пође своме дому.

[caption id= ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/04/lazar-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 04 Apr 2026 21:41:52 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Шта, се, десило, са, Четвородневним, Лазаром, после, његовог, васкрсења</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Александар Шмеман: НА ПУТУ У ВИТАНИЈУ И ЈЕРУСАЛИМ</title>
<link>https://zivereci.com/aleksandar-shmeman-na-putu-u-vitani%D1%98u-i-%D1%98erusalim</link>
<guid>https://zivereci.com/aleksandar-shmeman-na-putu-u-vitani%D1%98u-i-%D1%98erusalim</guid>
<description><![CDATA[ Шеста, и последња недеља Великог поста зове се Врбица (недеља палми). Током шест дана који претходе Лазаревој суботи и Врбици, кроз Литургију Цркве, следимо за Христом од оног момента када је обја… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/04/Alexander_Schmemann.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 04 Apr 2026 21:41:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Александар, Шмеман:, НА, ПУТУ, ВИТАНИЈУ, ЈЕРУСАЛИМ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Теофан Затворник: Лазаре, изиђи напоље! (Јн.11, 43)</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-teofan-zatvornik-lazare-izi%D1%92i-napo%D1%99e-%D1%98n11-43</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-teofan-zatvornik-lazare-izi%D1%92i-napo%D1%99e-%D1%98n11-43</guid>
<description><![CDATA[ Лазаре, изиђи напоље! (Јн.11, 43). Код онога који поседује вредну Марту, тј. свестрану врлину, и Марију, која седи поред ногу Исусових, тј. пажљиво и топло обраћање Господу свим срцем, доћи ће сам… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screenshot_825-3.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 04 Apr 2026 21:41:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Теофан, Затворник:, Лазаре, изиђи, напоље, Јн.11, 43</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Јован Лествичник: О оговарању</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-%D1%98ovan-lestvichnik-o-ogovara%D1%9Au</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-%D1%98ovan-lestvichnik-o-ogovara%D1%9Au</guid>
<description><![CDATA[ Нико паметан, мислим, неће спорити да мржња и злопамћење рађају оговарање. Зато га у своме излагању и стављам на ово место, одмах из његових родитеља. Оговарање је пород мржње. То је танана а круп… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/10/lestvica-1_orig.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 28 Mar 2026 18:56:27 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Јован, Лествичник:, оговарању</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Николај (Велимировић): О пророчанству о кући опустелој</title>
<link>https://zivereci.com/sv-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-o-prorochanstvu-o-ku%D1%9Bi-opustelo%D1%98</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-o-prorochanstvu-o-ku%D1%9Bi-opustelo%D1%98</guid>
<description><![CDATA[ Ето ће вам се оставити ваша кућа пуста. (Мат. 23, 38) Зашто је Господ ћутао на суду пред Јеврејима и пред Пилатом? Зато што је био пре тога све казао што је требало казати. Он је казао и предсказа… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/09/vladika-nikolaj.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 28 Mar 2026 18:56:27 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Николај, Велимировић:, пророчанству, кући, опустелој</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Светосавље није магија</title>
<link>https://zivereci.com/svetosav%D1%99e-ni%D1%98e-magi%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/svetosav%D1%99e-ni%D1%98e-magi%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Данас, можда више него икада у историји, човек је окружен речима. Док у полумраку собе листамо поруке на телефонима, док нам пред очима промичу брзи видео-снимци и док нас преплављују гласови самозваних „мудраца“ са интернета, непрестано нам се нуде готова објашњења света – и нас самих. Али усред тог ватромета информација, све чешће се издвајају они гласови који не траже смирење, већ звуче узбудљиво, мистично и ласкаво.

Шапућу нам приче које годе нашој сујети. Говоре нам да смо „најстарији народ на свету“, да наша азбука није само писмо, већ магијска шифра Свемира, да наше здравље, успех и срећа зависе од некаквих „духовних кодова“ и „вибрација“ које су, наводно, само нама доступне. Иде се чак дотле да се тврди како су Адам, Ева, библијски патријарси, па и сам Господ Христос – били Срби. Ове приче се не шире само по друштвеним мрежама; постоје читаве књиге, предавања, па и читави покрети посвећени оваквим тврдњама.

Те приче су примамљиве попут бајки из детињства – оне не траже напор, не позивају на покајање, не траже одрицање. Оне нас уздижу без борбе, нудећи нам осећај посебности који не захтева никакав унутрашњи преображај.

Али ако застанемо макар на тренутак, ако утишамо ту буку и поставимо једноставно питање – где је у свему томе Господ Христос? Где је ту Свети Сава? – видећемо да одговор најчешће изостаје. Уместо Христа, нудe нам се апстрактнe идејe. Уместо спасења – осећај надмоћи. Уместо тешког, али спасоносног подвига – духовна пречица.

Вера као „народна ношња“

Једно од најопаснијих искушења нашег времена није отворено безбожништво које је барем искрено у свом порицању. Далеко је опаснија његова суптилна замена: духовност без Крста.

Лакше нам је да поверујемо да смо „небески народ“, него да то небо задобијамо кроз свакодневни труд: кроз пост, молитву и искрено покајање. Лакше нам је да сатима читамо о Србима пре Адама и изгубљеним цивилизацијама, него да у недељу ујутру станемо пред Живога Бога на Светој Литургији.

Проблем није у томе што човек тражи дубину – то је природно и добро. Проблем настаје онда када ту дубину тражи тамо где је нема, јер не жели да је тражи тамо где га чека подвиг.

За многе од нас, вера је временом сведена на пуки украс, на нешто што се „држи реда ради“. Православље нам тада личи на прелепу народну ношњу: обучемо је с поносом за празник, а затим је пажљиво сложимо у орман и наставимо да живимо по старом. Али када душа, изгладнела и уморна од празнине, осети да јој то није довољно, она почиње да тражи „нешто више“. И ту настаје пад: уместо да крене стрмим путем смирења, она често залута у свет фантазије који обећава радост без жртве.

Светосавље као „Живо Православље“: Пут, а не порекло

Ми, као народ, заиста јесмо благословени. Али не зато што смо „посебни по природи“, већ зато што нам је дат Пут. Свети Сава није дошао да наше народно биће и прошлост избрише, већ да их Христом освети и утемељи, учећи нас да истински познати себе значи – живети за Вечност.

Иако је хришћанство међу Србима тињало вековима пре њега, од времена првих крштења у седмом веку, па све до његовог доба, он је био тај који је ту ватру унео у само срце нашег дома. Он је осветио породицу, преобразио старе обичаје и дао смисао сваком нашем кораку. Паганске остатке није рушио силом, већ их је нежно преображавао светлошћу Јеванђеља – баш тако је процветала и Крсна слава, као јединствен мирис Православне вере у нашем бићу.

Светосавље није идеологија, нити мит о генима. Оно је жива вера, укорењена у Литургији и потврђена у тихом подвигу светитеља. Зато је данашње нуђење „Светосавља без Христа“ заправо нуђење тела без душе. Свети Сава нас није учио да се поносимо тиме што смо Срби по крви, него да се трудимо да будемо достојни тог имена пред Лицем Божијим.

Данас нам неки нуде „Светосавље“ без Христа – причу у којој је порекло важније од врлине, а национална припадност важнија од духовног стања. У таквом тумачењу, наш Светитељ се претвара у обичног племенског вођу, а заправо је био и остао Христов војник који нас је водио ка Небу, а не ка земаљској сујети.

Сам Господ нас опомиње: „И не мислите и не говорите у себи: Имамо оца Авраама; јер вам кажем да може Бог и од камења овога подигнуги дјецу Аврааму“ (Мат. 3, 9). Ако је Христос „наш“ само по крви, онда нам се чини да не морамо да се мењамо. Ако нам је спасење дато рођењем, подвиг нам није потребан. Али Јеванђеље говори другачије: не спасава порекло, већ преображење. Не одређује нас крв, већ срце.

Магија уместо молитве: Када азбука постане „амајлија“

Сви ми смо барем једном добили ону чудну поруку на Вајберу или видели објаву која обећава чудо преко ноћи. Поред измишљене историје, данас нам се нуди и нешто још опасније – покушај да се нашим светињама припишу магијска својства. Оно што нам је Бог дао за спасење душе, неки данас покушавају да нам продају као „алат“ за поправљање материјалног живота.

Све чешће слушамо чак и како наша Азбука није само писмо, већ некакав „космички код“ или кључ који нам, наводно, лечи ДНК и привлачи успех. У тим причама, слова постају магијски знаци. Обећавају нам да ће, само ако се „подесимо“ на право слово или „фреквенцију“, новац потећи лакше, а болести нестати без икаквог нашег труда и подвига. Али ми знамо да је истина далеко једноставнија – и бескрајно дубља.

Азбука је света само зато што су је Светитељи саставили да бисмо кроз њу могли да чујемо Реч Божију. Она су врата кроз која улазимо у Јеванђеље, језик којим разговарамо са својим Творцем. Она није даљински управљач за Свемир, већ средство љубави за заједницу са Богом. Како нас Свети Јован Златоусти опомиње: „Није довољно само имати Свето Писмо у кући као предмет; потребно је имати га у срцу и по њему дисати.“

Када светиња престане да буде пут ка Богу и постане средство за „сређивање рачуна“, она за нас постаје идол. А идол не мора бити исклесан од камена. Данас се он често крије у модерним речима које звуче научно, а заправо су обична обмана: речи попут „вибрације“, „фреквенције“ или „енергетског кода“.

Нудити људима здравље и новац као резултат „подешавања унутрашње енергије“ није ништа друго до покушај да се вера претвори у пијацу. То је „јеванђеље без Крста“ које обећава рај одмах и овде, заборављајући да је овај свет само припрема за вечност.

Ако страдање прогласимо за „грешку у фреквенцији“, а болест за „недостатак позитивне енергије“, ми заправо поручујемо да су наши Свети мученици били само духовни губитници који нису умели да се „подесе“. Да ли су они страдали зато што су били на „ниској вибрацији“, или зато што је њихова љубав према Христу била јача од саме смрти?

Глад за мистиком и губитак Литургије

Зашто смо као народ постали толико пријемчиви за овакве идеје? Одговор није у томе што смо „наивни“ или „необразовани“. Прави разлог је много болнији: ми смо заправо духовно изгладнели.

Човек не може да дише без смисла. Ако не нађе Живога Бога у Цркви, тражиће Га у сенкама. Ако не осети тајну у Литургији – ту неизрециву радост Причешћа – потражиће је у мистици која му је ближа, забавнија и наизглед разумљивија. Када нам молитва постане терет, а Литургија само дуго и неразумљиво стајање, ми напуштамо тај спасоносни ритам и окрећемо се ономе што нам голица машту.

Тако на сцену ступају „тајна знања“, „скривене историје“ и „забрањене истине“. Оне нам дају заводљив осећај да знамо нешто што други не знају. Да смо посебни. Али истинска хришћанска мистика није у томе да знаш више од других, већ да волиш више од других. Она није у откривању тајни Свемира, већ у чишћењу сопственог срца. Свети Серафим Саровски нас не упућује на откривање изгубљених цивилизација, већ на пут смирења: „Смири се, и хиљаде око тебе ће се спасти.“

Свако учење које нас наводи да се осећамо супериорно у односу на друге народе, или које тврди да ми управљамо свемиром кроз своје „енергије“, заправо нас одваја од заједнице са Богом. Јер Бог је Свемогући Творац, а ми смо Његова вољена деца која Му долазе са смирењем – не са претензијом на „космичку надмоћ“.

Крст као граница између истине и обмане

На крају, све се своди на једно пресудно питање: шта радимо са Крстом? Свака духовност која заобилази Крст, у суштини заобилази и Самог Христа. Јер Крст није само страдање – он је мера Истине.

Савремене обмане нам обећавају радост без борбе, мир без жртве и живот без самоодрицања. Али таква радост је само краткотрајни занос, такав мир је површан, а такав живот – празан. Хришћанска радост је суштински другачија: она не бежи од бола, већ га осмишљава; она не искључује страдање, већ га преображава у победу.

Зато су светитељи радосни и у тамницама. Зато мученици певају пред лицем смрти. Не зато што су „надвладали вибрацију“ или „репрограмирали ДНК“, већ зато што су се сјединили са Христом.

Када је Свети Вукашин из Клепаца свом крвнику мирно рекао: „Само ти, дијете, ради свој посао“, он није говорио из технике самоконтроле. Те речи су извирале из љубави која је јача од страха и из вере која је дубља од гроба. То је врхунац људског постојања: не моћ, не знање, не порекло – већ Љубав која остаје до краја.

Повратак истини: Дубина је у једноставности

Зато је потребно да се вратимо једноставности. Не оној једноставности која је површна, већ оној која је Истина. Да престанемо да тражимо велике, ласкаве приче које нас вештачки уздижу, и да почнемо да живимо мале истине које нас изнутра преображавају.

Да уместо бескрајног трагања за „скривеним знањима“, коначно узмемо Јеванђеље у руке. Да уместо „подешавања енергије“, научимо да искрено завапимо у молитви. Да уместо тражења посебности у генима, научимо да волимо човека поред себе. Нека наш једини истински понос буде у томе што смо деца Светог Саве који је Христу верно служио – а не у маштаријама о изгубљеним царствима.

Ово није позив на затварање ума, нити на одбацивање знања. Напротив – ово је позив на најдубљу могућу озбиљност. На храброст да се суочимо са истином, да разликујемо духове и препознамо обману, ма како лепо била упакована. Јер, како нас Свети апостол Јован опомиње: „не вјерујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер многи су лажни пророци изишли у свијет.“ (1. Јн. 4, 1).

Истинска радост није далеко. Она се не крије у древним кодовима, нити у заборављеним цивилизацијама. Она је ту, на дохват руке – у тишини храма, у речима искрене молитве, у Чаши Причешћа, у праштању које дајемо и примамо, и у руци коју пружимо ближњем у невољи.

Све остало, колико год звучало узвишено и тајанствено, на крају остаје само бледа сенка. А Реч Божија, она жива и стварна, остаје довека.

За Фондацију Пријатељ Божији: мр Александар Ђорђевић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/03/srbija-raj.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 28 Mar 2026 18:56:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Светосавље, није, магија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Радионица плетења бројаница у Љубљани</title>
<link>https://zivereci.com/89589</link>
<guid>https://zivereci.com/89589</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202603/image_870x580_69c674290b220.jpg" length="79714" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Mar 2026 13:12:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Хуманост на делу: Планинари прикупили средства за Фондацију „Светог Вукашина“</title>
<link>https://zivereci.com/khumanost-na-delu-planinari-prikupili-sredstva-za-fondatsi%D1%98u-svetog-vukashina</link>
<guid>https://zivereci.com/khumanost-na-delu-planinari-prikupili-sredstva-za-fondatsi%D1%98u-svetog-vukashina</guid>
<description><![CDATA[ У недељу, 15. марта 2026. године, организована је Добротворна шетња на Фрушкој гори. Циљ догађаја је био прикупљање средстава за Фондацију „Светог Вукашина“ која делује при Епархији захумско-херце… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/03/screenshot_299.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 16 Mar 2026 15:47:40 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Хуманост, на, делу:, Планинари, прикупили, средства, за, Фондацију, „Светог, Вукашина“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Фестивал „Проветравање песме” поводом Светског дана поезије у Нишу</title>
<link>https://zivereci.com/festival-provetrava%D1%9Ae-pesme-povodom-svetskog-dana-poezi%D1%98e-u-nishu</link>
<guid>https://zivereci.com/festival-provetrava%D1%9Ae-pesme-povodom-svetskog-dana-poezi%D1%98e-u-nishu</guid>
<description><![CDATA[ Друштво књижевника и књижевних преводилаца Ниша, у сарадњи са Нишким културним центром и Народним музејом Ниш, традиционално обележава Светски дан поезије. Организованим читањем и казивањем стихов… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/03/screenshot_350.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 16 Mar 2026 15:47:40 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Фестивал, „Проветравање, песме”, поводом, Светског, дана, поезије, Нишу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Алексеј Викторович Мишченко: И ДАНАС НАМ ДОЛАЗЕ БОЖИЈИ ИЗАСЛАНИЦИ – О великом Чуду Божијем и Светог Николаја Чудотворца</title>
<link>https://zivereci.com/alekse%D1%98-viktorovich-mishchenko-i-danas-nam-dolaze-bozhi%D1%98i-izaslanitsi-o-velikom-chudu-bozhi%D1%98em-i-svetog-nikola%D1%98a-chudotvortsa</link>
<guid>https://zivereci.com/alekse%D1%98-viktorovich-mishchenko-i-danas-nam-dolaze-bozhi%D1%98i-izaslanitsi-o-velikom-chudu-bozhi%D1%98em-i-svetog-nikola%D1%98a-chudotvortsa</guid>
<description><![CDATA[ Алексеј Викторович Мишченко   И ДАНАС НАМ ДОЛАЗЕ БОЖИЈИ ИЗАСЛАНИЦИ О великом Чуду Божијем и Светог Николаја Чудотворца Збило се то јануара-фебруара 1925. године у Котору   Руски ратни избјеглица с… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2026/03/screenshot_351.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 16 Mar 2026 15:47:40 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Алексеј, Викторович, Мишченко:, ДАНАС, НАМ, ДОЛАЗЕ, БОЖИЈИ, ИЗАСЛАНИЦИ, –, великом, Чуду, Божијем, Светог, Николаја, Чудотворца</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Зинон и Зоил</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-zinon-i-zoil</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-zinon-i-zoil</guid>
<description><![CDATA[ СКОНЧАЛИ у миру. Разрешење од овог живота уведе Зинона и Зоила у бољи живот. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/03/sveti-prepodobni-zinon-i-zoil.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 16 Mar 2026 15:47:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Зинон, Зоил</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник Константин Пархоменко: Последње речи умирућих</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-konstantin-parkhomenko-posled%D1%9Ae-rechi-umiru%D1%9Bikh</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-konstantin-parkhomenko-posled%D1%9Ae-rechi-umiru%D1%9Bikh</guid>
<description><![CDATA[ На Западу постоји низ публикација о последњим речима познатих људи изговорених пред саму смрт. Често су то некакви измишљени изрази, често бесмислице. У сваком случају, врло је тешко установити ау… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/08/Screen-Shot-2024-08-01-at-17.36.49.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Mar 2026 14:06:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, Константин, Пархоменко:, Последње, речи, умирућих</media:keywords>
</item>

<item>
<title>За миран живот не слушај свашта, не гледај свашта…</title>
<link>https://zivereci.com/za-miran-zhivot-ne-slusha%D1%98-svashta-ne-gleda%D1%98-svashta</link>
<guid>https://zivereci.com/za-miran-zhivot-ne-slusha%D1%98-svashta-ne-gleda%D1%98-svashta</guid>
<description><![CDATA[ Моја бака, сада деведесетогодишњакиња, увијек је била мудра жена с једноставним, али дубоким увидима у живот. Једна од њених најдражих изрека коју често понавља је: „За миран живот не слушај свашт… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/08/Screen-Shot-2024-08-05-at-07.32.37.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Mar 2026 14:06:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>За, миран, живот, не, слушај, свашта, не, гледај, свашта…</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Дорофејев Генадиј Кузмич: Како је брат спасао своју сестру</title>
<link>https://zivereci.com/dorofe%D1%98ev-genadi%D1%98-kuzmich-kako-%D1%98e-brat-spasao-svo%D1%98u-sestru</link>
<guid>https://zivereci.com/dorofe%D1%98ev-genadi%D1%98-kuzmich-kako-%D1%98e-brat-spasao-svo%D1%98u-sestru</guid>
<description><![CDATA[ Ова прича се догодила у животу једне жене, љубазне мајке и сада баке. То се догодило пре много година. Времена су била тешка – сиромаштво, неред, неизвесност и у земљи и у души, пуно питања … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/07/Screen-Shot-2024-07-20-at-15.28.23.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Mar 2026 14:06:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Дорофејев, Генадиј, Кузмич:, Како, је, брат, спасао, своју, сестру</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Једини символ Љубави</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98edini-simvol-%D1%99ubavi</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98edini-simvol-%D1%99ubavi</guid>
<description><![CDATA[ Свети Крст Христов је једини симбол Љубави у створеном нам универзуму. Не, то није срце, то нису смајлији или остали њу ејџ или растафа симболи, само је Крст симбол Љубави и само је хришћанство религија и философија љубави, браћо и сестре, и не постоји ниједна друга под куполом небеском.

Љубав је жртва, изискује жртву, наш свежртвени однос према ближњима својим. Љубав није само једна пука сентименталност, него је свагдашње давање, алтруизам, човекољубље, несебичност, једно исхођење из самога себе, из свога ,,Ја“. Само је хришћански Бог, Бог Љубави, Бог који силази из Царства Вечности и постаје један од нас, страда и узима Крст за цели свет, за универзум, узима наше бреме, носи га за нас, прихвата нашу кривицу, жртвује се за нас као да је Он крив за све, за сва људска сагрешења свих времена и побеђује смрт својим Тридневним Васкрсењем, вазноси се на Небеса и седи са десне стране свога Оца као човек, Богочовек, узносећи људску природу на Престо Божији и постаје Нови Адам, возглавитељ људске природе.

Човек је Бог у Христу, у Христу постаје мали бог по благодати, јер је то његово, наше, призвање, а да би се било Богом, мора се бити биће љубави и живети у Христу, по Христу, по Његовим заповестима које су Љубав, причешћивати се Њим, кусати Његову Крв и јести Његово Тело, сједињавати се са њим на Светој Литургији непрестано, јер без Бога, без Христа смо нико и ништа.

Он је тај који је Љубав и Доброта, и онај који је добар човек, добар је јер има Бога, Христа, у себи. Он је и Живот јер без Њега не можемо ни живети, ни дисати, ни кретати се, Он је наше дисање и Живот и жила куцавица нашег срца, и по свему овом можемо видети да је Христос Син Божији, да је Света Тројица: Отац, Син и Свети Дух- хришћански Бог, тај Бог читавог Универзума и да нема другог Бога до Њега и да ми хришћани стојимо у апсолутној Истини.

Јер ако је љубав највећа врлина и емоција у универзуму, као што већ написасмо у једном тексту, због које су избијали и ратови, испеване најлепше песме, написане најлепше књиге, онда је хришћански Бог, сигурно тај Бог и Демијург читавог Универзума, Бог Љубави и свежртвености, а доказа имамо на претек, посебно ми православни у Његовој Цркви. Доказе можемо наћи и сагледавати и у самој природи Његовој која је сва љубављу и лепотом, Христом, саткана.

Зато пригрлимо Крст Христов, тај симбол Љубави и победе Светлости над тамом, победе, Живота над смрћу, Љубави над мржњом, симбол од кога се и сам Ад плаши и сатана дрхти и цвили пред њим, и подигнимо га високо са поносом и са љубављу и захваљујмо непрестано Господу, Богу Оцу, Сину и Светом Духу, што смо рођени у народу Светог Саве, Светих Немањића, Лазаревића и Петровића, у Његовом народу.

,,Крсту Твоме поклањамо се Владико, и Светом Васкрсењу Твоме!“ Маран Ата

За Фондацију Пријатељ Божији, теолог, професор Верске наставе, Иван Миладиновић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/03/raspece-m.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Mar 2026 14:06:02 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Једини, символ, Љубави</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Кратак приручник за исповест</title>
<link>https://zivereci.com/6580</link>
<guid>https://zivereci.com/6580</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202603/image_870x580_69b00216b1a96.jpg" length="118585" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Mar 2026 12:37:06 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Божији позив</title>
<link>https://zivereci.com/bozhi%D1%98i-poziv</link>
<guid>https://zivereci.com/bozhi%D1%98i-poziv</guid>
<description><![CDATA[ Шта је то што једног човека натера да остави све и крене за Христом, док други остаје нем на исти тај позив? У документарном филму „Божији позив“, кроз аутентична сведочења и дубоке разговоре, истражујемо тајну сусрета човека са Богом. Од јавних личности до тихих исповести унутар црквених зидина, овај филм је мозаик судбина које повезује једна иста сила – љубав Божија која не одустаје од човека већ га позива у загрљај Оца небеског и заједницу са Богом. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/02/boziji-poziv-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Feb 2026 21:46:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Божији, позив</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве</title>
<link>https://zivereci.com/06547</link>
<guid>https://zivereci.com/06547</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202602/image_870x580_69961ecca8835.jpg" length="55307" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 18 Feb 2026 21:21:09 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>О православном фундаментализму, овде и сада (други део)</title>
<link>https://zivereci.com/84977</link>
<guid>https://zivereci.com/84977</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202512/image_870x580_693c64410f3f7.jpg" length="58818" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 12 Dec 2025 19:51:52 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Да није Ње</title>
<link>https://zivereci.com/da-ni%D1%98e-%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/da-ni%D1%98e-%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Хвала Њој, драгоценијој од свих бића створених, што је подвигом Својим, безгрешним животом Својим, очистила Себе, удостојила Себе да роди Господа Христа, да роди Бога, да буде Богородица, да да Спаситеља света! Без Ње, овај свет је без Бога; без Ње, овај свет је без Спаситеља; без Ње, овај свет пакао је од греха и смрти и демона.

Рођен од Пресвете Богородице Господ је основао Цркву да се у њој спасавају људи од свакога зла, од свакога греха, од сваке смрти, од свакога ђавола. И она стоји непоколебљива, она необорива, Црква Света неразрушива; неразрушива ни од каквих Диоклецијана, Тамерлана, Хитлера, Нерона и свих ондашњих и данашњих гонилаца Цркве Христове у овоме свету. Гле, она јача, јача од свих њих, Чудесним Господом Христом, Победитељем смрти, Победитељем греха, Победитељем пакла, Победитељем Сатане и свих његових ђавола. Да!

Ето, Господ, Кога нам је Пресвета Богомајка родила, Цркву нам Христову дала. Да, жена, - жена је увела ђавола у овај свет, али и Бога! Жена Ева је увела ђавола у тело људско и претворила га у храм ђавола, али жена - Пресвета Богомајка, увела је у тело људско Бога, претворила га у Храм Божји! И данас дивне црквене песме брује том дивном истином: да је Пресвета Богомајка постала Храм Божји, Храм Божији родивши Бога и Господа Христа. Вели се у једној дивној песми данашњој за Њу: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/vavedenje-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 04 Dec 2025 16:51:51 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Да, није, Ње</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Милош и Марија Димић: Ваведење Пресвете Богородице</title>
<link>https://zivereci.com/milosh-i-mari%D1%98a-dimi%D1%9B-vavede%D1%9Ae-presvete-bogoroditse</link>
<guid>https://zivereci.com/milosh-i-mari%D1%98a-dimi%D1%9B-vavede%D1%9Ae-presvete-bogoroditse</guid>
<description><![CDATA[ Православна Васељена песме пева, у храм Божји се уводи Пресвета Дјева Марија Богоизабрана девојчица и прва заветована девственица! Три дана од Назарета до Јерусалима пешачили су Јоаким, Ана и Мари… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/12/Unknown.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 04 Dec 2025 16:51:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Милош, Марија, Димић:, Ваведење, Пресвете, Богородице</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Чудотворне иконе Мајке Божије: Ваведење Пресвете Богородице у храм</title>
<link>https://zivereci.com/chudotvorne-ikone-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-vavede%D1%9Ae-presvete-bogoroditse-u-khram</link>
<guid>https://zivereci.com/chudotvorne-ikone-ma%D1%98ke-bozhi%D1%98e-vavede%D1%9Ae-presvete-bogoroditse-u-khram</guid>
<description><![CDATA[ Ова икона изображава један од 12 великих празника – Улазак у храм Пресвете Богородице. Она приказује јеванђелску причу о догађају који се догодио, након што је Богородица напунила три године.  Наи… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screenshot_833.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 04 Dec 2025 16:51:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Чудотворне, иконе, Мајке, Божије:, Ваведење, Пресвете, Богородице, храм</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Проф. др Ксенија Кончаревић: О ПРАВОСЛАВНОМ ФУНДАМЕНТАЛИЗМУ, ОВДЕ И САДА</title>
<link>https://zivereci.com/prof-dr-kseni%D1%98a-koncharevi%D1%9B-o-pravoslavnom-fundamentalizmu-ovde-i-sada</link>
<guid>https://zivereci.com/prof-dr-kseni%D1%98a-koncharevi%D1%9B-o-pravoslavnom-fundamentalizmu-ovde-i-sada</guid>
<description><![CDATA[ Неки свештенослужитељи, који су у Светој Тајни Свештенства од Бога добили право да духовно руководе паством, сматрају да овакво право означава безграничну власт над душама људи. Превиђајући чињени… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/12/Screenshot_8.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 04 Dec 2025 16:51:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Проф., др, Ксенија, Кончаревић:, ПРАВОСЛАВНОМ, ФУНДАМЕНТАЛИЗМУ, ОВДЕ, САДА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Поводом одржавања „Шакти фестивала“ у „Моханђи центру мира“</title>
<link>https://zivereci.com/97690</link>
<guid>https://zivereci.com/97690</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202510/image_870x580_68f00680737ed.jpg" length="84882" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 15 Oct 2025 22:40:03 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Појас Пресвете Богородице</title>
<link>https://zivereci.com/po%D1%98as-presvete-bogoroditse</link>
<guid>https://zivereci.com/po%D1%98as-presvete-bogoroditse</guid>
<description><![CDATA[ У духовном наслеђу Цркве постоје светиње које нису само предмет побожног поштовања, већ живи знак Божије благодати. Једна од највећих реликвија православног света је Појас Пресвете Богородице, који се данас чува у манастиру Ватопед на Светој Гори. Ниједан други земаљски предмет није тако јасно повезан са Мајком Божијом, јер је то заиста Њен лични појас – део Њеног живота, Њене љубави, Њене бриге за људе.

Празновање његовог полагања у Влахернску цркву у Константинопољу, које славимо 13. септембра, није само спомен на један историјски догађај. То је подсећање да Богородица и даље обавија појасем заштите све који је призивају у својим молитвама. Као што каже Псалмопојац: „Ко пребива у заклону Свевишњега, почива у сенци Свемогућега“ (Пс. 90,1).

Историјски, Појас је био предмет дубоког поштовања још од првих векова хришћанства. По предању, Пресвета Богородица га је предала апостолу Томи, који је једини закаснио на Њено Успење. Од тада је путовао кроз векове, чувајући градове, породице, читаве народе. У 4. веку, у време цара Аркадија, свечано је пренет у Константинопољ и положен у Влахернску цркву, где је вековима био извор чудеса и исцељења.

Хришћани су му притицали као невидљивом штиту. Када би се царски град нашао у опасности, појас је ношен у литији по бедемима. И непријатељске војске повлачиле су се, јер је народ веровао да није камен или оружје одбранило град, него сама Мајка Божија.

Чуда Појаса кроз векове

Моћ Појаса Пресвете Богородице није била ограничена на један народ или епоху. Чуда су се умножавала где год је светиња била ношена. Записано је да су у време епидемија куге и колере монаси манастира Ватопед путовали са Појасом по Криту, Македонији, Тракији и Малој Азији. Болести су се повлачиле, а људи су осећали како невидљива рука Мајке Божије исцељује њихова тела и душе.

У Константинопољу 1864. године, када је харала колера, град је био на ивици уништења. Појас је у свечаној литији ношен улицама, и већ тог дана епидемија је престала. Чак је и турски султан, задивљен чудом, изразио жељу да целива светињу.

Посебно потресно чудо догодило се у дому једног Грка чији је син изненада преминуо. Појас је положен на његово тело, и младић је оживео пред свима. Тај догађај је постао сведочанство да Бог преко своје Пречисте Мајке не само да исцељује болести, него и враћа изгубљени живот.

Слична чуда дешавала су се и у природи. У месту Мадито 1894. године, усеве је уништавала огромна најезда скакаваца. Чим се брод са Појасом приближио луци, појавио се облак скакаваца који су почели да падају у море, спасавајући људе од глади.

Чак и онда када је неко, из незнања или сујете, покушао да присвоји део светиње, показивала се Божија правда. У 19. веку супруга енглеског конзула у Цариграду, Доменика Сантонија, тајно је одсекла део Појаса. Убрзо јој је муж изненада умро, а мајка и сестра тешко су се разболеле. Тек када је у покајању вратила светињу, несрећа је престала.

Ови догађаји нису само записи старих хроника. Они нас подсећају да је Пресвета Богородица „брза у помоћи и молитвеница“ свима који је призивају. Као што каже апостол Павле: „Исус Христос је исти јуче и данас и довека“ (Јевр. 13,8) – тако је и Његова Мајка увек иста у љубави и бризи за људе.

Појас у савременом времену

И данас, у наше доба, Појас наставља да делује чудесно. Најпознатија пракса у манастиру Ватопеду је дељење освећених трака које су додирнуле Појас. Те траке се посебно дарују брачним паровима који дуго не могу да добију децу. Сведочанства о рођењу потомства после молитве и ношења тих трака безбројна су, и представљају живи доказ да Мајка Божија и данас дарује радост породицама које су изгубиле наду.

Ходочасници који се поклоне Појасу у Ватопеду често говоре да осећају дубоки мир, неку унутрашњу светлост и духовно охрабрење. Многи сведоче о исцељењима од болести, о избављењу од страха и депресије, али и о томе да су нашли снагу да се покају, да прекину са пороцима или да се врате животу у Цркви.

Светиња делује и у најобичнијем свакодневном животу. Она учи вернике да чудо није увек спектакуларно. Понекад је чудо у томе што човек добија мир у срцу, што се брачни односи измире, што породица пронађе склад или што се човек ослободи унутрашње тескобе. Као што је говорио Свети Јован Златоусти: „Ко се приближи светим стварима са вером, добиће исцељење, јер благодат Божја делује кроз њих.“

Позив на духовну пажњу

Празник Полагања Појаса Пресвете Богородице 13. септембра није само дан успомене, већ живи позив на обнову духовне пажње. Он нас подсећа да вера није ограничена на прошлост и да чудеса нису део само древних времена. Напротив, чудеса су и данас могућа сваком ко приступи са вером, смирењем и молитвеним срцем.

Појас Пресвете Богородице је више од реликвије. Он је духовни мост између верника и Мајке Божије, знак Њене непрестане заштите и љубави. Његова чудотворна моћ, потврђена вековима – од заустављања епидемија и спасавања усева до исцељења и утехе савременим верницима – сведочи да је Пресвета Богородица увек жива и присутна у животу Цркве.

У времену неизвесности, страха и брзог ритма живота, овај празник нас учи да све своје бриге предамо Христу кроз молитве Његовој Мајци. „Господ је видјело моје и спасење моје; кога да се бојим? Господ је крјепост живота мојега; кога да се страшим?“ (Псалам 27,1) – те речи постају живо искуство сваког ко у вери приступа овој светињи.

Зато празник Појаса није само литургијска свечаност, већ жива школа духовне пажње, смирења и поверења у Бога. Он нас позива да препознамо чудо у свакодневици, да живимо у светлости вере и да се никада не осећамо сами, јер Мајка Божија као нежна Заштитница стоји крај сваког ко јој се са вером обраћа.

За Фондацију Пријатељ Божији: Светлана Розанова ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/04/pojas-s.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 13 Sep 2025 16:40:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Појас, Пресвете, Богородице</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Не бојте се оних који вам могу убити тело…</title>
<link>https://zivereci.com/ne-bo%D1%98te-se-onikh-ko%D1%98i-vam-mogu-ubiti-telo</link>
<guid>https://zivereci.com/ne-bo%D1%98te-se-onikh-ko%D1%98i-vam-mogu-ubiti-telo</guid>
<description><![CDATA[ Због верности Богу и Божјој правди пострадасте телом – земља се растужи; ал’ спасосте душе – Небо се весели.
А преци се ваши распеваше Небом, на капији Раја сретоше вас песмом: Имена су ваша у књизи вечности, улазите у Рај, децо бесмртности!
Ми на земљи, род ваш, кличемо вам у глас: Мученици нови, молите Бога за нас!

Више од педесет година се ћутало и заборављало на овај страшни усташки злочин. Намерно су се брисали трагови историје који је наш народ свом крвљу правио. Било је ово време таме, време када је воз историје српске опет ушао у тунел мрака и тмине. Време када су кандила вере једина држала везу са светлим небесима. Ова веза је сачувала истину, пострадала за истину и данас нам у светости својој сведочи истину. Истину по којој ова велика жртва српског народа и свих других народа који
пострадаше на овом великом стратишту Другог светског рата, није била узалудна.

Сећање на ове жртве није престало и никада не сме престати. Убијани су Срби, Јевреји и Роми како би се „очистила“ Независна Држава Хрватска. Беснили су усташки крволоци са својим камама, својим маљевима и ножевима. Поучени нацистичким идејама и по њиховим инструкцијама, желели су створити једну чисту расу. Хтели су се ослободити других вера на својој територији и три су начина примјењивали: покрштавање, прогнање или убијање. Заслепљени крвљу коју су имали пред својим очима нису видели да сви њихови инструменти мучења отварају врата Царства Небесног новим мученицима. На жалост, међу мучитељима је било и фратара који су се иживљавали над телима изгладњелих и напаћених људи.

Није ли овај демонски план и идеологију поразио само један православац, новомученик Вукашин, када је са смирењем и речима „само ти синко ради свој посао“, зауставио свог крвожедног убицу? Нису ли сви у Јасеновцу као и сам Христос „као јагње на заклање били вођени“? Нису ли сва та јагњад Божија у смирењу свом вука побједили? Јесу! Јер, ево и данас се крију поражени вуци. Данас истину искривљују и доказе злодела прикривају.

Индустрија истребљења

Јасеновац је био највећи концентрациони логор за истребљење људи на територији Хрватске. Њега је заправо чинио комплекс од неколико подлогора, у непосредној близини, на обали реке Саве, око 100 км јужно од Загреба. Логор за жене, Стара Градишка, који се налазио мало даље, такође је припадао овом комплексу.

Јасеновац је основан у августу 1941, а био је расформиран тек у априлу 1945. Стварање самог логора, управљање и надзор над њим били су поверени III одељењу Усташке народне службе (УНС), на челу са Вјекославом (Максом) Лубурићем, који је лично одговарао за све што се тамо догађало. Преко 700,000 људи побијено је у Јасеновцу, углавном Срба, Јевреја и Рома.

Стварање Независне Државе Хрватске – 1941.

После краткотрајног рата, у априлу 1941, Краљевина Југославија била је подељена међу земљама агресорима: нацистичке Немачке, фашистичке Италије, Хортијеве Мађарске и Бугарске Бориса III. У међувремену, док се још увек водио рат, оснивање усташке Независне Државе Хрватске објављено је 10. априла 1941; поред територија које су традиционално биле насељене Хрватима прикључене су у ову државу и Босна и Херцеговина и делови Србије.

Више од два милиона Срба живело је у новоствореној марионетској држави, што је чинило више од једне трећине целе популације у НДХ. Такође, био је и значајан број Јевреја, Рома и припадника других националности. Чим је НДХ била проглашена, вођа те итало-немачке творевине, усташки поглавник Анте Павелић, почео је да износи усташки програм стварања „чистог хрватског животног простора“ и „чисте хрватске нације“. Наиме, пошто су усташе били екстремни националисти, шовинисти и расисти, почели су да граде своју државу и институције налик онима у нацистичкој Немачкој. Према њиховим идеолозима, услов за стварање чисте хрватске државе било је протеривање Срба („грко-источњака“), Јевреја („Жидова“) и Рома („Цигана“). Тврдећи да су Срби и расно и религијски другачији од Хрвата, они су их убијали, депортовали их или присилно покрштавали. Јевреји и Роми требало је да буду у потпуности истребљени, пошто су били сматрани за нижу расу. Усташка влада и њено законодавство донели су серију закона, наредби и прописа, по којима су нацифашистички методи терора и етничког геноцида учињени легалним (решење о стављању ћириличног писма ван закона, пропис о расном окупљању, пропис о држављанству, пропис о преобраћењу из једне религије у другу итд). Ипак, највећи злочин против Срба, Јевреја и Рома извршен је изван оквира ових закона и правних аката. Усташе су поступале по својој расној, религијској и националној нетрпељивости без обзира на било какве законе или норме. Усташка влада била је подржана од већег дела католичког свештенства и исламске верске заједнице, а и (многи, прим. прев.) хрватски сељаци су јој се такође заветовали на верност.

Почеци геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ

Усташка организације била је типична фашистичка организација а њихова војна сила била је инструмент за спровођење усташке нацистичке идеологије.

Усташку војску је организовао Славко Кватерник, „доглавник“, а била је створена од усташких јединица (састављених од добровољаца) под командом централног усташког заповједништва, специјалних полицијских јединица („редарство“) и домобрана, а у августу 1941., основана је и усташка тајна служба („Надзорна служба“), са Еугеном Дидом Кватерником на челу.

Уз помоћ ових организација, вршен је највећи геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ. Да би омогућили да у НДХ живе само Хрвати и Муслимани, спровођено је масовно истребљење, протеривање и присилно покрштавање Срба, упоредо са систематским истребљивањем Јевреја, и готово потпуним уништењем Рома. Масовно убијање Срба почело је већ крајем априла 1941, масакрима по селима око Бјеловара, у Банији у мају, у Лици у јуну, на Кордуну, у Босанској Крајини и у Херцеговини. Сматра се да је само у том периоду, од априла 1941. до средине августа 1942., преко 600,000 Срба побијено, на најбруталнији начин који је могуће замислити, а током читавог рата, у Србију је протерано преко 180,000.

Терор владе НДХ посебно је био уперен ка Српској православној цркви. Три православна епископа и већина православних свештеника убијени су до краја 1941, на најсуровије начине. Током рата, уништено је 450 православних цркава. Тачан број Срба присилно покрштених у католичанство није никада утврђен.

Оснивање концентрационог логора „Јасеновац“

Усташки логор под именом „Јасеновац“ основан је по узору на логоре у нацистичкој Немачкој 21. августа 1941. и представљао је место највеће тортуре и погубљења које је икада постојало у Југославији. Поред свих страхота, то је био највећи концентрациони логор и трећи по броју жртава у целој окупираној Европи током ратних година 1941– 1945. По садизму и патолошким злочинима, усташе су превазишле и своје нацистичке учитеље у Немачкој.

За разлику од немачких логора, где се спроводио серијски геноцид, као на индустријској покретној траци, у Јасеновцу се тај исти геноцид вршио на начин незабележен у историји људског рода. Све оно зло, патолошко и криминално, чиме се иначе одликовао усташки покрет у целини, досегло је свој врхунац у Јасеновцу.

Логор „Јасеновац“ простирао се на преко 240 квадратних километара, дуж обале реке Саве, од Старе Градишке на истоку, до села Крапје на западу, и од Струга на северу до линије између Драксенића и Бистрице на југу.

До избора овако широког подручја Јасеновца за тај монструозан логор дошло је из неколико разлога. Један од њих био је свакако погодан географски положај. Пруга Загреб–Београд била је у близини, и веома важна за транспорт затвореника.

Терен је окружен рекама Савом, Уном и Великом Стругом, у сред мочварног Лоњског поља, тако да је бекство из логора било скоро немогуће. На другој обали реке Саве, подручје Градине тешко је приступачно и често је плављено, ненасељено и далеко од било каквог сведока. Било је то идеално место за сакривање масовних убистава. Други могућ разлог за избор овог места биле су тамошње фабрике; то су биле радионице за израду ланаца, циглане, стругаре и томе слично, те је логор било лако представити јавности као радни.

Стратишта у Јасеновцу

Систем масовних убистава у Јасеновцу установљен је већ у јесен 1941, чим су већи транспорти људи почели да пристижу. Мушкарци, жене и деца стизали су овамо возовима, камионима, коњским запрегама или просто трчећи пред усташама са напереним пушкама. Места масовних погубљења налазила су се по целом јасеновачком логору. Већина је смештена на десној обали Саве од Дубице низводно, а нарочито у селу Градина. Према форензичким истраживањима, преко 300,000 људи побијено је баш ту. Убиства логораша вршила су се такође и у шуми поред логора „Крапје“, близу логора „Версај“ и „Уштица“, на читавој левој обали Саве низводно од Јасеновца до села Јабланац и Млаке. Осим тога, унутар комплекса „Тројке“ постојао је крематоријум, који је уствари био пећ за печење цигле; усташе су је претвориле у крематоријум, према нацртима Хинка Пићилија, тако да су се у њему могли спаљивати логораши. У кругу логора, осим „Пићилијевих“ пећи, постојала су и друга места где су људи мучени и убијани, а звали су се „лончара“, „граник“, „звонара“, „сабласно језеро“, и тако даље.

У логору „Стара Градишка“, мучења и убијања вршила су се у подрумима старе аустријске тврђаве, у кули те тврђаве и на обалама Саве.

До ког степена је систем убијања био развијен сведочи један допис из главног штаба, послат 27. априла 1942. свим усташким јединицама и институцијама, у коме се каже да „сабирни и радни логор у Јасеновцу може примити неограничен број затвореника.“

Методи и средства масовног уништења људи у Јасеновцу

Од лета 1941. до пролећа 1945., смрт се појављивала у многобројним облицима. Затворенике и све оне који су завршили у Јасеновцу, усташе клале посебно обликованим ножевима или су их убијале секирама, маљевима и чекићима; бивали су такође и стрељани или вешани по дрвећу или бандерама. Неки су живи спаљивани у усијаним пећима, кувани у казанима или дављени у реци Сави.

Овде су коришћени најразноврснији облици мучења – металним предметима чупали су нокте на рукама и ногама, људе су ослепљивали забијајући им игле у очи, месо су им кидали а затим солили. Такође су људе живе драли, одсецали им носеве, уши и језике секачима за жицу, и шила им забадали у срце. Ћерке су силовали пред очима мајки, а синове мучили пред очима њихових очева. Просто речено – у концлогорима у Јасеновцу и Старој Градишки усташе су превазишли све оно што чак ни најболеснији ум није могао да замисли и спроведе, по питању бруталности са којом су људи убијани.

Људи у Јасеновцу више нису ни били људска бића већ објекти подесни за иживљавање сваког усташког хира.

Чак су и нацистички генерали били запањени ужасима Јасеновца. Тако је генерал фон Хорстенау, Хитлеров изасланик у Загребу, записао у свом личном дневнику за 1942. годину да су усташки логори у НДХ били „суштина ужаса“ а Артур Хефнер, официр задужен за транспорт радне снаге у Рајх, написао је за Јасеновац 11. новембра 1942.: Концепт логора Јасеновац требало би заправо схватати као комплекс од неколико логора, који су удаљени по неколико километара један од другог, а груписани су око самог Јасеновца. Без обзира на јавну пропаганду, ово је један од најстрашнијих логора, који би се могао поредити једино са Дантеовим „Паклом“.

Истрага усташких злочина у Јасеновцу, 1945.

Тешко је утврдити број жртава убијених у концентрационом логору Јасеновац, пошто су многи документи уништени. Документи затвореника били су уништавани два пута (почетком 1943. и у априлу 1945.) али и да су сачувани, били би од мале помоћи у откривању истине, зато што су усташе често убијале новопридошле затворенике одмах, без завођења њихових имена у датотеке. Ово поготово вреди за оне који су стигли из Славоније, Срема и са Козаре, јер је било записано само то да је стигло 155 вагона. На пример, врло мали број Рома је забележен, само пар стотина, иако се зна да је целих 25,000 до 35,000 из НДХ побијено у Јасеновцу.

Јеврејска заједница у Југославији је утврдила број од око 20,000 Јевреја, побијених у Јасеновцу. Број побијених Срба заиста варира. Инострани извори помињу бројеве од 300,000 до 700,000. Било како било, највећи број побијених људи у Јасеновцу били су Срби. Тачан број убијених је још непознат, али се сигурно креће око неколико стотина хиљада.

Хрватски национални комитет за истраживање злочина окупационих снага и њихових сарадника тврди у свом извештају од 15. новембра 1945. да је од 500,000 до 600,000 људи убијено у Јасеновцу.

Скрнављење меморијалне области (1991)

(...) Крајем септембра 1991. (почетак распада Титове Југославије, прим. ур.), хрватска војска силом је ушла у јасеновачки меморијални парк. Према Хашкој конвенцији о заштити историјских и културних споменика, хрватска војска је грубо прекршила споразум уласком у заштићено подручје. Иако је међународна јавност била обавештена о скрнављењу меморијалног парка, није било никаквог одговора.

Српске снаге су ослободиле Меморијално подручје Јасеновац 8. октобра 1991. Током повлачења, хрватска војска је минирала мост на Сави који је повезивао две стране Меморијалног парка; такође су дигли у ваздух гробове, уништили музејске експонате и украли музејску опрему. Захваљујући храбрости и ентузијазму појединаца који су радили у Меморијалном парку, нека историјска грађа и предмети били су сачувани. (После Дејтонског споразума 1995. подручје Јасеновац је припало Републици Хрватској, прим. ур.)

Више о усташким злочинима можете сазнати овде:

[embed]https://youtu.be/yeZJaJtYU2M[/embed]

Извор: jasenovac-info.com ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/09/novomucenici-jasenovacki.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 13 Sep 2025 16:40:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Не, бојте, се, оних, који, вам, могу, убити, тело…</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Усташки злочини: Патријарх Павле о болу без одговора</title>
<link>https://zivereci.com/ustashki-zlochini-patri%D1%98arkh-pavle-o-bolu-bez-odgovora</link>
<guid>https://zivereci.com/ustashki-zlochini-patri%D1%98arkh-pavle-o-bolu-bez-odgovora</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/10/prebilovci.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 13 Sep 2025 16:40:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Усташки, злочини:, Патријарх, Павле, болу, без, одговора</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици јасеновачки</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-%D1%98asenovachki</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-%D1%98asenovachki</guid>
<description><![CDATA[ Више од седам стотина хиљада људи страдало је од усташке руке за време Другог светског рата у логорима у Јасеновцу, Доњој Градини и Глини. Заједно с овим мученицима Српска Црква прославља и многе … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/09/Izlozba-Sveti-novomucenici-Jasenovacki-_cr.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 13 Sep 2025 16:40:53 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, јасеновачки</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Герман, патријарх цариградски: Беседа о полагању и поштовању светог појаса Пресвете Богородице</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-german-patri%D1%98arkh-tsarigradski-beseda-o-polaga%D1%9Au-i-poshtova%D1%9Au-svetog-po%D1%98asa-presvete-bogoroditse</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-german-patri%D1%98arkh-tsarigradski-beseda-o-polaga%D1%9Au-i-poshtova%D1%9Au-svetog-po%D1%98asa-presvete-bogoroditse</guid>
<description><![CDATA[ А ти, Пречиста и Преблага и Премилостива Госпођо, утехо хришћана, ревносна помоћи жалосних, прибежиште грешника, не остави нас као сирочад без Твоје божанске помоћи. Јер ако нас Ти оставиш, куда ћ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/09/viber_slika_2025-09-13_13-22-19-953.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 13 Sep 2025 16:40:53 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Герман, патријарх, цариградски:, Беседа, полагању, поштовању, светог, појаса, Пресвете, Богородице</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протођакон Владимир Василик: Улога Римокатоличке цркве у геноциду над Србима на територији „Независне Државе Хрватске“</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%92akon-vladimir-vasilik-uloga-rimokatolichke-tsrkve-u-genotsidu-nad-srbima-na-teritori%D1%98i-nezavisne-drzhave-khrvatske</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%92akon-vladimir-vasilik-uloga-rimokatolichke-tsrkve-u-genotsidu-nad-srbima-na-teritori%D1%98i-nezavisne-drzhave-khrvatske</guid>
<description><![CDATA[ Протођакон Владимир Василик 22–23. маја 2018. године у Бањалуци је одржана Седма међународна конференција о концентрационом логору Јасеновац. Била је посвећена сећању на Србе, Јевреје и Циг… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/09/292450.p.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 13 Sep 2025 16:40:53 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протођакон, Владимир, Василик:, Улога, Римокатоличке, цркве, геноциду, над, Србима, на, територији, „Независне, Државе, Хрватске“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Не како ти хоћеш, него како Бог да!</title>
<link>https://zivereci.com/9470-24769</link>
<guid>https://zivereci.com/9470-24769</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202508/image_870x580_68b43afc6f4df.jpg" length="130289" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 31 Aug 2025 14:07:53 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Како опростити Богу?</title>
<link>https://zivereci.com/8369</link>
<guid>https://zivereci.com/8369</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202508/image_870x580_68aef5a174b12.jpg" length="97173" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 27 Aug 2025 14:10:16 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 19.08.2025.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-19082025</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-19082025</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 19.08.2025. Зачало 70. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 19 Aug 2025 11:57:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 19.08.2025.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Светлост Тавора и тама света</title>
<link>https://zivereci.com/svetlost-tavora-i-tama-sveta</link>
<guid>https://zivereci.com/svetlost-tavora-i-tama-sveta</guid>
<description><![CDATA[ У животу Господа Исуса Христа на земљи било је мало радосних и светлих тренутака. Бог се оваплотио и ушао у овај свет не да би живео у слави, већ да би се погрузио у таму човека, да би са нама поделио муку, тегобу, бол, и сву тежину палог живота. Зато је Христос толико времена проводио са грешницима, онима који су тражили просвећење, очишћење, спасење.

Зато је изабрао пут Крста, био одбачен, понижен, пљуван и распет. Сишао је чак и у ад – да би и то најдубље пространство, где је до Његовог доласка царовало зло, испунио Својом светошћу и божанским присуством.

У Јеванђељу се описује само неколико тренутака када је божанство Христово засијало пред људима отворено. Један од тих тренутака било је Крштење на Јордану, када се с неба чуо глас Очев: „Ово је Син мој љубљени, Који је по мојој вољи.“

Други такав догађај, који данас празнујемо, било је Преображење на гори Тавор, када је Исус, у молитви, преобразио Своје лице које „засија као сунце“, а Његове хаљине постадоше беле као светлост.
Поново се чуо глас са неба: „Ово је Син мој љубљени – Њега послушајте.“

Ученици су били потресени тим призором. Апостол Петар је узвикнуо: „Господе, добро нам је овде бити…“ – желео је да се тај тренутак никада не заврши, да та светлост остане, да се више не силази у долину. Али – Преображење је трајало кратко. Господ је сишао са горе, и поново се нашао међу људима, суочен са болестима, демонским силама, потребама, плачем. А затим је дошао и Гетсимански врт. И Голгота.

И живот сваког од нас има своје Таворе и Голготе. Понекад је Бог тако близу да осећамо Његову светлост као живу стварност, и желимо да тај тренутак траје вечно. Али понекад нам се чини да нас Бог напушта, да нас оставља у тами, са нашим слабостима, страховима, гресима. И управо тада, важно је сећати се Тавора – да та светлост и даље постоји, да нас она и у тами греје, да је Бог ушао и у таму да је обожи изнутра.

Светлост која је обасјала Христа на Тавору није била од овог света. Није била сунчева, нити светлост огањ или муња. То је била нетварна светлост, Божија енергија, Само Божанство, невидљиво, али јављено. Иста она светлост коју су у историји Цркве виђали свети људи: Симеон Нови Богослов, Свети Григорије Палама, и у новије време – старац Софроније, који је много пута био удостојен да види нетварну светлост.

Божанска светлост не сија да бисмо се дивили и опијали. Она нам се даје да бисмо се преобразили, да бисмо и ми почели да светлимо, како рече Господ: „Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела и прославе Оца вашега Који је на небесима.“ (Мт. 5,16)

Преображење Господње није само историјски догађај – оно је позив. Позив да се и ми преобразимо, да дозволимо Богу да нас преобликује, да светлост Његова кроз нас озари друге. Али, да се то догоди, потребно је да живимо по Јеванђељу. Јер многи би пришли Цркви – да нису срели „хришћане“ који су издали своје звање. Уместо да буду сведоци светлости, они су ширили таму гордости, осуде, лицемерја.

Зато, када осетимо тренутке просветљења, било у храму, у молитви, у Причешћу – нека нас они покрену да се мењамо.
Да се не задовољавамо формом, него да се пењемо на своју гору Тавор, ону највишу тачку наше душе – и одатле светлимо.
Да се не спуштамо у блато овога света, него да носимо светлост Божију као пламен који греје, а не осуђује.

Митрополит Иларион (Алфејев)
За Фондацију Пријатељ Божији са руског: Иван Попов
Извор: azbyka.ru ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/08/preobrazenje-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 19 Aug 2025 11:57:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Светлост, Тавора, тама, света</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: „Опет и опет у миру Господу се помолимо“</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-opet-i-opet-u-miru-gospodu-se-pomolimo</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-opet-i-opet-u-miru-gospodu-se-pomolimo</guid>
<description><![CDATA[ Не заборавите на Бога… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/05/Screenshot_909-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 19 Aug 2025 11:57:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, „Опет, опет, миру, Господу, се, помолимо“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света Нона</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-nona</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-nona</guid>
<description><![CDATA[ Света Нона је мајка светог Григорија Богослова. Као хришћанка она је имала силну и чудотворну молитву. Тако, молитвом својом к Богу обратила је мужа свога Григорија из незнабожачке глупости у веру хришћанску. Муж њен Григорије доцније би епископом у граду Назијанзу (његов свети спомен 1 јануара). Молитвом је света Нона спасла од буре и свога сина Григорија Богослова. Преставила се мирно као ђакониса 374 године. Осим Светог Григорија Богослова имала је још двоје свете деце: Свету Горгонију (која се слави 23 фебруара) и Светог Кесарија (чији је спомен 9 марта). ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/08/sveta-nona.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 18 Aug 2025 15:03:34 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, Нона</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Највећи непријатељи Цркве нису грешници</title>
<link>https://zivereci.com/na%D1%98ve%D1%9Bi-nepri%D1%98ate%D1%99i-tsrkve-nisu-greshnitsi</link>
<guid>https://zivereci.com/na%D1%98ve%D1%9Bi-nepri%D1%98ate%D1%99i-tsrkve-nisu-greshnitsi</guid>
<description><![CDATA[ Прва и једина од Бога дата заповест, из које су произашле све остале заповести, јесте да љубите Господа Бога свим срцем својим. Сам Христос је рекао да је прва заповест „Љуби Господа Бога својега свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мишљу својом, и свом снагом својом“. (Мк. 12:30)

[caption id= ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/osudjivanje.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 18 Aug 2025 15:03:33 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Највећи, непријатељи, Цркве, нису, грешници</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Антоније Велики: Поуке о светом животу</title>
<link>https://zivereci.com/3479</link>
<guid>https://zivereci.com/3479</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202508/image_870x580_68a1b665871b2.jpg" length="71619" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 17 Aug 2025 13:02:23 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 15.08.2025.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-15082025</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-15082025</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 15.08.2025. Зачало 97. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Aug 2025 22:12:33 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 15.08.2025.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>„Иде Стефан и бије нас“: Зашто се демони и данас боје Првомученика</title>
<link>https://zivereci.com/ide-stefan-i-bi%D1%98e-nas-zashto-se-demoni-i-danas-bo%D1%98e-prvomuchenika</link>
<guid>https://zivereci.com/ide-stefan-i-bi%D1%98e-nas-zashto-se-demoni-i-danas-bo%D1%98e-prvomuchenika</guid>
<description><![CDATA[ Православна Црква 15. августа слави пренос моштију Светог архиђакона и првомученика Стефана. Овај догађај није само литургијски спомен, већ живо подсећање да је смрт за Христа – семе живота, а не крај пута. То је сведочанство да светитељи нису само у прошлости, у књигама и иконама, него да су ту, са нама, у стварности – у тишини храмова, у мирису тамјана, у срцима која још верују.
Њихова тела, мошти, нису пуки остаци, већ сасуди Светога Духа, обитавалишта благодати коју ни време ни смрт не могу да избришу. Има у њима нечег што измиче логичком – али не и живом искуству Цркве. Они који су целим бићем заволели Христа, и у свом телу су Га понели као тајну силу – и та сила се не гаси, него бива све присутнија како време пролази. Зато је прича о открићу и преносу моштију Светог Стефана нешто више од историјског догађаја: она је попут продуженог Јеванђеља – и у њој се, као и у Јеванђељу, јављају анђели, сија ноћ, беже демони, а љубав побеђује смрт.

Од каменовања до небеске славе
Свети Стефан је први који је мученички посведочио васкрслог Христа. Као архиђакон, „испуњен Духом Светим“, постављен од апостола да брине о сиромашнима, он је свој земаљски живот завршио испред Синедриона, сасвим слично како је и његов Господ био постављен пред Пилата.
Док су га каменовали, он је гледао у небо, видео Христа где стоји са десне стране Оца и изговорио речи које никада нису заборављене: „Господе, не урачунај им ово као грех.“ У томе се чује ехо праштања самог Спаситеља: „Оче, опрости им, јер не знају шта чине.“
Али Стефан није нестао у прашини камења. Смрт га није угасила – она га је запалила. Оно што су људи покушали да угуше, Бог је учинио неућутљивим. Стефанова слава је тек почела, јер се Бог не одриче својих пријатеља, чак ни после смрти.

Чудотворно путовање моштију
Прошло је више од четири века када је света Јулијанија, тражећи гроб свога мужа Александра, у Јерусалиму нашла – не њега, него Стефана. Промислом Божијим, уместо супруговог, узе ковчег са моштима првомученика. То није била грешка, него откровење. Када су кренули из града, ноћ се претворила у светлост – из ковчега се ширио миомир, а из ваздуха се чуло анђеоско појање. У исто време, издалека, попут невидљивог крика, чуло се и нешто друго: „Тешко нама, јер Стефан иде и бије нас!“ Били су то гласови демона који нису могли да поднесу присуство светитеља, мада је његово тело већ било у гробу више од четири столећа.
У страху, слуге су упитале госпођу Јулијанију: „Не возимо ли ми ковчег Првомученика Стефана?“ А она, мирно, са сузама радости, одговорила: „Ћутите, децо, све се збива како хоће Бог и свети слуга Његов.“
Када су стигли до мора, подигла се страховита бура. Лађа је била на ивици да буде прогутана. Али тада се сам светитељ јавио присутнима и рекао: „Ја сам с вама, не бојте се.“ И море се утишало. Од тог тренутка, није више ковчег био оно што носе, него – Стефан је био онај који води.
Када су пристали у град Халкидон, чувши за овај догађај, дошли су болесни са свих страна. Сви који се приближише ковчегу – оздравише. Демони су изгоњени, а ноћу је ковчег сијао, као да не носи тело, него сунце. Из њега је избијао не само миомирис, већ и глас – не речима, него срцем – да је Бог жив и да они који Га љубе, не умиру.

Позив на веру и љубав
Ова прича није само за дивљење. Она је и за опомену. Данас су мошти светих за неке предмет подсмеха, за друге – пука традиција. Али они који верују знају: мошти нису остаци, већ знаци. Знаци Царства Божијег које већ почиње. Знаци да је љубав јача од смрти. Црква није удружење сећања, већ заједница Живих – живих у Христу. И међу њима је и Стефан, први међу мученицима, први међу онима који су својом крвљу написали реч: „Верујем!“
Свети Стефан нас не учи само како да преживимо – већ како да волимо. Како да се молимо чак и за оне који нас мрзе. Како да гледамо у небо чак и кад на нас пада камење. У времену када речи постају оштрије од камења, када мржња прелази у навику, а праштање у заборав, потребан нам је Стефан – не као фигура у иконостасу, него као савест у срцу. Он нас подсећа да је пут љубави увек тежи, али увек божански.
„Стефан, камењем убијен, дошавши мучи нас страховито и гони нас свуда – на земљи и на мору,“ викали су демони. А Црква кроз векове одговара: „Слава Теби, Боже, који прослављаш оне који Тебе прослављају.“
Док читамо о преносу његових моштију, не заборавимо: Стефан није пренет само у Цариград. Пренет је у Цркву. И у наше време. И у наше срце – ако смо спремни да га примимо.
Свети архиђаконе и првомучениче Стефане, ти који си видео небеса отворена и Христа где стоји с десне стране Бога – моли се за нас. Да и ми једног дана станемо пред Њега, не са камењем у рукама, већ са љубављу у срцу. Амин.
За Фондацију Пријатељ Божији: Наташа Смоловић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/08/prenos-mostiju-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Aug 2025 22:12:33 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>„Иде, Стефан, бије, нас“:, Зашто, се, демони, данас, боје, Првомученика</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Мирослав Мика Антић: Никад у животу нисам написао прву песму, већ другу</title>
<link>https://zivereci.com/miroslav-mika-anti%D1%9B-nikad-u-zhivotu-nisam-napisao-prvu-pesmu-ve%D1%9B-drugu</link>
<guid>https://zivereci.com/miroslav-mika-anti%D1%9B-nikad-u-zhivotu-nisam-napisao-prvu-pesmu-ve%D1%9B-drugu</guid>
<description><![CDATA[ “Никада у животу нисам написао прву песму, већ другу. Прву сам преписао од Десанке Максимовић. Тада сам био ученик трећег разреда основне школе у једном селу које је било јако далеко, помало без к… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/07/mika-antic.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Aug 2025 22:12:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Мирослав, Мика, Антић:, Никад, животу, нисам, написао, прву, песму, већ, другу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: „Нису други криви… него ја“</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-nisu-drugi-krivi-nego-%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-nisu-drugi-krivi-nego-%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ У духовном животу, најтежи бој није са светом, већ са собом. Гордост, сујета, лењост, злопамћење – то су непријатељи који живе у нама. Покајањем, молитвом и подвигом, човек побеђује најопаснијег п… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/02/Otac-Ljubivoje-Stojanovic.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Aug 2025 22:12:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, „Нису, други, криви…, него, ја“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Исак Сирин: О покајању</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-isak-sirin-o-poka%D1%98a%D1%9Au</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-isak-sirin-o-poka%D1%98a%D1%9Au</guid>
<description><![CDATA[ Као благодат над благодатима, као највиша благодат људима је након крштења дато покајање, јер покајање је друго рођење од Бога. Онај дар, чији смо залог примили вером, примамо покајањем. Покајање су врата милости која се отварају онима који их упорно траже: тим вратима улазимо у милост Божију; изузев тим уласком, нећемо добити милост јер, по […]
Чланак Преподобни Исак Сирин: О покајању се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/02/man-moli-i-isus-pixabay.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Aug 2025 22:12:30 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Исак, Сирин:, покајању</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Милош и Марија Димић: Чуда Свете Петке</title>
<link>https://zivereci.com/milosh-i-mari%D1%98a-dimi%D1%9B-chuda-svete-petke</link>
<guid>https://zivereci.com/milosh-i-mari%D1%98a-dimi%D1%9B-chuda-svete-petke</guid>
<description><![CDATA[ Чуда Свете Петке су често посведочена од верника који су њену помоћ добили и осетили како је снажна љубав њена јер су се од љутих болести исцелили! Многи су се у бедама у невољама молили Преподобн… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/08/Unknown-37.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 Aug 2025 15:30:37 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Милош, Марија, Димић:, Чуда, Свете, Петке</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник Павле Гумеров: БИТКА СА ГОРДОШЋУ</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-pavle-gumerov-bitka-sa-gordosh%D1%9Bu</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-pavle-gumerov-bitka-sa-gordosh%D1%9Bu</guid>
<description><![CDATA[ Па како се, дакле, борити с надменошћу, презрењем ближњих и уздизањем себе изнад других? Шта треба супротставити томе? Свети оци називају врлину, супротстављену надмености – љубав. Највећа међу ст… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/Screenshot_457.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 Aug 2025 15:30:37 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, Павле, Гумеров:, БИТКА, СА, ГОРДОШЋУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Архимандрит Роман(Брага): Заустави вреву слика и звукова; умири се и слушај (ВИДЕО)</title>
<link>https://zivereci.com/arkhimandrit-romanbraga-zaustavi-vrevu-slika-i-zvukova-umiri-se-i-slusha%D1%98-video</link>
<guid>https://zivereci.com/arkhimandrit-romanbraga-zaustavi-vrevu-slika-i-zvukova-umiri-se-i-slusha%D1%98-video</guid>
<description><![CDATA[ Отац Роман Брага, који је преживео мучења у комунистичким затворима, говори о откривању Бога у нама самима, у савременом свету пуном вреве која омета ум. Отац Роман: Треба нам, дакле, искуство пон… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/06/брага-наслов.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 Aug 2025 15:30:37 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Архимандрит, РоманБрага:, Заустави, вреву, слика, звукова, умири, се, слушај, ВИДЕО</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Излечење моје мајке</title>
<link>https://zivereci.com/izleche%D1%9Ae-mo%D1%98e-ma%D1%98ke</link>
<guid>https://zivereci.com/izleche%D1%9Ae-mo%D1%98e-ma%D1%98ke</guid>
<description><![CDATA[ Када је глава светог великомученика и исцелитеља Пантелејмона донета из Свете Горе у Москву, људи су достојанствено и молитвено стајали у реду дању и ноћу. Сваки човек, ћутке, у мислима се сабирао пред светошћу која му је ишла у сусрет. Тако сам и ја стајао, у реду који се спуштао према храму Христа Спаситеља, са књижицом акатиста у руци.

Светињу сам успео да целивам тек ујутру, након ноћи проведене на ногама. На излазу из храма сваком вернику је подељено мало уље у стакленој бочици — освећено на моштима светог Пантелејмона. Није га било више од два-три милиметра, дотакло је тек дно бочице.

– Како се користи, има га тако мало? – упитах монаха који је делио свето уље.

– Разблажите га другим уљем, па користите са вером – одговори он, као да ме је својим гласом умирио више него речима.
***
У мојој породици, моја мајка је читав живот боловала од главобоље. Откад се сећа, глава ју је болела – некад јаче, некад слабије, али ретко је било дана без тог тегобног притиска. Због тога нисам био изненађен када ме је, приликом првог повратка кући после поклоњења светињи, сестра дочекала на вратима речима:

– Маму јако боли глава, не може ни да дође до тебе.

А ја сам одговорио, са неким чудним унутрашњим убеђењем, које ми ни данас није сасвим разумљиво:

– Сад ћу је излечити!

Нисам био ја тај који лечи. Са собом сам носио посебан дар.
***
Ред за улазак у храм Христа Спаситеља био је дуг неколико километара. То је било у јулу или августу 2000. године. Глава светог Пантелејмона донета је из манастира на Атосу у Москву на неколико дана. Људи су чекали 10 до 12 сати, и дању и ноћу, стрпљиво и без гунђања. Стајао сам у том реду са осећајем да нисам сам – да смо сви ми, као једно молитвено тело, сабрани у вери.

Читао сам акатист светом Пантелејмону, а око мене – тишина. Нико није причао наглас, осим једне старије жене која је, са искреном тугом у гласу, рекла:

– Трећи пут стојим...

– Зар ниси већ два пута била код моштију? – упита је жена поред.

– Била сам, али нисам стигла до њих. Обе ноћи сам морала да се вратим кући. А онда ми се у сну јавио свети Пантелејмон и рекао: „Ти још ниси била код мене.“ Пробудила сам се, као кад те неко додирне, обукла се и дошла. Мислите ли да ће ми опростити што нисам издржала?

Њене речи, та искреност и нада, остали су ми у уху до дана данашњег.

Када сам се вратио кући, ставио сам кофер на веранду и узео само бочицу са уљем. У спаваћој соби лежала је моја мајка, затворених очију, стиснутих слепоочница.

– О, сине, толико ме боли глава да не видим белу светлост – рекла је, не отварајући очи.

– Сад ћу те излечити – рекао сам, али у срцу додао: „Не ја, Господ преко светог Пантелејмона...“

Отворио сам бочицу, умочио чист крај шибице у уље, и, не знајући за нешто прикладније, начинио крст на њеном челу. Изговорио сам молитву: „Оче наш...“

Нисам ни слутио шта ће се десити.

Потпуно неочекивано, из њеног носа је нагло шикнула апсолутно црна крв. Црна као смола. Моја мајка је устала, а ја сам имао само толико времена да подигнем руке како крв не би залила постељу.

– Сестро! Донеси неку посуду! – повиках.

Сестра је донела чинију, помогла мајци да седне на ивицу кревета, а црна течност је лила и лила, пунећи дно посуде. Била је густа, мрачна и неописиво необична. А онда, исто тако нагло како је почело – све је стало. Изненада. И три капи светле, гримизне крви полако су пале на површину те црне масе. Као да се нису мешале са њом. Као да су стајале на њој, сјајне, као нека небеска потврда.

Гледали смо их у тишини. Нико ништа није рекао.

Моја мајка је окренула главу лево, па десно. Осмехнула се први пут тог дана:

– Не боли ме више!

Верујем да је и сама била више запањена тим открићем него свим оним што се управо догодило.

– Сине, излечио си ме!

– Не ја, мајко... свети Пантелејмон. Његово је ово уље. Сећаш се како си нам причала да си као девојчица волела да китиш његову икону у цркви цвећем? Ето, он ти је сада узвратио.

Моја мајка никада више није имала главобољу.

Скоро двадесет година је прошло. Бочица са уљем стоји и даље у нашој кући. Сваки пут кад је узмем у руку, у мени се јави тишина, и осећај који речима није могуће објаснити. Не треба ни да покушавам.

Јер ово није прича о болести, ни о крви, ни о чуду. Ово је прича о милости. О неочекиваној, незаслуженој, али стварној милости Божијој.

Свети великомучениче и исцелитељу Пантелејмоне, моли Бога за нас!

Александар Ужанков
За Фондацију Пријатељ Божији са руског превео и прилагодио: Петар Волков
Извор: azbyka.ru ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2021/10/ulje.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 09 Aug 2025 15:30:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Излечење, моје, мајке</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Архимандрит Рафаило КАРЕЛИН: Телевизор нас је лишио дома и претворио га у позоришну салу</title>
<link>https://zivereci.com/arkhimandrit-rafailo-karelin-televizor-nas-%D1%98e-lishio-doma-i-pretvorio-ga-u-pozorishnu-salu</link>
<guid>https://zivereci.com/arkhimandrit-rafailo-karelin-televizor-nas-%D1%98e-lishio-doma-i-pretvorio-ga-u-pozorishnu-salu</guid>
<description><![CDATA[ Телевизија је у нашем дому заузела неприлично место. Иако је само једно скромно средство информисања, телевизија је монополизовала и униформисала наш душевни живот. У древним временима, средиште породице заузимало је огњиште. Затим је ту био сто, за којим се окупљала породица након радног дана. За столом се није само обедовало већ се читало и Свето […]
Чланак Архимандрит Рафаило КАРЕЛИН: Телевизор нас је лишио дома и претворио га у позоришну салу се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/07/Screenshot_45.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 07 Aug 2025 13:11:52 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Архимандрит, Рафаило, КАРЕЛИН:, Телевизор, нас, је, лишио, дома, претворио, га, позоришну, салу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Једно од основних дечјих права јесте право да се буде дете. Ипак, неки родитељи желе да њихово дете буде „напредније” од друге деце</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98edno-od-osnovnikh-dech%D1%98ikh-prava-%D1%98este-pravo-da-se-bude-dete-ipak-neki-rodite%D1%99i-zhele-da-%D1%9Aikhovo-dete-bude-napredni%D1%98e-od-druge-detse</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98edno-od-osnovnikh-dech%D1%98ikh-prava-%D1%98este-pravo-da-se-bude-dete-ipak-neki-rodite%D1%99i-zhele-da-%D1%9Aikhovo-dete-bude-napredni%D1%98e-od-druge-detse</guid>
<description><![CDATA[ Једно од основних дечјих права јесте право да се буде дете. То једноставно значи да се поштује она фаза дететовог интелектуалног, емотивног и социјалног развоја у којој се оно налази, и да се дете… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/07/Screenshot_2-3.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 07 Aug 2025 13:11:52 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Једно, од, основних, дечјих, права, јесте, право, да, се, буде, дете., Ипак, неки, родитељи, желе, да, њихово, дете, буде, „напредније”, од, друге, деце</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Зашто патња испуњава свет?</title>
<link>https://zivereci.com/zashto-pat%D1%9Aa-ispu%D1%9Aava-svet</link>
<guid>https://zivereci.com/zashto-pat%D1%9Aa-ispu%D1%9Aava-svet</guid>
<description><![CDATA[ Кад сретнеш људе који су прошли кроз страшну трагедију, речи често губе снагу. Мајка која је изгубила дете, муж који је остао без супруге, син који више нема мајку… шта ту рећи? Ја сам и сам прошао кроз слично — изгубио супругу, троје унука умрло је у детињству. Свет око мене претворио се у црно-бело, као да је сва боја ишчезла. Када пролазиш кроз бол због вољене особе, храна губи сваки укус. Желиш само једно — да патње не буде, да сви живе срећно, без рака, мултипле склерозе, саобраћајних несрећа и пада авиона. Али патња је део живота. Како с њом изаћи на крај?

Недавно ми је један добар и побожан човек испричао да више не може да се моли, нити да иде у цркву. Имао је пријатељицу од детињства — девојку која је дуго патила од депресије, ментално болесну и без вере. Једног дана нестала је без трага. Дуго су је тражили и сазнали да је отишла у шуму, где постоје куле са којих људи скачу с гуменим ужетом. Док ју је тражио, молио се свом снагом, верујући да ће Бог чути његову молитву. Али нашао ју је мртву — убила се. Није могао да прихвати да је Бог то допустио. Како веровати у Бога када се тако нешто догађа?

Можда је лакше умрети за узвишену идеју, или с миром у души, ако си починио тежак злочин и знаш да заслужујеш казну. Понекад чак и злочинци желе да буду кажњени. У житијима светих налазимо причу о разбојнику који је убио многе, па и децу. Иако се покајао и добио опроштај од Бога, савест му није дала мира. Тражио је казну јер је знао шта је учинио. Када је прилазио светом Причешћу, угледао је једну од беба које је убио — и није могао да живи без муке.

Недавно сам чуо и причу о жени која је на себе преузела кривицу свог сина. Муж јој је био насилан, а син га је убио. Она је одслужила казну уместо њега. Рекла је својим другарицама из ћелије: „Знам зашто сам овде и сваки дан ми је драго што служим казну за њега, јер он је слободан.“ Ово показује да ако човек разуме узрок своје патње, може је лакше поднети. Али шта ако не разуме?

Човечанство као један организам

Морамо запамтити — када је свет створен, патње није било. Бог није створио патњу. Како се онда она појавила? Неки кажу: „Бог је знао да ће Адам згрешити, зашто га није створио тако да не греши?“ Одговор је једноставан — Бог нас је створио слободним. Нисмо роботи који морају да чине добро, већ имамо слободу да сами бирамо. Можемо чак изабрати хоћемо ли веровати у Бога или не.

Почетак патње лежи у томе што човек у својој слободи може да одабере зло. Животиње не бирају између добра и зла као ми. Вук јесте опасан за овце, али не сноси моралну одговорност. Човек је свестан свог дела.

Али зашто онда ми патимо због Адамовог пада? Зашто се нека деца рађају с тешким болестима? Зашто неке бебе одлазе с овог света пре него што су га и угледале? Зар су криве? Човечанство је један организам, створен по лику Свете Тројице, уједињен љубављу. То значи да смо сви ми једно — повезани као браћа и сестре, живи и покојни, сви као једно тело. Грех једног утиче на све. Као што наслеђујемо гене, тако наслеђујемо и последице пада. Ово је одговор на питање зашто патња постоји.

Зашто Бог не уреди све одмах?

Неки би питали: „Зашто Бог не уведе ред одмах? Зашто не кажњава оне који чине зло?“ Не знамо, али Бог зна. Ми живимо у времену које је пут ка вечности. Овај живот није коначна дестинација, већ путовање. Протерани смо из раја, овај свет није место за останак. Нисмо овде да се наслађујемо стварима, већ да прођемо кроз искушења и припремимо се за вечност.

Када суд буде окончан, сваки ће бити осуђен праведно. Сада је време покајања и исправљања, јер Бог чека да се покају и они који то још нису учинили.

Бог на крсту

Један свештеник рекао је кад су га питали где је Бог — да је Бог на крсту. Бог је дошао на земљу, постао човек и поднео најтежу муку. Бичеван страшним бичевима са оловним врховима, толико претучен да није могао сам да носи крст. Његово страдање кулминирало је страшном смрћу на крсту, где се човек гуши због подигнутих руку и оптерећења. Тај бол сведочи о тежини патње, али и о томе како је Бог управо у њој с нама.

Како живети с патњом?

Када се суочимо са неправдом и болом, можемо се обратити Христу у молитви. Помоћ неће увек стићи одмах, али неће изостати. Патња чисти душу од греха, као четка која опере прљавштину, и чини човека савршеним. Она има смисао, јер у њој показујемо љубав.

Завршићу причом о Јову, човеку који је изгубио све, али је ипак остао веран. Када су му пријатељи говорили да пати због грехова, он је ћутао, прихватајући судбину. На крају, Бог му се открио и показао тајну помирења.

Љубав и помоћ

Не можемо трпети зло и страдање без борбе. Морамо се трудити да свет учинимо бољим — кроз молитву, помоћ другима, волонтерство. Пример за то су млади волонтери који иду у регионалну дечју болницу да помажу деци из сиротишта, дајући љубав онима којима је најпотребнија.

Ако не прихватамо да патња постоји, бар треба да се залажемо да је буде мање, а љубави више. Само тако, кроз љубав и молитву, откривамо тајну патње.

Епископ Ореховско-зујевски Пантелејмон
За Фондацију Пријатељ Божији прилагодио и превео: Иван Попов
Извор: miloserdie.ru ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/08/tuga-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 07 Aug 2025 13:11:52 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Зашто, патња, испуњава, свет</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Успеније Свете Ане</title>
<link>https://zivereci.com/uspeni%D1%98e-svete-ane</link>
<guid>https://zivereci.com/uspeni%D1%98e-svete-ane</guid>
<description><![CDATA[ Света Ана. Мати Пресвете Богородице. Данас се празнује њено успеније, но њен главни празник је 9 септембра, под којим је датумом написана и служба њена и житије. Ана беше из колена Левијева, ћерка Матана свештеника. После дугог и богоугодног живота упокоји се у дубокој старости.

Тропар (глас 4):
Ону која је родила истинити Живот носила си у утроби, пречисту Богоматер, богомудра Ана. Зато си се при успењу твоме са славом преставила и уселила у блажени живот,
Света Олимпијада ђакониса
да за оне који те поштују са љубављу, непрестано молиш Господа за опроштај грехова, увек блажена.

Света Олимпијада ђакониса

Рођена у Цариграду од врло знаменитих родитеља. Отац њен Анисије Секунд беше сенатор, а мати ћерка онога славног велможе Евлавија, који се спомиње у житију св. Николаја чудотворца. Када порасте Олимпијада, би обручена некоме великашу, који умре пре венчања са овом часном девицом. Узалуд и цар и остала родбина наваљиваху на Олимпијаду да се уда за другога, она не хте никако, него се предаде богоугодном животу чинећи од наслеђеног имања велике жртве црквама и милостиње бедним. Служаше при храму као ђакониса најпре за време патријарха Нектарија, а по смрти овога за време св. Јована Златоуста. Када Златоуст пође у изгнанство, он усаветова Олимпијаду да остане при храму као и раније и послужи цркви ма ко био патријарх после њега. Но одмах по изгнанству овога великог светитеља неко упали велику цркву, и пожар захвати многе знатне грађевине у престоници. Непријатељи Златоустови оптужише ову свету жену за злонамерну паљевину. Олимпијада би прогнана из Цариграда у Никомидију, где се упокоји 410 год. оставивши аманет, да јој се тело метне у сандук и баци у море, па где га вода избаци, ту да се и сахрани. Ковчег би избачен у месту Врохти, где беше црква апостола Томе. Велика целебна чудеса пројавише се кроз векове од њених моштију. Изгнани Златоуст писао је изгнаној Олимпијади красна писма, која и данас могу служити великом утехом свима онима који страдају ради правде Божје. Пише Златоуст Олимпијади између осталога: „сад сам ја врло радостан не само због тога што си се ти избавила од болести, но још више због тога што тако благородно подносиш све невоље, називајући их трицама, што је својствено души пуној силе и изобилној у богатим плодовима мужества. Јер то што ти не само благородно подносиш несрећу, него што је чак и не примећујеш када она наиђе, и то без напрезања без труда и неспокојства, чак и не саопштавајући је другима, но као ликујући и торжествујући - то служи доказом највеће мудрости. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2021/08/sveta-ana.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 07 Aug 2025 13:11:52 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Успеније, Свете, Ане</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Жељка Башановић Марковић: Рачун без крчмара</title>
<link>https://zivereci.com/zhe%D1%99ka-bashanovi%D1%9B-markovi%D1%9B-rachun-bez-krchmara</link>
<guid>https://zivereci.com/zhe%D1%99ka-bashanovi%D1%9B-markovi%D1%9B-rachun-bez-krchmara</guid>
<description><![CDATA[ Опсовао је сочно, готово шапатом али се глас прелазећи преко дебелих усана довољно угустио да је парао тишину и испуњавао зрак. Окренуо јој је леђа и кренуо у правцу у коме је изговорио псовку. Де… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/04/viber_slika_2023-04-20_18-57-50-141.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 06 Aug 2025 15:58:40 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Жељка, Башановић, Марковић:, Рачун, без, крчмара</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Достојевски: Ми у Европи ништа не значимо</title>
<link>https://zivereci.com/dosto%D1%98evski-mi-u-evropi-nishta-ne-znachimo</link>
<guid>https://zivereci.com/dosto%D1%98evski-mi-u-evropi-nishta-ne-znachimo</guid>
<description><![CDATA[ Дакле, како сте прешли на дело? Давно сте почели, врло добро, и, шта сте дакле учинили за свечовечност, то јест за победу своје идеје? Почели сте од бесциљног скитарања по Европи, жудно желећи да … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/06/dostojevski-550.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 06 Aug 2025 15:58:40 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Достојевски:, Ми, Европи, ништа, не, значимо</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пребиловци</title>
<link>https://zivereci.com/prebilovtsi</link>
<guid>https://zivereci.com/prebilovtsi</guid>
<description><![CDATA[ Филм &#039;&#039;Иродови синови ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/08/prebilovci-iz-ponora-svetlost.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 06 Aug 2025 15:58:40 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пребиловци</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Пребиловачки: Светлост вере у бездану мржње</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-prebilovachki-svetlost-vere-u-bezdanu-mrzh%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-prebilovachki-svetlost-vere-u-bezdanu-mrzh%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ „Не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити…“ (Мт. 10,28)

Када Црква данас пева химну Светим мученицима Пребиловачким, она не пева само над костима, већ над светлошћу вере која је сијала у тами једног од најмонструознијих злочина 20. века.

Од 6. до 11. августа 1941. године, у селу Пребиловци и околини, 826 мештана, махом жена, деце и стараца, брутално је побијено и бачено у јаме – највише у јаму Голубинку код Шурманаца. Усташе, припадници фашистичког режима НДХ, извршили су злочин не само над телима, већ су покушали да затру и име, корен и успомену на један народ. Људи су убијани зато што су били Срби, зато што су били православни, зато што нису пристали да се одрекну своје вере, свог имена, свог порекла.

Ово није био „обичан рат“, нити судар идеологија или случајна трагедија. То је био плански покољ. Пребиловци су сведочанство мрака који је жудео да уништи српски народ и његову веру. Али, из тог страдања израсла је светлост мученичка која и данас осветљава пут свима који траже истину.

Мајке са децом у наручју – икона Христове љубави

Замислимо слику: мајке које носе децу, не у бегу, већ ка бездану. Не вриште, не кукају. Држе их, крсте их. Дечаци од три-четири године, девојчице у белим хаљинама. Свеће у рукама њихових мајки нису угашене ни кад су пале у јаму.

Они нису страдали као пасивне жртве. њихова смрт је била исповедање. Нису пристали на понуђено „спасење“ – да се покатоличе, да се одрекну свог имена. њихова вера није била теорија, већ Христос – живи, Васкрсли, за Кога вреди умрети, јер једино с Њим живот добија истински смисао.

Молимо се Господу да осветли таму Голубинке, да угреје њихове кости и узнесе душе у висине. Нека та јама не буде само симбол ужаса, већ извор благодати – као што је гроб био и престо Васкрсења.

Усташки злочин као поука и опомена

Истина мора бити речена. Усташки злочин у Пребиловцима није случајност. Био је то плод отрова који и данас истом јачином кипи – отров мржње према Србима, према Православљу, према свему што не може да се уклопи у њихове идеолошке шеме. Пребиловци су сведочанство да фашизам није само стран пут у историји, већ дух који се враћа ако се не разобличи, не осуди и не покаје.

Мучеништво као највиши израз вере

Црква нас учи да су мученици најближи Христу. Не зато што су страдали, већ зато што су страдали из љубави. И Пребиловачки мученици су у том великом сабору – у породици Свете Текле, Светог Георгија Кратовца, новомученика руских и српских.

Али они су и више од тога. Они су наши, из нашег села, из наших корена, из наших крвотока. Можда не знамо сва њихова имена, али њихово сведочанство знамо: радије ћемо у јаму него у одрицање.

Шта нам они говоре данас?

Нико нас не баца у јаме, али нам свакодневно нуде да се „одрекнемо“. Да прећутимо ко смо. Да се постидимо Христа. Да се одрекнемо Косова, крсне славе, јутарње молитве, поста, истине.

Пребиловци нас питају: да ли ћеш радије бити прихваћен или спасен? Мученичка храброст данас није у крви, него у верности. У томе да останеш човек, православан, Србин, чак и ако то значи презир, отпор или губитак.

Пребиловци – мали Јерусалим

Изнад села које више личи на гробље него на насеље, уздиже се величанствени Храм Васкрсења Христовог – као да је сам Бог пожелео да васкршњом светлошћу осветли таму у коју је овај крај био уроњен. Подигнут је на темељима мученичке костурнице, над светим остацима више од четири хиљаде убијених Срба, највише жена и деце.

И данас тамо почивају њихове мошти. То је мали Јерусалим, место где је земља натопљена крвљу, али где ничу најлепше иконе. Њихова лица, иако безимена, већ су у Царству Небескоме записана. Сви који долазе на то место не иду у музеј злочина, већ у школу љубави, где се учи највећа храброст – жртвовање за веру и народ.

У селу у коме су сва звона утихнула 1941. године, сада се, поред тишине, поново чује и звоно – као глас наде који се диже изнад гробова. Пренете у храм 1990. године, мошти мученика су тада први пут носили људи, а не демони. Када се огласи звоно, оно као да поставља питање које нема лак одговор: како објаснити страдање детета од пет година?

Пребиловци су тако постали место где звона не зову само на богослужење, већ позивају на сећање, на молитву, на тихи и вечити вапај. Храм стоји као неугасиви крик истине, сведочанство о људској храбрости и Божјој правди. Јер, уместо метала, одавде звоне сами мученици.

Завршна реч

Као што Писмо каже: „Сваки онај који се усади у Христу, има живот нови; старо је прошло, све је постало ново.“ (2. Кор. 5:17)

Они су нас учинили новим – да никада не заборавимо цену слободе, вере и љубави. Да носимо њихов пример у срцу и корачамо путем светлости, чак и када је мрак најгушћи.

Свети мученици Пребиловачки,

Ви што сте прошли кроз јаму као кроз ускрсни гроб,
Молите Бога за нас.
Да не будемо ни кукавице ни злопамтила.
Да имамо љубав, али не и заборав.
Да у нашим срцима не угасне пламен верности.
Да се не постидимо ни Крста ни свог народа.
Да будемо достојни ваше жртве.
И да се једном, у Небеској Србији, сви сретнемо.

Амин.

За Фондацију Пријатељ Божији: мр Александар Ђорђевић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/08/prebilovci-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 06 Aug 2025 15:58:40 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Пребиловачки:, Светлост, вере, бездану, мржње</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Званично саопштење Епархије рашко&#45;призренске поводом нетачних навода о наводном „темeљном уговору“ између Српске Православне Цркве и косовских институција</title>
<link>https://zivereci.com/84065</link>
<guid>https://zivereci.com/84065</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202508/image_870x580_688c9c2e191f7.jpg" length="105634" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 01 Aug 2025 12:52:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Правни положај Српске Православне Цркве на Косову и Метохији</title>
<link>https://zivereci.com/96534</link>
<guid>https://zivereci.com/96534</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202507/image_870x580_688b933ac3972.jpg" length="82459" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 31 Jul 2025 18:06:07 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Лабуд Н. Лончар: Ако прећутим пјесму</title>
<link>https://zivereci.com/labud-n-lonchar-ako-pre%D1%9Butim-p%D1%98esmu</link>
<guid>https://zivereci.com/labud-n-lonchar-ako-pre%D1%9Butim-p%D1%98esmu</guid>
<description><![CDATA[ Ако прећутим пјесму Док гледам у твоје очи Ласте ће се успаватии Скривене под твојим пазухом и Остаће заувијек заробљене на југу. Ако прећутим пјесму Док спаваш у мом наручју Онако снена и далека … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/25.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Jul 2025 12:58:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Лабуд, Н., Лончар:, Ако, прећутим, пјесму</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Лука Кримски: КО ЋЕ НАС ИЗБАВИТИ ОД ТЕЛА СМРТИ?</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-luka-krimski-ko-%D1%9Be-nas-izbaviti-od-tela-smrti</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-luka-krimski-ko-%D1%9Be-nas-izbaviti-od-tela-smrti</guid>
<description><![CDATA[ И приступи један од књижевника који их слушаше како расправљају, па видјевши како им добро одговори, запита Га: Која је заповијест прва од свију? А Исус му одговори: Прва је заповијест од свију: Ч… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/351889.p.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Jul 2025 12:58:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Лука, Кримски:, КО, ЋЕ, НАС, ИЗБАВИТИ, ОД, ТЕЛА, СМРТИ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Лилијен Шмеман</title>
<link>https://zivereci.com/lili%D1%98en-shmeman</link>
<guid>https://zivereci.com/lili%D1%98en-shmeman</guid>
<description><![CDATA[ У Француској, са њеном римокатоличком традицијом, сама идеја да сте удати за свештеника мора да изгледа и необично и некако неумесно. [Са друге стране] положај свештеникове супруге, у светлу апсол… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/0_177526_878d74e4_X5L.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Jul 2025 12:58:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Лилијен, Шмеман</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Киндеј</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-kinde%D1%98</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-kinde%D1%98</guid>
<description><![CDATA[ Свети Киндеј беше презвитер Памфилијског села Сиде, а родом из Уманаде. За царовања Диоклецијана он би ухваћен и доведен пред судију Стратоника. Пред овим он неустрашиво исповеди веру у Христа, зато га судија осуди на сажежење. Осуђеноме исповеднику навукоше на ноге гвоздене чизме, начичкане изнутра клинцима, па га натераше да трчи до места погубљења. Потом сретоше једнога човека који је носио товар дрва; мучитељеве слуге хтедоше да му силом отму дрва, да на њима спале мученика, али свети Киндеј даде томе човеку тридесет новчића за дрва, колико су коштала.

Тада слуге стадоше тражити некога који би им понео та дрва, но свети мученик сам их узе и на својим леђима однесе до спалишта. Када сидна ватра би наложена, свети јунак уђе у њу и стајаше неповређен, и из ватре учаше присутне незнабошце вери Христовој, показујући силу Христову. Затим се силно наоблачи, настаде грмљавина и севање муња, и удари киша те угаси ватру. Свети мученик се помоли Богу, и одмах настаде тишина и потпуно се разведри; и тада он предаде дух свој у руке Божије.

Видевши ово чудо, идолски жрец поверова у Христа са женом својом. И они помазаше мирисима честно тело светог мученика, обавише га у платно и погребоше. А када ђакон Орест, који такође беше родом из Уманаде, извади свете мученикове мошти да их пренесе у Уманаду, догоди се ово чудо: он би заједно са моштима уздигнут у ваздух као Авакум, и за један дан стиже из Памфилије у своју постојбину Уманаду. Ту он направи кивот, и са свештеницима положи у њега свете мошти мученикове, као што је ред и обичај да се ради са моштима светих. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/sveti-mucenik-kindej.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Jul 2025 12:58:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Киндеј</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Беседе владике Николаја за сваки дан у години &#45;24. Јул</title>
<link>https://zivereci.com/besede-vladike-nikola%D1%98a-za-svaki-dan-u-godini-24-%D1%98ul</link>
<guid>https://zivereci.com/besede-vladike-nikola%D1%98a-za-svaki-dan-u-godini-24-%D1%98ul</guid>
<description><![CDATA[ За остале беседе кликните овде ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/07/dvadesetcetvrti-jul.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Jul 2025 12:58:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Беседе, владике, Николаја, за, сваки, дан, години, -24., Јул</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Жељка Башановић Марковић: Мимикрија</title>
<link>https://zivereci.com/zhe%D1%99ka-bashanovi%D1%9B-markovi%D1%9B-mimikri%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/zhe%D1%99ka-bashanovi%D1%9B-markovi%D1%9B-mimikri%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Kада је и последњи члан сео за сто, врата су се херметички затворила. Температура оптимална. Сви су били смирени и сабрани, гледали су у фасцикле испред себе. Девојке су послужиле флаширану воду и… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/06/Screenshot_8-4.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 23 Jul 2025 13:57:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Жељка, Башановић, Марковић:, Мимикрија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Манастир Решковица – српски Јерусалим међу планинским врховима источне Србије</title>
<link>https://zivereci.com/manastir-reshkovitsa-srpski-%D1%98erusalim-me%D1%92u-planinskim-vrkhovima-istochne-srbi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/manastir-reshkovitsa-srpski-%D1%98erusalim-me%D1%92u-planinskim-vrkhovima-istochne-srbi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Српски православни манастир Решковица налази се недалеко од места Ждрело, на путу Петровац на Млави-Жагубица. Припада Браничевској епархији. Манастир има три храма у изградњи, постављена су на спр… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/06/viber_slika_2021-06-21_08-09-00.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 23 Jul 2025 13:57:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Манастир, Решковица, –, српски, Јерусалим, међу, планинским, врховима, источне, Србије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владета Јеротић: Да ли је и колико наша представа Бога зависна од нашег детињства</title>
<link>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-da-li-%D1%98e-i-koliko-nasha-predstava-boga-zavisna-od-nasheg-deti%D1%9Astva</link>
<guid>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-da-li-%D1%98e-i-koliko-nasha-predstava-boga-zavisna-od-nasheg-deti%D1%9Astva</guid>
<description><![CDATA[ Следећи истраживања савремене психологије која су и емпиријски потврђена, а која нас све више уверавају у значај раног детињства при образовању будућег карактера неког човека, и и примењујући ова … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/06/vladeta_jerotic_naslovna-759x500-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 23 Jul 2025 13:57:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владета, Јеротић:, Да, ли, је, колико, наша, представа, Бога, зависна, од, нашег, детињства</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Зашто нам је лакше да волимо правду него милост?</title>
<link>https://zivereci.com/zashto-nam-%D1%98e-lakshe-da-volimo-pravdu-nego-milost</link>
<guid>https://zivereci.com/zashto-nam-%D1%98e-lakshe-da-volimo-pravdu-nego-milost</guid>
<description><![CDATA[ Постоји једно дубоко питање које не престаје да узнемирава људско срце: зашто људи више воле правду него милост? Зашто нам је лакше да тражимо казну него опроштај? Зашто нас правда често задовољава, док нас милост збуњује, чак и боли? Ово питање води нас у срж људске природе и нашег односа према себи, другима и Богу.

Сви волимо да верујемо да смо праведни, и некако нам је урођено да размишљамо у категоријама „заслуживања“. Верујемо да постоји нека космичка равнотежа, у којој добро доноси награду, а зло казну. Али Христос нам не доноси правду овога света. Он доноси милост, и тиме нас разоружава. Он руши логичне системе које људско срце подиже да би себе узвисило, а другог осудило. Да бисмо разумели зашто нам је милост толико страна, потребно је да погледамо у неколико дубљих корена у нама самима.

Правда нам даје осећај контроле

Правда делује као нешто јасно, математички фер. Ако неко учини зло, добиће казну. Ако чини добро, биће награђен. Та једначина нам улива осећај да свет има ред и поредак, и да се све може објаснити. Мислимо да разумемо свет и да га можемо контролисати кроз систем правила и последица.

Али милост долази као нешто непредвидиво, нешто што „нарушава“ ту логику. Јер милост не гледа да ли је неко заслужио. Милост гледа у срце. И некад нам делује као неправда – управо зато што је изнад правде. Господ нам јасно говори: „Милости хоћу, а не жртве“ (Мт. 9, 13), одбијајући свет у којем се све мери и рачуна. То је позив да изађемо из оквира строгог рачуноводства и прихватимо нешто што је изнад наших рационалних очекивања.

У корену – гордост

Истинита милост понижава наш его. Када Бог опрашта некоме ко је „очигледно“ грешан, то значи да смо ми, „поштени“, у истом реду с њим. Наше упоредно мишљење: „ја сам бољи од њега“, пада у воду. Милост нас позива да видимо другога као брата, а не као конкурента или некога коме треба судити. То је понижавајуће за гордиво срце, које воли да се осећа супериорно.

У нама често тиња нешто од фарисеја који стоји у храму и каже: „Хвала Ти, Боже, што нисам као овај цариник“ (Лк. 18,11). Али управо цариник, који није тражио правду, него милост – „Боже, милостив буди мени грешноме!“ (Лк. 18, 13) – одлази оправдан. Ова прича из Светог Писма јасно показује вредност понизности и прихватања сопствене несавршености.

Милост тражи унутрашњу промену

Правда може да остане на нивоу спољашњег понашања: „Нисам украо, нисам убио, нисам варао.“ Али милост нас вуче дубље: да заволимо непријатеља, да опростимо онима који нас газе, да пустимо другоме да буде у праву. Она тражи ломљење срца, смирење, одрицање од „ја“. То боли више него било која казна, јер захтева трансформацију унутрашњег бића, а не само површно придржавање правила.

У Божијем свету правда није супротна милости

Најдубља заблуда је веровање да морамо да бирамо између правде и милости. Али у Богу, у Христу, то није супротстављено. На Крсту се не сусрећу две силе – једна која осуђује и друга која оправдава – већ једна иста љубав, која страда да би се праведно спасили неправедни.

Божија правда није одмазда, већ жртвена љубав. Зато се апостол Павле не устручава да каже да је Христос „наша правда“ (1. Кор. 1,30). На Крсту, правда не значи казну за грешника, него жртву Бога за спасење грешника. То је скандал Крста – нешто што је за људски ум тешко схватљиво, али што открива дубину Божије љубави.

Осуда је сигурна, милост је ризична

Када осуђујем, осећам се надмоћно. Моја реч пресеца. Али када волим – улазим у ризик. Можда ће ме одбити, искористити, изневерити. Милост је несигурна, јер тражи да се не ослањам на логичку сигурност, већ на поверење у Бога и друге људе.

Милост не рачуна, она дарује. Осуда рачуна, мери, класификује. Управо зато милост личи на пораз у очима света – али у очима Божијим, то је победа. Апостол Павле каже: „Љубав дуго трпи, благотворна је, љубав не завиди, љубав се не горди, не надима се“ (1. Кор. 13, 4). Ово је опис милости која превазилази људске калкулације.

Закључак: Милост је лице Божије

На крају, највећи проблем није у томе што људи не разумеју милост, већ што се боје да је приме. Јер прихватити милост значи признати да нисмо бољи, него вољени. А то је тежа лекција од сваког закона.

У Причи о блудном сину (Лк. 15,11–32), не боли највише грех млађег брата, већ срце старијег, које не може да прихвати да љубав није награда, него сам живот. Старији брат, који је увек био „праведан“ и послушан, није могао да се радује због милости указане његовом брату.

Зато је питање које Христос оставља и нама, као и њему: „Сине, ти си свагда са мном, и све моје твоје је; али ваљало је обрадовати се и веселити, јер овај брат твој мртав беше и оживе, изгубљен беше и нађе се“ (Лк. 15, 31–32).

Хоћемо ли ући у ту радост милости, или ћемо остати напољу – праведни, али сами? Избор је наш.

За Фондацију Пријатељ Божији: Наташа Смоловић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/07/pravda.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 23 Jul 2025 13:57:40 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Зашто, нам, је, лакше, да, волимо, правду, него, милост</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни мученик Кипријан Нови</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-muchenik-kipri%D1%98an-novi</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-muchenik-kipri%D1%98an-novi</guid>
<description><![CDATA[ Местанце Клицос у Епиру родно је место светог преподобномученика Кипријана. Нема података о његовим родитељима, али судећи по његовом васпитању и другим особинама, он је припадао хришћанској породици ревносне побожности и јаке вере у Бога. Стога су га, поред писмености, родитељи васпитали у побожности и страху Божјем и чувању себе од саблазни света. По смрти својих родитеља благоразумни јуноша, да би сачувао себе од саблазни света, остави свет, прими монаштво, и би удостојен свештенства. Затим се удаљи на свету Атонску Гору. Тамо он нађе себи близу Кутлумушког манастира келију са црквом светог великомученика Георгија, у коју прими два инока, па се заједно с њима стаде подвизавати у посту, бдењу и молитви. Током времена његов подвижнички живот, слично миомирисном мирису, постаде познат по целој Светој Гори, и блаженог подвижника Кипријана почеше сматрати великим старцем, и многи се стараху да подражавају његов богоугодни живот.Иако је преподобни Кипријан водио веома суров живот у непрекидном посту, свуноћним бденијима са многобројним поклонима, и у непрестаним молитвама, душа му ипак не беше спокојна, јер је њега смућивала потајна мисао: да сви ти подвизи које он врши тобож нису довољни, да би он добио милост Божију и удостојио се царства небеског. Ова мисао се из дана у дан појачавала, и приморавала Кипријана на мученички подвиг, дошаптавајући му: да он само тако може посведочити своју љубав према Господу Христу, и после поднетих мученичких мука за исповедање имена Његова добити вечно блаженство.Подстицан том мишљу он стаде, да би учврстио себе, често изговарати наглас речи светог апостола Павла: Ко ће нас раставити од љубави Божје? Невоља ли или туга? или гоњење? или глад? или голотиња? или опасност? или мач? (Рм. 8, 35). Ову жељу своју он ипак откри опитним старцима, као и то да га већ извесно време потајна мисао принућава на мученички подвиг и неда му мира. Саслушавши га и не налазећи никаквог разлога да себе предаје на мученички подвиг, старци му стадоше саветовати да се не подаје смутљивачком помислу. При томе му указиваху и на то, да он може, уплашивши се мука, постати одступник од Христа. Но преподобни Кипријан, сагореван пламеном љубави Христове, жуђаше да што пре оствари своју намеру. И он убрзо остави Свету Гору и оде у Солун.У Солуну он проведе неколико дана и дознаде када паша бива у судници. Пошто се причести Животворним Тајнама Тела и Крви Христове и помоли Господу Богу да га укрепи у мукама, он неустрашиво уђе у судницу, приступи паши и рече: Пашо! ја који пред тобом стојим проведох неколико година на светој Атонској Гори, спасавајући душу своју. Но једаред читајући Свето Писмо ја наиђох на ове речи, речене Богом преко пророка Његовог: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/sveti-prepodobni-mucenik-kiprijan-novi.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 18 Jul 2025 13:46:02 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, мученик, Кипријан, Нови</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Парализа сна: између страха, науке и духовног буђења</title>
<link>https://zivereci.com/paraliza-sna-izme%D1%92u-strakha-nauke-i-dukhovnog-bu%D1%92e%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/paraliza-sna-izme%D1%92u-strakha-nauke-i-dukhovnog-bu%D1%92e%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ „Лежем и спавам мирно, јер ме Ти, Господе, једини настањујеш у безбедности..“ (Псалам 4, 8)

Парализа сна, стање у којем се човек пробуди, али не може да се помери, проговори, а понекад ни да отвори очи, један је од најузнемирујућих доживљаја које неко може имати у сну. Осећај присуства, сенки, некада чак и демона, често праћен интензивним страхом, чини да се ова појава не доживљава као обичан физиолошки поремећај, већ као духовна борба, напад или искушење.

И ово је невероватно: исти обрасци јављају се широм света. У Јапану то зову „kanashibari“, у арапским земљама „jinn attack“, у Србији – „мора“. У неким нашим крајевима се и данас каже: „мора те притисла“. Наравно, наука каже – културни обрасци обликују халуцинације. Али зашто су тако слични? Зашто готово увек људи осећају зло, тамно, демонско присуство?

Парализа сна можда открива нешто више него што наука сме да призна. Можда се у том тренутку, када је ум свестан а тело непокретно, отвара нека „пукотина ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 18 Jul 2025 13:46:02 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Парализа, сна:, између, страха, науке, духовног, буђења</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Мокиан и Марко</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-mokian-i-marko</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-mokian-i-marko</guid>
<description><![CDATA[ Ови свети мученици бише ухваћени и предати епарху Максимијану. Епарх их сиљаше да принесу жртву идолима. Свети мученици то одбише, смело исповедајући име Господа Христа. Због тога им главе бише одсечене. Када светог Мокиана вођаху на губилиште, за њим иђаху његова жена и деца кукајући. Свети мученик им саветоваше да ћуте и да не кукају. А када светом Марку би одсечена глава, жена његова која беше присутна, радосно узе главу његову у своје руке као најскупоценије благо. И тако ова два храбра јунака Христова одоше као победоносци на небеса. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/sveti-mucenici-mokian-i-marko.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 16 Jul 2025 12:50:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Мокиан, Марко</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Чудо које дира душу: Икона Христа Спаситеља мироточи</title>
<link>https://zivereci.com/chudo-ko%D1%98e-dira-dushu-ikona-khrista-spasite%D1%99a-mirotochi</link>
<guid>https://zivereci.com/chudo-ko%D1%98e-dira-dushu-ikona-khrista-spasite%D1%99a-mirotochi</guid>
<description><![CDATA[ Свет Православног Хришћанства сведочи новом, дубоко дирљивом догађају – икона Христа Спаситеља почела је да мироточи, изливајући благоухано миро. Овај феномен, који се у православљу вековима тумачи као Божији знак и директна порука верницима, поново је покренуо многа питања о вери, чудима и духовности у савременом свету.

[embed]https://www.youtube.com/shorts/CLSmUmTKrRo[/embed]

Чудо се догодило јуче ујутру, 15. јула, непосредно пре Литургије, у Тројичкој цркви у граду Орелу, у Русији. Протојереј Андреј Михаљов, настојатељ храма, био је први који је приметио да са иконе Христа Спаситеља, постављене на узвишеном месту у олтару, почиње да капље течност – миро. Најпре се то догодило на палцу Христове ноге, а потом је течност почела да се појављује и на осталим деловима иконе.

„То је милост коју Господ показује људима у спознаји да Бог постоји и да је поред нас,“ изјавио је отац Андреј.

Икона се налази у олтару и није изложена физичком додиру или утицају спољашњих услова, што чини овај догађај још тајанственијим.

Шта нам поручује мироточење?

Мироточење икона – праћено благоуханим мирисом и често објашњавано као духовни феномен – одувек је било извор дубоког размишљања међу верницима. Да ли је то утеха у немирним временима, позив на покајање, или опомена због заборављене духовности?

Протојереј Михаљов наглашава да је ово први пут да се у његовој цркви десило нешто слично. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/ikona-sp-promirotocila.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 16 Jul 2025 12:50:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Чудо, које, дира, душу:, Икона, Христа, Спаситеља, мироточи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ђорђе Брујић: Ко нам је поделио Крајину?</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%92or%D1%92e-bru%D1%98i%D1%9B-ko-nam-%D1%98e-podelio-kra%D1%98inu</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%92or%D1%92e-bru%D1%98i%D1%9B-ko-nam-%D1%98e-podelio-kra%D1%98inu</guid>
<description><![CDATA[ Књижевност Милоша Кордића, из једног угла Када је својевремено, негде 1995/6. или, можда, 1997. године, Душан Иванић у својој књизи „Књижевност Српске Крајине“, којом је и номинално поставио нове … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/07/Milos-Kordic-3.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 15 Jul 2025 13:12:29 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ђорђе, Брујић:, Ко, нам, је, поделио, Крајину</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник др Угрин Поповић: АБОРТУС</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-dr-ugrin-popovi%D1%9B-abortus</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-dr-ugrin-popovi%D1%9B-abortus</guid>
<description><![CDATA[ Тема које је незгодна и о којој се не говори а која тим ћутањем уништи становништво једног Параћина годишње код нас. Ипак, оно што је најнејасније јесте сама дефиниција тог плода. Да ли је то живо… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/05/maxresdefault.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 15 Jul 2025 00:21:24 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, др, Угрин, Поповић:, АБОРТУС</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Трифун Ђукић: ШЕСТ ДАНА НА КРСТУ</title>
<link>https://zivereci.com/trifun-%D1%92uki%D1%9B-shest-dana-na-krstu</link>
<guid>https://zivereci.com/trifun-%D1%92uki%D1%9B-shest-dana-na-krstu</guid>
<description><![CDATA[ У добром делу Старе Србије, у првој половини 19. века, турски односно шиптарски зулуми били су у знатној мери сузбијени, заслугом двојице метохијских хајдука, Рака Ђурића из села Рудника крај Клин… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/07/408797_kosovo-albanci_ls.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 15 Jul 2025 00:21:24 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Трифун, Ђукић:, ШЕСТ, ДАНА, НА, КРСТУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Потит</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-potit</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-potit</guid>
<description><![CDATA[ У време царовања Антонина, када свуда беше не мало гоњење на хришћане, живљаше у Сардинији неки човек Гилас, који се држао идолопоклоничког безбожја. У њега беше син јединац, тринаестогодишњи дечак, по имену Потит. Умудрен премудрошћу Бога који из уста мале деце чини себи хвалу (Пс. 8, 3; Мт. 21, 16), и просвећен благодаћу Светога Духа, Потит познаде Творца свог и Њему Јединоме приношаше своје молитве и поклоњења, а гнушаше се бездахних идола. Умејући да чита књиге, Потит нађе хришћанска Божанствена Писма и, прочитавши их, испуни се духовне мудрости и разума. Отишавши кришом од оца код хришћана, он прими свето крштење, и клоњаше се гадних жртвоприношења идолских. А отац његов Гилас, видећи сина свог где се клони идола, ожалости се и стаде му веома нежно и благо саветовати да заједно с њим принесе жртву јелинским боговима. На то свети дечак одговори оцу: Оче, ти ми говориш не добре речи, наређујеш ми да принесем жртву демонима. Ако ти мене, сина твог, стварно очински волиш, онда ми саветуј оно што душу спасава, а не што је погубљује. Ја желим да се ти, познавши истину, одвратиш од погане заблуде и станеш служити Јединоме на небесима живећем и све држећем Богу, Творцу свеколике твари. Разљутивши се, отац га затвори у одвојену одају и нареди укућанима да се нико не дрзне дати дечаку хлеба и воде. Притом рече Потиту: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/sveti-mucenik-potit.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 15 Jul 2025 00:21:24 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Потит</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Библијом против Цркве</title>
<link>https://zivereci.com/8409-24510</link>
<guid>https://zivereci.com/8409-24510</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202507/image_870x580_687166451487e.jpg" length="159341" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 11 Jul 2025 21:30:36 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник др Дарко Ђого: Не могу да се начудим нашем чуђењу због Томпсоновог концерта</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-dr-darko-%D1%92ogo-ne-mogu-da-se-nachudim-nashem-chu%D1%92e%D1%9Au-zbog-tompsonovog-kontserta</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-dr-darko-%D1%92ogo-ne-mogu-da-se-nachudim-nashem-chu%D1%92e%D1%9Au-zbog-tompsonovog-kontserta</guid>
<description><![CDATA[ Једна цивилизација своје аксиоме испољава увијек и у свему, у највишим и најнижим културним регистрима.Западна цивилизација се од самих својих почетака, од франачког фалсификованог Римског царства… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/07/2321873.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 09 Jul 2025 23:16:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, др, Дарко, Ђого:, Не, могу, да, се, начудим, нашем, чуђењу, због, Томпсоновог, концерта</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Давид солунски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-david-solunski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-david-solunski</guid>
<description><![CDATA[ Овај блажени отац роди се на Истоку, и као пресјајна звезда засија на Западу. Он за младости напусти свет, сроднике, пријатеље и све богатство, и са љубављу пође за Господом својим. Силним уздржањем он покори телесне страсти, и јави се као неки анђео у телу. А беше осим уздржања још и веома смиреноуман. Читајући Свето Писмо и житија светих мужева он се труђаше да им подражава, а особито светим столпницима. Настанивши се близу града Солуна, он се подвизаваше на једном бадемовом дрвету седећи без ичега на његовим гранама. Ту он као милогласна птица, утешаваше корисним саветима све оне који прибегаваху њему. Његов ум беше устремљен свагда ка божанској висини, зато га Бог обогати даром чудотворства, и он постаде светозарни стуб Цркве, који својим чудесима просвећиваше све.Он имађаше и неке ученике саподвижнике, који га молише да сиђе са дрвета и да живи у келији коју ће му они направити. Но свети Давид остаде на дрвету док не напуни три године. Тада му се јави анђео Господњи и рече му да је Господ испунио његове молитве и подарио му смиреноумље и побожност коју је од Бога тражио. Затим сиђе са дрвета и подвизаваше се у келији коју му начинише под бадемовим дрветом. Јуначки подносећи сваку оскудицу, зиму и врућину, он достиже бестрашће. А од његових чудеса, којима га Бог обдари за то, да споменемо само ова два. Једног ђавоиманог младића беху довели преподобноме. Ђаво из младића страшно викаше како га опаљује огањ који излази из келије преподобнога. На то преподобни пружи руку кроз прозорче своје келије, и благословивши дечка изагна демона из њега. Тако и једну слепу жену, коју доведоше преподобноме, он, помоливши се Богу, благослови је знаком крста, и она одмах прогледа.Митрополит Солунски Аристид и сви великаши и грађани умолише једном преподобнога да отиде у Цариград цару Јустинијану (527-565. г.) ради свршавања неких градских послова. Преподобни крете на пут са своја два ученика, Теодором и Димитријем, али прорече да им се неће вратити жив у град. Кад стиже пред цара у Цариград он узе у руке жар, метну на њега тамјан и окади цара, а огањ му ни најмање не опржи руке нити повреди. Видевши то цар се удиви, поклони се до земље угоднику Божјем, и испуни му молбу народну ради које беше дошао.При повратку натраг у Солун преподобни се, по претсказању, упокоји на домаку града Солуна 548. године. Његово свето тело би пренето у град и погребено у манастиру мученика Теодора и Меркурија. Мошти му се касније открише целосне и нетљене.Својим анђелским животом и надприродним чудесима овај блажени отац превазиђе границе људске природе и отиде ка Господу своме, Кога је измлада заволео. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/sveti-prepodobni-david-solunski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 09 Jul 2025 23:16:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Давид, солунски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Да ли је Православље само за духовну „елиту“?</title>
<link>https://zivereci.com/da-li-%D1%98e-pravoslav%D1%99e-samo-za-dukhovnu-elitu</link>
<guid>https://zivereci.com/da-li-%D1%98e-pravoslav%D1%99e-samo-za-dukhovnu-elitu</guid>
<description><![CDATA[ Питање да ли је Православље намењено свима или само духовној „елити“ често се поставља у сусрету са појмовима као што је бестрашће. Када се овај појам одвоји од духа Јеванђеља, може да остави утисак да је вера резервисана само за оне који су спремни на екстремна одрицања и монашки живот. Нововерници или они који тек траже Бога лако могу стећи утисак да Православље захтева гушење свега што живот чини пунокрвним – љубави, осећања, жеља, воље и радости, па чак и љубави према породици. Међутим, то није суштина хришћанства.

Шта је заправо бестрашће?

Кључ разумевања лежи у прецизном дефинисању бестрашћа. Овај појам не значи да човек нема никакве емоције, жеље или стремљења. Бестрашће није хладна апатија или емоционална анестезија. Напротив, оно представља потпуну будност срца и ума. То значи да страсти не господаре човеком, већ да је човек, кроз љубав према Богу, преобразио своје страсти у врлине.

Свети Григорије Палама, један од најзначајнијих богослова Православне Цркве, истиче да бестрашће није угашеност живота, већ очишћено срце способно да љуби Бога и ближњег без егоизма. Ово не подразумева потискивање емоција, већ њихово усмеравање ка Богу, ослобађајући их од себичности и греховне везаности.

Апостол Павле учи: „Све ми је слободно, али ми све не користи; све ми је слободно, али све не изграђује.“ (1. Кор. 10, 23) Овај стих наглашава да није све што је дозвољено уједно и духовно корисно, те да је намера и последица наших дела пресудна за наш духовни живот.

Љубав у браку као пут ка светости

Љубав између супружника када се живи искрено и у Богу није страст у смислу греха, већ света и благословена љубав. Бог је установио брак као заједницу између човека и жене, коју Свето Писмо описује:

„Брак нека буде у части у свих и постеља чиста; а блудницима и прељубницима судиће Бог.“ (Јевр. 13, 4)
„Радуј се са женом младости своје.“ (Приче Сол. 5, 18)

У овоме нема ништа што Христос осуђује, под условом да тај однос није егоистичан, користољубив или искључиво телесан. Чак и полни однос у браку може бити део пута ка светости, ако је освећен љубављу, жртвом, смирењем и верношћу.

Природне жеље и потребе, када су усмерене ка добру и освећене Богом, претварају се у извор благодати.

Погрешно тумачење бестрашћа и монашки пут

Проблем настаје када се бестрашће проповеда ван свог правог контекста, а монашка аскеза се примењује као образац за све хришћане. Монаси се одричу брака, личне својине и световних радости – не зато што су те ствари саме по себи грешне, већ зато што су изабрали начин живота који подразумева потпуно усредсређење на Бога и непрекидну молитву.

Брак, имање и умерене животне радости нису грех, већ дарови Божији. Али монашки пут подразумева добровољно остављање тих дарова ради једног вишег идеала – ради слободе срца које ничим није везано, како би човек у потпуности припадао Богу.

Свети апостол Павле подсећа: „Желим да сви људи буду као и ја; али сваки има свој дар од Бога, један овако, а други онако.“ (1. Кор. 7, 7)

Ово показује да у Цркви постоје различити путеви и позиви. За оне који живе у свету, пут ка Богу пролази кроз свет, а не мимо њега.

Свети Јован Лествичник истиче да није исто бестрашће монаха и мирјана, признајући различите нивое духовног напретка. Ава Доротеј објашњава разлику између „страсти“ као болести душе која удаљава од Бога и „жеље“ као природне потребе.

Апостол Павле наглашава: „Јер наша борба није с крвљу и телом, него против поглаварстава, против власти, против господара таме овога века, против духова злобе у поднебесју.“ (Еф. 6, 12)

Хришћанство не тежи уништењу тела или емоција, већ њиховом потчињавању духу и преображењу благодаћу Божијом.

Христос – пример живота у пуноћи љубави

Господ Исус Христос није позвао само монахе и подвижнике, већ све људе без обзира на друштвени статус или животни позив. Његов живот и дела показују пуноћу људских емоција и односа, без греха.

Он је јео и пио са грешницима: „Дође Син човечији, који и једе и пије, а они кажу: Гле човека изјелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.“ (Мт. 11, 19)

Помиловао је блудницу говорећи: „Иди, и од сада више не греши.“ (Јн. 8, 11)

Учестовао је на свадби у Кани Галилејској, где је претворио воду у вино, показујући благослов живота и радости (Јн. 2, 1–11). Плакао је над Лазаревим гробом (Јн. 11, 35), туговао у Гетсиманском врту и радовао се са ученицима:

„Жалосна је душа моја до смрти.“ (Мт. 26, 38)

Овај живот са пуноћом емоција, љубави и смирења отворио је врата спасења свима.

Православље – против греха, не против живота

Православље није против живота, већ против греха. Грех раздваја од Бога, поробљава и одузима слободу. Живот је Божији дар, који треба живети у пуноћи, прослављајући Бога и служећи ближњем.

Православље нуди пут спасења кроз преображење, а не уништење. Позив је да се жеље и страсти освете и усмере ка Богу, претварајући их у врлине.

Апостол Павле описује љубав као: „Дуготрпљиву, благотворну, која не завиди, не горди се, не надима, не чини што не пристоји, не тражи своје, не раздражује се, не мисли зло, не радује се неправди, а радује се истини; све сноси, све верује, свему се нада, све трпи. Љубав никад не престаје.“ (1. Кор. 13, 4–8)

У тој љубави налази се пут свих ка спасењу.

Бестрашће није одсуство страха, већ преданост Богу упркос страху. Оно припада не савршенима, већ онима који своју бојазан предају у руке Христове.

„Дођите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити.“ (Мт. 11, 28)

Ова једноставна, али дубока порука Христова открива прави смисао Православља: пут који није за изабране – већ за све који осећају терет греха, страха, исцрпљености. То није позив на бестрастност или аскезу као крајњу сврху, већ позив на одмор душе и преображење кроз љубав, мир и благодат.

За Фондацију Пријатељ Божији: Небојша Даниловић ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/07/vencanje-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 09 Jul 2025 23:16:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Да, ли, је, Православље, само, за, духовну, „елиту“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети апостол Јуда</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-apostol-%D1%98uda</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-apostol-%D1%98uda</guid>
<description><![CDATA[ Свети апостол Јуда бејаше један од дванаесторице апостола, из племена Давидова и Соломонова. Родио се у галилејском граду Назарету од праведног Јосифа дрводеље, потоњег обручника Пречисте Дјеве Марије, и од матере Саломије. Ова Саломија беше ћерка Ангеја, сина Варахијина, брата светог Захарије, оца светог Јована Крститеља. Са Саломијом Јосиф имађаше четири сина: Јакова, Јосију, Симона и Јуду. Овај свети Јуда назива се понекад Јуда Јаковљев, по занаменитијем од себе брату своме Јакову, који се назива братом Господњим. Своју посланицу свети Јуда почиње овако: Од Јуде, слуге Исуса Христа, а брата Јаковљева (ст. 1). Он тако назива себе из смирености, јер сматраше себе недостојним назвати се братом Господњим по телу; нарочито стога што у почетку сагреши пред Господом у незнању, прво неверјем, а друго небратољубљем. Да Јуда сагреши неверјем, о томе сведочи свети Јован Богослов, говорећи: Ни браћа његова не вероваху у њега (Јн. 7, 5). Објашњавајући ово место, свети Теофилакт разуме под браћом Исусовом децу Јосифову. Он вели: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/sveti-apostol-juda.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 03 Jul 2025 00:15:10 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, апостол, Јуда</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Јован отшелник</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-%D1%98ovan-otshelnik</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-%D1%98ovan-otshelnik</guid>
<description><![CDATA[ Оставивши свет, преподобни отац наш Јован постаде монах и живљаше у пустињском отшелништву у Палестини, недалеко од Јерусалима, проводећи дане своје богоугодно у посту и молитвама. О богоугодном животу његовом у књизи, званој Лимонар, састављеној од преподобних отаца Јована и Софронија, пише следеће:Нама, Јовану и Софронију, ава Дионисије, презвитер и сасудочувар свете цркве у Аскалону, казиваше о ави Јовану Отшелнику, да је био велики по своме животу и веома богоугодан. Живљаше он у околини села Сехуста, на двадесет потркалишта од Јерусалима. У својој пештери старац имађаше икону Пречисте Владичице наше Богородице и Приснодјеве Марије, са Предвечним Младенцем - Христом Богом нашим на Својим рукама. И када је старац полазио куда: или далеко у пустињу, или у Јерусалим да се поклони чесном Крсту и гробу Христовом и посети света места, или да се помоли на Синајској Гори или оним светим мученицима чије се мошти налажаху далеко од Јерусалима, јер је старац волео да одаје чест светима, па је понекад одлазио у Ефес на гроб светог Јована Богослова, а понекада и к светом Теодору у Евхаиту, и чак к светој Текли у Селевкију Исавријску, и к другим светима, - једном речју: ма куда одлазио на богомољу, он је у својој пештери увек прислуживао кандило пред иконом Пречисте Богородице, и по обичају упаливши га, он би стао на молитву и молио Бога да благослови пут његов. При томе, гледајући на икону Пресвете Богородице, он би Је свагда молио говорећи: Пречиста Владичице Богородице, пошто одлазим на далек пут, на коме ћу провести много дана, то те молим, Ти сама пази на Своје кандило и чувај га неугасивим све док се ја не вратим; а ја, имајући помоћ Твоју за сапутника, одлазим на означени пут.Пошто би то рекао светој икони, он је одлазио на свој пут, и задржавао се на путу некад месец, некад два и три, а некад и пет и шест; а када се враћао, он је увек затицао кандило пуно и где гори, као што га је оставио одлазећи на пут; и никада га није нашао угашеним.О овом преподобном оцу Јовану, у тој истој књизи Лимонару, пише и ово: ходећи једном по околини села где се налазила његова пештера, он срете огромног лава који му је ишао у сусрет. На том месту цут беше веома тесан, налазио се између две ограде од трња, којим земљорадници обично ограђују своје њиве. И тај пут беше толико тесан, да је њиме једва могао проћи један човек пешак, и то ако не би носио на себи никакав терет. И када се старац и лав приближише један другоме: старац не уступаше пут лаву, нити лав због тескобе могаше сврнути с пута, и тако им беше немогуће да се мимоиђу. Видећи да угодник Божји не жели да се врати назад него иде путем, лав стаде на задње ноге с леве стране старца, и тежином свога тела потисну ограду од трња и прошири мало пут, те начини праведнику слободан пролаз, и тако старац прође поред лава очешавши се својим леђима о његова леђа. И тако сваки оде својим путем.К овоме ави Јовану дође једном неки брат, па не угледавши ништа у његовој пећини, упита га: Како живиш овде, аво, немајући ништа што је потребно за живот? Старац одговори: Чедо, ова пештера је духовна трговина: даје и узима, даје рукодеље а узима све што је потребно.Овај богоугодни отац, пошто проведе у својим постничким подвизима у трудовима много година, отиде ка Господу, и би прибројан к лику светих, који предстоје Оцу и Сину и Светоме Духу, једном у Тројици Богу нашем, коме слава вавек. Амин. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/07/sveti-prepodobni-jovan-otselnik.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 03 Jul 2025 00:15:09 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Јован, отшелник</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Тигрије и Евтропије</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-tigri%D1%98e-i-evtropi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-tigri%D1%98e-i-evtropi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Свети Тигрије и Евтропије беху из клира светог Јована Златоуста, због кога и пострадаше, јер неправедно бацише на њих кривицу за пожар који се догоди у Цариграду. Онога дана када велико светило Цркве, свети Јован Златоуст, изгнан, као сунце на запад пође у заточење, букну пожар у саборној цркви, изазван не људима него гневом Божјим, и брзо захвати сву цркву, па досеже и до црквенога крова. И не само унутра, него пламен окружи цркву и споља, и попали све дрвене зграде што беху поред камених. А кад притом дуну јак ветар, пламен пође од цркве, и идући високо по ваздуху промину прагове и спусти се на палату, у којој се држаху седнице Сената, и сву је сагоре. И поражавајуће чудо збиваше се пред очима свију: огањ као разумно биће, змијасто вијугајући, прождираше удаљене куће, и то непријатеља Златоустових, а оне што беху близу цркве остадоше читаве, и огањ се не косну ни оних одаја у којима се налажаху свештени сасуди. То би тако, да би свима било јасно да се пожар догодио не случајно него по гневу Божјем, због прогонства светог Јована Златоуста. И за три сата у пепео бише претворене врло многе дивне и дугогодишње грађевине, и красоте неисказане, и богатства неизмерна. Но притом не погибе ниједна душа од тог страшног пожара, и сви говораху да је Бог казнио град због прогонства невиног угодника Божјег Јована.Но покварени људи, непријатељи Јованови, искористише овај пожар против љубитеља Јованових, и говораху: Јованови једномишљеници запалише цркву. - И одмах дигоше љуто гоњење на невине слуге Божје: епископе, презвитере, клирике и монахе. Ухвативши многе, они једне у Цариграду мучаху, а друге оковане послаше у Халкидон, и тамо их подвргаваху тешким мукама по тамницама. Поред тога непријатељи светог Златоуста организоваше нарочито рђаве људе, да иду по престоници и прислушкују шта се у народу говори о Јовану Златоусту. И ови, чим би кога чули да добро говори о Златоусту или да жали што је прогнан, одмах би таквога ухватили, вукли у полицију и приморавали да прокуне светога мужа. А оне који то не би хтели учинити стављаху на љуте муке, а некима имање одузимаху, док њих саме слаху у разне крајеве на заточење. Јер је ваљало да се и овце разјуре, пошто им је пастир био поражен.У то време управник града беше неки Оптат, по вери незнабожац, безбожни идолопоклоник, човек жестоке нарави и бездушан. Непријатељ хришћанству, он се радоваше у себи, гледајући пометњу међу хришћанима, како један другоме злочине. Помажући непријатеље прогнаног светог Златоуста и његових приврженика, он стаде вршити ислеђење о пожару, откуда дође и ко га изазва. И ухвативши многе, он их љуто мучаше тобож због пожара, а у самој ствари кињаше их као хришћане. Између осталих он ухвати чесног презвитера Тигрија, свуче га нага, веома истеже на мучилишту и сировим кајишима жестоко би по целом телу. А Тигрије беше пореклом странац, телом евнух, не од рођења него од ушкопљења; јер у младости заробљен, он би од неког богатог господина купљен и ушкопљен, и као роб служаше у дому свога господара. Но после доста година, по промислу Божјем, он доби слободу, прикључи се к службеницима црквеним, и ради свог врлинског живота би почаствован презвитерским чином. Заиста он беше човек пун сваке врлине и богоугодништва: кротак, смирен, милостив, гостољубив, речју и делом користан ближњима. Пошто га је дуго мучио, немилосрдни градоначелник посла га у Месопотамију на заточење, где мученички сконча у мрачној тамници.Затим мучитељ ухвати и чтеца Евтропија, јер га оклеветаше код њега да је изазвао пожар. А Евтропије беше свети девственик, непорочан од рођења, млад, незлобив, беспрекоран и чист срцем. Њега обесивши нага на мучилишту, мучитељ га најпре би воловским жилама, затим штаповима и тешким оруђима, те му поломи кости. Онда му железним ноктима оструга не само ребра, него и лице и чело и цело тело све до самих костију; потом му свећама опали доњи део тела. За време свих тих мучења, он га испитиваше односно пожара, да ли је он запалио цркву. И пошто свети мученик тврђаше да је невин, мучитељ нареди да га скину са мучилишта и вргну у тамницу.У то време епископ неки Сисиније имаде у сну овакво виђење: виде себе у цркви светог првомученика Стефана и угледа једног чесног мужа, лица ангеловидна, који је блистао небеском светлошћу као један од великих светитеља и стајао пред божанственим олтарем, и као да се нечему чудио и због нечега сетовао. И чу где овај светли муж говораше: Сав град намерно обиђох, тражећи врлинске људе, и међу толиким мноштвом људи не узмогох пронаћи ниједног доброг човека осим блаженог Евтропија.Видевши то у сну и пробудивши се, епископ Сисиније одмах позва к себи свога презвитера и исприча му шта у сну виде и чу; и нареди му да иде по целом граду, тражећи и распитујући ко је Евтропије. Презвитер оде и при распитивању о Евтропију сазнаде да је недавно неки Евтропије био на судишту мучен као злочинац, па онда у тамницу вргнут. Презвитер оде у тамницу, нађе мученика, припаде к њему са сузама, и разговара с њим, и моли га као великог угодника Божјег и страдалца Христовог да се помоли Господу за њега. Затим се презвитер врати к епископу свом и исприча му ко је Евтропије и где се налази.Док свети Евтропије лежаше у тамници тешко болестан од претрпљених љутих мучења, стадоше му трулити ране на телу и болови беху неподношљиви. И после неког времена он опет би изведен на мучење. И када би обешен на мучилишту, он предаде дух свој Господу, оставивши мучитељима своје мртво тело да га мрцваре. Дознавши да је умро, свирепи градоначелник нареди да тело Евтропијево баце псима за храну; и многонапаћено тело ту лежаше до ноћи. А ноћ би мрачна, са страшном олујом и провалом облака; и дођоше неки од богобојажљивих презвитера кришом, узеше свето тело мучениково, и те исте ноћи погребоше на чесном месту. А када свето тело то предаваху гробу, чуше у ваздуху слатко и неисказано ангелско појање. То их увери у светост блаженог Евтропија, и стадоше га почитовати као великог мученика Христовог. А ми, побожно поштујући мученичку успомену ове обојице светих мученика, Тигрија презвитера и Евтропија чтеца, и ослањајући се на свете молитве њихове, славимо Оца и Сина и Светога Духа, једног Бога нашег, вавек. Амин. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-mucenici-tigrije-i-evtropije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 29 Jun 2025 19:17:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Тигрије, Евтропије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Старац Јефрем Филотејски: О ОСУЂИВАЊУ</title>
<link>https://zivereci.com/starats-%D1%98efrem-filote%D1%98ski-o-osu%D1%92iva%D1%9Au</link>
<guid>https://zivereci.com/starats-%D1%98efrem-filote%D1%98ski-o-osu%D1%92iva%D1%9Au</guid>
<description><![CDATA[ Клеветање је велико зло. Као што мало кормило управља брод куд год хоће, исто тако и језик води човека или према злу или према добру. Свети Оци су у великој мери прекоревали осуђивање грехова, гре… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/01/arizon.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 29 Jun 2025 19:17:13 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Старац, Јефрем, Филотејски:, ОСУЂИВАЊУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Зоран Миливојевић: О пријатним осећањима</title>
<link>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-o-pri%D1%98atnim-ose%D1%9Ba%D1%9Aima</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-o-pri%D1%98atnim-ose%D1%9Ba%D1%9Aima</guid>
<description><![CDATA[ У свакодневном говору уобичајено је да када се неко због нечега непријатно осећа каже да се лоше осећа, а да када се осећа пријатно каже да се осећа добро. Разумљиво је да људи не желе да се осећа… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/08/Screen-Shot-2024-08-14-at-09.55.16.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 29 Jun 2025 19:17:13 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Зоран, Миливојевић:, пријатним, осећањима</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ирина Тимил: Без оца</title>
<link>https://zivereci.com/irina-timil-bez-otsa</link>
<guid>https://zivereci.com/irina-timil-bez-otsa</guid>
<description><![CDATA[ Милица је била веома блиска са својом мајком, али је добро познавала њену брижну нарав, која је често умела да је уведе поред бриге и у претерано бурну реакцију, али је заиста била пожртвована за … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/06/Screenshot_66.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Jun 2025 19:37:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ирина, Тимил:, Без, оца</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Архимандрит Димитрије (Плећевић): Да ли су нам чуда потребна?</title>
<link>https://zivereci.com/arkhimandrit-dimitri%D1%98e-ple%D1%9Bevi%D1%9B-da-li-su-nam-chuda-potrebna</link>
<guid>https://zivereci.com/arkhimandrit-dimitri%D1%98e-ple%D1%9Bevi%D1%9B-da-li-su-nam-chuda-potrebna</guid>
<description><![CDATA[ Гледам свакодневно реку народа, која са великом вером приступа кивотима Божијих угодника Преподобних отаца Зосима и Јакова. Од раних јутарњих сати, далеко пре почетка Св. Литургије они су ту. Љуба… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/09/Screenshot_13-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Jun 2025 19:37:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Архимандрит, Димитрије, Плећевић:, Да, ли, су, нам, чуда, потребна</media:keywords>
</item>

<item>
<title>СТУДЕНИЦА ИСПОСНИЦА СВЕТОГ САВЕ</title>
<link>https://zivereci.com/studenitsa-isposnitsa-svetog-save</link>
<guid>https://zivereci.com/studenitsa-isposnitsa-svetog-save</guid>
<description><![CDATA[ Ако желиш да видиш најчудније место које припада Студеници, али је ван ње, треба да пођеш северно од манастира, кроз предео звани Немањина кула. Иде се уз брзу жуборну реку Студеницу. На левој стр… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/09/manastir-Studenica-15.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Jun 2025 19:37:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>СТУДЕНИЦА, ИСПОСНИЦА, СВЕТОГ, САВЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Кирил, епископ гортински на Криту</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-kiril-episkop-gortinski-na-kritu</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-kiril-episkop-gortinski-na-kritu</guid>
<description><![CDATA[ Овај блажени Кирил живљаше у време цара Максимијана и игемона Агрипина. Украшен свима врлинама он поживе деведесет и пет година. Једном, у пратњи двојице својих слугу, Теофана и Теоктириста, он крену у један манастир. Путем он угледа како незнабошци приносе волове и овце на жртву идолима, и уздахну због таквог безумља и назва их јаднима. Они га због тога ухватише и посадише у тамницу. А када се свети Кирил у поноћ мољаше Богу, он чу глас с неба који му говораше: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-svestenomucenik-kiril_-episkop-gortinski-na-kritu.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Jun 2025 19:37:01 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Кирил, епископ, гортински, на, Криту</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света преподобна Јулита</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-%D1%98ulita</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-%D1%98ulita</guid>
<description><![CDATA[ Упокојила се у миру. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveta-prepodobna-julita.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Jun 2025 19:37:00 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, преподобна, Јулита</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Јелисеј Сумски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-%D1%98elise%D1%98-sumski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-%D1%98elise%D1%98-sumski</guid>
<description><![CDATA[ Подвижник Соловецке обитељи у петнаестом веку. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-prepodobni-jelisej-sumski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 27 Jun 2025 19:37:00 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Јелисеј, Сумски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник Стефан Фриман: Када вера бива компликована</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-stefan-friman-kada-vera-biva-komplikovana</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-stefan-friman-kada-vera-biva-komplikovana</guid>
<description><![CDATA[ „То је компликовано.“  Ова изјава сажима велики део модерног искуства вере и духовности. Не мислим да је свет са којим се сусрећемо компликован – али наше искуство тог света јесте. Јед… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/02/9c2c1ae3429cdf3865e70635713439dd-rain-umbrella-umbrella-stands.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 21 Jun 2025 12:47:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, Стефан, Фриман:, Када, вера, бива, компликована</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник Валериј Духањин: ШТА ЈЕ ТО ОКУЛТИЗАМ?</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-valeri%D1%98-dukha%D1%9Ain-shta-%D1%98e-to-okultizam</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-valeri%D1%98-dukha%D1%9Ain-shta-%D1%98e-to-okultizam</guid>
<description><![CDATA[ Oкултизам је унакажена духовност у којој уместо причасности Богу и укрепљивањем Његовом благодаћу човек стреми ка афирмацији уз помоћ „скривених“ сила. Појављивање окултизма се увек одигравало у п… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/02/290010.p.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 21 Jun 2025 12:47:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, Валериј, Духањин:, ШТА, ЈЕ, ТО, ОКУЛТИЗАМ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Марко</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-marko</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-marko</guid>
<description><![CDATA[ Пострадао за Господа мачем посечен. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-mucenik-marko.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 21 Jun 2025 12:47:43 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Марко</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света мученица Калиопа</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-muchenitsa-kaliopa</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-muchenitsa-kaliopa</guid>
<description><![CDATA[ Света мученица Калиопа пострадала 250. године у време цара Декија. Блисташе света мученица красотом душе и лепотом тела. Истјазавана и приморавана да се одрекне вере Христове, она се јуначки држаше. Зато је немилосрдно мучише, па јој груди одсекоше. Но Анђео Господњи дође к њој, и исцели је. Затим је положише преко ужарених цигаља, и пекоше је на ватри; онда јој изранављено и пуно опекотина тело мазаху сољу, па трљаху оштрим четкама. Напослетку јој мачем одсекоше главу. И тако, блажена победоносица узиђе на небо. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveta-mucenica-kaliopa.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 21 Jun 2025 12:47:43 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, мученица, Калиопа</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Само захвално срце познаје Бога</title>
<link>https://zivereci.com/samo-zakhvalno-srtse-pozna%D1%98e-boga</link>
<guid>https://zivereci.com/samo-zakhvalno-srtse-pozna%D1%98e-boga</guid>
<description><![CDATA[ Многи се питају како да препознају Божију вољу у свом животу и шта треба да учине да би је испунили. Неки траже савете код духовних стараца, други, попут преподобног Варсануфија Оптинског, слушају речи малог детета, док трећи прибегавају бацању коцке. Међутим, постоји сигуран начин да се Божија воља спозна и испуни – без грешке. Апостол Павле га кратко помиње у Првој посланици Солуњанима: „На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу“ (1 Сол. 5, 18).

 Да ли разумете шта нам поручује? „Ово је за вас воља Божија у Христу Исусу.“ Шта Бог жели од нас? Да Му будемо захвални за све. Ове једноставне речи крију у себи велико, свеобухватно делање. Бити захвалан за све значи непрестано чувати своју везу са Господом. Бити захвалан за све значи на све гледати чистим оком, у свему препознавати Божије дарове. Бити захвалан за све значи прихватати све са поверењем, са вером. Само са таквим унутрашњим ставом човек може истински да се моли, способан је да стане пред Бога.

Захвалност није само када човек говори: „Слава Теби, Боже!“ или „Господе, хвала Ти!“ – иако је и то добро. Истинска захвалност је нешто много дубље. Свети Василије Велики то дивно објашњава. Он се ослања на речи пророка Давида: „Благосиљаћу Бога у свако време, свагда је похвала Његова у устима мојим“, и тумачи их овако: „Пророк очигледно говори нешто немогуће. Како може хвала Божија непрестано бити у устима човека? Када разговара, у свакодневном разговору, у његовим устима нема Божије хвале. Када спава, онда ћути, а када једе и пије, како његова уста могу изговарати хвалу?“

Стога је јасно да када пророк каже: „Свагда је хвала Његова у устима мојим“, он не мисли на телесна уста. Он говори о неким унутрашњим, духовним устима – устима срца. То су она иста уста којима човек окуша духовну храну, благодат Божију. О овим устима говори Господ: „Рашири уста твоја и испунићу их“ (Пс. 80, 11). И овим устима, устима срца, човек заиста може хвалити и славити Бога увек – и када једе и пије, и када је принуђен да говори нешто земаљско, и када спава – укратко, када год се бави било којим послом. Ако при сваком делу чува у свом срцу мир, радост, љубав, и све у свом животу прихвата са вером у Божији Промисао, онда то и значи да он устима срца „свагда“ благосиља Господа.

Дакле, захвалност је посебно стање срца. Ако човек заиста тражи Бога, онда је позван да чува ово стање срца у свим околностима: то јест било да му Господ даје нешто добро или жалосно. У свако време, у свакој ситуацији, човек треба да пази да му у срце не уђу помисли роптања или незадовољства.

И када се неко труди да тако проводи свој дан, тада на молитву стаје лаке и будне душе, без тешког терета помисли, са ревношћу, жељом, спреман да сусретне Бога. А ако човек није навикао да за све благосиља Господа, онда ће се непрестано у молитви сусретати са препрекама, све ће му сметати. Као што каже један савремени старац: „Ако се не научимо да за све благодаримо, онда ће људи и околности увек бити за нас извор лоших помисли, тешкоћа, искушења и страсти.“

Заиста, док човек не научи да чува у свом срцу осећај захвалности Богу, његов ум ће непрестано производити лоше помисли. Свака ситуација ће за њега бити искушење. Ако се нађе поред њега неко, на пример, тих или галамџија – код њега ће се одмах родити мноштво помисли. Замоле ли га за нешто – помисли ће бити још више. Сакрије ли се сунце иза облака или почне киша – опет наваљују помисли. Не успева ли нешто – помисли, помисли, помисли... И увече човек стаје на молитву уморном и исцрпљеном душом, као да на њој лежи неки непомични терет. Када са оваквим теретом покуша да се моли, то му мало успева. Старац Емилијан о овоме каже: „Када покушавамо да се ослободимо онога са чиме се морамо суочити у животу, када покушавамо да променимо себе и постанемо бољи, па тек онда да започнемо духовни живот, тада падамо у највећа искушења. И долазимо до краја живота, не остваривши ниједну своју жељу, не спознавши ниједну тајну небеског живота. Проводећи тако свој живот, ми у ствари служимо свом ’ја’, а не Господу.“

Обратите пажњу како је старац у једној поуци описао све проблеме, сву узалудну борбу коју људи воде, уместо да се баве јединим важним: да непрестано призивају име Господње са осећајем захвалности.

На пример, човек мисли да му је нешто ускраћено у животу. Сматра да му недостаје добро образовање, или да му у детињству нису поклонили довољно љубави и пажње, или га још нешто мучи. Само једна оваква помисао може потпуно растројити његов духовни живот, и он ће потом живети као птица сломљених крила. Гаси се ревност за молитву, за духовни живот. Зашто? Зато што у његовом срцу недостаје главно – захвалност.

А колико тек проблема настаје због незадовољства самим собом! Овакве помисли су главни разлог свих тешкоћа! Човек не може да се смири и прихвати себе онаквим какав јесте. Знајући за своје слабости, човек се огорчује, тугује, и на крају прекида своју борбу. То значи да он себе не прихвата, и одатле долази мноштво разних помисли и потешкоћа.

А шта значи прихватити себе? Свети Исаак Сирин каже да је за то потребан двојак подвиг: спољашњи и унутрашњи. То јест, неопходно је испуњавати заповест на делу – никако не показивати своју гневљивост или огорченост споља. Када човек открива своју страст, то значи да у том моменту не води духовни живот. Он се окреће од Господа, не слави Га. Као друго, неопходан је унутрашњи подвиг. Када помисли опседају наш ум, у том тренутку је потребно посебно снажно се обратити Господу, свецело сабрати свој ум и усмерити га у речи молитве: „Господе Исусе Христе, Сине Божији, помилуј ме грешног(у)!“ И управо ово су оне две лепте које сваки човек може принети Господу и које Он с љубављу прима. Веома је важно за сваког човека да схвати какав је он у ствари, шта може принети Богу, и да управо то и приноси од све душе.

Догађа се да човек помисли да би му било много лакше да живи у другој земљи, у другој клими. Други се нервира због тога како неко с њим разговара. Каже: „Цео живот би био другачији да ја нисам овакав какав јесам!“ И тако људи пребирају по разним помислима: „Кад би бар поред мене били другачији људи. Тада би ми све било добро: и планине, и море, и увек би било светло и топло. Кад бих имао такав и такав таленат, тада би ме ценили. Али како то да постигнем?“ Људи мисле да ће, уколико успеју да промене нешто око себе, или у себи, тек тада започети за њих духовни живот.

Међутим, духовни живот за нас не започиње када се све са нашег становишта одвија идеално и правилно. Духовни живот започиње када се трудимо да благосиљамо Бога у свако време и захваљујемо Му за све: за људе који су поред нас, за сваку околност у којој се налазимо, за то каквим нас је Бог створио, за своју прошлост, за све.

Чак и за оно што нам се чини неразумљивим, погрешним или непријатним – и за то можемо благодарити и благосиљати Бога. Подсетимо се у каквим је околностима Давид испевао своју песму: „Благосиљаћу Господа у свако време, хвала Његова је свагда у устима мојим“? У наслову Псалма се каже да га је испевао „када промени лице своје пред Авимелехом“. Подсетићу вас на детаље овог библијског догађаја. Саул је из зависти одлучио да убије Давида, а овај је побегао од њега у туђину, к цару филистејском Авимелеху. Но, показало се да га и тамо мрзе и желе да га убију. Тада се Давид, да би избегао смрт, правио луд пред Авимелехом. Када су га довели до царског дома, он је почео да се баца на зидове и лупа о њих као да су бубњеви. Цртао је прстима на вратима некакве фигуре и ишао је четвороношке као животиња. Увидевши ово, цар рече: „Ово је луд човек, зашто сте га довели код мене? Зар је код нас мало будала?“ И Авимелех је наредио да се Давид протера. Управо после тога Давид је испевао своју знамениту песму: „Благосиљаћу Господа у свако време“. Он ју је испевао у најсложенијим моментима свог прогонства, у смртним опасностима. Давид није туговао и жалио се: „Зашто сам ја тако несрећан? Зашто ме свуда прогоне непријатељи и опасности, тако да морам да се понижавам и глумим безумника?“ Ништа слично томе није рекао, већ је запевао: „Благосиљаћу Господа у свако време, хвала је Његова свагда у устима мојим.“ Зашто је овако певао? Зато што је осетио да му се, и усред невоља, приближава Господ. И својим песмопојем, Давид се усмерио у сусрет Господу, открио Му је своје срце.

Ево примера и за нас, шта да чинимо када нам је тешко. Дакле, нећемо гледати само на себе, затварати се у себе и жалити се: „Како ми је лоше, како ми је тешко, како сам несрећан... Зашто се на мене све ово свалило?“ Да је Давид у својим невољама гледао само на себе и размишљао како му је тешко, тада би се његова душа покрила непрозирном тамом. Но, Давид није промишљао о себи без Бога. Он је у свим околностима гледао на Господа и срцем је осећао живо дејство Бога у свом животу. И он је благосиљао Господа.

Управо тако ћемо и ми знати да нам се свака невоља даје да бисмо још више приближили своје срце Богу. И ако се не подамо унинију (мрзовољи), већ благословимо Господа, онда ће нам Он истински открити оно што ухо наше није чуло и око није видело, и у срце наше није дошло. Зато нас блажени Августин призива: „Ти, који певаш: Благосиљаћу Господа у свако време, благосиљај Га када ти даје добра, али Га благосиљај и када ти их ускраћује. Он даје, Он и ускраћује. Но, Себе Самог Он ти неће ускратити ако Га будеш благосиљао.“

Зато, ево шта је најважније. Благосиљајмо Господа у свако време, у свим околностима – да би Он свагда био с нама, испунио наша срца Собом. Јер Он не може ући у наше срце као у Свој дворац док је оно испуњено страстима, жељама, љутином. А када благосиљамо Господа, онда се одричемо свега овога и очишћујемо дворе нашег срца за Јединога Христа. И Христос улази у наше срце и доноси са Собом блаженство у коме се састоји смисао нашег живота. Као што каже старац Емилијан, чијим речима бих завршила ову беседу: „Тако да Те благосиљам у животу моме, у име Твоје да уздижем руке своје (Пс. 62, 5). У супротном, престајем да постојим, да живим. Само када почнем да Те величам и славословим, тада ће живот мој добити вредност – јер ће бити уз Тебе.

У име Твоје да уздижем руке своје – Теби ћу се молити, Теби обраћати. Једини Бог мој, једина моја мисао – бићеш Ти.“

Мати Домника
За Фондацију ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/zahvalno-srce-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 21 Jun 2025 12:47:43 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Само, захвално, срце, познаје, Бога</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Иван Грозни</title>
<link>https://zivereci.com/ivan-grozni</link>
<guid>https://zivereci.com/ivan-grozni</guid>
<description><![CDATA[ Руска  патриотска организација „Руска Народна Линија“, у фебруару је одржала сабор на коме је донешена резолуција с којом су упознали представнике Руске Цркве и државе, а у вези са лич… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/hroznys.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Jun 2025 15:21:33 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Иван, Грозни</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Љубав је Крст јер је одрицање од свог егоизма</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%99ubav-%D1%98e-krst-%D1%98er-%D1%98e-odritsa%D1%9Ae-od-svog-egoizma</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%99ubav-%D1%98e-krst-%D1%98er-%D1%98e-odritsa%D1%9Ae-od-svog-egoizma</guid>
<description><![CDATA[ Објашњавајући тајну Крста, Оци Цркве говоре да вертикала Крста означава нашу љубав и везу са Богом, док хоризонтала Крста означава нашу љубав и везу са људима. Ове две љубави чине Крст и тајна те … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/03/Screenshot_20.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Jun 2025 15:21:33 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Љубав, је, Крст, јер, је, одрицање, од, свог, егоизма</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Лукарион</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-lukarion</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-lukarion</guid>
<description><![CDATA[ Овај свети мученик беше из града Ерме у Египту. Као хришћанин он би изведен на суд пред тамошњег кнеза. Примораван да се одрекне Христа, он нипошто не пристаде. Потом би бачен у најстрашнију и најмрачнију тамницу. А после мало дана изведоше га из тамнице и гвожђем стругаше; затим га на крст приковаше, и све му тело у ране претворише; па га онда бише, и кости му поломише, и железним шипкама прса и слабине палише; после тога га у ужарену пећ бацише, у којој светитељ проведе три дана, али благодаћу Божјом би сачуван неповређен. Потом му дадоше те попи најотровније напитке, али му они не нашкодише. Тиме свети мученик привуче вери Христовој онога који беше спремио те смртоносне отровне напитке; но овоме би одмах одсечена глава, и он доби од Господа венац мучеништва.

После тога пресекоше жиле мученику, па га бацише у усијани казан; онда му кожу са главе одераше, па му напослетку главу одсекоше. И тако, блажени Лукарион прими неувенљиви венац мучеништва. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-mucenik-lukarion.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Jun 2025 15:21:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Лукарион</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Теофан Затворник: Уздигни веру своју ка мисли да је Господ с тобом и припадни ка Његовим стопама са молитвом</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-teofan-zatvornik-uzdigni-veru-svo%D1%98u-ka-misli-da-%D1%98e-gospod-s-tobom-i-pripadni-ka-%D1%9Aegovim-stopama-sa-molitvom</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-teofan-zatvornik-uzdigni-veru-svo%D1%98u-ka-misli-da-%D1%98e-gospod-s-tobom-i-pripadni-ka-%D1%9Aegovim-stopama-sa-molitvom</guid>
<description><![CDATA[ Пловили су на другу страну мора. Господ је спавао. Подигла се бура и сви су се престрашили, заборавивши на чињеницу да је Господ с њима и да због тога не треба ничег да се боје (Мт.8, 23). Тако бива и у обичном и у духовном животу. Дигне се бура тешкоћа или страсти, и ми се узнемиримо […]
Чланак Свети Теофан Затворник: Уздигни веру своју ка мисли да је Господ с тобом и припадни ка Његовим стопама са молитвом се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/08/sveti-teofan-zatvornik-sp.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 19 Jun 2025 21:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Теофан, Затворник:, Уздигни, веру, своју, ка, мисли, да, је, Господ, тобом, припадни, ка, Његовим, стопама, са, молитвом</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Жељка Башановић Марковић: Туга је лака кад је носи неко други</title>
<link>https://zivereci.com/zhe%D1%99ka-bashanovi%D1%9B-markovi%D1%9B-tuga-%D1%98e-laka-kad-%D1%98e-nosi-neko-drugi</link>
<guid>https://zivereci.com/zhe%D1%99ka-bashanovi%D1%9B-markovi%D1%9B-tuga-%D1%98e-laka-kad-%D1%98e-nosi-neko-drugi</guid>
<description><![CDATA[ У тој оронулој кући чуо се само сат и његово тешко дисање. Остављен као дотрајало покућство које га је окруживало. На столу чаша у којој се масно мрешкао коњак који му се више није пио. У даљини ч… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/Screen-Shot-2024-04-03-at-19.04.11.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 19 Jun 2025 21:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Жељка, Башановић, Марковић:, Туга, је, лака, кад, је, носи, неко, други</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Данило (Крстић): Смисао страдања</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-danilo-krsti%D1%9B-smisao-strada%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-danilo-krsti%D1%9B-smisao-strada%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ Мој први професор теологије беше моја бака, богомолница. Мати ме је учила прве тропаре и, у бунтовним годинама махните младости, она је била речита бранитељка вере у кући. Тек на студијама у Париз… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/Screen-Shot-2024-04-03-at-19.14.32.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 19 Jun 2025 21:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Епископ, Данило, Крстић:, Смисао, страдања</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Фота</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-fota</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-fota</guid>
<description><![CDATA[ Пун светлости врлина у миру се упокојио. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-prepodobni-fota.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 19 Jun 2025 21:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Фота</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Висарион</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-visarion</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-visarion</guid>
<description><![CDATA[ Велики међу Оцима Висарион би рођен и васпитан у Египту. Он од детињства заволе Бога, и света светлост засија у срцу његовом. И он сачува себе чиста од сваке греховне прљавштине, и не окаља духовну одежду у коју се обуче крштењем светим. Посетивши света места у Јерусалиму, он тамо виде преподобног Герасима, који крај Јордана провођаше пустињачки подвижнички живот, и коме служаше лав. Исто тако он виде и многе друге подвижнике, који живљаху тамо по разним местима и сијаху својим врлинама; разговарајући с њима он извуче много користи за своју душу.Вративши се у свој завичај, Висарион стече себи духовног оца у преподобном Исидору Пелусиоту. Често долазећи к њему, Висарион добијаше од њега много корисних поука и одаваше се све строжијем и строжијем животу. Најзад, раздавши сиротињи све своје имање што му беше остало од родитеља, он се одрече света и постаде монах. И удаљивши се у једно пусто место, он провођаше живот у безмолвију, у самотном молитвеном тиховању. И изнуравајући себе многим трудовима, и умртвљујући тело своје испосничким подвизима, он се, иако у телу, уподобљаваше Бестелесним Силама. Пошћење његово беше неизмерно: понекад по читаву недељу ништа није окушао, а понекад је и по четрдесет дана проводио без хране и пића. Једном, ставши на једном отвореном месту усред трња, са рукама и очима и умом подигнутим к небу, он проведе на богомисленој молитви четрдесет дана и четрдесет ноћи, стојећи непокретно као стуб. За све то време он се нимало не помери телом с места, нити што окуси, нити што проговори с ким, нити задрема, нити малакса од природне немоћи, нити ум свој скрену ка земном, него, подражавајући Бестелесне Силе, сав устремљен ка Богу созерцаваше Га очима душе. Зато се он и удостоји од Бога велике благодати: њему би дат толики дар чудотворства, да у томе беше сличан древним светим пророцима.Тако се он усличи Мојсију: јер као што некада Мојсије, дрветом показаним му од Бога, претвори у пустињи горку воду у слатку, да би напојио жедни Израиљ, тако и преподобни Висарион молитвом и крсним знаком заслади горчину воде морске, да би напојио ученика свог, изнемоглог од жећи. Јер када он са учеником својим хођаше у пустињи крај мора, ученик његов веома ожедне од путног напора и силне жеге, па рече светитељу: Аво, ја сам веома жедан. Преподобни онда, сатворивши молитву и осенивши море крсним знаком, рече свом ученику: У име Господње захвати и пиј! - Ученик захвати из мора воду чутурицом коју је са собом носио, и окусивши је, виде да је слатка, укусна и хладна, као да је из планинског студенца. Пошто се довољно напи воде и расхлади, ученик захвати из мора још воде у чутурицу за пут. Опазивши то, старац рече ученику: Чедо, зашто напуни чутурицу водом? Ученик одговори: Опрости ми, оче! Ја захватих воду за пут, да ме не би понова измучила жеђ. А старац му на то рече: Бог који је присутан на овом месту, присутан је и на сваком другом месту и, као овде, тако и на сваком месту Он може дати воду жедноме. - А ученику томе беше име Дула.Преподобни Висарион усличи се и Исусу Навину: јер као што Исус Навин, побеђујући Аморејце, заустави сунце, тако учини и угодник Божји Висарион. Наиме: када он са својим учеником путоваше ка једноме старцу, и сунце стаде залазити, а још се много имало путовати, свети подвижник се помоли Богу, говорећи: Молим Ти се, Господе, нареди да сунце стане, док не стигнем к слузи Твоме. - И би тако: сунце не зађе све док преподобни не стиже к томе старцу.Свети Висарион беше сличан и светом пророку Илији: јер у време суше он низведе с неба на земљу обилну кишу. И то он учини не једанпут, и не двапут, већ много пута.Још и пророку Јелисеју беше сличан свети Висарион: јер као што овај Илијиним огртачем раздвојивши воду прелажаше реку Јордан, тако и свети Висарион молитвом својом претварајући природу воде у тврд пут, иђаше по води: велику реку Нил он пређе као по суву, и свуда где год би при путовању наишао на реке, прелазио их је као по суву, не оквасивши ноге.Једном, када преподобни Висарион борављаше у скиту, би доведен к цркви човек бесомучан; и читаху се за њега молитве у цркви, да би се избавио од духа нечистог, али бес не излажаше из њега, пошто беше веома опак. И говораху међу собом клирици: Шта да чинимо са овим бесомучником? - А неки рекоше: Овог беса не може изагнати нико сем оца Висариона. Али, ако га станемо молити да то учини, онда он неће хтети ни у цркву доћи. Зато да урадимо овако: сутра изјутра он ће први доћи у храм, но ми ћемо пре њега доћи и на његово место посадити бесног човека, па ћемо затим рећи старцу: Оче, пробуди успаваног.Клирици тако и урадише. А кад преподобни уђе у храм, примети човека где седи на његовом месту, па не желећи да га одатле отера, он стаде близу свога места. А када се црквено правило отпоче вршити, клирици рекоше старцу: Оче, пробуди успаваног. - Свети Висарион приступи ономе човеку, гурну га и рече: Устани, и склони се одатле. - И одмах изиђе бес из човека, прогоњен речју светитељевом, а човек устаде и стаде благодарити Богу што га избави од беснила. И оздрави човек од тога часа.На такав начин клирици изазваше светитеља да учини ово чудо: истера беса. Јер овај преподобни није желео да твори чудеса јавно, да га људи не би славили. Будући смирен, и сматрајући себе грешником, он је избегавао људске похвале.Један брат у скиту паде у неки грех, и презвитер му нареди да изађе напоље из цркве, као недостојан да буде с братијом у црквеном скупу. А преподобни Висарион устаде и заједно са сагрешившим братом изађе из цркве, рекавши: И ја сам грешан. - Такво беше смирење светог оца Висариона.Његови ученици казиваху о њему, да он у току четрдесет година не леже у постељу да отпочине, већ је се седећи или стојећи предавао сну на врло кратко време. Преподобни често саветоваше своје ученике да бде, да би свагда недремљиво чували себе од вражијих искушења. И говораше: Монах треба да буде сав око, као херувим и серафим; и када неко живи мирно, немајући искушења, тада баш треба да се нарочито чува и да смирава себе пред Богом, да не би, погордивши се пао у какав страшан грех. Јер због уображености, многи су били препуштени искушењима; понекад пак, немоћи наше ради, Бог не допушта да наиђу искушења на нас, да не бисмо пропали сасвим.Сав живот овог светог оца бејаше као живот птице небеске: јер он никада ништа земаљско не стече себи, нити имађаше своју келију, нити ма какво склониште, него прелазећи с места на место он се скиташе по пустињи, по урвинама и дубравама, као неки залутали путник. Он се уопште није бринуо за телесне потребе, нити за храну, нити за одело; на телу свом имао је само једну подерану рубину, која му је једва покривала наготу. Иако га је дању пекла сунчана жега, а ноћу мучио мраз, он се ретко кад склањао под кров, већ је обитавао по горама као птица, волећи усамљеност, и ум свој узводећи једино к Богу, и мисли своје удубљујући у Њему. Потоци суза стално су текли из очију његових, и чести уздаси отимали се из дубине срца његовог. Све дане живота свог он је провео у сузама, непрестано плачући и ридајући. А кад достиже дубоку старост, он се престави у неостарив живот, и од плача пређе у вечно радовање са свима светима у Христу Исусу Господу нашем, коме слава вавек, Амин. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-prepodobni-visarion.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 19 Jun 2025 21:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Висарион</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ава Доротеј: Љубав према Богу – извор љубави према ближњима</title>
<link>https://zivereci.com/ava-dorote%D1%98-%D1%99ubav-prema-bogu-izvor-%D1%99ubavi-prema-blizh%D1%9Aima</link>
<guid>https://zivereci.com/ava-dorote%D1%98-%D1%99ubav-prema-bogu-izvor-%D1%99ubavi-prema-blizh%D1%9Aima</guid>
<description><![CDATA[ Замислите круг: у средини се налази средиште његово из кога исходе зраци. Ти зраци, што се више удаљују од средишта, више се разилазе и удаљују једни од других. И обрнуто, што су ближи средишту, т… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/02/Screenshot_37.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 18 Jun 2025 13:56:19 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ава, Доротеј:, Љубав, према, Богу, –, извор, љубави, према, ближњима</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Доротеј Палестински</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-dorote%D1%98-palestinski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-dorote%D1%98-palestinski</guid>
<description><![CDATA[ У младости се овај преподобни отац и мудри подвижнички писац (око 500 - 565 г.) много и марљиво учио, и многе науке до савршенства изучио. Пошто заволе монашки живот по Богу он отиде у општежићни манастир великог Аве Серида (слави се 13. августа) у Палестини, где нађе многе и велике испоснике безмолвнике. Међу овима беху најизврснији два велика старца: преподобни Варсануфије, и његов ученик и саподвижник Јован, звани пророк (славе се 6. фебруара). И Доротеј свим срцем предаде себе на послушност овим подвижницима и испосницима.

Док је блажени ава Доротеј живео у киновији аве Серида и проходио подвиг светог послушања, поменути свети старци нађоше за добро да отац Доротеј подигне болницу и из хришћанске љубави сам се стара о њој. Јер су братија, кад би се разболели, много патили, пошто није било никога да их гледа. И помоћу Божјом отац Доротеј подиже болницу уз помоћ свога рођеног брата по телу, који му даваше све што беше потребно за зидање. И служаше ава Доротеј болесницима са још неколицином побожне братије, јер на ту службу беше одређен од отаца.

Једнога дана дозва га к себи игуман ава Серид и повери му на руковођење некога младића у војничком оделу коме беше име Доситеј. Како је пак овог младића Доситеја духовно руководио ава Доротеј, и како га је брзо привео задобијању вечног спасења о томе се опширно говори у житију преподобног Доситеја (под 19. фебруаром). Ово пак руковођење ава Доротеј чињаше по мудрим саветима споменутих прозорљиваца Варсануфија и Јована, којима отац Доротеј би верни ученик све до саме њихове смрти. Ава Варсануфије премину пре, а ава Јован доцније. Он од њих сачува драгоцену књигу Питања и одговора, која садржи многе душекорисне и богоблагодатне поуке. После смрти свога наставника, преподобног Јована прозорљивог, ава Доротеј остави Серидову обитељ и по вољи Божјој основа свој манастир у околини Газе Палестинске. У њему он би игуман и истински руководилац у духовном животу. Упокојио се у другој половини шестога века, а иза себе оставио својим ученицима и свима нама 24 изврсне Поуке и 8 краћих писама упућених својој братији.

Каква духовна богатства садрже споменуте Поуке аве Доротеја, најбоље ће се видети ако наведемо једну од њих:
 

ПОУКА АВЕ ДОРОТЕЈА О НЕОСУЂИВАЊУ БЛИЖЊИХ (И О ЉУБАВИ) 

Старци су нас учили да морамо избегавати мале погрешке, ако желимо да се сачувамо од већих и тежих. Јер се углавном од тих незнатних попуштања ствара у души рђава навика и неприметно се пада у све веће преступе.

Колико је само, на пример, тешка ствар осуђивање других, наших ближњих. Од тога нема ничег горег, то су и Оци говорили. А у тај велики грех упада човек баш не пазећи на те наизглед мале и ништавне ствари.

Јер чим почнемо ма и најмање подозревати другога и обраћати пажњу на оно што он ради, наш ум више не пази на своје погрешке. А после тога већ долази оговарање, осуђивање и презирање других, и на крају неминовно - падање у онај исти грех који код других осуђујемо. Баш зато што се човек не брине о својим слабостима и ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-prepodobni-dorotej-palestinski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 18 Jun 2025 13:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Доротеј, Палестински</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Петар Коришки</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-petar-korishki</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-petar-korishki</guid>
<description><![CDATA[ Када Српска земља и народ који живи у њој прими светлост Христовог Еванђеља, и када се апостолским делима и подвизима богоносног оца нашег Саве и осталих богоугодника српских учврсти благочешће међу Србима, тада засијаше многи богоугодни светилници по Србији и читавом Балкану. Међу таквим подвижницима особито се прослави овај преподобни и богоносни отац наш Петар, који се подвизаваше у Коришкој пустињи крај Призрена. Његов живот и подвиге описа хиландарски монах Теодосије (писац и житија Св. Саве Српског), који је на позив коришког монаха Григорија долазио у Призрен и околину и од веродостојних сведока и монаха очевидаца дознао за свети живот и богоугодне подвиге и чудеса овога преподобног. Мудри Теодосије је потом написао и службу преподобном Петру Коришком.Богоносни отац наш Петар беше родом из хвостанског краја у области Диоклитији, како се онда звала покрајина око данашње Пећи. Село његово зваше се Уњемир, а то је данашњи Ујмир крај Пећи. Родитељи му беху побожни и честити хришћани, који га по рођењу крстише и дадоше да се учи светим књигама. Још у младости блажени Петар испољаваше благодат Божју која беше и која имаше бити на њему, јер од детињства беше кротак и смеран, безлобне душе и незлобива ума. Због овога он избегаваше дечје игре и све некорисне дружбе и забаве, што родитеље његове не мало жалошћаше. Уместо свега другога Петар се усрдно труђаше у посту, молитви и похађању храма Божјег, и у учењу божанствене науке речи Божје. Из Светога Писма он схвати да ради љубави Божје треба оставити све на свету, па и саме родитеље, и зато му душа жуђаше да се посветн служењу Богу у самоћи и отшелништву. Када му ускоро умре отац он беше готов да се удаљи из дома и света, али га мајка преклињаше да њу и млађу сестрицу, коју имаше, не оставља самотне и сироте. Преподобни се смилова на мајчина преклињања и преузе на се управљање кућом, али своје подвиге поста и молитве не умањи него их напротив удвостручи. Он кротко ораше своју њиву на једном слепом волу, који по смрти преподобнога на чудесан начин препознаде палицу свога господара. Уз тело своје преподобни ношаше грубу власеницу, и то нико не знађаше осим мајке која беше приметила његово нагло телесно слабљење. Али се мајка бојаше да му ишта примети, из страха да их не остави и оде у пустињу. Но ускоро се и мајка пресели ка Господу, те преподобни могаше испунити своју давнашњу богоугодну жељу.Оставши сам са младом сестром својом, блажени Петар је питаше хоће ли да се уда, јер је не могаше оставити тако младу и незбринуту. Но сестра такође љубљаше девственост и чистоту, и не жељаше да остави брата него га мољаше да и њу узме са собом, обећавајући му да ће се подвизима његовим поста и молитве и она подвизавати. Тада јој он смирено рече: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-prepodobni-petar-koriski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 18 Jun 2025 13:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Петар, Коришки</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Доротеј, епископ Тирски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-dorote%D1%98-episkop-tirski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-dorote%D1%98-episkop-tirski</guid>
<description><![CDATA[ У време незнабожног цара римског Диоклецијана (284- 305. г.) свети Доротеј бејаше епископ града Тира. Када Диоклецијан диже љуто гоњење на хришћане, свети Доротеј остави свој престо и скриваше се по непознатим местима. Но када се зацари Константин Велики, и у Цркви настаде мир, свети Доротеј се опет врати у Тир на свој престо, и с успехом пасаше стадо духовних оваца, приводећи к Богу многе из идолопоклоничке заблуде. И продужи се живот светог Доротеја чак до цара Јулијана Одступника. Ступивши на престо, Јулијан спочетка не гоњаше Цркву отворено већ потајно, наредивши својим једномисленим управитељима обласним да муче и убијају хришћане. Тада свети Доротеј видећи ново велико гоњење хришћана, поново остави престо Тирске цркве, уклањајући се на тај начин од руку мучитеља и дајући места гневу, јер Господ заповеди не утрчавати у јавне опасности, припремљене од гонитеља, него их избегавати: Када вас гоне у једном граду, бежите у други (Мт. 10, 23).Отишавши из Тира, свети Доротеј дође у Малу Азију, али се и тамо не могаде сакрити од идолослужитеља, пошто га је Бог призивао к мученичком венцу. Он би ухваћен од Јулијанових улака у граду Удском. Претрпевши ту разноврсна мучења и тешка страдања, он у мукама предаде блажену душу своју у руке Господу Христу, у сто седмој години свога живота. Пострада 361. године.Пошто је у потпуности био изучио и световне и духовне науке, свети Доротеј је, као врло учен и мудар човек, оставио после себе разне списе, веома важне за хришћане, и то на грчком и латинском језику које је одлично знао. Између осталога он је саставио житија пророка и апостола, и друга веома корисна дела и повести. И сада, будући сам записан у књизи живота, он борави на небу са оним светитељима, чије је животе описао. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-svestenomucenik-dorotej_-episkop-tirski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 18 Jun 2025 13:56:18 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Доротеј, епископ, Тирски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владета Јеротић о св. Јустину Поповићу: Мој духовни отац из Ћелија – Путоказ за живот у Христу</title>
<link>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-o-sv-%D1%98ustinu-popovi%D1%9Bu-mo%D1%98-dukhovni-otats-iz-%D1%9Beli%D1%98a-putokaz-za-zhivot-u-khristu</link>
<guid>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-o-sv-%D1%98ustinu-popovi%D1%9Bu-mo%D1%98-dukhovni-otats-iz-%D1%9Beli%D1%98a-putokaz-za-zhivot-u-khristu</guid>
<description><![CDATA[ Оца Јустина Поповића, архимандрита и професора Теолошког факултета у Београду, најпре сам упознао преко његове књиге Достојевски о Европи и Словенству, која се појавила 1940. године1, као друга ве… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/06/jerotic-justin.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Jun 2025 21:52:40 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владета, Јеротић, св., Јустину, Поповићу:, Мој, духовни, отац, из, Ћелија, –, Путоказ, за, живот, Христу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ава Јустин Поповић: Духовни Отац са Срцем Ширим од Света</title>
<link>https://zivereci.com/ava-%D1%98ustin-popovi%D1%9B-dukhovni-otats-sa-srtsem-shirim-od-sveta</link>
<guid>https://zivereci.com/ava-%D1%98ustin-popovi%D1%9B-dukhovni-otats-sa-srtsem-shirim-od-sveta</guid>
<description><![CDATA[ У времену када се духовна дубина често занемарује, личност Аве Јустина Поповића израња као светионик истинске љубави, мудрости и човекољубља. Архимандрит и духовник манастира Ћелије, Ава Јустин је зрачио топлином, разумевањем и неизмерном брижношћу за свако Божије створење. Он није био само теолог и филозоф изванредног ума, већ пре свега човек са срцем, отвореним за патње и радости свих, без изузетка.

Мудар Учитељ и Дубоки Мислилац

Када говоримо о Ави Јустину, често се прво помисли на његову импресивну теолошку заоставштину – на монументалне томове ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/06/ava-justin-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Jun 2025 21:52:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ава, Јустин, Поповић:, Духовни, Отац, са, Срцем, Ширим, од, Света</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Старац Исихије: О задњим временима</title>
<link>https://zivereci.com/starats-isikhi%D1%98e-o-zad%D1%9Aim-vremenima</link>
<guid>https://zivereci.com/starats-isikhi%D1%98e-o-zad%D1%9Aim-vremenima</guid>
<description><![CDATA[ Старац Исихије је био добрано већ у позним годинама и знао је да све чешће и чешће седи иза манастира и да прича са људима, посебно са децом, до касно у ноћ. Радовали су га такви сусрети, био је већ и превише стар за путовања те је волео да му људи долазе. Седео би као као дете на клупици, са испруженим ногама испред себе, јер благодат Духа Светог и чини да будемо као деца, а код духовних и просвећених стараца се то могло најбоље осетити, а такви сусрети су били пуни смеха и небеске радости. После једне такве вечери, седећи на клупи, позвао ме је к себи: ,,Открићу ти оно што је мени Господ открио у молитви о тајни звери и задњим временима, да кад дође време, а то ћеш сам осетити, поделиш свету... ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/06/povratak.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Jun 2025 21:52:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Старац, Исихије:, задњим, временима</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Бог нас трпи</title>
<link>https://zivereci.com/bog-nas-trpi</link>
<guid>https://zivereci.com/bog-nas-trpi</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/01/pajsije-m.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 14 Jun 2025 21:52:39 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Бог, нас, трпи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Никодим Агиорит: У духовном животу треба се уздати у Бога, а не у себе</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-nikodim-agiorit-u-dukhovnom-zhivotu-treba-se-uzdati-u-boga-a-ne-u-sebe</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-nikodim-agiorit-u-dukhovnom-zhivotu-treba-se-uzdati-u-boga-a-ne-u-sebe</guid>
<description><![CDATA[ У духовном животу је толико неопходно не уздати се у себе, да без тога, у то буди уверен, не само да не можеш извојевати жељену победу, него нећеш моћи одолети ни најмањем нападу непријатеља. Запа… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/02/atos.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 22:08:05 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Никодим, Агиорит:, духовном, животу, треба, се, уздати, Бога, не, себе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Иринеј: Духом Светим Црква живи и дише</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-irine%D1%98-dukhom-svetim-tsrkva-zhivi-i-dishe</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-irine%D1%98-dukhom-svetim-tsrkva-zhivi-i-dishe</guid>
<description><![CDATA[ У недељу свете Педесетнице, 26. маја / 8. јуна 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит бачки госпoдин др Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Н… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/06/Screenshot_1114.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 22:08:05 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, Иринеј:, Духом, Светим, Црква, живи, дише</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владета Јеротић: Молитва је потреба сваког човека, целог живота</title>
<link>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-molitva-%D1%98e-potreba-svakog-choveka-tselog-zhivota</link>
<guid>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-molitva-%D1%98e-potreba-svakog-choveka-tselog-zhivota</guid>
<description><![CDATA[ Hијe било ниједног познатог периода у човековој историји,а да човек није знао за молитву. Веома дуг временски след, у мало нам познатој преисторији, и једва десет хиљада година познатог нам трајањ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/04/viber_slika_2023-04-13_18-13-23-318.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 22:08:05 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владета, Јеротић:, Молитва, је, потреба, сваког, човека, целог, живота</media:keywords>
</item>

<item>
<title>+++ ДУХОВСКИ УТОРАК</title>
<link>https://zivereci.com/dukhovski-utorak-24246</link>
<guid>https://zivereci.com/dukhovski-utorak-24246</guid>
<description><![CDATA[ На празник Силаска Светог Духа на апостоле (који је у народу познат и као Духови, односно Света Тројица) под у храмовима покрива се травом, поред зидова се прислањају гране липе или неког другог дрвета, а иконе се ките цвећем. Овај обичај потиче још од првих хришћана, који су га, пак, преузели од Јевреја, који су на празник Педесетнице китили своје богомоље и куће. То их је подсећало на време када су преко Мојсеја добили десет Божјих заповести, као и на време лутања по пустињи, после бекства из Мисира, јер су у пустињи живели у колибама од грања и лишћа. На Духове у храму народ плете венчиће од траве које после носи кући и оставља поред иконе и кандила. Многи носе венчиће у торбама и ташнама.

Свети Кирил, архиепископ александријски

Порекла племићког и близак сродник Теофила, патријарха александријског, после чије смрти би посвећен за патријарха. Водио три љуте борбе за свога живота: с јеретицима Новацијанима, с јеретиком Несторијем и са Јеврејима у Александрији. Новацијани су постали у Риму и тако прозвани по Новацијану презвитеру, јересоначалнику. Они су се гордили својом врлином, ходили су обучени у бело одело, забрањивали су други брак и држали су да се не треба молити за оне који учине смртни грех, нити примати натраг у цркву оне који једанпут отпадну од цркве, па ма се они горко кајали. Кирил њих победи и истера из Александрије заједно са њиховим епископом. С Јеврејима била је борба много тежа и крвавија. Јевреји су се били осилили у Александрији још од почетка, како је Александар Велики засновао тај град. Њихова мржња према хришћанима била је бесна и смушена. Они су убијали хришћане мучки, тровали, на крст распињали. После дуге и тешке борбе Кирил је успео код цара Теодосија Млађег, да се Јевреји протерају из Александрије. Његову борбу пак против Несторија, патријарха цариградског, решио је Трећи васељенски сабор у Ефесу. Том Сабору председавао је сам Кирил, заступајући у исто време и папу римског Целестина, по молби овога, који због старости није могао доћи на Сабор. Несторије буде осуђен, анатемисан, и од цара прогнан на источну границу царства, где је и умро смрћу ужасном (јер му црви разједу језик, којим је хулио Пресвету Богородицу називајући је Христородицом). После свршене борбе Кирил је у миру проживео и ревносно пасао стадо Христово. Представио се Господу 444. године. За њега се каже да је саставио ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2021/06/duhovski-utorak.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 22:08:04 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ДУХОВСКИ, УТОРАК</media:keywords>
</item>

<item>
<title>+++ Духовски уторак</title>
<link>https://zivereci.com/dukhovski-utorak-24245</link>
<guid>https://zivereci.com/dukhovski-utorak-24245</guid>
<description><![CDATA[ После Христовог вазнесења ученици су остали у Јерусалиму и у једној соби на Сиону често су се окупљали и заједно се молили Богу очекујући с нестрпљењем обећанога Утешитеља, Духа Светога, који од Оца исходи. Место Јуде Искариотског међу дванаесторицом, коцком је било попуњено Матијом. На Педесетницу сви су били заједно, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од апостола. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове. 
Како су на празник Педесетнице Јевреји, значи и апостоли у ону Педесетницу, украшавали своје куће грањем, цвећем и травом подсећајући се на време кад су после ропства лутали са Мојсијем по пустињи и живели у колибама од грања и лишћа, и данас се на празник Силаска Светог Духа на апостоле православне цркве испуњавају травом и цвећем од кога се плету венчићи. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/duhovski-utorak.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 22:08:04 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Духовски, уторак</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 10.06.2025.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-10062025</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-10062025</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по Матеју за дан 10.06.2025. Зачало 10. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Jun 2025 22:08:04 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 10.06.2025.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Серафим Саровски: „Циљ хришћанског живота јесте стицање Духа Светога“</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-serafim-sarovski-tsi%D1%99-khrish%D1%9Banskog-zhivota-%D1%98este-stitsa%D1%9Ae-dukha-svetoga</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-serafim-sarovski-tsi%D1%99-khrish%D1%9Banskog-zhivota-%D1%98este-stitsa%D1%9Ae-dukha-svetoga</guid>
<description><![CDATA[ Међу руским светитељима новијег доба, Свети Серафим Саровски заузима посебно место као подвижник, прозорљивац и богослов. Његова духовна порука, иако једноставна речима, дубока је по сили и благод… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/11/starac-serafim.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 08 Jun 2025 15:14:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Серафим, Саровски:, „Циљ, хришћанског, живота, јесте, стицање, Духа, Светога“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>ПРАВОСЛАВНА МОЛИТВА ЗА ДЕЦУ</title>
<link>https://zivereci.com/pravoslavna-molitva-za-detsu</link>
<guid>https://zivereci.com/pravoslavna-molitva-za-detsu</guid>
<description><![CDATA[ Господе Исусе Христе, Који си Сам био Дете, и Који си децу волео и благосиљао, помилуј и спаси децу нашег времена, да се некрштена крсте, а крштена дасе вером у Тебе и љубављу према Теби ут… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/deca.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 08 Jun 2025 15:14:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ПРАВОСЛАВНА, МОЛИТВА, ЗА, ДЕЦУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Живи завет: Где смо страдали, тамо и васкрсавамо – Молитвено ходочашће на Крф</title>
<link>https://zivereci.com/zhivi-zavet-gde-smo-stradali-tamo-i-vaskrsavamo-molitveno-khodochash%D1%9Be-na-krf</link>
<guid>https://zivereci.com/zhivi-zavet-gde-smo-stradali-tamo-i-vaskrsavamo-molitveno-khodochash%D1%9Be-na-krf</guid>
<description><![CDATA[ На путу Васкрса Србије Колико се често савремен човек пита о вредности сопственој, о свом идентитету, о здравом идентитету заједнице? Да ли има снаге да тражи одговоре? Где се налазимо  на путу тр… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/06/Screenshot_37.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 08 Jun 2025 15:14:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Живи, завет:, Где, смо, страдали, тамо, васкрсавамо, –, Молитвено, ходочашће, на, Крф</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света преподобна Ефросинија, кнегиња Полоцка</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-efrosini%D1%98a-knegi%D1%9Aa-polotska</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-efrosini%D1%98a-knegi%D1%9Aa-polotska</guid>
<description><![CDATA[ Преподобна Ефросинија беше кћи исповедника Христове вере, кнеза Михаила Черњиговског. Дуго време супруга његова беше бездетна; кнез Михаил и кнегиња се топлом вером обраћаху Пресветој Богородици и преподобним оцима Антонију и Теодосију, и са сузама их мољаху да им подаре пород. Једне ноћи њима се јави Богородица и рече: Будите одважни, молите се: ваша молитва је примљена, и у знак тога примите миомир. Они се уплашише, и пробудише се из она, и нађоше поред свог узглавља завежљај са мирисима; метнувши их у кадионицу, они сву кућу напунише дивним миомиром. И велможи њихови, и сви укућани кнежеви дивљаху се овом неисказаном мирису. Кнез Михаил и супруга његова још се усрдније стадоше молити Богу. После тога њима се поново јави Пресвета Богородица и даде им голубицу у руке, при чему се дом њихов испуни миомира. И по трећи пут им се ави Пресвета Богородица са преподобним оцима Антонијем и Теодосијем и рече им: Услишене су ваше молитве: вама ће се родити кћи, којој надените име Теодула, јер ће бити слу житељка цркве Влахернске.А кад се роди ова кћер, родитељи јој по речи Пречисте, дадоше име Теодула. Кад год је њена дојиља јела меса, света Теодула, будући још у повоју, целог тог дана није сисала млеко из њених сиса. Видећи то, њена мати размишљаше шта ће бити са њеном ћерком. И једном она имаде овакво виђење: окриљена, она узлеће к небу и предаје Богу своју девојчицу. Пробудивши се из сна она узнесе благодарност Пресветој Богородици за сва њена чудесна знамења. Новорођену девојчицу крстише у Печерском манастиру, у храму Пресвете Богородице. А када Теодула поодрасте, благоверни кнез Михаил сам је учаше Светом Писму. А у осталоме младој кнегињи беше наставник кнежев бојар Теодор, који се одликовао мудрошћу и ученошћу. Побожна Теодула превазилажаше све своје врснице у учењу и лепотом лица свога. Многи због тога тражаху њену руку, али је не добише. У то време живљаше у Суздаљу веома благочестиви кнез Мина. Он запроси од родитеља Теодулу, и они му је обећаше дати за жену. Међутим Теодула беше тиме веома ожалошћена, и непрестано се са сузама мољаше Пресветој Богородици да је сачува у девствености Пресвета Богородица јој се јави, наређујући да послуша своје родитеље, и рече јој: Нечистота се неће дотаћи твога тела.Света девојка се покори вољи својих родитеља и крену у Суздаљ; али док још беше на путу, њен заручник умре. Стигавши у град Суздаљ, она оде у тамошњи женски манастир Пресвете Богородице Влахернске и замонаши се добивши име Ефросинија. И ту она живљаше: показујући велику послушност према свима монахињама, силно изнуравајући тело своје и просвећујући душу своју, и творећи сваку врлину. И због тако усрдног и неуморног подвизавања у врлинама она доби од Бога дар пророштва; и често она поучаваше све Еванђелском речју, и исцељиваше многе од разних болести. У време пак најезде нечестивог Батија она молитвама својим сачува манастир од разорења. Престави се блажена Ефросинија у вечни живот двадесет петог септембра 1250. године, у исти дан у који раније би замонашена. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveta-prepodobna-efrosinija_-kneginja-polocka.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 05 Jun 2025 15:38:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, преподобна, Ефросинија, кнегиња, Полоцка</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света мироносница Марија Клеопова</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-mironosnitsa-mari%D1%98a-kleopova</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-mironosnitsa-mari%D1%98a-kleopova</guid>
<description><![CDATA[ Беше при страдању Господњем код крста и са осталим светим женама мироносицама дошла је на гроб Христов са мирисима. Преставила се у миру. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveta-mironosnica-marija-kleopova.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 05 Jun 2025 15:38:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, мироносница, Марија, Клеопова</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Паисије Галички</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-paisi%D1%98e-galichki</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-paisi%D1%98e-galichki</guid>
<description><![CDATA[ Подвизавао се као монах преко 70 година; био архимандрит Галичког Николајевског манастира, који се по њему почео називати Паисијевим. Упокојио се у дубокој старости, у другој половини петнаестог века. Свете мошти његове почивају у Успенској цркви Паисијеве обитељи. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/06/sveti-prepodobni-paisije-galicki.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 05 Jun 2025 15:38:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Паисије, Галички</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Други поглед на Милеву Марић Ајнштајн</title>
<link>https://zivereci.com/drugi-pogled-na-milevu-mari%D1%9B-a%D1%98nshta%D1%98n</link>
<guid>https://zivereci.com/drugi-pogled-na-milevu-mari%D1%9B-a%D1%98nshta%D1%98n</guid>
<description><![CDATA[ Првог априла 1941. Милева пише кумовима: „Прошлог четвртка сам слушала Радио Београд и чула оне силне песме и усклике у част младом краљу Петру Другом Карађорђевићу… Дај Боже да све и даље иде уз … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/05/Screen-Shot-2024-05-22-at-23.56.39.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 23 May 2025 13:07:13 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Други, поглед, на, Милеву, Марић, Ајнштајн</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Зоран Миливојевић: Како преболети живо дете</title>
<link>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-kako-preboleti-zhivo-dete</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-kako-preboleti-zhivo-dete</guid>
<description><![CDATA[ Ако однос родитеља и њиховог детета ставимо у временску димензију, јасно је да се овај однос мења током времена. Како се дете мења, како одраста или пролази различите фазе свог одраслог живота, та… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/05/Screen-Shot-2024-05-22-at-23.46.52.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 23 May 2025 13:07:13 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Зоран, Миливојевић:, Како, преболети, живо, дете</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Диодор и Родопиан</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-diodor-i-rodopian</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-diodor-i-rodopian</guid>
<description><![CDATA[ Ови свети мученици пострадаше 302 године у време цара Диоклецијана. За веру Христову они поднеше многе увреде и муке од својих суграђана у граду Афродисији, који се налази у Карији. Напослетку их камењем затрпаше, и тако они предадоше у руке Божје своје свете душе. И за свој подвиг добише венце од Бога. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/sveti-mucenici-diodor-i-rodopian.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 16 May 2025 13:04:46 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Диодор, Родопиан</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Тимотије и Мавра</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-timoti%D1%98e-i-mavra</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-timoti%D1%98e-i-mavra</guid>
<description><![CDATA[ У време гоњења хришћана од стране незнабожног цара римског Диоклецијана у Тиваиди за тај посао би одређен намесник Ариан. Међу хришћанима који беху изведени пред намесника Ариана на ислеђење, налажаше се и Тимотеј, чтец цркве у своме месту. Он бејаше из насеља Перапеје, млад, тек што беше ступио у брак са девојком Мавром. На двадесет дана по њиховом венчању он би ухваћен од незнабожаца као хришћанин и изведен пред намесника на суд. Кад га намесник угледа, најпре га упита: Ко си ти, и каквог си звања? Тимотеј одговори: Хришћанин сам и чтец цркве Божје. Намесник га упита: Зар ти једини ниси чуо за царско наређење, да ће злом смрћу погинути сваки који не принесе жртву нашим великим боговима? Тимотеј одговори: Дух Исуса Христа обитава у мени, и зато не приносим жртве вашим боговима. Намесник га упита: Зар не видиш ти око тебе приготовљена оруђа за мучење? Тимотеј одговори: И ти не видиш анђеле Божје који ме крепе. Онда му намесник рече: Дај ми твоје књиге, да бих схватио силу што је у њима. Тимотеј му одговори: Безумни и потпуно неразумни човече, ко од људи икада предаје децу своју на смрт? Зар не знаш да су књиге моје - деца моја; и када књиге о Богу читам, око мене стоје анђели Божји? Намесник му на то рече: Ти нити хоћеш да боговима принесеш жртве, нити да ми покажеш своје књиге. Пази дакле да ти та твоја дрскост не буде на казну, а не на добро. Свети Тимотеј му одговори: Нити ћу жртве принети боговима, нити ћу своје књиге показати незнабошцима.Тада разгневљени намесник нареди да се донесу два силно ужарена гвоздена штапа и гурну у оба уха мученику. То би учињено, и од неподношљивих болова светом мученику истекоше оба ока. Онда слуге мучитељеве рекоше светом Тимотеју: Ето, изгубио си очи своје зато што нећеш да принесеш жртву боговима. Одговори им свети Тимотеј: Моје телесне очи сада ослепише зато што су виделе много штошта што не ваља, али духовне очи моје, спасене Господом мојим Исусом Христом, просвећују душу моју.Чувши то, намесник нареди да мученику вежу руке наопако, да му у уста метну парче дрвета, па да га обесе главачке, и онда да му вежу о врат тежак камен. Када слуге стадоше то радити cветом мученику, он погледа на небо и рече: Има Бога на небу; Он је у стању да ме избави ових мука. - И ово страдање беше тешко светоме Тимотеју, те се и слуге намесникове сажалише на њега и мољаху намесника да се потруди да Тимотеја придобије за свој предлог не мучењем него милошћу. У тој намери они обавестише намесника да је Тимотеј младожења, да је тек двадесет дана откако је ступио у брак, и да му је жена врло млада.Када то чу, намесник нареди да одмах доведу пред њега Тимотејеву жену. И он упита: Како се зовеш? Зовем се Мавра, одговори она. Онда јој намесник рече: Сажаљевам твоју несрећу, јер ти тако млада, већ почињеш да биваш удовица. Ја ти ево наређујем: обуци се у најлепше хаљине, дотерај своју косу, и украси лице своје, па одмах иди своме мужу и наговори га да боговима принесе жртву, да не би ти тако млада заиста постала удовица. Наговориш ли га да то уради, наградићу те многим даровима, златом и сребром.Мавра учини као што јој нареди намесник: обуче се најлепше и украси себе, па оде своме мужу и много га мољаше да макар привремено учини по вољи намеснику, и на тај начин избави себе од страшних мука. Али јој он не могаше одговорити ни речи, пошто му дрво беше у устима и уста тако рашчепљена да их није могао мицати. Мавра се онда поврати к намеснику и моли га да нареди да се дрво извади из уста њенога мужа, како би могао говорити. Намесник одмах нареди да се то уради; и дрво би извађено из мученикових уста. Мавра онда дође и cтаде поред светог Тимотеја. А он, без очњег вида, осетивши мирис од Мавриних хаљина, викну громко: Где је отац мој, презвитер Пиколпоc? А отац који је недалеко стајао међ народом и посматрао страдање свога сина, приђе му и упита га: Шта хоћеш, блажени сине мој? Тимотеј одговори: Молим те, оче, учини ми ово добро дело: узми какав рубац па ми покри лице, да не бих осећао душегубне мирисе што се шире из женских хаљина, јер је тај мирис смртоносан, мами људе у погибао и припрема им пакао; та мирисна воња је мајка пожуде, сапутница ђавола, непријатна светима и одвратна праведнима.Када свети мученик престаде говорити, Мавра му рече: Драги Тимотеје, зашто ме тако унижаваш? Ја те нисам ничим увредила. Тек је двадесет дана откако смо се венчали, и ти још ниси упознао моју нарав, нити сам ја упознала твој дом како треба. Ја сам далеко од порока за који ме окривљујеш, јер се нисам забављала ни с једним човеком. Сада плачем гледајући те у таквим мукама, и срце ме боли, и душа ми се кида што невин толико страдаш и што ћеш ме младу оставити удовицом. Но, можда си се много задужио, па немајући чиме да вратиш дуг, добровољно си предао себе на смрт од зајмодаваца? Ако је тако, онда да продамо наше најбоље хаљине па да исплатимо дуг. А ако су те ставили на овако тешке муке због државне порезе коју треба да платиш, онда ево, пред тобом су сви брачни накити, злато и све хаљине; продај све то, па измири пор ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/sveti-mucenici-timotije-i-mavra.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 16 May 2025 13:04:46 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Тимотије, Мавра</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Светих двадесет седам мученика</title>
<link>https://zivereci.com/svetikh-dvadeset-sedam-muchenika</link>
<guid>https://zivereci.com/svetikh-dvadeset-sedam-muchenika</guid>
<description><![CDATA[ Скончали за Христа Господа у огњу. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/svetih-dvadeset-sedam-mucenika.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 16 May 2025 13:04:46 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Светих, двадесет, седам, мученика</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владика Николај (Велимировић): Шта значи</title>
<link>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-shta-znachi</link>
<guid>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-shta-znachi</guid>
<description><![CDATA[ Мучи те што не знаш значење ових речи, које си толико слушао и сам изговарао над покојницима. И добро чиниш што питаш. Штогод човек боље познаје нашу стару и добру веру православну, све је више воли. Вјечнаја памјат, или: вјечна ти памјат, значи: вечан ти спомен. Ја сам чуо једном како је неко у говору […]
Чланак Владика Николај (Велимировић): Шта значи – ”Вјечнаја памјат” се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/02/sveti-vladika-nikolaj.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 15 May 2025 21:57:26 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владика, Николај, Велимировић:, Шта, значи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Спаљење моштију светог Саве, архиепископа српског</title>
<link>https://zivereci.com/spa%D1%99e%D1%9Ae-moshti%D1%98u-svetog-save-arkhiepiskopa-srpskog</link>
<guid>https://zivereci.com/spa%D1%99e%D1%9Ae-moshti%D1%98u-svetog-save-arkhiepiskopa-srpskog</guid>
<description><![CDATA[ Пошто свето тело Светог Саве би пренето из Трнова из Бугарске у Србију, оно би сахрањено у манастиру Милешеви, задужбини краља Владислава (1234-1243 г.), синовца Светога Саве.У време турске тираније народ српски скупљаше се код моштију свога Светитеља, да траже утехе и лека. Јер мошти Светога Саве заиста беху за Србе непресушни извор сваког племенитог надахнућа, сваког еванђелског прегнућа, сваке еванђелске ревности, еванђелске вере, љубави, наде, утехе, радости, окрепљења. Ако је српској души био потребан лек од ма какве бољке, налазила га је у чудотворним моштима свога највећег Светитеља и свебрижног утешитеља. Ако је српској души била потребна света сила, која насигурно спасава од сваког греха, од сваке муке, од сваког злодуха, она је ту силу црпла из светог гроба и светих моштију Светога Саве. Ако је Србима, као народној целини, била потребна ма каква помоћ, они су је тражили и налазили у Милешеви код свога бесмртног Светитеља и чудотварног Просветитеља. Сваком правом Србину он је био у свима невољама утеха, у свима тугама радост, у свима патња-ма сапатник, у свима гресима избавитељ, у свима смртима спаситељ и васкрситељ.Све то Свети Сава је био Србима у највећој мери, особито за време ропства под Турцима, после пропасти српског царства на Косову 1389. године. У то мрачно и свирепо доба Свети Сава чудотворним телом својим у Милешеви би најубедљивији благовесник и сведок истине и правде Христове, која се толико беше пројавила у славној прошлости српској. У њему српски народ гледаше своју душу, своју савест, своју веру, своју истину, своју правду, своју наду, своју слободу. Безбројним чудесима, која се самилосно лијаху из светих моштију Светога Саве, он исцељиваше не само телесне већ и све душевне недуге и болести ојађених српских душа, и српског народа као целине. Срби су у њему имали непоколебљиву и бесмртну наду, да ће их кад тад свети Бесмртник Милешевски ослободити агарјанског ропства. Зато су са свих страна српске земље хитали к њему, к светом гробу његовом на поклоњење, на охрабрење, на исцељење од сваковрсних невоља. И чудо за чудом васкрсавало је српске душе из очајања, из малаксалости, из смрти. Све је хитало своме свемилосном утешитељу и свепобедном васкрситељу, хитало молитвама, сузама, уздасима, посећивањем његовог светог гроба и окупљањем око његових чудотворних моштију. И добијало помоћи стварне, истинске, свеутешне.Све то завојевачи Турци пратили су будно. На њихове очи дешавала су се необична чудеса од светих моштију Светога Саве. Штавише, чудотворном Светитељу прибегавали су у болестима својим и многи муслимани, и добијали чудесна исцељења. Све је то потстакло Турке да уклоне овог чудотворног будитеља и храбритеља верске и националне свести српске, слободарске душе српске. Као непосредни повод за то Турцима послужи устанак Срба у Банату 1594. године. У овом устајању поробљеног народа против тирана Турака узели су учешћа и патријарх Пећки Јован Кантул (1592-1614 г.), херцеговачки митрополит Висарион, и нарочито вршачки епископ Теодор. Епископ Теодор је предводио устанак Срба у Банату. Устаници су на својим заставама имали лик Светога Саве. Главни комадант турске војске против устаника био је Синан паша београдски, способан војник, али необразован, сујеверан, страшно суров и свиреп, а усто је и зверски мрзео хришћане. По његовој наредби би велико ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/spaljenje-mostiju-svetog-save_-arhiepiskopa-srpskog.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 10 May 2025 22:46:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Спаљење, моштију, светог, Саве, архиепископа, српског</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 10.05.2025.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-10052025</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-10052025</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по Марку за дан 10.05.2025. Зачало 52. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 10 May 2025 22:46:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 10.05.2025.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Живот на земљи</title>
<link>https://zivereci.com/zhivot-na-zem%D1%99i</link>
<guid>https://zivereci.com/zhivot-na-zem%D1%99i</guid>
<description><![CDATA[ Живот који нам је дарован није, и не може бити, нешто лоше. Створио га је Бог – и у томе је прва и најдубља истина. Упркос свим страдањима, падовима и губицима, човек вере не престаје да види лепоту овог живота: у смеху деце, у топлини породице, у сунцу што се разлива по води. Није, дакле, тачно да су све земаљске радости зло од којег нас хришћанство учи да бежимо. Радост је могућа – и дозвољена.

Али ипак, све што је овде – пролазно је. Свети Јован Дамаскин то изражава речима које нам одзвањају у души: „Која радост у животу није помешана са тугом? Каква слава непоколебљиво стоји на земљи? Све је безначајније од сенке; све је варљивије од снова: један тренутак – и смрт све односи.“

Ове речи нису позив на очајање, већ на будност. Оне нас подсећају да ниједна радост овде није потпуна, јер смо створени за нешто више – за радост која не пролази. Земаљски живот није казна, није затвор. Али када га човек види само као низ забрана – „не убиј“, „не кради“, „не сведочи лажно“… – он почиње да се осећа као заробљеник. Заборављамо да је Христос дошао да нам дарује слободу у радости – не у себичности, него у љубави.

Замислимо војника који броји последње дане до повратка кући. Може бити толико нестрпљив да почиње да очајава, а може и живети у радосном ишчекивању сусрета с вољенима. Тако и ми можемо живот на земљи живети у страху – или у захвалности и нади. Ако човек уме да се радује, онда може цео живот проживети у радости – и тада смрт није крај, већ почетак нечег много дубљег.

Смрт као прелаз, не као пораз

Али како се радовати у часу кад неко умре?

За хришћанина, смрт није ништа друго него улазак у живот који је обећан. Апостол Павле сведочи: „За мене је живот Христос, а смрт добитак“ (Фил. 1:21). Смрт није крај, него корак ка пуној заједници с Богом. Ипак, ако је овај живот добар, зар није природно да жалимо кад га изгубимо?

Јесте. Како не волети овај свет? Како не волети мирис ваздуха после кише, пливате у реци, смејати се с пријатељима, волети некога? Али све те радости морају нас водити ка Богу. А ми их често претварамо у идоле – волимо их више него Онога који нам их је дао.

Највећа заблуда је веровати да нам све припада – да су наша деца „наша“, наш дом наш, наш труд само наш. А кад се човек нађе на самртној постељи, срце му се стеже не због страха од смрти, него због онога што мора да остави. Али ништа није наше. Све је било дар – и све враћамо.

Зато хришћанска мудрост гласи: живи пуно, воли искрено, радуј се дубоко – али не угађај земаљском као да је вечно. Јер права љубав не завршава смрћу, већ се прелива у вечност. Волети ближње значи надати се да ћемо бити с њима и после овог живота – у заједници с Христом.

Али шта ако вечност није онаква какву смо замишљали? Није довољно само пожелети да постоји „нешто после“. Рај није обећање без услова, нити место у ком ће све што волимо бити сачувано по инерцији. Ако човек овде није тражио Бога, ако Га није заволео, шта ће му значити Његово присуство тамо? Живот после смрти није само промена места, него последица односа: да ли смо живели с Христом? Душа без тела је као птица без гнезда. Смрт је прекид онога што је створено да буде целина. Али ако је душа научила да воли Бога, онда зна – крај није крај. Он је само праг, иза кога се наслућује радост. Но чак ни душа праведника не ужива пуноћу радости док не дође дан свеопштег васкрсења – када ће и тело учествовати у тој слави.

И ту се природно рађа следеће питање: зашто неко живи дуго, а неко умре млад? Није нам дато да знамо. Једни моле Бога за продужетак живота како би се покајали, други само да би продужили навике. Али дани који нам се дају нису случајни – свако их добија по мери свога пута, као прилику да изабере оно што не пролази.

Одговор који се не тражи у књигама

И на крају, шта рећи човеку који је изгубио најмилијег? Тешко је наћи речи. Свештеник може пружити утеху, али само Бог може дати мир. Прави одговор не долази од људи, већ од личног сусрета с Богом. Можда баш ту, у сузама и болу, први пут истински проговоримо с Њим. А када Га човек упозна као живо биће, као Личност – већина питања се сама повуче. Вера није филозофија, него живот. И зато нам је дато тело, и Црква, и Свете Тајне – да кроз њих живимо у заједници с Богом.

Из тог односа рађа се и прави однос према покојницима. Ми често остављамо цвеће на гробовима, палимо свеће, али то није оно што највише треба онима који су отишли. Више од симбола и спољашњих знакова, потребна им је наша жива веза с Богом. Јер само кроз Њега можемо бити истински повезани – и у животу, и у смрти.

Протојереј Александар Елатомцев
За Фондацију Пријатељ Божији са руског превео и припремио: Петар Волков
Извор: фома.ру ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 10 May 2025 22:46:44 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Живот, на, земљи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Саопштење за јавност Епархије шабачке</title>
<link>https://zivereci.com/9055-24069</link>
<guid>https://zivereci.com/9055-24069</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202505/image_870x580_681bcf705f033.jpg" length="57051" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 07 May 2025 23:24:08 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Пафнутије Јерусалимљанин</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-pafnuti%D1%98e-%D1%98erusalim%D1%99anin</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-pafnuti%D1%98e-%D1%98erusalim%D1%99anin</guid>
<description><![CDATA[ Свештеномученик Христов Пафнутије Јерусалимљанин претрпе многа страдања од мача, од зверова и огња. Свете мошти његове точиле миро и чудеса.

Овај свети Пафнутије по свему судећи није исто лице са преподобномучеником Пафнутијем, који се спомиње 25. септембра. Јер овај је Јерусалимљанин и свештеномученик (у служби његовој каже се да је био јерарх), а онај је преподобномученик и Египћанин. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/sveti-svestenomucenik-pafnutije-jerusalimljanin.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 02 May 2025 21:27:25 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Пафнутије, Јерусалимљанин</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света блажена Матрона Московска</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-blazhena-matrona-moskovska</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-blazhena-matrona-moskovska</guid>
<description><![CDATA[ Блажена Матрона (Матрона Димитријевна Никонова) рођена је 1881. године у селу Себино, Епифанског округа, Тулске губерније. То село је удаљено двадесет километара од знаменитог Куликовог поља. Њени родитељи, Димитрије и Наталија, били су благочестиви сељаци, часни и сиромашни. У породици је било четворо деце: два брата - Иван и Михајло, и две сестре - Марија и Матрона. Матрона је била најмлађа. Када се она родила, њени родитељи више нису били млади.
    При таквој оскудици у којој су живели Никонови, четврто дете је представљало велики терет. Зато је, услед сиромаштва, још од рођења последњег детета, мајка намеравала да га се некако ослободи. О убиству младенца у утроби материној, у патријархалној хришћанској породици није могло бити ни речи. Зато је постојало мноштво прихватилишта, где су незаконито рођену и незбринуту децу васпитавали средствима државе или добротворним прилозима.
    Матронина мајка је, још пре њеног рођења, одлучила да дете када се роди да у прихватилиште кнеза Голицина, у суседно село Бучалки, али тада је уснила упечатљив сан. Још нерођена кћи јавила се Наталији у сну у облику беле птице са људским лицем и затвореним очима и села јој је на десну руку. Прихвативши сан као чудесно знамење, богобојажљива жена је одбацила помисао да дете да у прихватилиште. Девојчица се родила слепа, али је мати волела своје ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/05/sveta-blazena-matrona-moskovska.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 02 May 2025 21:27:25 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, блажена, Матрона, Московска</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Социјални инжењеринг у Викторијанској Енглеској</title>
<link>https://zivereci.com/sotsi%D1%98alni-inzhe%D1%9Aering-u-viktori%D1%98ansko%D1%98-englesko%D1%98</link>
<guid>https://zivereci.com/sotsi%D1%98alni-inzhe%D1%9Aering-u-viktori%D1%98ansko%D1%98-englesko%D1%98</guid>
<description><![CDATA[ Индустријализацијом Енглеска је добила масу скитница и сиротиње. Плодно земљиште је држава одузимала и претварала у пашњаке на којима су се гајиле овце, од чије вуне је израђиван текстил широм Енглеске за потребе извоза. Док је Британија бележила технолошки и колонијални успон, сиромашни слојеви друштва живели су у екстремној беди и несигурности. У последњем периоду […]
Чланак Социјални инжењеринг у Викторијанској Енглеској се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/05/492161120_1302485011476693_2205405859261825008_n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 02 May 2025 15:55:17 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Социјални, инжењеринг, Викторијанској, Енглеској</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Судбоносни сусрет Стаљина и свете Матроне Московске</title>
<link>https://zivereci.com/sudbonosni-susret-sta%D1%99ina-i-svete-matrone-moskovske</link>
<guid>https://zivereci.com/sudbonosni-susret-sta%D1%99ina-i-svete-matrone-moskovske</guid>
<description><![CDATA[ Када су 1941. године Њемци дошли надомак Москве, догодио се један сусрет који ће из коријена промијенити ситуацију, зауставити напредовање Њемаца и у децембру исте године довести до херојске контр… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/05/Screenshot_48.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 02 May 2025 15:55:17 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Судбоносни, сусрет, Стаљина, свете, Матроне, Московске</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник Александар Михаиловић: ПОСЛЕ ПОНОЋИ</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-aleksandar-mikhailovi%D1%9B-posle-pono%D1%9Bi</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-aleksandar-mikhailovi%D1%9B-posle-pono%D1%9Bi</guid>
<description><![CDATA[ Дуго нисам писао, не само две недеље него и иначе. Објавио сам две књиге и збирку песама и сада ето, немам инспирације. Мислим да је тајна у честом писању, у квантитету из којег треба да се искристалише квалитет. Хајде то да пробам. Инспирише ме слобода. Али то је баш тежак про- блем, и упуштати се […]
Чланак Свештеник Александар Михаиловић: ПОСЛЕ ПОНОЋИ се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screen-Shot-2025-04-27-at-18.27.59.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 27 Apr 2025 19:50:37 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, Александар, Михаиловић:, ПОСЛЕ, ПОНОЋИ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Саша Маринковић: Тибор Церна</title>
<link>https://zivereci.com/sasha-marinkovi%D1%9B-tibor-tserna</link>
<guid>https://zivereci.com/sasha-marinkovi%D1%9B-tibor-tserna</guid>
<description><![CDATA[ Ово није обична прича, овим се српство не велича, овим се историја не бави, ово је доказ родољубља и љубави! Какве су заиста биле наше шансе? Размислимо о томе и притом, застанимо. Наспрам, на хиљ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screen-Shot-2025-04-27-at-18.35.03.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 27 Apr 2025 19:50:37 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Саша, Маринковић:, Тибор, Церна</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владика Николај (Велимировић): О црквеном сјају</title>
<link>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-o-tsrkvenom-s%D1%98a%D1%98u</link>
<guid>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-o-tsrkvenom-s%D1%98a%D1%98u</guid>
<description><![CDATA[ Вама је неразумљиво, зашто Црква православна дозвољава толики унутарњи сјај: у драгоценим иконама, у сребрним кандилима, златним путирима, брокатним одеждама, и другим скупим предметима? Зато што … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-19-at-06.43.25.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 27 Apr 2025 19:50:37 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владика, Николај, Велимировић:, црквеном, сјају</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ђакон Павле Љешковић: ТОЧКОВИ ЖИВОТА</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%92akon-pavle-%D1%99eshkovi%D1%9B-tochkovi-zhivota</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%92akon-pavle-%D1%99eshkovi%D1%9B-tochkovi-zhivota</guid>
<description><![CDATA[ Прошло је неких дванаест или тринаест година од тренутка када сам на Маинском путу по први пут угледао необичну четворочлану руску породицу. Возили су се на бициклима, носивши на себи одјећу весел… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/10/Screen-Shot-2024-10-10-at-10.18.40.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 26 Apr 2025 12:58:28 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ђакон, Павле, Љешковић:, ТОЧКОВИ, ЖИВОТА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Елевтерије Персијанац</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-elevteri%D1%98e-persi%D1%98anats</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-elevteri%D1%98e-persi%D1%98anats</guid>
<description><![CDATA[ Овај свети мученик, заједно са Св. мучеником Зоилом Римљанином (који се такође данас слави) отиде сам пред управитеља свога града и изобличи га за његову нечестиву веру. Овај га ухвати и стаде га мучити на точку и са разним мачевима и другим справама. Мучен страшно и навраћан да прими незнабожачку веру, Свети Елевтерије не попусти, него храбро поднесе све муке. Најзад би посечен мачем за Господа свог. За њим би посечен и свети мученик Зоило Римљанин ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-mucenik-elevterije-persijanac.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 26 Apr 2025 12:58:27 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Елевтерије, Персијанац</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Зоило Римљанин</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-zoilo-rim%D1%99anin</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-zoilo-rim%D1%99anin</guid>
<description><![CDATA[ Свети Зоило пострада за Христа заједно са Светим мучеником Елевтеријем Персијанцом, чијем се страдању трпљењу дивио, а затим га и сам са њим делио. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-zoilo-rimljanin.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 26 Apr 2025 12:58:27 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Зоило, Римљанин</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света преподобна Атанасија</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-atanasi%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-atanasi%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Празновати спомен Светих, апостолска је заповест; а описивати њихове животе и подвиге ради свеопште користи, заиста је похвално и спасоносно. Због тога нам се прохте да макар укратко опишемо и живот блажене Атанасије, да се у току времена не би заборавиле добре ствари, и тако људи били лишени онога што је корисно за душу. Ова славна жена, чије име значи бесмртност, рођена је на острву Егини, од родитеља богатих и благородних: од оца Никите и мајке Ирине. Одгајена од побожних родитеља, она постаде благопријатан сасуд Светога Духа. У седмој години својој она за кратко време изучи Псалтир. Много је волела књигу, и усрдно је изучавала Свето Писмо. Једнога дана кад је платно ткала она виде сјајну звезду где силази с неба к њој, дође до њених прсију и сву је обасја; и чим се приближи њеним прсима, одмах постаде невидљива. Од тога часа блажена девојчица се просвети душом, и поче мрзети сујету овога света, и жељаше да иде у манастир. Али се родитељи њени силно успротивише томе, и силом је удадоше преко њене воље. Но она поживе са мужем само шеснаест дана, и изненада обудове. Јер Маври ударише на њихову земљу, и муж Атанасијин мораде у рат, у коме погибе од мача варвара.После погибије свога мужа Атанасија опет пригрли своју пређашњу намеру, да иде у манастир. Али пре но што она то оствари, изненада стиже царева наредба да се девојке и младе удовице удају за његове копљанике. И родитељи опет примораше Атанасију да се по други пут уда. Но и после тога она се труђаше око свога спасења. упражњавајући ревносно псалмопјеније и приљежно читање светих књига. Њу никакве сласти овога света нису могле привући, нити брига о привременом благу захватити. Украшена кротошћу и смерношћу, она је свештено сијала, и сви су је домаћи веома волели а суседи хвалили, знајући њену врлину. У давању милостиње била је толико усрдна да, иако је њен дом био пун препун сваковрсних блага, ипак јој све то није било довољно за раздавање. Све иноке и странце који су њеном дому долазили, она је чесно примала и гостољубиво дочекивала. Удовицама, сиротама и свима невољнима она је обилно давала што им је било потребно за живот. Једном за време глади она је прехранила не само једноверне него и неверне. Јер испуњаваше реч Господњу која каже: Будите милостиви као што је и Отац ваш небески милостив, јер Он заповеда своме сунцу те обасјава и зле и добре, и даје дажд и праведнима и неправеднима (Лк. 6, 36; Мт. 5, 45). И она даваше невољнима не само храну него и одећу и друге потребне ствари. А у недељне и празничне дане она је с љубављу призивала к себи своје сусетке и читала им Свето Писмо. И отвараше им ум за Господњи страх и љубав, и побуђиваше их на врлину. Тако напредујући у божанским стварима, и украшавајући себе добрим делима као цвећем, она после неколико година усаветова свога мужа да се одрекне света и приступи светом монашком животу. Упућиван својом блаженом супругом, он би добар монах, и поживе свето, и упокоји се у Господу.Блажена Атанасија, поставши слободна, сва се посвети Богу. Тада се окупише око ње и друге побожне жене, које су имале исту намеру и духом гореле. И Атанасија, раздавши све своје имање ништима, убрзо са свима тим женама напусти живот у свету и оде у једно повучено и забачено место. Тамо стадоше водити безмолвно житије, житије молитвеног испосничког тиховања и бише пострижене од једног светог старца. А после три-четири године блажена Атанасија, иако се много одупирала, би приморана да прими старешинство над тим женама. Оне су је називале игуманијом, а она је себе сматрала за најпоследњу, држећи заповест Господњу: Који хоће да буде међу вама највећи, нека вам буде слуга (Мт. 20, 26.27). Али која реч и који језик може изразити висину њеног смирења? Иако је била игуманија, она никада није допустила да је иједна сестра послужи, или воду јој на руке излије, говорећи за себе да је недостојна и да борави с њима, акамоли да је нека служи. Уздржање њено беше велико: узимала је храну само једном на дан, и то мало јечменог хлеба и воде увече; а само на Божић и Ускрс кушала је уље и рибу. Уз Часни Пост, и уз остале постове, узимала је храну једном у два дана, и то не хлеб већ мало дивљег зеља, а воду у дане поста уопште није пила. Постеља њена беше камење на земљи поређано, и једном суром одрпаном поњавом покривено. Одмарајући се на њој, она је сваке ноћи давидски постељу своју сузама квасила. Горећи у срцу божанском љубављу, из њених очију су се сузе потоцима лиле за време псалмопјенија и молитве. На телу је носила врло суру власеницу, а преко ње одећу од овчије коже. Спавала је мало, а већи део ноћи проводила свагда у усрдним молитвама Богу и у богоразмишљању; у току пак дана појала је псалме Давидове понекад сама, понекад заједно са осталима. Трудила се да јој ни један тренутак не прође без молитве, или да јој уста буду без славословљења Бога. По речи Давида: Благосиљам Господа у свако доба, хвала је његова свагда у устима мојим (Пс. 33, 2). Откако ступи у манастир, она уздржања ради не окуси воће до саме кончине своје. Многе је јаде видел ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveta-prepodobna-atanasija.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 25 Apr 2025 23:23:21 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, преподобна, Атанасија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Василије Исповедник</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-vasili%D1%98e-ispovednik</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-vasili%D1%98e-ispovednik</guid>
<description><![CDATA[ Парија, древни град у Малој Азији, чим је примио веру Христову добио је епископију која је подлегала митрополиту кизичком. Због своје превасходне врлине и богоугодног живота преподобни Василије би изабран и постављен за епископа у овом граду. А кад се за царовања Лава Исавријанца (717-741 г.) појави иконоборска јерес, он се показа исповедником Христовим. Он одби да потпише царску наредбу против иконопоштовања, иако су га приморавали. Због тога би много гоњен и мучен. Живот му је пролазио у невољама, у бедама, у тескобама (2 Кор. 6, 4), али он остаде тврд у Православљу као дијамант. Пошто угоди Богу у свему, он сконча у првој половини осмога века, и пресели се ка Господу . ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-prepodobni-vasilije-ispovednik.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 25 Apr 2025 23:23:21 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Василије, Исповедник</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Дима и Протије</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-dima-i-proti%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-dima-i-proti%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Пострадали за Господа Христа мачем посечени. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-mucenici-dima-i-protije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 25 Apr 2025 23:23:21 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Дима, Протије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Антипа епископ пергамски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-antipa-episkop-pergamski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-antipa-episkop-pergamski</guid>
<description><![CDATA[ Спомиње се у књизи Откровења као Антипа верни сведок мој (2, 13), који би убијен код вас, где живи сотона, т. ј. у граду Пергаму. Житељи овога града живљаху у мраку идолопоклонства и у крајњој неч… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/04/Screenshot_478.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Apr 2025 22:01:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Антипа, епископ, пергамски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Теодосије: Када се најмање надамо Господ нам се открива и срце наше испуњава светлошћу и надом</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-teodosi%D1%98e-kada-se-na%D1%98ma%D1%9Ae-nadamo-gospod-nam-se-otkriva-i-srtse-nashe-ispu%D1%9Aava-svetlosh%D1%9Bu-i-nadom</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-teodosi%D1%98e-kada-se-na%D1%98ma%D1%9Ae-nadamo-gospod-nam-se-otkriva-i-srtse-nashe-ispu%D1%9Aava-svetlosh%D1%9Bu-i-nadom</guid>
<description><![CDATA[ На Васкрсни уторак, 22. априла 2025. године, Његово Високопреосвештенство Митрополит рашко-призренски г. Теодосије је началствовао светом Литургијом у храму Светог Николе у Новом Пазару. Његовом В… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screenshot_1061.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Apr 2025 22:01:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, Теодосије:, Када, се, најмање, надамо, Господ, нам, се, открива, срце, наше, испуњава, светлошћу, надом</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Фотије: Васкрсење је највећа тајна наше вере</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-foti%D1%98e-vaskrse%D1%9Ae-%D1%98e-na%D1%98ve%D1%9Ba-ta%D1%98na-nashe-vere</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-foti%D1%98e-vaskrse%D1%9Ae-%D1%98e-na%D1%98ve%D1%9Ba-ta%D1%98na-nashe-vere</guid>
<description><![CDATA[ Његово Високопреосвештенство Митрополит зворничко-тузлански г. Фотије је служио на Светли понедељак, 21. априла 2025. године, свету Литургију у Скугрићу код Модриче. Високопреосвећеног Митрополита… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screenshot_1062.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Apr 2025 22:01:56 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, Фотије:, Васкрсење, је, највећа, тајна, наше, вере</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Фармутије</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-farmuti%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-farmuti%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Преподобни Фармутије је по наређењу Анђела Божјег хранио светог Јована Бунарца за време десетогодишњег подвизавања овога у бунару (види 29 март). Упокојио се мирно у Господу. Живео у четвртом веку. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-prepodobni-farmutije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Apr 2025 22:01:55 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Фармутије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Антипа, епископ пергамски, у Азији</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-antipa-episkop-pergamski-u-azi%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-antipa-episkop-pergamski-u-azi%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ У време светих Апостола, за царовања Домицијанова, настаде велико гоњење на хришћане. По целом царству цар разасла наређење свима кнезовима и велможама, да хришћани без поговора морају примити многобожачко безумно зловерје и клањати се идолима. Тада се јавише врло многи хришћани који смело исповедаше реч Божју, и велики број мученика пострада на све стране за Христа Спаситеља. Тада би послат у заточење на острво Патмос и црквени стуб вере, и темељ хришћанске истине, и проповедник превечног Божанства јединородног Сина Божјег, и најизврснији апостол - свети Јован Богослов. Тамо му се у откривењу јави Господ ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-svestenomucenik-antipa_-episkop-pergamski_-u-aziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 24 Apr 2025 22:01:55 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Антипа, епископ, пергамски, Азији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Григорије V, патријарх Цариградски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-grigori%D1%98e-v-patri%D1%98arkh-tsarigradski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-grigori%D1%98e-v-patri%D1%98arkh-tsarigradski</guid>
<description><![CDATA[ Свештеномученик Христов и васељенски патријарх Григорије рођен би 1745. године у Димицани на Пелопонезу, од побожних родитеља Јована (Ангелопулоса) и Асимине. На крштењу он доби име Георгије. Када заврши основну школу у свом родном месту, млади Георгије отиде најпре у Атину, а затим у Смирну. Беше му тада око двадесет година. Пошто проведе мало времена код својих сродника у Смирни, похађајући тамо и школу, одлучи да се замонаши, и зато ступи у један манастир на острву Строфадон, где ускоро би замонашен са именом Григорије. Из овог манастира он отиде на острво Патмос ради изучавања богословске науке у тамошњој богословској школи званој Патмијада.

Још док Григорије борављаше у Смирни њега упозна митрополит Смирнски Прокопије. Када пак заврши школу на Патмосу, овај митрополит га позва у Смирну и рукоположи најпре за ђакона, а затим и за презвитера. А када ускоро митрополит Смирнски би изабран за патријарха Цариградског, блажени Григорије би уместо њега хиротонисан за митрополита Смирнског 1785. године. Као митрополит града Смирне он се пуних дванаест година очински стараше о богоповереној му пастви и њеном спасењу. У то време он би биран и за члана Светог Синода у Цариграду. Године 1797., после оставке патријарха Герасима III (1794-1797 г.), Григорије би једногласно изабран од свих за Цариградског патријарха, наследивши на тај начин епископски престо великих отаца и пастира свете Цркве Христове у Константиновом граду. Као патријарх и глава поробљеног хришћанског народа, свети Григорије се стараше пре свега да проповеда н сведочи Еванђеље Спасово, и да очува поштовање и држање заповести Божјих и канона црквених. А сам он живљаше веома скромно и подвижнички строго.

У то време стање у Турској држави беше тешко. Хришћански народ још увек страдаше под тешким агарјанским јармом. Особито је тешка била тиранија злих јаничара. Због њих су се многи хришћански народи у разним крајевима дизали на устанак против Турака, Један такав устанак беше избио, по наговору Француза, 1798. године на острвима у Јонском мору. О томе устанку Алипаша извести султана, а султан припреми велику војску да њоме казни побуњенике. Тада свети патријарх Григорије посредоваше код султана, и успе да од њега добије одобрење да сама Црква среди тамошње немире. Послани за то од патријарха протосинђел Јоаникије успе да у Арти смири хришћане, и на тај начин би отклоњена опасност од страшног покоља невиних хришћана. Али тада неки од архијереја у Цариграду, који не беху задовољни Григоријем као патријархом, јер их је он нагонио да иду у своје епархије а не да седе у Цариграду далеко од своје пастве, оклеветаше патријарха пред Турцима да није способан да држи хришћане у послушности султану. Због тога велики везир принуди Григорија на оставку, и прогна из Цариграда у Халкидон, а одатле у Свету Гору (1798. године).

Дошавши у Свету Гору, свети патријарх се настани у манастиру Ивирону, одакле посећиваше и друге манастире и скитове. На Атону он проведе око пет година, проповедајући реч Божју и свима дајући пример монашког врлинског живота. А када прилике захтеваху, он решаваше и разне спорове који биваху међу монасима, или манастирима.

Уместо Григорија, за патријарха у Цариграду би доведен по други пут Неофит VII, који раније беше патријарх, али беше збачен. Међутим и он остаде само кратко време, па уместо њега дође за патријарха Калиник IV (1801-6 г.). Не прође много година а патријарх Калиник поднесе оставку. Тада Свети Синод поново позва блаженог Григорија на патријарашки престо, и он се врати у Цариград 18. октобра 1806. године. Народ дочека свог пастира са великом љубављу, а свети патријарх настави свој раније започети пастирски и народољубиви рад. Он настојаваше да ред и поредак црквени одржи на висини, и у ту сврху сазиваше често Свети Синод и упућиваше окружне посланице. Он не дозвољаваше да се хиротонишу титуларни архијереји, то јест епископи који немају своје пастве. Стараше се и за штампарију коју беше основао, и настојаше да се у њој штампају дела Светих Отаца.

Ускоро затим изби рат између Турске и Русије (1807 г.), и по наговору Руса би подигнут устанак Грка у Тесалији и око Олимпа. Тада султан затражи од патријарха да приволи устанике да се разиђу својим кућама, да не би били тешко кажњени. Патријарх написа писмо вођи устанка, свештенику Јефтимију Влахавасу, и усаветова га да престане са устанком, што овај и учини. Следеће године међутим (1808), када изби буна самих Турака у Цариграду и би збачен султан Селим Мустафа а доведен султан Махмут, патријарх Григорије би поново принуђен да потпише своју оставку, јер времена беху тешка. Он се тада повуче у манастир Преображења Господњег на острву Прингу. За патријарха би постављен онај претходни Калиник IV, али после десет месеци уместо њега дође Јеремија IV (1809-1813 г.), који протера светог Григорија са острва Принга у Свету Гору. Светитељ са задовољством пође опет у манастир Ивирон, где проведе пуних девет година живећи својим већ познатим свима подвижничким животом, У то време њему долажаху на С ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-svestenomucenik-grigorije-v_-patrijarh-carigradski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 23 Apr 2025 15:57:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Григорије, патријарх, Цариградски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пут за Емаус: Кад срце препозна Бога усред наших лутања</title>
<link>https://zivereci.com/put-za-emaus-kad-srtse-prepozna-boga-usred-nashikh-luta%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/put-za-emaus-kad-srtse-prepozna-boga-usred-nashikh-luta%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ (Размишљање у данима Светле седмице)

Постоје дани када се чини да је сунце заувек зашло – када се изгуби посао, када се љубав не узврати, када молимо, а одговор не стиже. Дани када нас изда ближњи, или када изгубимо вољену особу. Дани у којима корачамо као у магли, осећајући како сваки нови корак боли.

Можемо само замислити тежину која је морила срца двојице ученика док су тог поподнева, после распећа, корачали из Јерусалима ка селу Емаус. Њихов Учитељ, нада Израела, Онај за кога су веровали да ће откупити народ (упореди Лк. 24:21), био је брутално погубљен. Сан је био распршен, а будућност се чинила празном и бесмисленом. Туга, збуњеност, можда чак и трагови љутње – све се то мешало у њиховим тихим разговорима док су пребирали по болним успоменама. И баш тада, у епицентру њихове туге, придружује им се Странац. Не препознају Га. Како и би? Очи њихове беху задржане да га не познају (Лк. 24:16), замагљене сузама и очајем. Али овај Сапутник не ћути. Он слуша. Саосећајно, стрпљиво, без осуде. Њихове ране постају Његов разговор.

А онда почиње да говори. Не нуди лака решења, нити празне фразе. Води их ка дубљем разумевању, ка Писму, ка смислу који нису видели. Његове речи нису само информација – оне су светлост која полако пробија таму. Њихова срца почињу да се буде, да горе, и касније ће признати:

„Не гораше ли срце наше у нама док нам говораше путем и док нам објашњаваше Писма?“ (Лк. 24:32).

Када су стигли до Емауса, љубазност их нагнала да Га позову да остане, јер „дан је већ нагао“. А онда, у најобичнијем гесту – када Странац узима хлеб, благосиља га, ломи и даје им – догађа се чудо препознавања. Њихове очи се отварају. То је Господ!

Одјек њихових срца у нама

И како они реагују? Заборављају умор, страх, па чак и ноћ. Хитају назад у Јерусалим, јер се нешто велико догодило. Нешто што не могу да задрже за себе. Њихова вера више није идеја – постала је Сусрет. Постала је Живот.

Нису ли њихове реакције огледало наших сопствених духовних путева? Колико пута смо корачали својим „путем за Емаус“, оптерећени бригама, разочарањима, сломљеним сновима? Колико пута смо били слепи за Божје присуство поред нас, превише заокупљени својом боли?

А онда – у неочекиваном тренутку – догоди се нешто. Кроз реч пријатеља. Кроз утеху Писма. Кроз лепоту природе. Или најдубље – у ломљењу хлеба на Светој Литургији. Срце почиње да гори. Препознајемо Га. Можда не видимо Његово физичко обличје, али осећамо Његову живу присутност која све мења.

Где данас срећемо Васкрслог Христа?

У овој Светлој седмици, у данима када се из православних храмова неуморно оглашава радосни поздрав „Христос васкрсе!“, позвани смо да не гледамо само у историју, већ у садашњост. Васкрсли Христос хода и данас са нама. Где можемо да Га препознамо?

• У Светој Евхаристији: Као ученици у Емаусу, и ми Га најјасније видимо „у ломљењу хлеба“ (Лк. 24:35). Литургија није само обичај, већ живи сусрет са Њим.
• У Светом Писму: Када читамо са срцем, Бог нам говори. Открива смисао, храбри, коригује.
• У људима око нас: У лицима сиромашних, у мудрим старцима, у деци што се смеју без бриге – Васкрсли нас гледа.
• У догађајима живота: И у радости и у болу, ако Му дозволимо, отвориће нам очи да видимо Његову руку.
• У лепоти света: Свитање, цвет, птица у лету – све то је ехо Васкрсења.
• У тишини молитве: Када говоримо Њему искрено, Он одговара – не увек речима, али увек Својим присуством.

Од страха до сведочења

Готово свако јављање Васкрслог Христа имало је исти исход: страх се претварао у мир. Туга у радост. Ученике, који су се скривали, Господ претвара у неустрашиве сведоке. То није била магија. То је био Сусрет.

И данас, тај преображај нам је понуђен. Сваки сусрет са Њим ослобађа нас од страха – страха од осуде, од будућности, од смрти. Он нас испуњава љубављу која даје снагу, и даје нам задатак: да Га сведочимо.

Некад речима. Некад – тишином. Начином на који волимо. Начином на који праштамо. Начином на који уносимо светлост тамо где је тешко.

Пут за Емаус није завршен

Сваки од нас корача неким својим путем. Са својим надама. Са својим ранама. Са својим питањима. И као некада двојица ученика на путу за Емаус, ни ми не ходамо сами. Васкрсли Господ је ту. И у овој Светлој седмици, у тренуцима тишине, у ломљењу хлеба, у топлини срца – можемо Га препознати.

Позовимо Га: „Остани с нама, јер већ је вечер“. И када Га препознамо, не задржавајмо ту радост само за себе. Хајде да кренемо, да је поделимо. Хоћемо ли и ми, као они, ускочити у ноћ да понесемо вест о Њему? Или ћемо Га, препознавши, задржати у срцу и живети тако да и други у нама виде Његову светлост?

Пут за Емаус је пред нама. А Он, Васкрсли, већ корача поред нас.

За Фондацију Пријатељ Божији: Светлана Розанова ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/emaus-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 23 Apr 2025 15:57:32 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пут, за, Емаус:, Кад, срце, препозна, Бога, усред, наших, лутања</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх Порфирије разговарао са председником Руске Федерације Владимиром Путином</title>
<link>https://zivereci.com/84389</link>
<guid>https://zivereci.com/84389</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202504/image_870x580_680807696a1bd.jpg" length="62184" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 22 Apr 2025 23:23:35 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх српски г. Порфирије разговарао Патријархом московским и све Русије г. Кирилом</title>
<link>https://zivereci.com/806-23949</link>
<guid>https://zivereci.com/806-23949</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202504/image_870x580_6807cc945f401.jpg" length="68964" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 22 Apr 2025 19:06:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Саша Маринковић: Христос васкрсе!</title>
<link>https://zivereci.com/sasha-marinkovi%D1%9B-khristos-vaskrse</link>
<guid>https://zivereci.com/sasha-marinkovi%D1%9B-khristos-vaskrse</guid>
<description><![CDATA[ Чистоту његовог светог лика упорно каљају и безуспешно русе! Волели би да превлада друга слика. Ал’ узалуд им! Христос васкрсе! У њима ђаво не спава. Међусобно се теоријама трсе, много је ти… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/viber_image_2025-04-19_13-08-45-059.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 21 Apr 2025 12:31:58 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Саша, Маринковић:, Христос, васкрсе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Нифонт, епископ новогродски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-nifont-episkop-novogrodski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-nifont-episkop-novogrodski</guid>
<description><![CDATA[ Блажени Нифонт постаде инок светог Печерског манастира у време игумана Тимотеја, и веома ревносно подражаваше живот великих преподобних отаца, трудећи се богоугодно у молитви, бдењу, посту и свима осталим врлинама. А када блажени Јован; епископ новгородски, после двадесетпетогодишњег управљања епархијом онемоћа, и добровољно остави епископски престо, и повуче се у манастир на молитвено испосничко тиховање, тада блажени Нифонт, који зрацима многих врлина својих сијаше надалеко, би по вољи Божјој изабран од свих на епископски престо новгородски и посвећен за епископа у Кијеву од стране митрополита Михаила II.Ступивши на престо, као свећа на свећњак, свети Нифонт још јаче засија својом великом ревношћу око благоустројства Цркве Православне. Он се веома стараше о умножењу славе Божје, и силно ревноваше око временског и вечног живота својих духовних оваца. Радећи на умножењу славе Божје, он поче усред Новгорода зидати камену цркву у част Пресвете Богородице, и Божјом помоћу убрзо је доврши. Новгородску саборну цркву свете Софије он сву украси иконописом, и кров њен покри оловом. Чувајући верно временски живот својих словесних оваца, он је нарочито упражњавао ову врлину. Кад год би се међу православнима појавила каква међусобица, он се на све могуће начине трудио да их измири. Тако, када једном сазнаде да Кијевљани и Черњиговци иду на Новгород да зарате са њим, он одмах узе са собом новгородске велможе и изиђе пред њих, и уз помоћ Божју умири их. Исто тако и у другим сличним случајевима преподобни се старао да осигура пастви својој мир, ревнујући за временски живот њен. Но још више преподобни се старао да својим духовним овцама осигура вечни живот. Тога ради он свом силом налагаше православнима, да се не удаљавају од заповести Господњих и црквеног предања, да се не би удаљили од вечнога живота. Оне пак који су се удаљавали од заповести Господњих и црквеног предања, и нарушавали их, он је оштро изобличавао, јавно им претсказујући да ће пропасти због својих грехова, настојећи благовремено и у невреме, карајући, претећи и молећи са сваким трпљењем, као што Апостол наређује (2 Тм. 4, 2).Ову ревност доброга пастира нарочито обелодани следећи случај. Пошто Новгородци протераше свога кнеза Всеволода Мстиславича, они позваше на кнежевски престо Свјатослава Олговича, који се ожени противно црквеним канонима. Тада блажени архијереј Нифонт не само не хте да га венча, него и целокупном клиру свом забрани да ма ко присуствује том безаконом венчању, које обавише свештеници што беху дошли с новим кнезом. И преподобни Нифонт смело изобличаваше кнеза због нарушења закона, угледајући се на псалмопевца који је рекао: Говорах о сведочанствима твојим пред царевима, и не стиђах се (Псал. 118, 46).Велику ревност показа овај јуначни ревнитељ залажући се да Руску цркву одврати од преступа- То се десило при следећим околностима. Када се упокоји кијевски митрополит Михаило II, од кога свети Нифонт би посвећен за епископа, велики кнез кијевски Изјаслав Мстиславич изабра на његово место Климента Философа, који тада беше црноризац и примио схиму. Не желећи да због удаљености шаље Климента у Цариград ради рукоположења за епископа, кнез поводом тога сазва сабор руских епископа. На сабор дођоше ови епископи: Онуфрије черњиговски, Теодор бјелгородски, Јевтимије перејаславски, Дамјан јурјевски, Теодор владимирски, свети Нифонт новгородски, Мануил смоленски, Јоаким туровски, Козма полоцки. На том сабору овај свети Нифонт, епископ новгородски, никако не пристајаше да сами руски епископи посвећују себи митрополита, без благослова васељенског патријарха цариградског. Он неустрашиво и чврсто изјављиваше да је то противно предању свете Православне Цркве, која синове руске просвети светим крштењем од цариградског престола, те нас на тај начин начини синовима Божјим, синовима Истока који нас је посетио одозго. А и први митрополит кијевски, Михаило, би постављен отуда, из Цариграда, и од тада постаде чврсто правило: да се митрополит кијевски поставља са благословом васељенског патријарха цариградског.Говорећи то, овај храбри исповедник мушки караше синове руске да својим противљењем не отпадну од усиновљења Истоку, и уједно с тим Богу, јер, тврђаше он, иде гнев Божји на синове непокорне (Еф. 5, 6). овог мишљења преподобног Нифонта држаху се још пет епископа: Козма полоцки, Јоаким тутзовски, Мануил смоленски, Јевтимије перејаславски, Теодор бјелгородски. Међутим, кнез, не желећи из гордости да се одрекне своје намере, не послуша блаженог Нифонта, већ учини што беше намислио, подржаван од осталих епископа. И тако, по наређењу кнеза, Климент би од епископа који угађаху кнезу посвећен за епископа главом моштију светога Климента, папе римског, уместо благослова потребног од живог патријарха цариградског. То би учињено по савету епископа черњиговског Онуфрија. И седе Климент незаконито на архијерејски престо митрополије кијевске. И стаде Климент захтевати од блаженог Нифонта да заједно са њим служи божанствену литургију. Но свети ревнитељ православља говораше му ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-nifont_-episkop-novogrodski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 21 Apr 2025 12:31:57 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Нифонт, епископ, новогродски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Павсилип</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-pavsilip</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-pavsilip</guid>
<description><![CDATA[ Свети мученик Павсилип пострада у време цара Адријана. Најпре би изведен пред цара, и он изјави да је хришћанин. Због тога би бијен гвозденим шипкама. После тога би предат префекту Прецију на суд. Префект га дуго наговараше да принесе жртву идолима. Али пошто не успе у томе, он нареди да мученика баце у окове и посеку мачем. Када светог мученика вођаху на погубљење, он покида окове и побеже од стражара. Гоњен од ових, он се мољаше да Господ прими дух његов. И би по молитви светога: он сконча за време бежања. Тада хришћани дођоше и, појући псалме и свештене песме, чесно сахранише свето тело његово. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-mucenik-pavsilip.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 21 Apr 2025 12:31:57 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Павсилип</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Победилац смрти</title>
<link>https://zivereci.com/pobedilats-smrti</link>
<guid>https://zivereci.com/pobedilats-smrti</guid>
<description><![CDATA[ Господ Исус Христос, Победилац смрти, Онај који је са Својим Оцем и Својим Духом Светим саздао земљу на водама и читав универзум, који је саздао човека из праха земаљског, Творац Ангела небесних, Онај који је разговарао и дао заповести Адаму, првом човеку, у Рајском Врту, један од Божанске Тројице, који је Патријарху Ноју рекао да сазида Барку, која је праслика Његове будуће Цркве, који је у Вавилону помутио језике, који је разговарао са Авраамом и Саром, Онај који се јавио и разговарао са Мојсијем и дао му заповести на Синајској гори, Онај Који Јесте— Јахве, Онај проречени и опевани устима Давидовим и пророчким, Син Човечији, Онај који се у последњим временима родио од Дјеве Марије, најбољег и најчистијег људског бића у историји људског рода, како су прорекли пророци; који постаје један од нас, Логос Божији, Јединородни Син Живога Бога Оца, да бисмо ми постали Богови, они који су створени по Његовом лику, адамити, који требају да постану христићи, синови Божији, бива Распет на Крсту на Велики Петак, на месту Голгота, Адамовом гробу, у дану када је створен човек, исправљајући Адамов грех на дрвету, Крсту, јер дрвом беше Адам оборен, примајући на себе кривицу људског рода и носећи бреме свих људи, да се у Њему свима опросте сагрешења њихова, показујући тиме да је Он апсолутна Љубав, Бог Љубави, доказујући шта је Љубав, да је Љубав ношење Крста, бремена за ближње, за свет, за универзум, за прошлост, садашњост и будућност. На Велику Суботу силази у Ад, место боравка свих душа пре Васкрсења Његовог и ослобађа све људе робовања смрти, робовања сатани и у трећи дан устаје из мртвих и побеђује смрт и бива првенац оних који ће устати из мртвих за вечност. Христос васкрсава из мртвих и дарује универзуму бесмртност и постаје Нови Адам, Ново Дрво Живота, и обећава нам да ко пије Његову Крв и куса Његово Тело, у Његовој Једној Светој и Саборној Православној Цркви, који се храни са Новог Дрвета Живота, устаће из мртвих на крају времена и обући се у Његово, Христово, бесмртно тело. Господ васкрсава, устаје из мртвих, у први дан стварања света и Ангела ,,Нека буде светлост... ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/pobedilac-n-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 21 Apr 2025 12:31:57 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Победилац, смрти</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Урош Димић: Христос је Васкрсао</title>
<link>https://zivereci.com/urosh-dimi%D1%9B-khristos-%D1%98e-vaskrsao</link>
<guid>https://zivereci.com/urosh-dimi%D1%9B-khristos-%D1%98e-vaskrsao</guid>
<description><![CDATA[ Да Христос није из мртвих Васкрсао, вера наша би узалудна била! Избављење од смрти нам је даровао јер се и смрт Господу покорила! Богочовеку је приређена сахрана, неописива тишина је завладала кад… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/viber_image_2025-04-19_13-08-45-059.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 20 Apr 2025 15:55:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Урош, Димић:, Христос, је, Васкрсао</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Васкрсење Господа нашег Исуса Христа</title>
<link>https://zivereci.com/vaskrse%D1%9Ae-gospoda-nasheg-isusa-khrista</link>
<guid>https://zivereci.com/vaskrse%D1%9Ae-gospoda-nasheg-isusa-khrista</guid>
<description><![CDATA[ Васкрсење Христово је највећи догађај у историји. По њему се хришћанство разликује од свих осталих религија. Оснивачи свих других религија су смртници, док је Глава Цркве васкрсли Христос. Васкрсе… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/vaskrsenje-hristovo.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 20 Apr 2025 15:55:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Васкрсење, Господа, нашег, Исуса, Христа</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Сва истина у четири речи</title>
<link>https://zivereci.com/sva-istina-u-chetiri-rechi</link>
<guid>https://zivereci.com/sva-istina-u-chetiri-rechi</guid>
<description><![CDATA[ Васкрсењем Својим Господ је из пакла извео род људски и узнео у Рај. Господ је из смрти ишчупао род људски и узнео га у Бесмртност. Господ је из ништавила, из небића, васкрсао људско биће у Живот Вечни. Господ је отео човека од ђавола и дао га у загрљај Богу. То је Ускрс! То је Васкрс! Највећа, заиста, револуција у свима световима. Једина савршена и довршена револуција, савршена и довршена, јер њоме – шта се даје човеку? Живот Вечни! Живот Вечни у који се улази кроз Истину Вечну, кроз Правду Вечну, кроз Љубав Вечну, кроз Радост Вечну.

Ево дана који створи Господ! – тако се пева данас у једној дивној црквеној песми. А ко је до данас стварао дане људске? Ко је то стварао дане живота твог и мог, сваког човека – ко? Смрт! Смрт је створила твоје дане и моје дане и кроз грех бацила нас у загрљај ђаволу, а ђаво нас баца у пакао. Ето ко је стварао дане рода људског и дане живота људског. Грех, смрт, ђаво – ето твораца наших дана, ето црних сунаца у страшној ноћи греха и смрти, у којој је живео род људски до Господа Христа. Шта су они радили до Господа Христа? Дизали споменике. Коме? Смрти и ђаволу! Јер сваки грех, то је споменик који човек диже ђаволу. И овај свет до доласка Господа Христа претворио се у једно бескрајно игралиште, игралиште препуно лажних богова, препуно споменика греха и смрти, препуно споменика ђаволу. А те споменике дизали људи, људи гресима својим. Пун свет идола, пун свет лажних богова. Све њих стварао је човек лажући себе грехом, сластима греховним.

То човек и данас тражи после Васкрсења Господа Христа, када неће за Њим. Он и данас грехом својим диже споменике ђаволу, ствара разне идоле, лажне богове и клања им се. Колико се данас људи клања лажним боговима? Колико је данас људи неосетљивих на Васкрслог Господа? А људи, људи у лажима културе. Култура европска: идолиште, страшно идолиште пуно лажних богова, пуно лажних философа, лажних мудраца, лажних научника, лажних законика, лажних царева и краљева, лажних диктатора, лажних мучитеља, тирана. Све то без Христа и против Христа – и друкчије не може бити! Друкчије не може бити! Људи дижу стално споменике ђаволу, људи живе стално међу лажним боговима када не верују у Васкрслог Господа Исуса.

Овај свет без Господа Христа – шта је? Смртиште! Мртвачница! Огромна гробница! И у њој ставили човека, леш до леша, мртвац до мртваца, смрдљивац до смрдљивца. То је свет без Господа Христа! А са Њим, са Спаситељем, овај свет постаје васкрсилиште, постаје расадник бесмртности. Овај свет постаје миомирисно пролеће Вечности. То је учинило Васкрсење Господа Христа.

И ми хришћани, шта смо, ко смо ми? Ми смо мртваци који су изишли из гробова, васкрсли из гробова и живимо у овоме свету. Шта је то Господ учинио са нама Васкрсењем Својим? Шта је то Господ дао роду људскоме победивши нашег највећег непријатеља, смрт и ђавола и грех? Шта је дао Господ Христос? Дао нам је Живот, Бесмртни Живот, Вечни Живот, коме смрт не може да науди, коме ђаво не може да науди, коме никакав грех не може да науди. И Господ свако људско биће претворио у бесмртника. Ми хришћани у овоме свету живимо као васкрсли мртваци. Шта је Свето Крштење којим ми поштујемо Христа? – Свето Крштење није ништа друго него, како учи Свето Еванђеље, то је погребење са Господом Христом и васкрсење са Њим. И ми, кроз крштење погребавамо се у Господа Христа, како се вели у дивним песмама: „Јуче се с тобом сахраних, погребох, а данас васкрсавам с тобом“. Да, васкрсавам с Тобом, Господе! То је хришћанин.

Хришћанин је човек који је саваскрсао са Господом Христом, и такав живи у овоме свету: као мртвац који је изашао из гроба, савладао све смрти, и хода кроз овај свет као бесмртник коме никаква смрт наудити не може. Не једна, него све смрти нека јуришају на Христовог човека, не могу му ништа! Бесмртник – јачи од свих смрти, он се чуди на сваку смрт и сатире је силом Васкрслог Господа. Ми, вели Свети Апостол, који у овоме свету живимо, Христос устаде, Христос васкрсе и ми у новом животу ходимо. То је наш подвиг, хришћански подвиг у новоме животу. Каквом? – Бесмртном животу.

Ти си хришћанин. Долази жалост кроз овај свет, али знај, све је бесмртно што чиниш. Све иде у Вечни Живот с тобом. „Ко је у Христу нова је твар“, вели Свети Апостол Павле, нова је твар. Бити у Христу, вером си у Христу, гле, ти си нови човек, човек од крштења, човек бесмртности. Гле, ти нови човек, ти васкрсли мртвац, ти имаш ново срце, нову душу, бесмртно срце, бесмртну душу и бесмртну радост у Васкрсломе Господу. Гле, све „старо прође и ново настаде“. Старо прође, прође стари смртни човек, и настаде нови, бесмртни човек у Христу. Прође смрад људског живота и настаде пролеће људског живота, вечно пролеће. Прођоше старе мисли, стара осећања, смрт смрдљива, и појавише се од Христа у човеку нова осећања, бесмртна и вечна, која миришу на Небо. Осећања и мисли хришћанинове миришу на Небо.

Ништа ново под сунцем осим једнога – осим Господа Христа! То је Једино Ново. И људи који хоће да имају у себи то Ново, то Вечно Ново, ту Новину која никад не ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/krst-vaskrs-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 20 Apr 2025 15:55:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Сва, истина, четири, речи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Христос васкрсе</title>
<link>https://zivereci.com/khristos-vaskrse-23927</link>
<guid>https://zivereci.com/khristos-vaskrse-23927</guid>
<description><![CDATA[ Намучени род људски има само једног правог пријатеља: Господа Христа, јер га је он ослободио највећег непријатеља: смрти. Васкрсењем Својим славним Господ је увео род људски у матицу реке бесмртности која отиче у живот вечни. А мисли, а осећања, а дела Христових људи, све су то ситни поточићи бесмртности, који се кроз хриде времена и простора пробијају и жуборе, радосно хитајући безобалном мору Христове чаробне вечности и богочовечности.

свети ава Јустин ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 20 Apr 2025 15:55:14 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Христос, васкрсе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Велика субота у Јерусалиму: Сишао Благодатни огањ (видео)</title>
<link>https://zivereci.com/velika-subota-u-%D1%98erusalimu-sishao-blagodatni-oga%D1%9A-video</link>
<guid>https://zivereci.com/velika-subota-u-%D1%98erusalimu-sishao-blagodatni-oga%D1%9A-video</guid>
<description><![CDATA[ Јерусалим, Велика субота, 19. април 2025.

На дан Велике суботе, који нас уводи у најсветлији празник Васкрсења Господњег, Господ је поново показао Своју милост и потврдио Своје Васкрсење кроз чудо силаска Благодатног огња у древном граду Јерусалиму. У храму Васкрсења Христовог, на месту где се налази Живоносни Гроб Господњи, у поподневним часовима Велике суботе, сишао је Свети огањ, обасјавши Кувуклију и све присутне вернике.

Свету церемонију и молитву за силазак Благодатног огња традиционално је предводио Његово Блаженство Патријарх јерусалимски Теофил III. Овај свети чин са нестрпљењем су ишчекивали десетине хиљада ходочасника из целог света, као и представници Помесних Православних Цркава, међу којима и представници Руске православне цркве, заједно са представницима других хришћанских конфесија.

Према извештају дописника РИА Новости, од тренутка када је Његово Блаженство Патријарх јерусалимски ушао у Кувуклију – капелу изграђену над Гробом Господњим – до силаска Благодатног огња протекло је свега шест минута. Овај тренутак увек изазива дубоко страхопоштовање и радост међу вернима, који пале своје свежњеве свећа од овог чудесног пламена који у првим тренуцима не пече.

Силазак Благодатног огња на Велику суботу је знак и предукус Пасхалне радости. Чим се чудо догоди, храм одјекује радосним пасхалним поздравом: „Христос васкрсе!“ – на који сви у глас одговарају: „Ваистину васкрсе!“ Овај древни поздрав, озарен Благодатним огњем, шири се даље по Јерусалиму и читавом свету, најављујући победу Живота над смрћу.

Први писани записи о појави Свете светлости на Гробу Господњем датирају још из 9. века, иако се верује да је чудо много старије. Од тада, вековима уназад, Благодатни огањ силази сваке године на Велику суботу уочи Православног Васкрса, представљајући једно од највећих сведочанстава Истине Православне вере и Животворног Васкрсења Господа нашег Исуса Христа. Десетине хиљада хришћана сваке године путују у Јерусалим са једним јединим циљем – да буду сведоци овог јединственог и спасоносног догађаја.

Нека светлост Благодатног огња обасја и наша срца и домове, и нека нас уведе у радост најсветлијег празника – Васкрсења Господа Исуса Христа!

За Фондацију Пријатељ Божији: Н. Животин ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/blagodatni-oganj.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 19 Apr 2025 19:41:41 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Велика, субота, Јерусалиму:, Сишао, Благодатни, огањ, видео</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Гордана Шолевић: БОЖЕ</title>
<link>https://zivereci.com/gordana-sholevi%D1%9B-bozhe</link>
<guid>https://zivereci.com/gordana-sholevi%D1%9B-bozhe</guid>
<description><![CDATA[ По милости Твојој јутром отварам очи Хвала Ти за овај дан за Твој у њему знамен У тиховању се опомињем жртве Твоје… страдања на Голготи! Јагње Божје искупи грехе наше угаси Пакла пламен Хвал… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screen-Shot-2025-04-19-at-06.17.48.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 19 Apr 2025 19:41:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Гордана, Шолевић:, БОЖЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света и Велика субота</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-i-velika-subota</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-i-velika-subota</guid>
<description><![CDATA[ У суботу по распећу, дођоше првосвештеници и фарисеји код Пилата да траже од њега да постави стражу испред Христовог гроба. Ово су урадили зато што су се плашили да ће неко од Христових ученика ук… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/resurrection-icon1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 19 Apr 2025 19:41:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, Велика, субота</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: ЖИВОТВОРНА ТИШИНА ВЕЛИКЕ СУБОТЕ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-zhivotvorna-tishina-velike-subote</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-zhivotvorna-tishina-velike-subote</guid>
<description><![CDATA[ Добро би било да раскујемо окове туге и мржње снагом ЉУБАВИ ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screenshot_158-8.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 19 Apr 2025 19:41:38 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, ЖИВОТВОРНА, ТИШИНА, ВЕЛИКЕ, СУБОТЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Нектарије Бјежецки</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-nektari%D1%98e-b%D1%98ezhetski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-nektari%D1%98e-b%D1%98ezhetski</guid>
<description><![CDATA[ Оснивач Ваведенског манастира; упокојио се 1492. године. Свете мошти његове почивају у храму његовог манастира. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-prepodobni-nektarije-bjezecki.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 16 Apr 2025 19:47:19 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Нектарије, Бјежецки</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Елпидифор, Дије, Витоније и Галик</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-elpidifor-di%D1%98e-vitoni%D1%98e-i-galik</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-elpidifor-di%D1%98e-vitoni%D1%98e-i-galik</guid>
<description><![CDATA[ Ови свети на разне начине пострадаше за Христа: свети Елпидифор би мачем посечен; свети Диј сконча ударен циглом у главу; свети Витоније би у мору потопљен; свети Галик би бачен зверовима, и ови га растргоше. Тако, разним путевима страдања ка Христу стигоше и подједнаке венце од Њега добише. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-mucenici-elpidifor_-dije_-vitonije-i-galik.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 16 Apr 2025 19:47:19 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Елпидифор, Дије, Витоније, Галик</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Посрнуће многи у свету</title>
<link>https://zivereci.com/posrnu%D1%9Be-mnogi-u-svetu</link>
<guid>https://zivereci.com/posrnu%D1%9Be-mnogi-u-svetu</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2019/10/sudjenje-a.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 16 Apr 2025 19:47:19 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Посрнуће, многи, свету</media:keywords>
</item>

<item>
<title>ЈУРОДИВИ СТАРАЦ И ЈЕДНО СЕЛО</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98urodivi-starats-i-%D1%98edno-selo</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98urodivi-starats-i-%D1%98edno-selo</guid>
<description><![CDATA[ У једно село је дошао јуродиви старац. Почео је ићи по кућама и просити милостињу. Покуцао је на једна врата, а срдачна домаћица му је изнела и топлу одећу, и ствари, и храну. Пружила му је све што је затражио. Покуцао је на друга врата, а тамошња домаћица му је дала само поцепани комад одеће […]
Чланак ЈУРОДИВИ СТАРАЦ И ЈЕДНО СЕЛО се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/10/jurodivi-vasilije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 16 Apr 2025 19:47:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ЈУРОДИВИ, СТАРАЦ, ЈЕДНО, СЕЛО</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владета Јеротић: Како се треба борити против гнева?</title>
<link>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-kako-se-treba-boriti-protiv-gneva</link>
<guid>https://zivereci.com/vladeta-%D1%98eroti%D1%9B-kako-se-treba-boriti-protiv-gneva</guid>
<description><![CDATA[ Како се треба борити против гнева? На ово питање дошао је сам отац Тадеј у разговору, као да је знао да је то проблем који сам мислио да му поставим. Навео ми је пример двојице светогораца који су… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/04/vladeta_jerotic_naslovna-759x500-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 16 Apr 2025 19:47:15 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владета, Јеротић:, Како, се, треба, борити, против, гнева</media:keywords>
</item>

<item>
<title>+++ Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим</title>
<link>https://zivereci.com/ulazak-gospoda-isusa-khrista-u-%D1%98erusalim-23861</link>
<guid>https://zivereci.com/ulazak-gospoda-isusa-khrista-u-%D1%98erusalim-23861</guid>
<description><![CDATA[ УЛАЗАК ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ - ЦВЕТИ (грч: Η Είσοδος του  Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу  Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог поста и недељу  дана пред Васкрс. Установљен у Јерусалиму крајем IV века за успомену на  последњи, царски и свечани улазак Господа Исуса Христа у свети град Јерусалим,  јашући на магарету, шест дана пре Пасхе (Мт 21,1-10; Јн 12,12-18). Том приликом  народ Га је дочекао као Цара, простирући своје хаљине и гранчице дрвећа, носећи  у рукама палмове гранчице.
Библијски опис
Тога дана је Исус Христос, праћен својим ученицима и мноштвом народа, кренуо  из села Витиније у Јерусалим. Дошавши до села Витфага, у подножју Маслинске  горе, рече двојици ученика: &quot;Идите у село које је пред вами, и одмах  ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом; одрешите је и доведите, И ако вам  ко год шта рекне, кажите: требају Господу! - и одмах ће их дати&quot;.  Ученици урадише како им је Христос заповедио, и кад доведоше магаре, Он га  узјаха и на њему крете у Јерусалим. 
  Глас да долази Спаситељ, онај што је васкрсао Лазара, брзо се раширио и  мноштво народа Му се придружило. Једни су га сусретали с палминим гранчицама у  руци, друти су бацали своје хаљине на пут куда ће проћи, трећи су резали  гранчице од дрвета и бацали на пут. Када Исус Христос изиђе на Маслинску гору,  они који га пратише повикаше: &quot;Осана Сину Давидовом! Благословен који  иде у име Господње, цар Израиљев!&quot; Али Исус је целим путем био  жалостан, и кад силазаше низ гору, он баци поглед на Јерусалим у долини,  заплака се и рече: &quot;О, Јерусалиме! Кад би ти знао, особито у овај дан,  шта је за срећу твоју; али је сад сакривено од твојих очију. Јер ће доћи дани  да ће те опколити непријатељи твоји са свих страна, и разбиће тебе и децу твоју  и неће оставити у теби камен на камену за то што ниси познао време у које си  похођен&quot;. 
  Све се то дешавало пред празник Пасхе, па се у Јерусалиму беше сакупило  света из многих крајева. Угледавши Исусов улазак у Јерусалим, многи се  запиташе: &quot;Ко је то?&quot;, а из гомиле народа одговорише: &quot;Исус,  пророк из Назарета Галилејског&quot;. Потом Христос уђе у храм, где су били  кљасти и сакати, смилова се на њих и све их исцели. Међу народом и децом  завлада велико одушевљење, те му клицаху: &quot;Осана, Сину Давидовом, Цару  Израиљском!&quot; Слушајући то, приђоше Му неки фарисеји, па му рекоше: &quot;Чујеш  ли то што ови говоре?&quot;, нашта им он одговори: &quot;Зар нисте  никада читали: из уста мале деце и одојчади, начинио си себи хвалу&quot;. 
  Целог дана је Исус Христос држао проповеди у храму, а увече се са својим  ученицима вратио у Витинију. 
Начин празновања
Уочи овог празника, држи се вечерња, врши се литија са палмовим гранчицама  или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном  молитвом и кропљењем богојављенском водицом. Гранчице се током године чувају  поред славске иконе у домовима. Канон за овај празник написао је Косма Мелод -  Јерусалимљанин (средином VIII века). Овај канон сматра се најлепшим каноном  овог врсног песника. Догађај Христовог уласка у Јерусалим, на икони се  представља: Христос јаше на магарету, кога прате ученици, а народ простире  своје хаљине и баца гранчице на пут. 
Народни обичаји
Уочи Цвети девојке и деца одлазе у поља и беру цвеће. Најчешће велике  цветове маргарете, да би били лепи и крупни; дрен да би били јаки; љубичицу, да  би били миришљави и привлачни; врбове гранчице, да сви буду напредни. Ово цвеће  се не уноси у кућу већ се оставља у посуде са водом у дворишту да преноће.  Понекад се цевеће потапа у воду са златним или сребрним прстеновима и онда се  том водом деца умивају. Раније је био обичај у целој Србији да на овај дан  шетају окићени цвећем. До данашњих дана се одржао обичај да момак од убраног  цвећа направи нарочит букет, у коме сваки цвет има своје значење и носи га  девојци. По томе којих цветова има, или који преовлађују девојка разазнаје  момкова осећања. 
  У Шумадији момци и девојке сакупљају се на игралиштима и раскршћима дарујући  узајамно цвеће, где сваки цвет има неко посебно значење. Ту се сви шале и  смеју, али нико не игра и не пева јер траје пост. Одлазак у цркву од ране зоре  раширен је у Херцеговини, док у Поповом пољу ујутру наберу доста млечике, којом  се оките штале и торови. Од празника Цвети до Духова, цвеће се не бере. 
  У Србији су Цвети празновани и као народни празник, јер је тог дана 1815.  године, вожд Другог српског устанка, Милош Обреновић, код цркве у Такову подигао  народ на Турке. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/ulazak-gospoda-isusa-hrista-u-jerusalim-cveti.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 13 Apr 2025 15:47:08 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Улазак, Господа, Исуса, Христа, Јерусалим</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 13.04.2025.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-13042025</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-13042025</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по  за дан 13.04.2025. Зачало 41. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 13 Apr 2025 15:47:08 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 13.04.2025.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Улазак Господа Исуса Христа у Јерусалим</title>
<link>https://zivereci.com/ulazak-gospoda-isusa-khrista-u-%D1%98erusalim</link>
<guid>https://zivereci.com/ulazak-gospoda-isusa-khrista-u-%D1%98erusalim</guid>
<description><![CDATA[ Улазак Христов у Јерусалим – Цвети (грч: Η Είσοδος του Χριστού στα Ιεροσόλυμα), покретни празник који се слави сутрадан по васкрсењу Лазаревом, тј. Лазаревој суботи (Врбица), шесте недеље Великог … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/04/cveti_2.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 13 Apr 2025 15:47:05 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Улазак, Господа, Исуса, Христа, Јерусалим</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ранко Павловић: ЦВИЈЕТИ</title>
<link>https://zivereci.com/ranko-pavlovi%D1%9B-tsvi%D1%98eti</link>
<guid>https://zivereci.com/ranko-pavlovi%D1%9B-tsvi%D1%98eti</guid>
<description><![CDATA[ У оку дјевојчице, расцвјетана ливада. Тек стасало до траве, с цвијетом у устима, јагње трчи мајчином вимену. У крошњи расцвјеталог глога цвркуће птић у јајету. Окићена цвјетовима априла и мојим ос… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screen-Shot-2025-04-13-at-06.44.38.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 13 Apr 2025 15:47:05 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ранко, Павловић:, ЦВИЈЕТИ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Фотије: БУДИТЕ КАО ПТИЦЕ НЕБЕСКЕ</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-foti%D1%98e-budite-kao-ptitse-nebeske</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-foti%D1%98e-budite-kao-ptitse-nebeske</guid>
<description><![CDATA[ Будите као птице небеске, безбрижни. Будите као птице небеске, безазлени, безазлени. Будите као птице небеске, верни. Будите као птице небеске, у Христу слободни, у Христу слободни. Будите као пти… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screenshot_1052.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 13 Apr 2025 15:47:05 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, Фотије:, БУДИТЕ, КАО, ПТИЦЕ, НЕБЕСКЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Спомен чуда у Печерском манастиру</title>
<link>https://zivereci.com/spomen-chuda-u-pecherskom-manastiru</link>
<guid>https://zivereci.com/spomen-chuda-u-pecherskom-manastiru</guid>
<description><![CDATA[ ДВА угледна граћанина града Кијева, Јован и Сергије, беху пријатељи. Они дођоше у богоздану цркву Печерску, видеше светлост јачу од сунчане на чудотворној икони Пресвете Богородице, и пред њом се побратимише. Но после много година разболе се Јован и пред смрт препоручи свога петогодишњег сина старању Сергијевом, и остави Сергију као пријатељу свом и брату верном доста сребра и злата с тим, да овај то уручи Захарији када овај одрасте. И раздаде своје имање ништима. Учинивши тако, он се после кратког вре мена престави.Када Захарија напуни петнаест година, затражи од Сергија своје сребро и злато. Али овај, саблажњен ђаволом, намисли да присвоји ово благо, и на тај начин изгуби душу. И он одговори јуноши Захарији: Отац твој сву имовину своју даде Богу; ти од Њега тражи сребро и злато, Он ти је дужник, ако хоће да се смилује на те. Ја златник један не дугујем ни оцу твом ни теби. То ти је приредио отац твој безумљем својим, јер све имање своје раздаде као милостињу, а тебе остави ништа и убога.Чувши то, Захарија стаде плакати због своје немаштине. И опет посла молбу Сергију, говорећи: Дај ми бар половину мога наследства, а другу половину задржи за себе. Но Сергије жестоко изгрди и Захарију и оца његовог. Затим Захарија затражи трећину наследства, потом десетину. И када виде да Сергије упорно одриче да је ишта примио од умрлог Јована, Захарија му онда рече: Ако ниси ништа примио од оца мог, онда хајде да се закунеш у цркви печерској пред оном истом чудотворном иконом Пресвете Богородице, пред којом си ухватио братство са покојним оцем мојим. Сергије пристаде. Но када се закле, и хтеде прићи да целива икону, нека га сила држаше и не допушташе му да приђе. Тада наједанпут поче бесомучно викати; Свети оци Антоније и Теодосије, не дајте да ме погуби овај немилостиви анђео! Молите се Пресветој Госпођи Богородици, да одагна од мене многе демоне, којима сам предат. А злато и сребро нека узму, ено су запечаћени у мојој одаји.И страх велики спопаде све. И отада не допуштаху никоме да се куне пред иконом Пресвете Богородице. И када послаше дому Сергијевом по запечаћени суд, и отворише, нађоше ону суму удвојену. Удвоји се она сума промислом Божјим. Примивши новац, Захарија га даде манастиру, а сам се ту постриже, и оконча живот свој у светом манастиру Печерском. А од оног сребра, и злата би подигнута црква светом Јовану Претечи, у спомен Јована бојара и сина његовог Захарија, а у славу Христа Бога и Пречисте Дјеве Богородице, амин. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/spomen-cuda-u-pecerskom-manastiru.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 06 Apr 2025 13:25:48 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Спомен, чуда, Печерском, манастиру</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Стефан и Петар</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-stefan-i-petar</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-stefan-i-petar</guid>
<description><![CDATA[ МУХАМЕДАНЦИ из града Казана примили хришћјанство, али зато много пропатили од својих бивших једновераца, муслимана, и напослетку били убијени од њих, године 1552. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-mucenici-stefan-i-petar.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 06 Apr 2025 13:25:48 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Стефан, Петар</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Када „светлост“ заслепи истину: Прича о лажној визији</title>
<link>https://zivereci.com/kada-svetlost-zaslepi-istinu-pricha-o-lazhno%D1%98-vizi%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/kada-svetlost-zaslepi-istinu-pricha-o-lazhno%D1%98-vizi%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ У келији, у часу када је дан већ утихнуо, а умор је савладао једног младог монаха, изненада је засијала необична светлост.. Била је толико јака да га је на тренутак заслепила, а истовремено се проширио слатки, опијајући мирис, попут пролећног цвећа после кише. У том тренутку, монах је помислио да мирис сигурно указује на присуство Светог Духа.
У тој светлости указа се анђео, висок и величанствен, који проговори тихим, мелодичним гласом:
„Устани, слуго Божији, и посвети се молитви и свом правилу.“

Монах, још увек заслепљен, одговори: „Већ сам обавио своје вечерње молитве и испунио своје правило.“

Али глас понови, сада са благим нагласком: „Не, слуго. Моли се поново. Зар не знаш речи апостола Павла: &#039;Молите се без престанка&#039;?“

И тако је почело. Чим би монах покушао да утоне у сан, светлост би се поново појавила, а глас би га подсетио на непрестану молитву. То се понављало ноћ за ноћу, недељу за недељом, пуна три месеца. Монах је био збуњен, али и уплашен. „Како да не послушам“, мислио је, „када сам анђео Божији долази да ме подсети на речи Светог писма?“

Међутим, упркос његовој посвећености, уместо мира и духовне радости, осећао је само исцрпљеност и немир. Тело му је слабило, а дух постајао тежак. Забринут за своје здравље и духовно стање, одлучио је да потражи савет од једног од старих и искусних исихаста који су живели у египатској пустињи, наследници мудрости светог Антонија Великог.

Када је стигао до келије старца, овај га је дочекао са пажњом. Видевши његово бледо лице и немир у очима, старац га упита благо:

„Како си, чедо моје?“

Монах, ухваћен у замку гордости, одговори: „Хвала Богу, оче, добро сам. Моји духовни напори напредују.“

Старац га погледа проницљиво и рече: „Нека је тако, али твој изглед говори другачије. Шта те мучи, сине?“

Монах је оклевао, а затим са дозом поноса у гласу рече: „Већ три месеца, оче, анђео Божији долази код мене сваке ноћи и буди ме на молитву!“

„Опиши ми како те буди“, упита старац, не показујући изненађење.

„Чим легнем, он се појави у светлости и каже ми да устанем и молим се са њим“, одговори монах.

Старац се замисли на тренутак, а затим рече са озбиљношћу: „Пази добро, брате, јер то није анђео Божији. Бојим се да је то сам ђаво који те обмањује.“

Монах се уплаши: „Шта да радим, оче? И сам видим да сам од када је почео да долази изгубио мир и постао болестан. Не осећам више ону сладост молитве, а срце ми је постало хладно и камено.“

Старац му даде мудар савет: „Када следећи пут дође, реци му: &#039;Нећу устати сада. Устаћу када буде време за моје уобичајене молитве, у поноћ.&#039; И додај: &#039;Ако си заиста анђео Божији, знаћеш да сам грешан човек и недостојан да ме анђели буде на овај начин.&#039; Запамти, чедо моје, ђаво бежи од смирења као од огња. Он не жели да признаш своју грешност, јер је и сам пао због гордости. Заврши своје речи одлучно: &#039;Када будем спреман, устаћу. До тада, остави ме да спавам и не долази ми више.&#039;„

Те вечери, монах се вратио у своју келију и одмах легао. Убрзо се појавила позната светлост, а глас рече:

„Устани, слуго Божији, на молитву и своје правило!“
Монах је послушао савет старца и одговорио чврсто: „Нећу устати сада.“
„Зашто тако говориш?“, упита глас са дозом беса.
„Устаћу када будем хтео, а не када ти хоћеш. И знај да сам грешан човек и недостојан оваквих посета.“

У том тренутку, глас се променио у злобан и подругљив: „О, проклети калуђеру! Био си код оног старца, лажљивог и лицемерног монаха! Он те је научио да ме не слушаш! Знај да је тај старац среброљубац! Једном му је дошао сиромах и замолио га за милостињу, а он му је рекао да нема ништа. А знам да има три сребрњака на прозорској дасци, скривена у једној књизи! Видео сам га како одбија сиромаха и лаже!“

Рекавши то, облик је нестао, а монах је осетио олакшање. „Сада видим ко си заиста“, помислио је. „Ти си отац лажи.“

Неколико дана касније, монах је поново срео старца. Старац, обдарен духовним даром прозорљивости, рече му: „Зар ти није рекао да имам три сребрњака на прозорској дасци?“

Монах је био изненађен: „Да, оче, рекао је.“

Старац објасни: „Истина је, имао сам три сребрњака. Али, тог дана је дошао један пијанац који је трошио свој новац на пиће и правио невоље. Убрзо након тога, знао сам да ће доћи једна сиромашна удовица са децом којој је новац био очајнички потребан. Зато сам задржао тај новац да бих помогао њој, а нисам га дао пијанцу који би га прокоцкао. Видиш, чедо моје, ђаво користи истину да би проширио лаж. Он те је навео да посумњаш у мене, иако сам поступио из милосрђа и мудрости. Зато га више не слушај, јер ће те његове обмане, чак и када изгледају као позив на добро, одвести у пропаст.“

Од тог дана, демон више није долазио монаху. Видео је да је његова моћ над њим сломљена смирењем и послушношћу мудром духовнику.

***

Апостол Павле нас упозорава „да се сам Сатана претвара у анђела светлости“ (2. Кор. 11:14). Ова прича нас подсећа на суптилност зла које се маскира у добро. Истинска светлост не заслепљује, већ оздрављује. Христови анђели не изазивају немир, већ  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/monah-i-andjeo-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 06 Apr 2025 13:25:48 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Када, „светлост“, заслепи, истину:, Прича, лажној, визији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Владика Николај: О ВЕЛИЧАНСТВУ ХРИСТА ПОБЕДИОЦА</title>
<link>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-velichanstvu-khrista-pobediotsa</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-velichanstvu-khrista-pobediotsa</guid>
<description><![CDATA[ А глава Његова и коса бијаше бела као бела вуна, као снег; и очи Његове као пламен огњени. (Откр. 1, 14) Таквога виде Исуса после васкрса и победе Јован Боговидац. Виде Га као сина човечјег, обуче… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/06/gospod-bog.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 04 Apr 2025 22:19:23 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Владика, Николај:, ВЕЛИЧАНСТВУ, ХРИСТА, ПОБЕДИОЦА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Василије, презвитер анкирски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-vasili%D1%98e-prezviter-ankirski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-vasili%D1%98e-prezviter-ankirski</guid>
<description><![CDATA[ СВЕТИ Василије, презвитер цркве у граду Анкири, веома ревносно учаше људе истини хришћанској и одвраћаше их од пута ђаволског и од свих злих дела његових. И непрестано проповедаше: предстоји љуто време, и разни су кнезови адских војски, јер Сатана има слуге неке, обучене у овчије хаљине, а изнутра су вуци грабљиви, они заседају крај пута овог краткотрајног живота, да лове и упропашћују душе, њихово се лукавство и отимачина већ пројављују. Ја свима, говораше светитељ, показујем пут који води спасењу у Христу Богу, а заблуду безбожних изобличавам. Они који оставише живот и вечитог Бога и прибегоше к идолима слепим, и глувим и немим, наследиће неугасиви огањ од богова својих. Зато сви ми који Христа љубимо, и Њега свим срцем сматрамо за вођа вере наше, и желимо да неотуђиво сачувамо благо у чистим ризницама душе, бацимо под ноге ђаволске обмане и игре идолских празника, и бегајмо од гадних заводника, окрепљени нашим помоћником Христом, даваоцем вечне награде.Тако је светитељ чинио сваки дан обилазећи цео град, и свакога саветујући да држи сви веру, да би се избавио вечних мука будућих. А беше свети Василије презвитер за време цариградског патријарха Евдоксија аријанца, који му због побожности одузе на аријанском сабору у Цариграду право да свештедонејствује. Али му затим сабор у Палестини од двеста тридесет епископа нареди да слободно чинодејствује. И он, држећи :се праве вере и живећи богоугодним животом, јављаше беспрекорну реч вере, и многе одвраћаше од заблуде. Због тога у времена она, када свака благочестива душа хришћанска биваше гоњена, он би код цара Констанција, сина Константина Великог, оклеветан да буни народ. И истјазаван за истину, он многе научи да православно верују, јер беше постојан и чврст у вери и отачком предању, никако се не удаљујући од побожног вероисповедања.А кад ступи на престо Јулијан Одступник, и постаде убица душа људских, прописујући безумне законе о поганим идолским жртвама, тада и у Галатијској области његова заповест читаву годину и три месеца примораваше људе да се клањају идолима. Свети Василије, видећи погибију душа људских, мољаше се Богу за свој град Анкиру, говорећи: О Спаситељу света Христе, Светлости неугасива, Ризницо вечних блага, Ти вољом Очевом прогониш таму и Духом Његовим све стројиш, - погледај светим и страшним оком својим, и развеј одвратне опсене противника Твоје свете воље, и уништи план њихов, да не би био сметња души која у Теби Богу свом вавек обитава!А идолопоклоници, чувши светог Василија где се на овакав начин јавно моли, устадоше против њега са великим гневом. И један од њих, неки Макарије, приђе му и упита га: Што ти обилазиш цео град, смућујући народ, и газећи закон о богопоштовању, који издаде славни цар? Светитељ му одговори: Нека ти Бог сломи уста, заробљениче ђаволов, јер ја не газим закон ваш, него Онај који живи на небу уништава га својом невидљивом силом, и уништиће га сада, и осујетиће потпуно вашу намеру да ћете сасвим изнемоћи, и наследићете уготовљену вам смрт вечну.Силно разјарени, идолопоклоници га дохватише и одведоше војводи Сатурнину, говорећи: Овај човек мути по граду нашем, и обмањујући многе уводи их у заблуду. А сада је постао толико дрзак да, проповедајући бунтовне ствари, он неће презати ни од тога да жртвенике руши и цара ружи. Војвода Сатурнин упита светитеља: Ко си ти што на тако што посежеш? Свети Василије одговори: Хришћанин сам, јер ми ј^ то име светије од свега. Сатурнин га упита: Када си хришћанин, зашто онда не чиниш оно што доликује хришћанину? Светитељ одговори: Добро ме саветујеш, војводо, јер дела човека хришћанина треба да буду очигледна за све, као што учи свето Еванђеље: Тако да се светли светлост ваша пред људима, да виде ваша добра дела, и славе Оца вашег који је на небесима (Мт. 5, 16).Сатурнин га упита: А зашто смућујеш град наш, и свуда грдиш цара као да је нарушио добре законе? Свети одговори: Цара вашег не грдим, него знам Вишњега Цара - Бога, који живи на небу, коме се достојни поклоници, оци наши, клањају свуда у чистоти срца. Он је моћан да за кратко време уништи безбожје, које ви неразумно озаконисте. Сатурнин га упита: Зар не сматраш да је справедљив закон, који цар наш издаде? Светитељ одговори: Како може бити справедљив закон, који као бесан пас, носећи у устима месо, једе обилазећи жртвеник, и лајући пред демонским олтаром, меће на њега своје људско тело, и своју крв пролива око њега, кољући децу на жртву демонима? Како се дакле такав закон може назвати справедљивим? Сатурнин на то рече: Престани лагати, брбљивче, и покори се цару! Свети Василије одговори: Досада сам се Небеском Цару покоравао, и покораваћу се, и никада нећу одступити од свете вере у Њега. Сатурнин га упита: О каквом ти то мени Небеском Цару говориш, коме се покораваш? Свети одговори: О Ономе који седи на небесима и на све гледа. А цар, кога ти хвалиш, земљан је, и одмах ће као човек пасти, и у руке Цара Великога упасти.Слушајући овакве речи, Сатурнин се разљути, и нареди да светитеља обнажена обесе на мучилишту, и тело му стружу г ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-svestenomucenik-vasilije_-prezviter-ankirski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 04 Apr 2025 22:19:22 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Василије, презвитер, анкирски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>О доказу бића Божијега</title>
<link>https://zivereci.com/o-dokazu-bi%D1%9Ba-bozhi%D1%98ega</link>
<guid>https://zivereci.com/o-dokazu-bi%D1%9Ba-bozhi%D1%98ega</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/08/o-dokazu.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 04 Apr 2025 22:19:22 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>доказу, бића, Божијега</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Суд по закону љубави</title>
<link>https://zivereci.com/sud-po-zakonu-%D1%99ubavi-23811</link>
<guid>https://zivereci.com/sud-po-zakonu-%D1%99ubavi-23811</guid>
<description><![CDATA[ 04Господ не говори: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/12/sud.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 04 Apr 2025 22:19:22 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Суд, по, закону, љубави</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Грачаница у Будимпешти, Бечу и Грацу</title>
<link>https://zivereci.com/grachanitsa-u-budimpeshti-bechu-i-gratsu</link>
<guid>https://zivereci.com/grachanitsa-u-budimpeshti-bechu-i-gratsu</guid>
<description><![CDATA[ У Будимпешти, Бечу и Грацу ће, током ове недеље, институције културе са КиМ, позоришним, музичким, књижевним, ликовним и филмским програмима, представити савремено уметнико стваралаштво, историјск… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/2-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 03 Apr 2025 23:03:25 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Грачаница, Будимпешти, Бечу, Грацу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пјесник Блажо Шћепановић у априлу походи Србију</title>
<link>https://zivereci.com/p%D1%98esnik-blazho-sh%D1%9Bepanovi%D1%9B-u-aprilu-pokhodi-srbi%D1%98u</link>
<guid>https://zivereci.com/p%D1%98esnik-blazho-sh%D1%9Bepanovi%D1%9B-u-aprilu-pokhodi-srbi%D1%98u</guid>
<description><![CDATA[ Обавештавамо све љубитеље писане речи да ће се у Мојковцу и Колашину у априлу одржати промоција књге ”Сабрана дела” Блажа Шћепановића, истакнутог српско-црногорског песника који је трагично заврши… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/04/Screen-Shot-2025-04-03-at-17.31.32.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 03 Apr 2025 23:03:25 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пјесник, Блажо, Шћепановић, априлу, походи, Србију</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: Било шта да кажеш неко ће те погрешно разумети</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-bilo-shta-da-kazhesh-neko-%D1%9Be-te-pogreshno-razumeti</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-bilo-shta-da-kazhesh-neko-%D1%9Be-te-pogreshno-razumeti</guid>
<description><![CDATA[ Кад је човеку мирна савест и часне намере не би требало да се оптерећује жељом да по сваку цену задовољи све укусе … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_158-7-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 03 Apr 2025 23:03:25 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, Било, шта, да, кажеш, неко, ће, те, погрешно, разумети</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Филимон и Домнина</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-filimon-i-domnina</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-filimon-i-domnina</guid>
<description><![CDATA[ МУЧЕНИЦИ Христови Филимон и Домнин беху родом из Рима. У време гоњења хришћана у Италији они тамо путоваху и проповедаху Христа, и многе обратише у веру Христову и крстише. Зато бише ухваћени од идолопоклоника незнабожаца и приведени начелнику Италије. Али и поред свих ласкања и обећања његових они не попустише у вери, него, напротив, још већма призиваху Христа и исповедаху Га као Бога. Зато бише од идолопоклоника наги распрострти по земљи и немилосрдно тучени. Затим бише затворени у тамницу, и најзад изведени и погубљени мачем. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-mucenici-filimon-i-domnina.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 03 Apr 2025 23:03:24 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Филимон, Домнина</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Тома I патријарх цариградски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-toma-i-patri%D1%98arkh-tsarigradski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-toma-i-patri%D1%98arkh-tsarigradski</guid>
<description><![CDATA[ ОВАЈ свети отац наш Тома, због своје превелике врлине и савршеног разума и побожности, би посвећен за ђакона велике цркве у Цариграду од стране преподобног оца нашег великог чудотворца патријарха Јована Постника, и постављен за сакеларија Патријаршије од истог патријарха у време цара Маврикија.По представљењу свјатјејшег Јована патријарховао је блажени Киријак. А по смрти овога би изабран за патријарха цариградског свети Тома у време цара Фоке. И управљаше Црквом добро, будно пасући разумно стадо Христово. У време његово деси се један необичан догађај: кад се једном ишло у литији с крстовима, крстови се почну колебати сами од себе, ударати један о други, и ломити се. Глас о томе пронесе се свуда. Кад патријарх то сазна као истинити догађај, позва светог Теодора Сикеота, чувеног прозорљивца и чудотворца, молећи га да објасни, шта се тим предсказује. Свети Теодор потврди да се то чудо заиста десило, али шта оно предсказује он одби да каже, изјављујући да му та тајна није позната. Тада свјатјејши патријарх Тома паде пред ноге светом Теодору молећи га да му каже. Оваквим смирењем својим патријарх приволе светог старца да каже шта тај догађај предсказује. И свети старац рече да то означава велике беде које ће наступити и за цркву и за грчко царство због унутрашњих верских и политичких раздора. Споља ће навалити љути варвари, а унутра ће се хришћани поделити, једни друге гонити, тући и истребљивати, због чега ће и многи храмови опустети и разорити се. И све се то ускоро има догодити.Чувши то, патријарх се веома уплаши, и моли преподобног да се помоли Богу за њега, да му Бог узме душу пре него те беде наступе. Преподобни Теодор се задржа кратко време у Цариграду код цркве светог Стефана, а патријарх се разболе. И посла к преподобноме, који се беше у келији затворио и подвизавао, извештај о својој болести, молећи га да му измоли од Бога што скорији крај. Светитељ то одби. Тада блажени патријарх Тома поново посла преподобноме усрдну молбу, желећи да се разреши од тела пре него беде наиђу на Цркву. И преподобни Теодор, иако није желео, учини по вољи свјатјејшем патријарху Томи, помоли се Богу за његову кончину и овако му отписа: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/04/sveti-toma-i-patrijarh-carigradski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 03 Apr 2025 23:03:24 +0200</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Тома, патријарх, цариградски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>&amp;quot;Дани патријарха Павла&amp;quot;</title>
<link>https://zivereci.com/8787</link>
<guid>https://zivereci.com/8787</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202503/image_870x580_67e9c3420b57f.jpg" length="63231" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 31 Mar 2025 00:19:49 +0200</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Бранко Пејовић: Миш је појео капетаново уво</title>
<link>https://zivereci.com/branko-pe%D1%98ovi%D1%9B-mish-%D1%98e-po%D1%98eo-kapetanovo-uvo</link>
<guid>https://zivereci.com/branko-pe%D1%98ovi%D1%9B-mish-%D1%98e-po%D1%98eo-kapetanovo-uvo</guid>
<description><![CDATA[ Страдалника у Великом рату било је из сваке фамилије села Кремна. Из појединих се у ратне сукобе упутило и по десет мушких глава, а тек понека би се вратила, много их је остало на бојиштима. Сећањ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-27-at-08.01.18.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Mar 2025 12:51:57 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Бранко, Пејовић:, Миш, је, појео, капетаново, уво</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Поука старца Силуана: Учимо се смирењу и Господ ће нам пружити сладост молитве</title>
<link>https://zivereci.com/pouka-startsa-siluana-uchimo-se-smire%D1%9Au-i-gospod-%D1%9Be-nam-pruzhiti-sladost-molitve</link>
<guid>https://zivereci.com/pouka-startsa-siluana-uchimo-se-smire%D1%9Au-i-gospod-%D1%9Be-nam-pruzhiti-sladost-molitve</guid>
<description><![CDATA[ Данашња поука старца Силуана, знаменитог и мудрог светогорског оца, тиче се призивања Господа Бога које ствара молитву, јер молитва ће нас заволети ако се често исповедамо и чисто молимо Бога само… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/05/pouka-starca-siluana-750x422-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Mar 2025 12:51:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Поука, старца, Силуана:, Учимо, се, смирењу, Господ, ће, нам, пружити, сладост, молитве</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Бенедикт Нурсијски</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-benedikt-nursi%D1%98ski</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-benedikt-nursi%D1%98ski</guid>
<description><![CDATA[ Благословен именом и благодаћу Божјом, Свети Бенедикт беше из детињства стар умом, превазилазећи свој узраст понашањем зрела човека. Јер у цвету младости своје, када је могао слободно наслађивати … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/03/Screenshot_433.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Mar 2025 12:51:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Бенедикт, Нурсијски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Светих девет мученика</title>
<link>https://zivereci.com/svetikh-devet-muchenika</link>
<guid>https://zivereci.com/svetikh-devet-muchenika</guid>
<description><![CDATA[ ОВИ свети мученици пострадали за Христа у огњу. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/svetih-devet-mucenika.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Mar 2025 23:49:03 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Светих, девет, мученика</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Трагови времена: Како мисли и дела обликују вечност?</title>
<link>https://zivereci.com/tragovi-vremena-kako-misli-i-dela-obliku%D1%98u-vechnost</link>
<guid>https://zivereci.com/tragovi-vremena-kako-misli-i-dela-obliku%D1%98u-vechnost</guid>
<description><![CDATA[ Цео наш живот на земљи, од рођења до смрти, може се посматрати као један јединствени чин. Оно што је битно у том чину види се у тренутку. Замислите чисту стаклену посуду пуну воде. Одмах се види да ли је вода чиста и колико. Исто ће бити са нама када пређемо у други свет. Сваки наш покрет, свака мисао или осећај оставља траг на нашем животу. Ако би нам се десило да нам током целог живота само једном прође зла мисао кроз главу, рецимо о убиству, та једна мисао би остала као тамна мрља на нашим животима, ако се не покајемо и не осудимо себе због тога. Ништа се не може сакрити. Често мислимо да нас нико није видео или да не зна шта мислимо или радимо. Али када почнемо да бринемо о вечности, све се мења и желимо да се ослободимо сваке таме у себи.

Ако кажемо да немамо греха, варамо се и нисмо искрени. Али ако признамо своје грехе, Бог ће их опростити и очистити нас од сваке неправде. Искреним покајањем, када пред Богом и људима признамо своје грехе и осудимо себе, наша унутрашњост се чисти. Као када воду пропустимо кроз филтер, тако се и наша душа кроз покајање враћа својој чистоти. Зато, када се исповедам, кривим себе за свако зло, јер не могу да нађем ниједан грех на свету за који нисам способан, макар на тренутак у својој глави. Сама могућност да ми тако нешто падне на памет показује да нисам савршен. Ко може бити сигуран да му никада неће пасти на памет лоша идеја? И ко гарантује да се тренутак када помислимо нешто лоше неће претворити у нешто веће?

Док смо живи, можемо се поправљати. Али шта ће бити са нама када умремо, то још не знамо. У физичком смислу, ако неки предмет добије довољно јак притисак, он ће, када напусти Земљину гравитацију, заувек летети великом брзином у свемир. Зар се нешто слично не дешава и са душом? Ако је душа испуњена љубављу према Богу, напуштајући тело, отићи ће Богу. Или, ако се окрене од Бога, отићи ће у таму, у бескрајне муке супротне љубави. Зато, колико год можемо да видимо своје грехе, морамо их искрено признати да их не бисмо носили са собом после смрти.

Важност слободне воље и следовање Божјој вољи

Када се пред нама појаве различити путеви, морамо одлучно кренути према добру којем тежимо. Овај избор ће сигурно захтевати одрицање. У таквим тренуцима се јасно види наша слободна воља. Нажалост, често се људи воде краткорочним жељама и скрећу са пута који је Бог показао према Царству Светлости. Тако човек упада у круг лажних жеља које му не дозвољавају да види прави пут. Уз сваки избор, патња и жртва су неизбежне. А када изаберемо да следимо Божју вољу, свака жртва нас чини сличнијима Христу, који је рекао: „Оче, кад би хтео да пронесеш ову чашу мимо мене! Али не моја воља, но твоја нека буде!“

„Прљаво море лежи између нас и духовног раја, а можемо га прећи само лађом покајања којом управљају веслачи страха. Ако том лађом не управљају ти веслачи, утопићемо се у том прљавом мору... Покајање је лађа, страх је њен кормилар, а љубав је сигурна лука... Сви који се труде и носе терет покајања долазе до Бога.“

Покајање је основа нашег духовног живота. Свети Јефрем Сирин нам је оставио важну молитву: „Дај ми да видим своје грехе.“ Поново и поново, видети свој грех је веома важно за све који траже Бога. Штавише, то је деловање самог Бога у нама, јер је Он Светлост.

Током мог дугог служења Богу, приметио сам да ретки људи заиста разумеју шта је грех. Обично се држе људских правила морала, а чак и када их превазиђу, то често није довољно.

Најважнији начин да спознамо своје грехе је вера у Христа као Бога, због које Дух Свети долази на човека. Када неко осети Божју љубав, обично жели да тај осећај и траје. Ако уради нешто, било шта, чак и само помисли нешто лоше, због чега се мање осећа Божја љубав, то показује да се удаљава од Бога. За то није потребно никакво компликовано објашњење. Тада се наша душа обраћа Богу са жељом за покајањем, кроз које долази опроштај и обнова љубави. Што је већа милост коју смо осетили када нас је Дух Свети посетио, то је наше покајање болније и дубље. Такав човек живи пред Богом једноставно, вођен љубављу и страхом Божјим, и може чак достићи светост а да тога није ни свестан.

Други начин да спознамо грех је да своју душу подвргнемо Божјој речи. Када разумом анализирамо своје унутрашње стање, схватимо да не поштујемо Божје заповести и због тога се кајемо. Да би нам овај пут помогао, потребно је пажљиво проучавати Божје законе, јер су Божје заповести широке, а Његове мисли дубоке.

Када покушавамо да разумемо духовни свет, наша савест и наш ум не могу да досегну дубину Божјих заповести. Да бисмо се истински покајали, потребно је да се ангажујемо и срцем и умом, и на крају ће се та два спојити. Бог је љубав и Он нас познаје савршено, као и самог Себе. Све је повезано у Њему. Зато је важно да човек прво научи да воли Бога, затим да Га упозна, а онда и да разуме себе онако како је Бог замислио.

Дар покајања је неизмерно велики. Кроз њега наш дух продире у тајне Бога Оца. Само кроз покајање схватамо како је човек замишљен пре стварања света у Светој Троји ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/03/tragovi-vremena-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Mar 2025 23:49:03 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Трагови, времена:, Како, мисли, дела, обликују, вечност</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Веронаука, протести и искушења академске теологије</title>
<link>https://zivereci.com/8400-23725</link>
<guid>https://zivereci.com/8400-23725</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202503/image_870x580_67e2b221a5a8f.jpg" length="112948" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Mar 2025 14:39:52 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Георгије Дипијски, новојављени чудотворац</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-georgi%D1%98e-dipi%D1%98ski-novo%D1%98av%D1%99eni-chudotvorats</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-georgi%D1%98e-dipi%D1%98ski-novo%D1%98av%D1%99eni-chudotvorats</guid>
<description><![CDATA[ ОВАЈ светитељ остави своју жену, децу и сроднике, пошто је више волео да иде тесним и мучним путем Господњим. И замонашивши се, и узевши на себе лаки јарам Господњи, он прохођаше градове и села и пустиње, оскудан, мучен, злостављан. Пошто му Бог откри дан смрти, он оде у Цариград. И тамо провевши седам дана у свечесном храму светог Јована Богослова, у месту званом Дипије, овај блажени се упокоји у Господу.

А кад неки хришћани дођоше да га сахране, видевши врло тешке вериге које је овај преподобни носио и како му је цело тело веригама изранављено, сви једногласно повикаше: Господе, помилуј! Затим направише кивот од мермера, ставише у њега мошти блаженога, и сахранише их у паперти споменутог храма светог апостола Јована Богослова. Ове свете мошти постадоше извор исцељења за најразноврсније болеснике који са вером приступаху, и који затим посведочаваху чудеса која на њима учини преподобни.

Преподобни Георгије, новојављени чудотворац, живео је и подвизивао се у 10. веку. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-prepodobni-georgije-dipijski_-novojavljeni-cudotvorac.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 24 Mar 2025 13:38:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Георгије, Дипијски, новојављени, чудотворац</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Софроније, патријарх јерусалимски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sofroni%D1%98e-patri%D1%98arkh-%D1%98erusalimski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sofroni%D1%98e-patri%D1%98arkh-%D1%98erusalimski</guid>
<description><![CDATA[ СВЕТИ Софроније, истог имена са целомудријем, роди се у Дамаску око 580. године од знаменитих родитеља, побожних и целомудрених, који се зваху Плинт и Мира.Још од младости своје блажени Софроније стаде живел ти животом достојним свога имена: љубљаше духовну и светску мудрост, и чуваше своју девственичку чистоту недарнутом и беспрекорном. А то двоје, духовна мудрост и девственичка чистота, назива се целомудријем. Штавише, по речима светог Јована Лествичника, целомудрије је заједнички назив за све врлине. А целомудрени Софроније беше ревносни творитељ свих врлина.Он најпре изучи светску философију, због чега би прозван софист, то јест мудри. У она времена назив софист означавао је велику част. Тако су називани најодабранији философи. Али блажени Софроније, сабравши светску мудрост, жељаше да стекне и духовну мудрост. Са том намером он обилажаше манастире и пустињачке испоснице, сабирајући у богоносних отаца благо корисно по душу његову. Тако дође и у свети град Јерусалим. И обилазећи околне манастире, он дође у општежиће Теодосија Великог. Ту нађе инока Јована Мосха, презвитера по чину, човека врлинска и веома искусна и у светској и у духовној философији. И Софроније се свим срцем приљуби уз њега, као син уз оца и ученик уз учитеља. И праћаше га на свима путовањима његовим све до кончине овога, идући заједно с њим по манастирима и пустињама, посећујући свете оце, и описујући житија њихова ради духовне користи. О томе сведочи књига коју су заједно написали: Лимонар или Цвећник, која је одобрена Седмим Васељенским Сабором. У овој књизи светог Софронија учитељ његов често назива софистом, као равног себи у философији. Па не само то, него га блажени Јован понегде назива господином својим, а понегде и оцем. Јер га није сматрао као ученика већ као пријатеља и сапутника и сатрудољубца, по животу изврсна. Усто је блажени Јован провиђао Духом да ће Софроније бити велики пастир и непоколебљиви стуб Цркве Христове.Са овим преподобним Јованом свети Софроније је још пре свог пострига живео најпре у Палестини доста дуго, у киновији Теодосија Великог, и у пустињи Јорданској, и у манастиру Светог Саве који се називао Нови. Затим обојица, Јован и Софроније, напустише Палестину из страха од Персијанаца који су наилазили, и одоше у пределе Антиохије Велике. Јер у то време персијски цар Хозрој Млађи поведе рат против Грчке због овога: Фока мучитељ, као што о томе опширно пише грчки историчар Никифор, уби грчког цара Маврикија и заузе царски престо. А цар Маврикије беше велики добротвор Хозроју персијском, кад овај беше пребегао из Персије у грчку царевину. Тада му Маврикије беше уместо оца, и поможе га и новцем и војском, те он поврати свој престо у Персији, и тако се створи између Грка и Персијанаца вечити и чврст мир. Но кад Хозрој чу за убиство свога добротвора цара Маврикија, веома се ожалости. И уништивши уговор о миру са Грцима, он крену да освети Маврикија: и упаде војска персијска у многе покрајине грчке, нарочито у Сирију, Феникију и Палестину, и пустошаше их. Тада оци свети, који се подвизаваху у тим покрајинама, напуштаху своје манастире и пустињска обиталишта и бежаху куда. је ко могао. У то дакле време одоше из Палестине и ова два света оца, Јован и Софроније. По њиховом одласку Персијанци заузеше свети град, Јерусалим, и са пресветим патријархом Захаријом одведоше у ропство и Часни животворни Крст Христов, који остаде четрнаест година у ропству у Персији, на велику тугу и жалост целог хришћанског света.Дошавши у пределе Антиохије, ова два светитеља стадоше обилазити тамошње врлинасте оце, и по обичају свом, као пчеле летећи од цвета до цвета и скупљајући мед, они скупљаху слађе од меда духовне поуке, и слагаху их у своју споменуту књигу Лимонар као у саћу мед. Али кад се и тамо приближи персијска војска, они отпловише у Египат и Александрију. И тамо чинише што и раније: описаше дела и поуке многих светих отаца, које очима својим видеше и ушима својим чуше. V то време свети Софроније још не беше пострижен у монашки лик, што се види из шездесет девете главе њиховог Лимонара, где учитељ Софронијев Јован каже овако: Стигосмо у Александрију ја и кир Софроније, брат мој, пре пострижења његова, и одосмо к ави Паладију, човеку врлинском и слузи Божјем. И опет у глави сто десетој он исти каже: Ја и господин мој Софроније одосмо у Лавру, удаљену од Александрије осамнаест стадија, к једном веома врлинастом старцу, Египћанину, и ја рекох старцу: Господине аво, кажи нам поуку, како да живимо, јер господин софист (Софроније) жели да се одрекне света и постане монах. Старац нам рече: Добро чините, децо, што остављате свет ради спасења душе своје. Седите у келији молитвено тихујући и чувајући ум и молећи се непрестано и имајући наду у Богу, и Он ће вам дати знања свог и просветити ум ваш.Предивна врлина светог целомудреног Софронија огледа се у томе, што он као световњак толики труд улагаше путујући дуго по манастирима и пустињама, и што се толико брињаше и ревноваше око проналажења духовно корисних ствари, које би га научиле путу ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-sofronije_-patrijarh-jerusalimski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 24 Mar 2025 13:38:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Софроније, патријарх, јерусалимски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Кад светост заблиста у тами: Прича о манастиру који је оживео кроз љубав</title>
<link>https://zivereci.com/kad-svetost-zablista-u-tami-pricha-o-manastiru-ko%D1%98i-%D1%98e-ozhiveo-kroz-%D1%99ubav</link>
<guid>https://zivereci.com/kad-svetost-zablista-u-tami-pricha-o-manastiru-ko%D1%98i-%D1%98e-ozhiveo-kroz-%D1%99ubav</guid>
<description><![CDATA[ На врху стрме литице, где је владала тишина прекинута само шапатом ветра кроз ретке борове, у пећини чији је улаз био загрљен дивљим бршљаном, живео је један старац, који је многима био познат по својој прозорљивости. Годинама, можда и деценијама, није напустио своје усамљено пребивалиште, у коме се мирис влажне земље и планинског биљака провлачио се кроз ваздух, мешајући се са миром који је царовао унутра. Једини контакт са спољним светом био је брат Јован, један од млађих монаха из оближњег манастира, који би му свакодневно доносио скромну храну. Јован је био тих и послушан, његови кораци лагани на каменитој стази која је водила до пећине.



Али једно јутро, уместо Јована, на вратима пећине се појавио игуман манастира, отац Симеон. Његово лице, обично ведро и пуно наде, сада је било засењено тугом. Држао је корпу са храном у рукама, али је његов поглед био уперен у земљу.

Старац, чије је лице било испресецано дубоким борама попут мапе живота, позва га унутра. Пећина је била једноставна, са каменим зидовима и земљаним подом. Светлост је једва продирала кроз улаз, али је било довољно да се разазнају две грубе клупе и један мали дрвени сто на коме је стајала стара Библија.

Игуман је ушао и са тешком уздахом спустио корпу на сто. Сео је на једну од клупа, не подижући поглед. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/monah-i-manastir-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 24 Mar 2025 13:38:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Кад, светост, заблиста, тами:, Прича, манастиру, који, је, оживео, кроз, љубав</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света преподобна Анастасија</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-anastasi%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-prepodobna-anastasi%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ У ВРЕМЕ цара Јустинијана Великог бејаше у Цариграду једна побожна и богобојажљива жена, по имену Анастасија, кћи високородних и богатих родитеља. Она беше прва патриција и дама на двору цара Јустинијана. Имајући страх Божји у срцу свом, она ревносно држаше заповести Божје, живећи по њима беспрекорно. А била је изванредне телесне лепоте и изврсних душевних особина. И била је толико добра и кротка, да су се духовно користили сви који су познавали њен живот. А многи су се трудили да подражавају њене врлине. И сам цар уважаваше је веома. Но сејач кукоља ђаво, завидећи добрима, и не престајући војевати против рода људског и изазивати непријатељства међу људима, не остави на миру ни ову блажену Анастасију. Јер он внуши царици Теодори завист према врлинама ове блажене патриције; и она стаде непријатељевати против невине слушкиње Божје. Сазнавши за то од једног пријатеља, Анастасија, пуна божанске мудрости, добро размисли о томе, и рече себи: Анастасијо, пошто ти се сада пружа оправдан и истинит разлог, спасавајући спаси душу своју, и тако ћеш царицу ослободити од неразумне зависти, и самој извојевати небеско царство.Доневши такву одлуку, она тајно најми лађу. И поневши са собом нешто злата, а све остало оставивши, она отпутова у Александрију да нико не зна. Тамо, на једном месту удаљеном пет попришта од града, подиже мали манастир, и живљаше у у њему служећи Богу и старајући се да само Њему угоди. У рукама јој је свагда био ручни рад, а у устима непрекидно псалмопјеније и слављење Бога. И беше тај њен манастир потом велик и славан, назван Патриција по блаженој Анастасији патрицији.После неколико година умре царица Теодора. И цар, сетивши се добре Анастасије патриције, посла на све стране људе да је брижљиво траже и пронађу. Дознавши за то, ова овчица Божја остави свој манастир, и ноћу оде у Скит код аве Данила, и исприча блаженом старцу све о себи. Преподобни је обуче у мушку монашку ризу, даде јој име Анастасије евнух, и одведе је у једну пећину која беше далеко од Скита. И затвори је тамо, давши јој правило и устав живота. И нареди јој да никада не излази из пећине, нити икога пушта к себи у пећину. И одреди једног од братије да јој једном у недељи доноси помало хлеба и крчаг воде, оставља их пред пећином на одређено место, и пошто добије од затвореника молитвени благослов, одмах одлази. И ова уистини дијамантска и храбра душа безизлазно проведе двадесет и осам година у пећини, држећи се непоколебљиво правила што јој старац даде. И за све то време њу нико не виде, јер јој.нико и не долажаше, нити ко знађаше за њу осим брата који јој доношаше хлеб и воду. Па ни он није знао да је она жена, него је сматрао да је мушкарац евнух. И који ум може схватити, који језик исказати подвиге којима се ова блажена подвизаваше у току двадесет и осам година? која рука може описати оно што она сваки дан приношаше као жртву Богу: сузе, уздисаје, ридање, бдење, псалмопјеније, молитве, читање, стајање, клечање, постове, оскуђевање у најпотребнијем? А пре свега, ко може описати нападе и војевања демона против ње, па саблажњива потсећања на световне сласти и телесне удобности, и друге сличне ствари? И како све то одбациваше преподобна, и побеђиваше нападача? Усто двадесет и осам пуних година не изађе из пећине жена, која је раније живела у царским палатама много година, као великашица и прва патриција, и стално се кретала у друштву високих достојанственика и жена! То је оно што поражава сваки ум, запрепашћује мисао: како све то она презре, и искорени у души својој сећање на то, и како стече толико смирење, и навиче на толико пошћење и уздржање и себеизнуравање.Тако се подвизивајући, блажена Анастасија постаде сасуд, и обиталиште Светога Духа; и угодивши Богу потпуно, она се приближи блаженој кончини својој. И провидевши свој одлазак к Богу, она на једној ћерамиди написа старцу Данилу ово: Чесни оче поведи са собом брата који ми је доносио хлеб и воду, а понеси и потребан прибор за сахрану, и брзо дођи да сахраниш чедо твоје, Анастасија евнуха. - Написавши то, она метну пред врата од пећине. А преподобном Данилу то би откривено Богом у ноћном виђењу, и он рече своме ученику: Брате, похитај до пећине где живи брат наш Анастасије евнух, и погледај пред вратима од пећине, и наћи ћеш исписану ћерамиду, узми је и што пре донеси.Брат оде, и као што му рече старац нађе исписану ћерамиду, и донесе је старцу. Старац је прочита, и расплака се. И узевши све што је потребно за сахрану, оде са оним братом. И кад отворише пећину, нађоше блаженог Анастасија у грозници. И обиснувши о врат њен, ава Данил плакаше говорећи: Блажен си, брате Анастасије, јер си, бринући се и мислећи стално на овај смртни час, презрео земаљско царство. А она рече: Блажен си и ти, нови Аврааме. Рече јој старац: Помоли се за нас Господу. Она на то одговори: Чесни оче, мени су потребније молитве ваше у часу овом. Старац рече: Да сам пре тебе скончао, ја бих се помолио за тебе. И она подигавши се седе на рогожу, целива старчеву главу, и молећи се за њега изговараше речи благосл ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveta-prepodobna-anastasija.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 23 Mar 2025 20:27:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, преподобна, Анастасија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Господе, како је дивно што постојиш!</title>
<link>https://zivereci.com/gospode-kako-%D1%98e-divno-shto-posto%D1%98ish</link>
<guid>https://zivereci.com/gospode-kako-%D1%98e-divno-shto-posto%D1%98ish</guid>
<description><![CDATA[ Понекад, када се поведе реч о вери, чујемо одговор: „Да, волео бих да верујем, али...“ - и ту настане тишина, као да је човек збуњен. У тим моментима, он заправо тражи оправдање за своје неверовање, стичући утисак да је вера нешто што не зависи од његове воље. Замислите, желите да верујете некој особи, али просто не иде. И шта онда? Па шта ћеш... не можеш никога осудити због тога.



Међутим, испоставља се да за то наше „не“ ипак постоји суд. Сам Господ упозорава да ће онај ко не поверује сносити последице, као што стоји записано: „Који повјерује и крсти се биће спасен, а ко не вјерује биће осуђен.“ (Мк. 16,16). Ове речи су од кључног значаја за разумевање праве природе вере. Из њих закључујемо да вера у великој мери зависи од наше личне одлуке, од наше слободне воље. Иначе, како би се одсуство вере могло сматрати грехом?

Штавише, слободно се може рећи да је вера у Бога највиши израз људске слободе. Никаква чуда, па ни она најневероватнија, не могу натерати човека да поверује. Историја и савремено доба обилују таквим примерима. Ако човек не жели да верује, ако му Истина није приоритет, пронаћи ће, можда не дубоко, али практично и рационално објашњење чак и за најчудеснији догађај. Једноставно зато што тако жели.

Човек који полази у потрагу за доказима Божјег постојања, већ на самом старту се налази у незавидној позицији. Он покушава да схвати Бога унутар оквира свог ограниченог разума. Али сваки доказ је несигуран и подложан преиспитивању, посебно ако недостаје вера. Увек се може пронаћи супротан, подједнако убедљив аргумент. Увек! Дакле, на крају крајева, човек ће морати да одлучи у шта ће веровати. Чак су и научници дошли до закључка да за сваку појаву постоје најмање две супротстављене теорије, подједнако оправдане са становишта логике и искуства. То значи да се ништа на овом свету не може доказати са апсолутном сигурношћу, и да ће све на крају зависити од човекове жеље да одређени догађај или појаву посматра на овај или онај начин.

Вера је нераскидиво повезана са нашом слободом, са оним што искрено желимо. Ако је наша слободна воља усмерена ка добру, неминовно ћемо доћи до спознаје праве доброте, доћи ћемо до вере у Бога. Али, шта конкретно треба да урадимо да бисмо почели да верујемо?

Реч „урадити“ је овде од суштинског значаја. Када су ученици замолили Господа да им умножи веру, Христос им је неочекивано испричао параболу о слузи који, чак и након што је обавио сав посао, мора себе сматрати „бескорисним слугом“ (Лк. 17,10). Из ове приче можемо извући два кључна закључка:

Прво: човекова вера се види у његовим поступцима, али и у ономе што говори и мисли, ако је то у складу са Божјом истином. Истинска вера се рађа из жеље да се живи по Божјим правилима. Многи данас мисле да прво треба да осете веру, па тек онда да промене живот. Али тај осећај може дуго да се чека. Зато је важно да почнемо да делујемо, и то сваког дана, код куће, на послу, на улици - да се у свом понашању руководимо Јеванђељем, а не само нашим обичним осећањима. То ће нам сигурно отворити пут вере, а то је почетак пута ка Богу, јер Свето Писмо каже: „Без вере је немогуће угодити Богу“ (Јевр. 11,6).

Друго: Важно је знати да колико год се трудили да следимо Божје заповести, тиме не „зарађујемо“ никакву посебну награду. То је просто начин да живимо онако како је за нас најбоље, да водимо нормалан људски живот. Ми смо ти којима је Бог потребан, а не обрнуто. Често то не примећујемо док је све у реду, али када наиђу тешки тренуци, лако се осетимо потпуно беспомоћно. Зато је боље да не чекамо да се то деси, већ да једноставно верујемо Господу, који је рекао: „Без Мене не можете ништа“ (Јн. 15,5), и да пажљиво размислимо о томе шта Он мисли о сврси нашег живота и како да је остваримо.

И још нешто: не треба да нас буде срамота ако сумњамо. Вера и сумња ће вероватно ићи заједно кроз цео наш живот. Важно је да се свесно боримо против сумње у себи и да бирамо веру, односно да чинимо дела вере. Штавише, невера се често јавља у нама управо због погрешног разумевања вере. Да објасним. Са једне стране, ако имамо погрешне или искривљене слике о вери, нећемо прихватити праву веру. Често, атеизам и одбацивање Бога почињу када људи верују у своје или туђе погрешне идеје о Богу, души и вечности. Те идеје могу бити веома просте и грубе, па их људи одбацују, не схватајући да нису ни почели да разумеју праву истину.

Истинска вера је Божје откривење које прима смирена душа у Цркви. Уопштено гледано, за добар духовни живот није довољно само веровати у Бога. Важно је имати поверење у све што је део црквеног живота. Много тога нам можда неће бити јасно, али не можемо знати да ли је то истина ако не верујемо и не пробамо да живимо у заједници са Црквом. То поверење нам помаже да правилно уредимо свој духовни живот и на крају нас доведе до разумевања Истине.

Једном ми је један убеђени материјалиста објашњавао зашто не верује у Бога. И тог свог бога, у кога не верује, описао је прилично детаљно. Слушао сам га и мучио се да схватим на кога ме тај бог подсећа ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/03/zena-u-crkvi-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 23 Mar 2025 20:27:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Господе, како, је, дивно, што, постојиш</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Светих четрдесет мученика Севастијских</title>
<link>https://zivereci.com/svetikh-chetrdeset-muchenika-sevasti%D1%98skikh</link>
<guid>https://zivereci.com/svetikh-chetrdeset-muchenika-sevasti%D1%98skikh</guid>
<description><![CDATA[ Сви ови беху војници у римској војсци но вероваху тврдо у Господа Исуса. Када наста гоњење у време Ликинија, они бише изведени на суд пред војводу, и овај им запрети одузети част војничку, на што … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/03/svetih-40-mucenika-sevastijskih.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 22 Mar 2025 22:07:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Светих, четрдесет, мученика, Севастијских</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Повезане очи: Прича о вери и казни</title>
<link>https://zivereci.com/povezane-ochi-pricha-o-veri-i-kazni</link>
<guid>https://zivereci.com/povezane-ochi-pricha-o-veri-i-kazni</guid>
<description><![CDATA[ Беху то сурове године изгнанства и принудног рада. Прогнани народ, ишчупан из својих домова од стране тадашње власти, покушавао је да створи заједницу и пронађе трачак наде у тешком окружењу. У једном од тих новоформираних насеља почела је изградња заједничке бараке за раднике, а шума, хвала Богу, беше у изобиљу. У једну скромну кућу, власништво човека који је живео тик уз градилиште, једног поподнева уђе надзорник, груб човек, навикао на наређивање. Обратио се жени домаћина: „Ана, овде близу граде бараку за раднике, ти ћеш кувати за неке од њих вечеру.“

Убрзо донесоше намирнице: векну ражаног хлеба, врећу проје, неколико свежих шаргарепа, комад димљеног меса. Ана је вредно припремала оброке, хранећи уморне раднике који су цео дан секли и тесали дрва.

Али, убрзо стиже Велики пост. Као и претходних дана, донесоше месо, проју и остале потрепштине. Ана застане, погледа у намирнице па у надзорника. „Сада је Велики пост“ - рече тихо, више за себе. „Ви сте верници! Како ћете јести месо током поста? Не осећам се пријатно ни да кувам.“ Надзорник је погледа преко рамена, са нестрпљењем. „То се тебе не тиче“ - одбруси. - „Кувај, жено! Мушкарци раде тежак посао, треба их нахранити. Ако ти не желиш да једеш, не мораш!“

Радници дођоше на вечеру, уморни и гладни. Ана је већ скувала густу месну чорбу и исекла комаде меса, онако како јој је наређено. Али њена душа није имала мира. „Како ће то да једу?“ - помисли са тугом. „Сада је Велики пост.“ Немирна, отиде у кухињу. На зиду, изнад малог дрвеног стола, висила је стара икона Пресвете Богородице са Младенцем. Ликови на икони гледали су је благо и тужно. Мушкарци су ушли, седали за сто, избегавајући погледе. Знали су да је пост и чинило се да их је помало стид.

Једини међу њима, Иван, видевши о чему се ради, почео да се шали. Био је познат као човек без много обзира, увек спреман на шалу, па макар и на туђи рачун. „А сад ћемо завезати Богу очи, па неће видети да ћемо јести месо“ - рече Иван са подругљивим осмехом, узевши крпу са стола. Попе се на оближњу клупу и додаде: - „Неће бити греха!“ Иван прекри икони очи крпом.

После обилате вечере, Иван, сада већ поприлично гласан и охол, поче да одвезује крпу са иконе, говорећи: „Па, ето! Бог ништа није видео! Није нас казнио!“ Ана је све то посматрала са ужасом. „Шта радиш то, Иване? Јеси ли полудео?“ - повика на њега. - „Брзо тражи опроштај од Свете Богородице! Покај се за свој грех!“. Грдила га је најжешће што је могла. А Иван се само смејао, одмахујући руком. „Ако Бог постоји, нека ме казни“ - рече са иронијом. - „Све су одузели нашем народу, све су нас прогнали – а Бог никога није казнио. Па, где је тај ваш Бог?... Не верујем више да постоји.“

Када се Иван вратио у своју скромну колибу, испричао је својој жени Евдокији шта је урадио. „Ох, Иване, Иване! Шта си то урадио!“ - узвикну Евдокија пребледевши. - „Замоли за опроштај! Покај се одмах!“ - Била је престрављена.

Али Иван јој је поновио исте речи које је изговорио за вечером: „А ако има Бога, нека ме казни... Ништа се није десило ни мени ни другима.“

„О чему то причаш?!“ - почела је да плаче његова жена, преклињући га да се покаје.

„Не плачи“ - рече Иван, покушавајући да звучи храбро. „Па, ако будем патио, онда ћу патити. Али бар ћу знати да Бог постоји. Сад сам сигуран да га нема.“

То је био ниво таме који је могао да захвати људску душу – чак и молити Бога за казну, само да би се доказало Његово постојање!

Иван је легао да спава, уверен у своју правоверност у неверовању. Ујутро, Ана устаде рано и поче да обавља своје кућне послове у кухињи. Газда, Иванов отац, стајао је иза ње, покушавајући да упали петролејку. Запали шибицу... али ништа се не дешаваше.

Жена се зачуди. „Зашто палиш лампу, Иване? Па сунце већ излази, постало је прилично светло.“

„Како светло? Мени је све тамно!“ - одговори Иван збуњено. Шибица му је горела у прстима, али он је није видео. Извади другу шибицу, па трећу.

Видевши његову немоћ, Ана узе једну шибицу, запали је и принесе му је пред саме очи, упитавши: „Па, видиш ли сада, Иване?“

Али Иван само поче да пипа рукама по столу, тражећи лампу. Ни пламен шибице, ни јутарње сунце - ништа није видео. За њега је настала црна ноћ, усред белог дана.

Евдокија се затресе и бризну у плач када је схватила да је њен муж ослепео. Тада и Иван схвати. Као муња му прође кроз ум: Бог му је одузео вид. Иван заплака горко, са покајањем у гласу: „Значи, Бог постоји! Казнио ме је!“

„Идемо брзо у болницу!“ - рече му жена кроз сузе.

„Зашто?“ - одговори Иван са резигнацијом. - „Бог ме казнио, болница ми неће помоћи...“

Евдокија паде на колена пред иконама у углу колибе и поче да се усрдно моли за свог мужа, лијући горке сузе.

„Зашто плачеш, Евдокијушка?“ - рече Иван тужно. - „Ево моје казне. Заслужио сам је.“

И следеће ноћи, Иван усни сан. У сну му се јави Спаситељ, онај исти са иконе којој се Иван подругивао. Господ му рече благим, али продорним гласом: „Ти си мени повезао очи, а ја сам теби повезао очи... Тако је. Сада знаш.“

Евдокија је даноноћно мол ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/rucak-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 20 Mar 2025 22:30:43 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Повезане, очи:, Прича, вери, казни</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Затвореник коме Бог откри тајну о примаоцима милостиње</title>
<link>https://zivereci.com/zatvorenik-kome-bog-otkri-ta%D1%98nu-o-primaotsima-milosti%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/zatvorenik-kome-bog-otkri-ta%D1%98nu-o-primaotsima-milosti%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Затвореник неки у манастиру беше славан: од младости је имао чисто житије, јер, уклонивши се од свих житејских сласти и закључавши се у тесну келију, он служаше Богу, умртвљујући тело своје постом и посвуноћним стајањем, приносећи са многим сузама Господару свих молитве за себе и за сав свет, и свим умом својим упражњавајући се у богомислију. Храну је у одређено време добијао из келејникових руку. А никада ништа није узимао од злата и сребра, хране и вина, које је Бог преко хришћана слао братији у манастир.

Једнога дана дође у манастир старешина града да сатвори милостињу, и даде свима по сребрник. Дође и код затвореника са златником, и мољаше старца да га прими. Старац се постиде угледног човека, узе златник и метну га у свој џеп. И пошто наредне ноћи обави своје прописано молитвено правило, он леже на рогозину, да мало отспава. И би му овакво виђење о примаоцима милостиње: он дође изван себе, и виде себе где са осталом братијом свога манастира стоји на пространом пољу које сво беше пуно трња, и неки страшан јуноша (а то беше Анђео Господњи) дође и примораваше све монахе његовог манастира, говорећи: Жањите трње! А приђе и к њему, и рече: Опаши се, и жањи трње! А пошто затвореник не хте и одбијаше, рече му Анђео: Нема ти изговора, јер си се јуче са својим монасима најмио, они су од оног христољупца узели по сребрник, а ти си узео златник, - и дужан си да се више од других трудиш жањући трње, пошто си већи најам добио. А ово трње које видиш, то су дела онога човека, од кога сте јуче добили милостињу. Приђи дакле и жањи са осталима!

Тргнувши се из сна, и размисливши о виђењу, затвореник се ожалости, и посла по онога што му беше дао милостињу, и мољаше га да узме свој златник. А христољубац не хте да га узме, и рече затворенику: Задржи га за себе, оче, или га, ако хоћеш, дај другоме. Тада старац рече: Не желим да жањем трње туђих грехова, јер нисам у стању да истребим силно трње грехова својих. - И бацивши златник из своје келије, он затвори прозорче. А човек онај, сазнавши за разлог због кога старац одби његову милостињу, стаде исправљати свој живот, и велику милостињу чинити ништима и убогима, сећајући се Светога Писма, да се милостињом и вером греси очишћују. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/zatvorenik-kome-bog-otkri-tajnu-o-primaocima-milostinje.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 20 Mar 2025 00:26:27 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Затвореник, коме, Бог, откри, тајну, примаоцима, милостиње</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Светих седам свештеномученика Херсонских</title>
<link>https://zivereci.com/svetikh-sedam-sveshtenomuchenika-khersonskikh</link>
<guid>https://zivereci.com/svetikh-sedam-sveshtenomuchenika-khersonskikh</guid>
<description><![CDATA[ ЗА време цара Диоклецијана, године 296, јерусалимски патријарх Ермон посла у разне земље и градове многе епископе да апостолски објављују реч Божју и проповедају Христа. Од тих епископа двојица отпутоваше у Тавтроскитску земљу, и дођоше у град Херсон. И обојица се трудише неко време, проповедајући истинитог Бога тамошњем незнабожном народу, и просвећујући помрачене тамом јелинске идолодемоније. Затим свети Јефрем, остављајући херсонце светом Василију, оде међу Ските који су живели поред Дунава, и проповедајући Еванђеље многе обраћаше ка Христу. И после многих патњи и трудова, поднетих за Христово Еванђеље, би му глава отсечена седмог марта.Свети Василије, изобличавајући у Херсону заблуду незнабожаца и показујући им прави пут спасења, изазва гнев у народу, и безбожници га ухватише, немилосрдно тукоше, и из града протераше. Он онда оде у једну гору, и настани се у пећини. Гора се налазила сто стадија од Херсона, и звала се Партенон, то јест Девојка, пошто се на њој налазило идолиште и идол неке незнабожачке богиње девојке. На тој гори дакле борављаше свети Василије, и радоваше се што би удостојен те поднесе за Христа ране и прогонство. Али туговаше и плакаше због пропадања душа људских, обманутих ђаволом, и са сузама се мољаше Богу за њихово обраћање.Не прође много времена а кнезу херсонском умре син јединац, и би сахрањен изван града. Убијени жалошћу, родитељи сеђаху крај гроба његовог тугујући и плачући. Наступи ноћ, а они остадоше поред синовљег гроба. Задремаше, и у сну им се јави њихов умрли син, говорећи им: Зашто плачете и оплакујете моју смрт? Не можете ме одовуд узети жива, јер ме богови наши не могу васкрснути, пошто су идоли, измишљени од ђавола на обману и погибао људима. Хоћете ли пак да ме имате жива, умолите оног страног човека, кога протерасте из града, да се помоли за мене Богу своме. И ви верујте у тог Бога, кога он проповеда, јер је то истинити Бог, који има власти над живима и мртвима, и моћан је да ме подигне из мртвих жива молитвама оног мужа кога ви прогнасте.Тргнувши се из сна, родитељи испричаше један другоме своје виђење, и видећи да се слаже, веома се удивише и обрадоваше. И одмах похиташе у град, и испричаше рођацима и пријатељима својим. И чим свану, дадоше се на тражење Божјег човека свуда, и нађоше га у поменутој пећини. Тада кнез са домаћима својим оде к њему, и припадоше к ногама светитељу, молећи га да им васкрсне сина. А светитељ одбијаше, говорећи: Како то могу учинити ја, грешан човек? Али ако верујете у Бога кога проповедам, добићете што молите, јер је Он једини у стању да мртве подиже из гробова. На то они рекоше: Ако сина нашег добијемо жива, радо ћемо учинити све што хоћеш и наредиш.Онда светитељ Божји Василије устаде и оде с њима на гроб. И кад дигоше камен са гроба, светитељ уђе унутра и, осенивши крсним знаком умрлога, он се дуго мољаше Богу. Затим узе воду, освети је, и као при светом крштењу изли је на мртвога призивајући Пресвету Тројицу. И одмах оживе мртвац, и проговори славећи Бога. А све присутне обузе страх и ужас; и радост родитеља беше неисказана. И сви грљаху ноге светитељу величајући га, и исповедајући да је истинит Бог кога он проповеда. Онда узеше архијереја Божјег светог Василија и веома свечано уведоше у град. И крсти се кнез са целим домом својим, веровавши у Христа. И многи из народа, који видеше то чудо, придружише се вернима. И растијаше Црква Божја у Херсону, а незнабожачка погана идолишта постепено ишчезаваху.А ђаво, видећи опустошење својих жртвеника уђе у срце херсонских Јевреја, и ови наговорише незнабошце да устану на хришћане, а нарочито на њиховог предводника, светог Василија, и да га убију. Јер говораху они, хришћанство ће лако пропасти, ако буде убијен учитељ хришћански. И сабра се врло много наоружаних незнабожаца, и ударише изненада са дреком и виком на архијереја Божјег, извукоше га из његовог дома, везаше му ноге, и вукоше по улицама градским, бијући га кољем и камењем и газећи га ногама. А када га довукоше до места где хришћани беху поставили стуб и на њему крст, ту светитељ Христов Василије предаде свету душу своју у руке Божје. И сконча мученички седмога марта, када и свети Јефрем би у Скитији посечен мачем. Тело пак светог Василија извукоше изван града, и оставише псима и птицама да га разнесу. И много дана лежаше тело несахрањено, али Божјим промислом остаде неповређено: јер ноћу јављаше се над мученичким телом врло сјајна звезда, и вук чучаше крај њега чувајући га од паса, а дању орао над телом кружаше, не допуштајући месождерним птицама да се приближе, док га хришћани једне ноћи не украдоше и чесно сахранише.После мученичке кончине светог епископа Василија један од ученика његових пређе на хелеспонтску страну, и тамо нађе три епископа који проповедаху Еванћеље Христово: Евгенија, Елпидија и Агатодора. И они беху заједно са светим Јефремом и Василијем послани на проповед од стране пресветог Ермона, патријарха јерусалимског. Нашавши их тамо, онај ученик им каза кончину светог Василија. А они чувши то, прославише Бога који мучен ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/svetih-sedam-svestenomucenika-hersonskih.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 20 Mar 2025 00:26:27 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Светих, седам, свештеномученика, Херсонских</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Упознајмо Манастир Успења Пресвете Богородице у Српском Ковину</title>
<link>https://zivereci.com/7429</link>
<guid>https://zivereci.com/7429</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202503/image_870x580_67d9d7d7e540a.jpg" length="108273" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 18 Mar 2025 21:31:15 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх Порфирије: Из дубине свог бића молимо Бога да наш народ остане и опстане на Косову и Метохији</title>
<link>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-iz-dubine-svog-bi%D1%9Ba-molimo-boga-da-nash-narod-ostane-i-opstane-na-kosovu-i-metokhi%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-iz-dubine-svog-bi%D1%9Ba-molimo-boga-da-nash-narod-ostane-i-opstane-na-kosovu-i-metokhi%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије jе служиo 17. марта 2025. године у Саборној цркви Светог архангела Михаила у Београду помен пострадалима у Мартовог погрому 2004. године на Косову и Ме… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_1013.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 22:02:36 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Патријарх, Порфирије:, Из, дубине, свог, бића, молимо, Бога, да, наш, народ, остане, опстане, на, Косову, Метохији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Методије: Од стања у којем се душа налази зависи наша вечна судбина</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-metodi%D1%98e-od-sta%D1%9Aa-u-ko%D1%98em-se-dusha-nalazi-zavisi-nasha-vechna-sudbina</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-metodi%D1%98e-od-sta%D1%9Aa-u-ko%D1%98em-se-dusha-nalazi-zavisi-nasha-vechna-sudbina</guid>
<description><![CDATA[ У другу недељу Часног поста, 16. марта 2025. године,  свету Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Павином Пољу је служио Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије. С… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_1014.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 22:02:36 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Епископ, Методије:, Од, стања, којем, се, душа, налази, зависи, наша, вечна, судбина</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Марко Лакић: Да ли Срби занемарују своју историју?</title>
<link>https://zivereci.com/marko-laki%D1%9B-da-li-srbi-zanemaru%D1%98u-svo%D1%98u-istori%D1%98u</link>
<guid>https://zivereci.com/marko-laki%D1%9B-da-li-srbi-zanemaru%D1%98u-svo%D1%98u-istori%D1%98u</guid>
<description><![CDATA[ Историчар Милош Милојевић Србима је у аманет оставио упозорење – народ који не зна своју прошлост не разуме садашњост, а као такав нема ни будућност. Чини се да наш народ још није успео да протума… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-17-at-07.16.42.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 13:10:05 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Марко, Лакић:, Да, ли, Срби, занемарују, своју, историју</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Зоран Миливојевић: Људи који се труде да контролишу све око њих</title>
<link>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-%D1%99udi-ko%D1%98i-se-trude-da-kontrolishu-sve-oko-%D1%9Aikh</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-%D1%99udi-ko%D1%98i-se-trude-da-kontrolishu-sve-oko-%D1%9Aikh</guid>
<description><![CDATA[ Постоји једна врста „тешких особа” чија је главна особина да се труде да контролишу све око њих. Када је њихова претерана контрола усмерена на физичко окружење у којем се налазе, они сами су жртве… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/08/Screenshot_3-13.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 13:10:05 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Зоран, Миливојевић:, Људи, који, се, труде, да, контролишу, све, око, њих</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Герасим Јордански</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-gerasim-%D1%98ordanski</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-gerasim-%D1%98ordanski</guid>
<description><![CDATA[ Славни подвижник, преподобни Герасим родио се у Ликији. Још у младости обузет божанском мишљу, он огради себе страхом Божјим, и прими свештени монашки лик. Најпре оде у унутрашњу пустињу Тиваиде, … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/03/Screenshot_415.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 13:10:05 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Герасим, Јордански</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Има ли данас правих хришћана?</title>
<link>https://zivereci.com/ima-li-danas-pravikh-khrish%D1%9Bana</link>
<guid>https://zivereci.com/ima-li-danas-pravikh-khrish%D1%9Bana</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2021/05/kandilo-sp.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 17 Mar 2025 13:10:04 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Има, ли, данас, правих, хришћана</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Дамаскин: Свети Григорије Палама је изложио, објаснио и утврдио духовну праксу која је била присутна код тадашњих монаха</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-damaskin-sveti-grigori%D1%98e-palama-%D1%98e-izlozhio-ob%D1%98asnio-i-utvrdio-dukhovnu-praksu-ko%D1%98a-%D1%98e-bila-prisutna-kod-tadash%D1%9Aikh-monakha</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-damaskin-sveti-grigori%D1%98e-palama-%D1%98e-izlozhio-ob%D1%98asnio-i-utvrdio-dukhovnu-praksu-ko%D1%98a-%D1%98e-bila-prisutna-kod-tadash%D1%9Aikh-monakha</guid>
<description><![CDATA[ У другу недељу поста, 3/16. марта 2025. године, на светој архијереjској Литургији у храму Светог пророка Илије на Палићу, началствовао је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, викар … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_1012.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 16 Mar 2025 22:43:36 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Епископ, Дамаскин:, Свети, Григорије, Палама, је, изложио, објаснио, утврдио, духовну, праксу, која, је, била, присутна, код, тадашњих, монаха</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Григорије Палама: ТАЈНА НЕПРЕСТАНЕ МОЛИТВЕ</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-grigori%D1%98e-palama-ta%D1%98na-neprestane-molitve</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-grigori%D1%98e-palama-ta%D1%98na-neprestane-molitve</guid>
<description><![CDATA[ Нека нико не мисли, браћо моја, драга моја браћо у Христу, да дужност мољења без престанка и увек припада само онима у чину свештеника и монасима, а не световњацима. Не, не; сви ми Хришћани имамо … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/05/Screenshot_240.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 16 Mar 2025 22:43:36 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Григорије, Палама:, ТАЈНА, НЕПРЕСТАНЕ, МОЛИТВЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Непозната девојка из богате куће у Александрији</title>
<link>https://zivereci.com/nepoznata-devo%D1%98ka-iz-bogate-ku%D1%9Be-u-aleksandri%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/nepoznata-devo%D1%98ka-iz-bogate-ku%D1%9Be-u-aleksandri%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ Имађаше доброг оца, који претрпи много и зло сврши, и мајку злу, која добро поживе и умре у миру и би сахрањена с почашћу. У недоумици да ли да живи по примеру оца или по примеру мајке, ова девица имаде визију која јој откри стање оца и мајке у другом свету. Оца виде она у царству Божјем а мајку у тами и муци. То њу определи, да сав свој живот посвети Богу, и да попут оца свога држи се закона Божјег без обзира на све противности и недаће које би имала да претрпи. И одржа закон Божји до краја, с Божјом помоћи, и удостоји се царства небескога, у коме се састаде с оцем својим богољубивим. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/nepoznata-devojka-iz-bogate-kuce-u-aleksandriji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 16 Mar 2025 14:26:13 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Непозната, девојка, из, богате, куће, Александрији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Кад је Бог „одсутан“</title>
<link>https://zivereci.com/kad-%D1%98e-bog-odsutan</link>
<guid>https://zivereci.com/kad-%D1%98e-bog-odsutan</guid>
<description><![CDATA[ Када се Бог пробија до нас, или када ми у изузетним околностима проналазимо пут до Бога, у тренуцима када се свакодневна рутина изненада распада, откривајући дубине које раније нисмо ни слутили, када у себи осетимо присуство молитве и њену потенцијалну снагу - тада не постоји никаква препрека. У тим тренуцима, када осећамо Божје присуство, стојимо пред Њим лицем у лице, са страхопоштовањем и у директном разговору. Међутим, прави изазов настаје када човек има осећај Божје удаљености... Овде се не ради о стварном, објективном одсуству Бога, јер Он је увек присутан; ради се о субјективном осећају одсутности који се јавља у нама. Ми стојимо пред Богом и вапимо у тишину која нам се чини бескрајном, без икаквог одговора. Шта учинити у таквим тренуцима?

Пре свега, кључно је разумети да је молитва сусрет, односно дубок однос који се не може изнудити ни са наше стране, ни од стране Бога... Када би било могуће механички призвати Бога на састанак, присилити Га на сусрет само зато што смо ми одредили одређени тренутак за то, такав чин не би представљао истински сусрет нити однос. На тај начин бисмо могли да се сретнемо са измишљеним ликом, са различитим идолима које постављамо пред себе уместо Бога; међутим, то је немогуће остварити у односу са Живим Богом, баш као што је немогуће у односима са било којим живим бићем. Прави односи започињу и развијају се искључиво у атмосфери узајамне слободе...

Често се жалимо што Бог не учини Своје присуство очигледним током тих неколико минута молитве у току целог дана. Међутим, шта рећи о преостала 23 и по часа? У том периоду, Бог може непрестано куцати на врата нашег бића, а ми му одговарамо: „Извини, заузет сам,“ или уопште не реагујемо, јер чак ни не обраћамо пажњу на Његово куцање на вратима нашег срца, ума, свести, савести или живота. Стога, немамо право да се жалимо на Божје одсуство, јер смо ми сами далеко више одсутни.

Друга битна ствар коју треба имати на уму јесте да је сусрет лицем у лице са Богом увек својеврсни суд за нас. Када се сретнемо са Богом, било то кроз молитву, кроз размишљање о духовним темама или у созерцању, у том сусрету можемо бити или оправдани или осуђени. Овде не мислим на изрицање коначне пресуде вечне осуде или спасења у том тренутку, већ на то да је сусрет са Богом увек преломни моменат, криза (од грчке речи κρίσις - суд). Захвални смо Богу што нам не открива увек Себе када ми неодговорно и површно покушавамо да ступимо у заједницу са Њим, јер такав сусрет може надмашити нашу духовну снагу. Стога, када не осећамо или јасно не доживљавамо Божије присуство, наша прва реакција треба да буде захвалност.

Бог је милостив; Он не долази пре времена. Он нам пружа прилику да погледамо на себе, да схватимо да не осећамо Његово присуство у тренуцима када би нам то било на суд или осуду. Илустроваћу то једним примером. Пре много година, пришао ми је један човек и почео да ме моли: „Покажите ми Бога!“ Одговорио сам му да то не могу учинити, додавши да чак и када бих могао, он ипак не би видео Бога... Да би човек могао да сретне и види Бога, неопходно је да поседује нешто заједничко са Њим, нешто што ће нам дати очи да видимо и чула да осетимо. Човек ме је затим упитао зашто имам такво мишљење о њему, а ја сам му предложио да размисли и каже које га место у Јеванђељу посебно дотиче, како бих покушао да увидим у чему је његова сличност са Богом.

Он је одговорио: „Да, постоји такав одломак: у 8. глави Јеванђеља по Јовану налази се прича о жени ухваћеној у прељуби.“ Ја сам рекао: „Добро, то је једна од најлепших и најдирљивијих прича. А сада, седите и размислите: Ко сте ви у тој причи? Да ли сте на страни Господа, пуни милосрђа, разумевања и вере у могућност покајања и преображаја те жене? Или сте ви жена која је разобличена у прељуби? Или можда један од старешина који су, један по један, одлазили, суочени са својим сопственим гресима? Или један од младих који су неодлучни и колебљиви?“ Он је замислио се и рекао: „Не, ја сам онај Јудејац који не би отишао, већ бих ту жену засуо камењем.“ Тада сам му одговорио: „Захвалите Богу што вам сада не допушта да се сретнете са Њим лицем у лице.“

Бог не жели да буде само једна од ствари у нашем животу. Ако желимо да се молимо, пре свега морамо бити свесни своје грешности и чежње за спасењем, да смо одвојени од Бога и да не можемо истински живети без Њега. Једино што Му можемо понудити јесте наша дубока туга због тога што нисмо онакви какви би требало да будемо да би нас Бог прихватио, да би нас примио у нашем покајању, са милосрђем и љубављу. Управо та молитва, од самог свог почетка, представља наше окретање Богу...

Научимо се истинском смирењу у његовом најдубљем значењу. Смирење се не огледа у томе да се, како често чинимо, „претварамо да смо скрушени“, да о себи мислимо и говоримо лоше, и да убеђујемо друге како су наши манири заправо смирење. Смирење је стање плодног тла.

Саветовао сам једну жену: „Учи да будеш таква пред Богом: да све прихваташ без отпора, спремна да примиш и од људи и од Бога ма шта ти они дали.“ ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/odsustvo-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 16 Mar 2025 14:26:13 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Кад, је, Бог, „одсутан“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх Порфирије: Да се наша деца врате у учионице, у основне и средње школе и на факултете</title>
<link>https://zivereci.com/946789</link>
<guid>https://zivereci.com/946789</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202503/image_870x580_67d6bce716a88.jpg" length="90537" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 16 Mar 2025 13:00:03 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Катихета Иван Миладиновић: СРБИЈА НА КРСТУ</title>
<link>https://zivereci.com/katikheta-ivan-miladinovi%D1%9B-srbi%D1%98a-na-krstu</link>
<guid>https://zivereci.com/katikheta-ivan-miladinovi%D1%9B-srbi%D1%98a-na-krstu</guid>
<description><![CDATA[ Србија је као држава направљена на Крсту Христовом и као таква никада не може да пропадне, да нестане. Она је направљена на крви Мученика, Светаца, Христових Исповедника,  направили су је Светитељ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-15-at-07.16.06.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 15 Mar 2025 15:41:19 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Катихета, Иван, Миладиновић:, СРБИЈА, НА, КРСТУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Нови албански архиепископ биће изабран у недељу</title>
<link>https://zivereci.com/novi-albanski-arkhiepiskop-bi%D1%9Be-izabran-u-nede%D1%99u</link>
<guid>https://zivereci.com/novi-albanski-arkhiepiskop-bi%D1%9Be-izabran-u-nede%D1%99u</guid>
<description><![CDATA[ Главни секретаријат Светог синода саопштио је следеће: „Свети синод Православне аутокефалне цркве Албаније саопштава да ће избор новог архиепископа Тиране, Драча и све Албаније, који ће наследити … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-15-at-07.27.48.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 15 Mar 2025 15:41:19 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Нови, албански, архиепископ, биће, изабран, недељу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Теодот Киринејски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-teodot-kirine%D1%98ski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-teodot-kirine%D1%98ski</guid>
<description><![CDATA[ На острву Кипру постоји град Киринија У њему је епископовао свети свештеномученик Теодот. Рођен у Галати од хришћанских родитеља, он доби књижевно образовање. Измлада мудар и врлинаст, он дође на … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/03/Screenshot_409.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 15 Mar 2025 15:41:19 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Теодот, Киринејски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владика Николај (Велимировић): О потреби једнога духа</title>
<link>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-o-potrebi-%D1%98ednoga-dukha</link>
<guid>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-o-potrebi-%D1%98ednoga-dukha</guid>
<description><![CDATA[ Много је, велиш, завладало недобро и небратство међу синовима човечјим. Ти би желео „да буде једна душа у свих људи“. Знам шта мислиш, само што изговараш двосмислено. Кад кажеш – једна душа, ти ми… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/viber_image_2025-01-04_11-46-40-391.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 14 Mar 2025 23:19:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владика, Николај, Велимировић:, потреби, једнога, духа</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Беседе оца Тадеја: О МИРУ</title>
<link>https://zivereci.com/besede-otsa-tade%D1%98a-o-miru</link>
<guid>https://zivereci.com/besede-otsa-tade%D1%98a-o-miru</guid>
<description><![CDATA[ Мир и радост свима од Господа, јер су мир и радост најважнија богатства овог и оног света. За тим сви ми чезнемо. Можемо имати на кугли земаљској што год пожелимо, а да немамо мир и радост. А мир … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/05/Otac-Tadej-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 14 Mar 2025 23:19:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Беседе, оца, Тадеја:, МИРУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Апостол Павле: ХИМНА ЉУБАВИ</title>
<link>https://zivereci.com/apostol-pavle-khimna-%D1%99ubavi</link>
<guid>https://zivereci.com/apostol-pavle-khimna-%D1%99ubavi</guid>
<description><![CDATA[ Ако језике човечје говорим, А љубави немам, Онда сам као звоно које јечи, Или прапорац који звечи. И ако имам дар пророштва И знам све тајне И све знање, И ако имам сву веру Да и горе премештам, А… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/06/apostol-pavle.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 14 Mar 2025 23:19:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Апостол, Павле:, ХИМНА, ЉУБАВИ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх Порфирије у храму Светог Саве служи акатист Пресветој Богородици</title>
<link>https://zivereci.com/734-23586</link>
<guid>https://zivereci.com/734-23586</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202503/image_870x580_67d41625194c6.jpg" length="136163" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 14 Mar 2025 12:42:39 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Почео са радом сајт Библиотеке Српске Патријаршије</title>
<link>https://zivereci.com/pocheo-sa-radom-sa%D1%98t-biblioteke-srpske-patri%D1%98arshi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/pocheo-sa-radom-sa%D1%98t-biblioteke-srpske-patri%D1%98arshi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Обавештавамо јавност да је од данас почео са радом сајт Библиотеке Српске Патријаршије којем се може приступити путем сајта Српске Православне Цркве или директно путем веб-адресе: www.bibliotekasp… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_1007.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Mar 2025 22:14:16 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Почео, са, радом, сајт, Библиотеке, Српске, Патријаршије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Архимандрит Петар (Драгојловић): Блажени миротворци</title>
<link>https://zivereci.com/arkhimandrit-petar-drago%D1%98lovi%D1%9B-blazheni-mirotvortsi</link>
<guid>https://zivereci.com/arkhimandrit-petar-drago%D1%98lovi%D1%9B-blazheni-mirotvortsi</guid>
<description><![CDATA[ У ова смутна времена, када је непријатељ рода људскога – ђаво, спустио на Србију тамни и густи облак искушења и посејао смутњу и раздоре међу браћу и сестре, Господ Исус Христос нам, као и у… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/11/viber_image_2024-11-17_19-05-37-467.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Mar 2025 14:09:31 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Архимандрит, Петар, Драгојловић:, Блажени, миротворци</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свете преподобне жене Марана и Кира</title>
<link>https://zivereci.com/svete-prepodobne-zhene-marana-i-kira</link>
<guid>https://zivereci.com/svete-prepodobne-zhene-marana-i-kira</guid>
<description><![CDATA[ Свете жене Кира и Марана беху из сиријског града Верије, рода високог и славног. А и одгој им беше узвишен и племенит. Но пошто оне презреше сјај свога порекла и све радости и забаве овога живота, оне оградише зидом једно место изван града, а врата затрпаше камењем и иловачом. А када то видеше њихове слушкиње, и оне зажелеше да проводе сличан живот. Господарице им њихове онда наредише да у близини њиховог обиталишта сазидају себи малу келију, и да се тамо подвизавају. И кроз једно прозорче оне су посматрале шта њихове слушкиње раде, и често их потстицале на молитву, и распаљивале љубав њихову према Богу.

Ове блажене, Марана и Кира, не имађаху ни куће ни колибе, већ беху без крова и заклона. Зими их је тукла киша и снег, а лети пекла сунчева жега, но то су оне примале као велику радост. Храну су добијале кроз једна мала вратанца. Одатле су и разговоре водиле са женама, које су им долазиле само у дане Педесетице. У друго време су безмолствовале, молитвено тиховале, и нису говориле. И то једино је Марана разговарала, а Киру нико никада није чуо да говори. Обадве су носиле велике и тешке вериге. А пошто Кира беше слабијег телесног састава, она се од тешких верига подгрбави, те није могла да се усправи. Хаљине су им биле врло дугачке, покривале су им не само цело тело нeгo и стопала.

Ове блажене су четрдесет и две године живеле таквим животом. За то време су три пута постиле по четрдесет дана, ништа не једући, по угледу на Мојсија и Илију. Исто тако су три пута постиле по три недеље, ништа не једући, као што је постио пророк Данило. И пошто су много волеле да виде света места страдања и васкрсења Господњег, оне отпутоваше у Јерусалим. На путу до Јерусалима ништа јеле нису. Тек пошто се поклонише светим местима оне једоше. И при повратку из Јерусалима оне опет уз пут ништа не окусише. А путовање од Верије сиријске до Јерусалима није мање од двадесет дана.

Пошто жељаху да виде храм свете првомученице Текле који се налази у Исаврији, да би тим виђењем распалиле у срцима својим огањ љубави Божје, оне отпутоваше тамо, и опет за време путовања ништа не једоше. Тако је силна љубав према духовном женику Христу пламтела код ових двеју подвижница.

Пошто ове блажене светитељке таквим врлинским животом украсише род жена, и постадоше примери врлине и подвижништва, оне се преселише ка женику Христу, кога су љубиле. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/svete-prepodobne-zene-marana-i-kira.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Mar 2025 14:08:42 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свете, преподобне, жене, Марана, Кира</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети блажени Николај, јуродиви псковски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-blazheni-nikola%D1%98-%D1%98urodivi-pskovski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-blazheni-nikola%D1%98-%D1%98urodivi-pskovski</guid>
<description><![CDATA[ Живео животом јурода у граду Пскову у време цара Ивана Грознога и упокојио се 28. фебруара 1576. године. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-blazeni-nikolaj_-jurodivi-pskovski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Mar 2025 14:08:42 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, блажени, Николај, јуродиви, псковски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Немачки бискупи позивају на већу заштиту хришћана у Сирији</title>
<link>https://zivereci.com/nemachki-biskupi-poziva%D1%98u-na-ve%D1%9Bu-zashtitu-khrish%D1%9Bana-u-siri%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/nemachki-biskupi-poziva%D1%98u-na-ve%D1%9Bu-zashtitu-khrish%D1%9Bana-u-siri%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ Председавајући Бискупске конференције Батзинг: Угрожена егзистенција хришћанске мањине – Друштво за угрожене народе већ говори о геноциду над Алавитима у Сирији. После масакра Алавита у Сири… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-11-at-10.18.16.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 11 Mar 2025 23:35:02 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Немачки, бискупи, позивају, на, већу, заштиту, хришћана, Сирији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: ПОБОЖНОСТ РАЂА ВЕЛИКОДУШНОСТ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-pobozhnost-ra%D1%92a-velikodushnost</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-pobozhnost-ra%D1%92a-velikodushnost</guid>
<description><![CDATA[ Кад једни у другима препознамо вољену децу Божију победићемо свако зло у себи и око себе… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_158-7.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 11 Mar 2025 23:35:01 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, ПОБОЖНОСТ, РАЂА, ВЕЛИКОДУШНОСТ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Владика Николај: О МИЛОСТИЊИ УНУТРАШЊОЈ</title>
<link>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-milosti%D1%9Ai-unutrash%D1%9Ao%D1%98</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-milosti%D1%9Ai-unutrash%D1%9Ao%D1%98</guid>
<description><![CDATA[ Али дајите милостињу од онога што је унутра, и гле, све ће вам бити чисто (Лк. 11, 41) Чистота спољашња доликује човеку. Но то је мала чистота. Чистота унутрашња несравњено је важнија од чистоте с… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/12/ljubav.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 11 Mar 2025 23:35:01 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Владика, Николај:, МИЛОСТИЊИ, УНУТРАШЊОЈ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Порфирије, епископ гаски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-porfiri%D1%98e-episkop-gaski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-porfiri%D1%98e-episkop-gaski</guid>
<description><![CDATA[ Газа је град у Палестини на граници према Египту. У старини припадао је синовима Израиљевим, и то племену Јудину. Затим су га заузели Филистимљани. У њему је некада Сампсон рукама срушио незнабожачки храм. Овај град беше пун идолопоклоничког безбоштва. Иако је један мали део житеља био просвећен светом вером Христовом, коју су проповедали свети апостоли и епископи који су после њих били, ипак је огромна већина лутала у тами идолодемоније, клањајући се неком кипу, званом Марнас, и Венери, и другим нечастивим боговима јелинским.И много се пута у граду Гази проливала хришћанска крв, нарочито у време богомрског цара Јулијана Отступника. Јер тада незнабошци немилосрдно побише све свештенике и иноке и девојке посвећене Богу. Такво је безбожје и насиље вршено у граду Гази, који беше велики и многољудан, и нико није могао да га очисти и потпуно просвети светом вером све до светог епископа Порфирија, о коме је реч. Он га потпуно просвети, идоле све сакруши, и цркву усред града подиже, и целу Газу приведе Богу с великим трудом, као што ће ова повест показати.Свети Порфирије роди се у Солуну (око 347 г.) од родитеља богатих. У двадесет петој својој години он напусти родитељски дом, и браћу, и богатство, и удаљи се у египатску пустињу. Ту се замонаши, и проведе пет година у подвижничком животу поред светих отаца у Скиту (око 372-377). Онда отпутова у Јерусалим, поклони се животворном Крсту и гробу Христовом, и сва света места обиђе, па отиде у Јорданске пределе и настани се у једној пештери. И живљаше Богу у посту и непрекидним молитвама. И ту проведе опет пет година (око 377-382). Но тада се разболе у ногама, те не могаше ићи. И замоли једног познаника да га одведе у Јерусалим. А тамо, иако болестан, он је посећивао света места, клањајући им се. Кад пак није могао да иде на ногама, он је пузио на коленима, и тако не пропуштајући ни један дан одлазио светој цркви Васкрсења Христова и светом Крсту. А неки млади инок Марко, који касније и написа ово житије, видећи како се свети Порфирије, иако болестан, свакодневно труди, стаде му служити Бога ради.Овога Марка свети Порфирије посла са писмом у Солун, да раздели између његове млађе браће имање што им беше остало од родитеља, а да његов део донесе њему како би га раздао ништима. Марко оде и раздели имање како ваља, а Порфиријев део продаде за три хиљаде златника. Усто отац беше посебно оставио Парфирију хиљаду и четрдесет златника. Исто тако и хаљине и сребро, све то Марко најмарљивије донесе Порфирију у Јерусалим, и затече га здрава. А он, примивши то, одмах све раздаде ништима, и манастирима, мада сам беше убог.А како оздрави, Порфирије блажени исприча Марку ово: бејах у великој цркви на недељном свеноћном бденију, и спопадоше ме неподношљиви болови. Ја се одвукох и легох крај свете Голготе. И од великих болова бејах као изван себе, и видех Спаситеља нашег на крст прикованог, и једног разбојника где на другом крсту виси и, стадох викати, говорећи: Сети ме се, Господе, кад дођеш у царство своје! А Спаситељ рече разбојнику: Сиђи с крста, и исцели га од телесне болести, као што ја исцелих тебе од душевне. И разбојник сиђе к мени с крста, загрли ме и пољуби, и подиже ме са земље, говорећи: Приђи к Спаситељу. И ја приступих Господу, који беше сишао с крста, и рече ми: Узми ово дрво и чувај га. И ја узех и стадох носити крст Христов, и одмах дођох к себи и - обретох себе потпуно здрава, као да никада нисам боловао.Затим после кратког времена (око 392 г.) патријарх јерусалимски Праилије произведе блаженог Порфирија за презвитера. Њему беше око 45 година. И би му поверено да чува часно и животворно дрво Крста Христова, које се држало у затвореном златном ковчегу (а дуги део је био светом царицом Јеленом однесен у Цариград). И испуни се Порфиријево виђење, у коме виде Господа који му даде свој Крст на чување.Три године проведе преподобни Порфирије у презвитерском чину, када се епископ у граду Гази Енеја престави. И газки хришћани са свештенством одоше у Кесарију Палестинску к митрополиту, блаженом Јовану, под којим беше Газа. И молише га да им да епископа, силна у речи и у делу, да може противстати идолопоклоницима, којих беше велика већина у граду, заједно са свима градоначелницима. А митрополит, наредивши свима пост, мољаше се Богу да му покаже достојна човека за то место. И би му откривено у виђењу да је такав човек преподобни Порфирије, презвитер јерусалимски, чувар Животворног Дрвета. Зато митрополит одмах написа писмо пресветом патријарху јерусалимском Праилију, молећи га да му пошаље оца Порфирија тобож ради неког посла. Патријарх позва Порфирија, показа му митрополитово писмо, и нареди му да иде у Кесарију. Најпре се преподобни Порфирије двоумљаше, затим рече: Нека буде воља Господња!Изишавши од патријарха, преподобни Порфирије рече своме ученику: Брате Марко, хајдмо да се поклонимо светим местима и животворном дрвету Часнога Крста, јер га нећемо скоро видети, сем после много година. Ученик му одговори: Зашто тако говориш, оче? Ја држим да ћемо га видети кроз недељу дана. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-porfirije_-episkop-gaski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 11 Mar 2025 23:35:01 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Порфирије, епископ, гаски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владика Исихије: Нека нас Бог поштеди лажних учења и да се држимо праве вере</title>
<link>https://zivereci.com/vladika-isikhi%D1%98e-neka-nas-bog-poshtedi-lazhnikh-uche%D1%9Aa-i-da-se-drzhimo-prave-vere</link>
<guid>https://zivereci.com/vladika-isikhi%D1%98e-neka-nas-bog-poshtedi-lazhnikh-uche%D1%9Aa-i-da-se-drzhimo-prave-vere</guid>
<description><![CDATA[ Прва недеља Великог поста у којој се слави победа Православља над иконобoрачком јереси сабрала је велики број верника 9. марта 2025. године у Саборном храму Васкрсења Христовог у Ваљеву, где је св… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_1004.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 10 Mar 2025 16:51:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владика, Исихије:, Нека, нас, Бог, поштеди, лажних, учења, да, се, држимо, праве, вере</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Антоније</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-antoni%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-antoni%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Пострадао за Господа Христа испечен на усијаном роштиљу. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-mucenik-antonije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 10 Mar 2025 16:51:06 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Антоније</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Теодор, Христа ради сулуди</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-teodor-khrista-radi-suludi</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-teodor-khrista-radi-suludi</guid>
<description><![CDATA[ У миру се упокојио. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-teodor_-hrista-radi-suludi.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 10 Mar 2025 16:51:06 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Теодор, Христа, ради, сулуди</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пост по мери љубави: Поуке старца Пајсија</title>
<link>https://zivereci.com/post-po-meri-%D1%99ubavi-pouke-startsa-pa%D1%98si%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/post-po-meri-%D1%99ubavi-pouke-startsa-pa%D1%98si%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Постом човек показује своју добру вољу. У благочешћу, он се добровољно одлучује на подвиг, на аскезу, и Бог му у томе помаже. Међутим, ако неко себе на силу тера и говори: „Шта да се ради, опет је петак, морам да постим“, онда само себе мучи. Али, ако човек продре у суштину поста, и ако пости из љубави према Христу, он ће се посту радовати. Такав човек размишља: „Баш на данашњи дан је Христос био распет, и нису му дали ни воде да пије, већ су га напојили сирћетом. Зато ни ја данас нећу пити воду целог дана!“ Ако тако поступи, човек ће осетити већу радост у себи него онај који пије најбоља освежавајућа пића.

Видите, многи мирјани не могу да издрже строги пост ни на Велики петак. Али, могу да седе испред неког министарства и да штрајкују глађу – из ината или упорности – не би ли нешто избоксовали. Ђаво им даје снагу за то, јер то што чине је самоубиство.

Други, опет, кад дође Васкрс, на сав глас кличу: „Христос васкрсе!“, а у себи мисле само о томе како ће се добро најести. Ти људи подсећају на Јудејце, који су хтели да прогласе Христа за цара само зато што их је нахранио у пустињи (видети Јн. 6:5-15). А сећате ли се пророкових речи: „Проклет био ко немарно ради дело Господње“ (Јер. 48:10).

Једно је кад је човек расположен за пост, али не може да пости јер би му, ако не једе, клецала колена, падао би у несвест и слично. Другим речима, његова телесна снага и здравље му не дозвољавају да пости. Сасвим је друго, међутим, ако неко не пости, а има снаге за то. Где ће ту бити воље за пост? Напротив, туга и жаљење онога ко хоће, али не може да се подвизава, замењују многе друге подвиге, и он ће бити више награђен од онога који има снаге и пости. Јер, онај ко има снаге и пости, осећа и извесно телесно задовољство.

Ево, данас ми је дошла једна несрећна жена, стара 55 година. Плакала је јер не може да пости. Муж ју је оставио. Имала је сина, који је трагично настрадао и погинуо. Мајка јој је такође умрла, и та жена нема нигде свој дом, ни залогај хлеба. Дешава се да је нека познаница одведе код себе, да јој неки посао. „Тешко ми је на души, оче“, рекла ми је та јадница, „јер ништа не зарађујем. А најгоре од свега је што не могу да постим. Једем шта ми дају. Понекад, средом и петком, још ми и дају посну храну, али чешће добијам мрсно јело и морам да једем, јер ако не једем, губим снагу и не могу да стојим на ногама!“ Зато човек мора да пази на себе. Ако види да нема довољно снаге, нека једе мало више. „Одреди себи меру“, рекао је преподобни Нил Посник.

Ако човек има срца отвореног и пуног смирења, он прима Божју благодат, пости смерно и духовно се храни. Тада добија божанску снагу, и у време дуготрајних постова има „залиху истрајности“. У Аустралији један младић од 27 година је дошао дотле да није јео ништа 28 дана! Његов духовник га је послао код мене да ми исприча о томе. Тај младић је био веома побожан и подвижнички настројен. Ишао је на исповест, у цркву, читао светоотачке књиге, а понајвише Нови Завет. Једном је у Јеванђељу читао о томе како је Христос постио 40 дана.

Младићу се стегло срце од дирљивости и помислио је: „Ако је Господ, будући Бог, а по људској природи – безгрешан човек, постио 40 дана, шта тек ја треба да урадим, ја који сам толико грешан?“ Затим је од духовника затражио благослов за пост, али му није рекао да намерава да 40 дана ништа не једе нити пије. Уз то, радио је у фабрици и обављао веома тежак посао. Кад је дошао 28. дан поста, осетио је благу вртоглавицу, па је прекинуо посао и сео. Затим је попио чај и појео комад двопека, јер је помислио: „Ако се онесвестим и одведу ме у болницу, схватиће да сам изгубио снагу због поста, па ће рећи како хришћани умиру од поста“. Младић је почео помало да једе, иако га је мучила помисао да није издржао четрдесетодневни пост који је започео. Духовник је приметио да га мучи та помисао, па га је послао код мене. Желео сам да се уверим да су разлози који су га навели на тако строги пост били чисти, па сам га упитао:
„Да ли си се заклео да ћеш постити четрдесет дана?“
„Нисам“.
„Када си од духовника тражио благослов за пост, једноставно ниси хтео да му откријеш своју намеру да ништа не једеш и не пијеш четрдесет дана, или си ту, наводно добру помисао, свесно сакрио од њега?“
„Не, старче, нисам је свесно сакрио!“
„Разумем твоје намере“, додао сам, „али сам те испитивао да би и сам схватио да ћеш за дане строгог поста бити богато награђен на небу! И немој више да се мучиш мислећи да ниси могао да издржиш четрдесетодневни пост! Следећи пут, испричај духовнику и оне добре помисли које ти падну на памет, а он ће одлучити да ли треба да се подвргнеш неком подвигу“.

Тај младић је био веома скроман, и то управо захваљујући тим смерним мислима које је гајио у себи. И тако строги пост је прихватио из велике побожности, из љубави према Христу, и сасвим је природно што га је Христос крепио Својом божанском благодаћу. Ако, пак, неко ко нема такво смирење, пожели да прихвати такав пост, мислећи у себи: „Зашто ја не бих могао исто што и многи други?“, издржаће можда дан ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/starac-pajsije-o-postu-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 10 Mar 2025 16:51:06 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пост, по, мери, љубави:, Поуке, старца, Пајсија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Владика Николај: О ПОСЛОВИМА ХРИСТОВИМ</title>
<link>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-poslovima-khristovim</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-poslovima-khristovim</guid>
<description><![CDATA[ Послови које ми даде Отац да их свршим, ови послови које ја радим сведоче за мене да ме Отац посла. (Јов. 5, 36) Какви су то послови Христови, браћо? То су послови Домаћина који се вратио с пута и… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/53097_vladika-nikolaj_f.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Mar 2025 21:56:18 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Владика, Николај:, ПОСЛОВИМА, ХРИСТОВИМ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Тода Матић Медић: ПОДСВЕСНО ГУБИМО ГЛАСОВЕ</title>
<link>https://zivereci.com/toda-mati%D1%9B-medi%D1%9B-podsvesno-gubimo-glasove</link>
<guid>https://zivereci.com/toda-mati%D1%9B-medi%D1%9B-podsvesno-gubimo-glasove</guid>
<description><![CDATA[ Подсвесно ме нагризаш а, ко си ти? Да ниси од оних који Просипају отров за собом, сеју мржњу и глогиње а туга им милује снове. Пуне се као облаци кишом и натапају се тежином несреће, у олујама. Да… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-08-at-06.40.49.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Mar 2025 13:10:45 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Тода, Матић, Медић:, ПОДСВЕСНО, ГУБИМО, ГЛАСОВЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Поликарп, епископ смирнски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-polikarp-episkop-smirnski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-polikarp-episkop-smirnski</guid>
<description><![CDATA[ Овај велики муж апостолски родио се беше као незнабожац. Свети Јован Богослов уведе га у веру Христову и крсти га. У раном детињству Поликарп оста сироче и према неком сновиђењу, прими га једна пл… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_998.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Mar 2025 13:10:45 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Поликарп, епископ, смирнски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>„Муж“ и „жена“ у ЕУ постају политички некоректне речи</title>
<link>https://zivereci.com/muzh-i-zhena-u-eu-posta%D1%98u-politichki-nekorektne-rechi</link>
<guid>https://zivereci.com/muzh-i-zhena-u-eu-posta%D1%98u-politichki-nekorektne-rechi</guid>
<description><![CDATA[ Брисел, Белгија - Ажурирани водич за стилове ЕУ за енглески саветује своје кориснике да искључе све речи које садрже корен „man“, преноси “The Telegraph“. Примери укључују: tradesman (занатлија), man-made (ручна израда), па чак и популарни израз man on the street „човек на улици“.

Уместо тога, предлаже се да се користе алтернативе које покривају „људе свих полова“, као што су „tradesperson“ (особа која продаје) уместо „tradesman“, „using manufacturing“ уместо „man-made“ „average person on the street“ (просечна особа на улици) уместо „man on the street“.

Предлаже се да се речи „муж“ и „жена“ које су доспеле у пажњу европских комесара замене речима „супружник“ или „партнер“, а израз „сhristian name“ „крштено име“ изразима „first name“ (прво име), „forename“ (пред-име) или „given name“ (дато име).

Упутство такође каже да се употреба заменица „he“ (он) и „she“ (она) више не треба сматрати „родно неутралним“.

Поред тога, законодавцима, креаторима политике и медијима се такође саветује да преиспитају редослед уобичајених фраза у којима се мушки члан пара ставља на прво место, попут „King and Queen“ (краљ и краљица) или „brother and sister“ (брат и сестра). „Покушајте понекад да замените редослед у овим фразама“, сугерише се у документу.

Претходна верзија водича за енглески стил ЕУ, наишла на жестоке контроверзе, повучена је 2021. - само месец дана након што га је први пут представила комесарка за равноправност Елена Дали. Аутори документа, посебно, нису одобрили употребу речи „Christmas“ (Божић), предлажући да се она замени са речју „holiday season“ (сезона празника). Подсећања ради, и 2022. године реч „fishermen“ (рибари) су постали последњи термин који се нашао на мети ЕУ, када је особље ЕУ подстакнуто да користи „fisherpeople“ или „fishers“ уместо „fishermen“.

Ова иницијатива, усмерене првенствено на енглески језик и његове специфичне изазове, изазвале су оштре реакције, посебно у Великој Британији. Многи критичари истичу да Европа има дугу хришћанску традицију и да овакве промене језика могу деловати као одвајање од тих корена.

Бивша конзервативна посланица Ен Вајдеком је за лист „The Sun“ изјавила: „То је смешно.“ Најџел Милс, такође конзервативни посланик, додао је за исти лист: „Ово је потпуна лудост. То је напад на енглески језик.“

Коментаришући ове језичке смернице, конзервативни посланик Ник Флечер је изјавио: „Мислим да су то бесмислице, посебно када постоје далеко озбиљнија питања којима треба да се бавимо у овом тренутку.“ Он је додао: „ЕУ треба добро да се погледа у огледало и размисли о другим проблемима који се тренутно дешавају у свету. Имамо ратове, енергетску кризу, а многе земље се боре са истим проблемима као и ми у Великој Британији. Оваква ствари су губљење времена.“

„Ова врста глупости сада изгледа потпуно застарела“, рекао је оснивач Уније за слободу говора Тоби Јанг.

Алка Сегал Катберт, шеф организације за људска права „Don’t Divide Us“, сматра да људи имају право да говоре језиком на који су навикли. Она је рекла да, док су неке језичке промене биле неизбежне како су се друштва развијала, нове иницијативе ЕУ су „антидемократске“ и „неинклузивне“.

С тим у вези, многи сматрају да прави проблем није у језику, већ у сексуалној оријентацији, и да фокус треба да буде на доказивању поштовања према женама и свим групама кроз дела, а не кроз вештачко мењање језика. Постоји и мишљење да се иза оваквих иницијатива не крије само жеља за инклузивношћу, већ и промовисање специфичних идеологија, што додатно компликује дебату.

Важно је напоменути и да сличне тенденције ка родно неутралном језику постоје и у српском језику, где их углавном подржавају групе које промовишу ЛГБТ идеологију. Коначно, у сржи расправе је и питање традиционалних хришћанских вредности у Европи, и да ли је оваква промена језика у складу са тим наслеђем, као и питање да ли се иза свега крију и шири друштвени и идеолошки мотиви.

За Фондацију Пријатељ Божији припремио: Никола Животин ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/zastava-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Mar 2025 13:10:44 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>„Муж“, „жена“, ЕУ, постају, политички, некоректне, речи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Визуелни симбол вере: Зашто православне жене носе мараме?</title>
<link>https://zivereci.com/vizuelni-simbol-vere-zashto-pravoslavne-zhene-nose-marame</link>
<guid>https://zivereci.com/vizuelni-simbol-vere-zashto-pravoslavne-zhene-nose-marame</guid>
<description><![CDATA[ Питање ношења мараме код жена код жена је једна од бројних сличности између Израела и Цркве. Побожне жене су покривале своје главе хиљадама година пре Христовог доласка. Са рођењем Новозаветне Цркве, жеме су наставиле са овом праксом. У Првој посланици Коринћанима, свети апостол Павле упућује вернике да се држе светих предања која су примили: „Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите, и држите предања као што вам предадох.“ (1. Кор 11: 2)

 Покривање женске главе је једно од тих светих предања које је Црква прихватила, а апостол Павле о томе детаљније говори у наставку поглавља. Он наводи да мараме на женским главама представљају израз поштовања, посебно у контексту богослужења: „Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је једно исто као и ошишана.“ (1. Кор 11:4-5)

Порука је сасвим јасна: за жену је часно да носи мараму током богослужења, док је за мушкарца неподобно да покрива главу. Отуда обичај да мушкарци и данас скидају капе током молитве. Не задовољавајући се да то само једном помене, свети Павле се враћа на ову тему неколико стихова касније. Жене треба да покривају главу, док мушкарци то не треба да чине:

„Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева.“ (1. Кор 11:7)
„Зато жена треба да има власт на глави ради анђела.“ (1. Кор 11:10)

Стари завет нам открива да је ово свето предање древно, али оно само почиње да наговештава разлоге. У Новом завету добијамо додатна објашњења ове праксе. У Првој посланици Коринћанима, апостол Павле каже да жене покривањем главе показују своје поштовање. Он такође додаје да је то важно и због присуства анђела. Анђели су у много већем броју присутни у Цркви током молитве и богослужења. Иако можда не разумемо у потпуности зашто је покривање женске главе важно анђелима, довољно је знати да је то забележено у Светом писму, и то је разлог да ову праксу схватимо озбиљно.

Покривање главе према раним црквеним оцима

Свети Јован Златоуст († 407. године), у беседи на празник Вазнесења, такође је говорио о анђелима и покривању женских глава: „Анђели су овде присутни... Отворите очи вере и посматрајте тај призор. Јер ако је сам ваздух око нас (напољу) испуњен анђелима, колико их је више у Цркви! Чујте Апостола који нас томе учи, када наређује женама да покривају своје главе велом због присуства анђела.“

Ориген, још један важан учитељ ране Цркве, рекао је: „Анђели су усред нашег сабрања... ми овде имамо двоструку Цркву, једну сабрану од људи, а другу од анђела... А пошто су анђели присутни, женама је, када се моле, заповеђено да имају покривене главе због тих анђела. Они помажу светима и радују се Цркви.“

Апостолско предање, спис из другог века за који се верује да га је написао свети Иполит Римски, садржи упутства за хришћане, укључујући и следеће: „И нека све жене имају главе покривене непрозирном тканином…”

Свети Кирил Александријски, коментаришући Прву посланицу Коринћанима, пише: „Анђелима је изузетно непријатно када се занемари овај закон (да жене покривају главе).“

Иконе као сведоци: Вековна традиција мараме пред нашим очима

Иконе у Православној цркви су визуелни водичи кроз веру, својеврсне хришћанске „сликовнице“. Иконе нас поучавају о животу, смрти и Васкрсењу Христовом, као и о животима бројних хришћана који су живели пре нас. Иконе нас, између осталог, уче и о покривању главе. Свака икона која приказује православну жену, приказује је са покривеном главом.

Изузетак је, колико ми је познато, једино света Марија Египћанка, али она је била подвижница која је живела у самоћи пустиње, далеко од људи. Међутим, све светитељке које су живеле у свету носиле су мараме, и то се одражава на иконама. Чак је и Пресвета Богородица, најблагословенија жена у васељени, на иконама приказана са марамом на глави. Може ли се замислити бољи узор за жене?

Мараме данас: Поштовање, скромност и духовно богатство

У цркви у којој служим као свештеник, подстичемо све жене и девојке да носе мараме, по Божјој заповести из Светог Писма и из поштовања према светим традицијама Православне Цркве. На самом улазу у цркву имамо корпу са марамама, у случају да нека жена заборави своју код куће. Мараме се такође носе и у кући, током породичне молитве. Поштовање овог Божјег упутства је награда само по себи, али постоје и друге користи. На пример:

Ношењем мараме на глави, жена показује своје поштовање. Као што свети Павле наглашава у посланици, жена исказује част себи покривајући главу током молитве.

Покривање главе подстиче скромност. Побожне жене долазе у цркву да би се посветиле богослужењу, а не да би скренуле пажњу на себе. Млада девојка може доћи у искушење да покаже своју атрактивну фризуру. Ношењем мараме, то искушење нестаје. Она се може усредсредити на молитву, уместо на косу.

Мараме штеде време. У савременој култури може бити веома примамљиво утрошити много времена и енергије на фризуре. Међутим, марама је брзо и једноста ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Mar 2025 13:10:44 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Визуелни, симбол, вере:, Зашто, православне, жене, носе, мараме</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Срце без вере: празно огњиште</title>
<link>https://zivereci.com/srtse-bez-vere-prazno-og%D1%9Aishte</link>
<guid>https://zivereci.com/srtse-bez-vere-prazno-og%D1%9Aishte</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/01/krst-u-ruci.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Mar 2025 13:10:44 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Срце, без, вере:, празно, огњиште</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Оливера Синђелић: УЛИЦА ГОСПОДАРА ЈЕВРЕМА</title>
<link>https://zivereci.com/olivera-sin%D1%92eli%D1%9B-ulitsa-gospodara-%D1%98evrema</link>
<guid>https://zivereci.com/olivera-sin%D1%92eli%D1%9B-ulitsa-gospodara-%D1%98evrema</guid>
<description><![CDATA[ Погаси светиљке на трему мали мој пријатељу свитче, не чекамо више никог. Гледај, по тамном модром небу звездана ливада ниче. Поноћ се полако ближи, споро теку минути, сат са црквеног торња све ви… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-07-at-06.45.22.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 07 Mar 2025 12:28:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Оливера, Синђелић:, УЛИЦА, ГОСПОДАРА, ЈЕВРЕМА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Широм света, 40 одсто више жена него мушкараца нема формално образовање</title>
<link>https://zivereci.com/shirom-sveta-40-odsto-vishe-zhena-nego-mushkaratsa-nema-formalno-obrazova%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/shirom-sveta-40-odsto-vishe-zhena-nego-mushkaratsa-nema-formalno-obrazova%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Организација за помоћ „Youth One World“: За девојке и жене на глобалном југу образовање је једина шанса да касније воде самосталан живот. „Образовање омогућава бољу будућност. Посебно за дев… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-07-at-06.57.59.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 07 Mar 2025 12:28:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Широм, света, одсто, више, жена, него, мушкараца, нема, формално, образовање</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Саопштење за јавност поводом нецрквених иступања свештеника Николе Симића</title>
<link>https://zivereci.com/1421</link>
<guid>https://zivereci.com/1421</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202503/image_870x580_67ca36facfa03.jpg" length="82198" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 07 Mar 2025 01:00:09 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Лав катански</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-lav-katanski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-lav-katanski</guid>
<description><![CDATA[ Овај угодник Божји Лав беше из области Равенске, син благородних и побожних родитеља. Због чистоте свога живота и разума он по закону прође све степене свештенства, и најпре би економ црквени. А к… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/03/Screenshot_384.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 21:22:48 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Лав, катански</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Јован Златоусти – Беседа прва о покајању</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-%D1%98ovan-zlatousti-beseda-prva-o-poka%D1%98a%D1%9Au</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-%D1%98ovan-zlatousti-beseda-prva-o-poka%D1%98a%D1%9Au</guid>
<description><![CDATA[ Изговорена по повратку из бање где је Златоусти боравио ради лечења… Да ли сте се ви мене сећали за време мога одсуства? Јер, ја на вас никада нисам могао да заборавим. Ако сам и град напуст… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/02/Screenshot_35.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 21:22:48 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Јован, Златоусти, –, Беседа, прва, покајању</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Париз: Четврт века хора Светог Симеона Мироточивог</title>
<link>https://zivereci.com/pariz-chetvrt-veka-khora-svetog-simeona-mirotochivog</link>
<guid>https://zivereci.com/pariz-chetvrt-veka-khora-svetog-simeona-mirotochivog</guid>
<description><![CDATA[ Преосвећени Епископ париски и западноевропоски г. Јустин је началствовао у Недељу сиропусну светом Литургијом у Саборној цркви Светог Саве у Паризу. Том приликом Епархијски хор Светог Симеона Миро… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_991.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 21:22:47 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Париз:, Четврт, века, хора, Светог, Симеона, Мироточивог</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Корнилије Псковски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-kornili%D1%98e-pskovski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-kornili%D1%98e-pskovski</guid>
<description><![CDATA[ Подвижник Псково-Печерске обитељи, и од 1529. године њен игуман. Много урадио на њеном благоустројству. Обратио у православну веру и крстио многе Лифландске урођенике суседног града Нејхаузена, и подигао им две цркве. Што је каменим зидом оградио свој манастир, он је био убијен по наређењу Ивана Грозног 1570. године. Заједно с њим био убијен и његов ученик, монах Васијан Муромцев, чувен по својој учености и побожности. Њихове свете мошти почивају у Успенској манастирској цркви. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-prepodobni-kornilije-pskovski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 21:22:46 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Корнилије, Псковски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученици Дидим, Немесије и Потамије</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-didim-nemesi%D1%98e-i-potami%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenitsi-didim-nemesi%D1%98e-i-potami%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Ови свети мученици пострадаше за Христа на острву Кипру, где се и врши њихов спомен. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/sveti-mucenici-didim_-nemesije-i-potamije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 21:22:46 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученици, Дидим, Немесије, Потамије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Тишина келије, одјек чуда: Прича о Св. Порфирију и изгубљеној вери</title>
<link>https://zivereci.com/tishina-keli%D1%98e-od%D1%98ek-chuda-pricha-o-sv-porfiri%D1%98u-i-izgub%D1%99eno%D1%98-veri</link>
<guid>https://zivereci.com/tishina-keli%D1%98e-od%D1%98ek-chuda-pricha-o-sv-porfiri%D1%98u-i-izgub%D1%99eno%D1%98-veri</guid>
<description><![CDATA[ Једног дана, један Американац је посетио келију светог Порфирија Кавсокаливита. Човек савременог доба и скептичног духа, чувши за старца Порфирија и његову светост и мудрост, дошао је да старцу саопшти свој закључак: да Бог не постоји. Дошао је из далеке Калифорније, носећи у себи терет уверења да је наука једино мерило истине, а да је Бог, у најбољем случају, хипотеза, а вероватније - пука илузија. Управо на том мирном месту, почео је необичан разговор између старца и Американца, разговор који ће потпуно преокренути посетиочево схватање света.

Када је крочио у скромну просторију келије, дочекао га је свети Порфирије са благошћу у очима и осмехом који је топио лед сумње. Старац је седео на једноставној столици, одевен у своју монашку расу, окружен иконама и мирисом тамјана. Из њега је зрачила нека необјашњива топлина и спокој, нешто што је Американца, упркос његовом скептицизму, одмах привукло.

Посетилац, представивши се, одмах је прешао на ствар, директно и искрено, како је навикао: „Оче Порфирије, овде сам да Вам кажем да сам дошао до чврстог закључка да Бог не постоји.“ Рекао је то одлучно, али без охолости, више као констатацију него као изазов.

Свети Порфирије га је пажљиво саслушао, не прекидајући га ни једном речју. Његово лице остало је мирно и благо, без трага осуде или изненађења. Када је Американац завршио, старац је и даље ћутао неколико тренутака, као да се моли у себи, а онда је проговорио, не логичким аргументима, не цитатима из светих књига, већ са божанским надахнућем, речју која је долазила директно из срца, натопљена Духом Светим.

„Чуј, чедо моје,“ рекао је мирно и љубазно, „недавно сте купили земљиште у Калифорнији, зар не?“

Американац се зачуди, благо речено. Како је овај старац могао да зна тако нешто, нешто што му је потпуно непознато? У неверици, једва је промуцао: „Да… како… како то знате?“

Свети Порфирије се само благо осмехну, не одговарајући директно на питање. Наставио је као да га није ни чуо: „Када се вратите у домовину, послушајте ме, за добро ваше душе. Идите на источну страну вашег плаца, тамо где се сунце прво рађа, и ископајте рупу, дубоку око један и по метар. Тамо, чека вас изненађење.“ Застао је на тренутак, а онда додао са тихим, али уверавајућим гласом: „Тамо ћете наћи амфору, стару амфору, и у њој – велики број шпанских златника!“ Старац је изговорио и тачну годину из које потичу златници, са невероватном прецизношћу. „Иди кући, чедо, и уради шта ти кажем. А онда, врати се, и ти и ја ћемо наставити наш разговор о постојању Бога…“

Американац је отишао из келије збуњен и скептичан. Речи старца звучале су му као празне приче. Није веровао, наравно да није веровао. Разум му је говорио да је то бесмислица, случајност, можда неки трик. Али, ипак је помислио: „Шта ако… шта ако је ипак истина?“ Шта ако старац заиста зна нешто што је њему, рационалном Американцу, потпуно несхватљиво?

По повратку у Калифорнију, свакодневница га је одмах обузела. Посао, обавезе, рутина… али, мисао на старчеве речи није га напуштала. Повремено би се сетио приче о амфори и златницима, и та радозналост, као мали црв, почела је да му гризе ум. Рационални глас је викао „бесмислица!“, али неки тихи, унутрашњи глас, подстакнут можда самом људском природом, шапутао је: „Шта губиш ако провериш? То је само један дан копања, само мало труда…“

Коначно, превладала је радозналост. Можда је то била иста она радозналост која је човека увек терала да истражује непознато, да тражи одговоре на питања, да открива тајне. Једног јутра узео је лопату, отишао до источне стране свог плаца и почео да копа.

Земља је била тврда и сува под калифорнијским сунцем. Зној му је лио са чела, а скепса је расла са сваким замахом лопате. „Бесмислица, бесмислица,“ понављао је у себи, али је и даље копао, гоњен неком унутрашњом силом коју није могао да објасни.

И онда, одједном, лопата је ударила у нешто тврдо. Не камен, не корен… звук је био другачији, туп и шупаљ. Опрезно је одбацио земљу рукама, и пред њим се указала – стара амфора! Стара и напукла, али јасно - амфора, баш онаква какву је старац описао!

Руке су му се тресле док је извлачио амфору из земље. Била је веома тешка. Са узбуђењем је отворио поклопац, а оно што је угледао унутра, зауставило му је дах. Амфора је била пуна златника! Не било каквих златника, већ старих, шпанских златника, са датумом… датумом који је свети Порфирије изговорио! Тачно онолико новчића колико је старац рекао, и тачно она година која му је била речена!

Шок, неверица, страхопоштовање - све се то помешало у његовој души. Рационални свет, свет логике и прорачуна, срушио се пред њим као кула од карата. Доживео је чудо, нешто натприродно, нешто што се није могло објаснити случајношћу или преваром.

Следећег лета, Американац се поново запутио у Грчку, поново да потражи келију светог Порфирија. Овога пута, корачао је са другачијим осећањем, не са скепсом, већ са поштовањем и трепетом. Када је стао пред старца, није више говорио о атеизму и науци. Само је пао на колена, обливен сузама покаја ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/03/porfirije-cup-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 05 Mar 2025 21:22:46 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Тишина, келије, одјек, чуда:, Прича, Св., Порфирију, изгубљеној, вери</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Мариота Влаисајевић: Пост изазов за веру и здравље – Исхрана која нас дисциплинује</title>
<link>https://zivereci.com/mariota-vlaisa%D1%98evi%D1%9B-post-izazov-za-veru-i-zdrav%D1%99e-iskhrana-ko%D1%98a-nas-distsiplinu%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/mariota-vlaisa%D1%98evi%D1%9B-post-izazov-za-veru-i-zdrav%D1%99e-iskhrana-ko%D1%98a-nas-distsiplinu%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Без обзира да ли постите из духовних или здравствених разлога важно је да га спроводите исправно и здравствено безбедно. Многима током оваквог начина исхране падне имунитет, дође до анемије, слаби… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screen-Shot-2025-03-04-at-07.34.29.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Mar 2025 14:10:12 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Мариота, Влаисајевић:, Пост, изазов, за, веру, здравље, –, Исхрана, која, нас, дисциплинује</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Зоран Миливојевић: Што је нечија маска боље изграђена то је теже претпоставити да се иза ње крије озбиљни депресивни поремећај, а можда и склоност ка самоубиству</title>
<link>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-shto-%D1%98e-nechi%D1%98a-maska-bo%D1%99e-izgra%D1%92ena-to-%D1%98e-tezhe-pretpostaviti-da-se-iza-%D1%9Ae-kri%D1%98e-ozbi%D1%99ni-depresivni-poreme%D1%9Ba%D1%98-a-mozhda-i-sklonost-ka-samoubistvu</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-shto-%D1%98e-nechi%D1%98a-maska-bo%D1%99e-izgra%D1%92ena-to-%D1%98e-tezhe-pretpostaviti-da-se-iza-%D1%9Ae-kri%D1%98e-ozbi%D1%99ni-depresivni-poreme%D1%9Ba%D1%98-a-mozhda-i-sklonost-ka-samoubistvu</guid>
<description><![CDATA[ Када се спомене реч депресија она већину људи асоцира на некога ко је веома тужан, ко доживљава осећања бесмисла и очаја, ко је изгубио животну енергију и вољу за кретањем. Овакав опис важи за већ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/08/Screenshot_18-5.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Mar 2025 14:10:11 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Зоран, Миливојевић:, Што, је, нечија, маска, боље, изграђена, то, је, теже, претпоставити, да, се, иза, ње, крије, озбиљни, депресивни, поремећај, можда, склоност, ка, самоубиству</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети апостоли Архип, Филимон и Апфија</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-apostoli-arkhip-filimon-i-apfi%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-apostoli-arkhip-filimon-i-apfi%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Свети апостол Архип, један од Седамдесеторице, беше после светог Епафраса епископ у Фригијском граду Колосима, по сведочанству светог Амвросија. Зато га у својој посланици Филимону свети апостол П… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/03/Screenshot_382.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Mar 2025 14:10:11 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, апостоли, Архип, Филимон, Апфија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Зашто је Богу битно шта ја једем? Пост као пракса богопознања</title>
<link>https://zivereci.com/zashto-%D1%98e-bogu-bitno-shta-%D1%98a-%D1%98edem-post-kao-praksa-bogopozna%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/zashto-%D1%98e-bogu-bitno-shta-%D1%98a-%D1%98edem-post-kao-praksa-bogopozna%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ Када би савремени верник био смештен у Рај, онда змија не би морала ни да се напреже да би га ставила у искушење. Једноставно би рекла: зар ти стварно мислиш да је Богу стало до тога шта једеш?! Хајде, једи! То је све! Да ли су и како су Бог и храна повезани? Питање је логично. Хајде да то схватимо.

 Да бисмо одговорили на ово питање, потребно је да отворимо прва поглавља књиге Постања. „И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту; Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.“ (Постанак 2:16-17). Вреди напоменути да се аскетизам јавља и пре првобитног греха, односно уздржан живот је уграђен у људску природу и не може се категорички занемарити.

Одмах треба напоменути да библијски рај није не као пасивно уживање у материјалним добрима, већ стање заједнице са Богом и радост стваралачког рада: телесног, интелектуалног и духовног. Зато је свети Григорије Богослов Рајски врт назвао школом у којој се човеку даје задатак да се уподоби Богу и постане савршен у врлини. Тада се поставља питање: зашто храна постаје посредник између Бога и човека? Зашто је питање живота и смрти, односно вечног живота и смртности, концентрисано у плодовима хране „дрвета познања добра и зла“? Да ли је храна заиста толико важна?

Ова питања се могу разматрати и са аскетске и са мистичне тачке гледишта. Почнимо са аскетизмом.

Прождрљивост чини човека окрутним и бешћутним. Књига Поновљених закона врло јасно описује процес духовне деградације: „Али се Израиљ угоји, па се стаде ритати; утио си, удебљао и засалио; па остави Бога који га је створио, и презре стену спасења свог.“ (5. Мојсијева 32:15). То јест, прождрљивост је довела прво до горчине, а потом и до одрицања од Бога. А у јеванђељској параболи о богаташу и Лазару се каже да: „Човјек пак неки бјеше богат и облачаше се у скерлет и у свилу, и сјајно се весељаше сваки дан.“ (Лк. 16,19). Богаташа су свакодневне забаве и гозбе довеле до тога да једноставно није могао да види гладног Лазара на својој капији, односно постао је духовно глуп, слеп и глув. Зато Христос упозорава: „Али пазите на себе да срца ваша не отежају преједањем и пијанством и бригама овога живота, и да Дан онај не наиђе на вас изненада.“ (Лука 21:34). На основу овога можемо рећи да је главни задатак поста да скрши срце и учини га да види, чује и разуме божанска значења.

Пре проповедања Јеванђеља, Христос одлази у пустињу да пости, где ђаво почиње да Га куша. Можемо рећи да пост открива невидљиву стварност, чинећи ум човека префињенијим, а срце пријемчивијим за невидљиви свет. Прво искушење од ђавола тиче се прождрљивости: „Ако си Син Божији, реци да камење ово постану хљебови.“ (Матеј 4:3). Другим речима, предлаже престанак поста и преједања. Боље рећи да нуди уверење да у животу човека нема ништа важније од хране. На шта ђаво чује од Исуса следеће речи: „Не живи човјек о самом хљебу, но о свакој ријечи која излази из уста Божијих.“ (Матеј 4:4). Тек након што се савлада ово искушење, тада почињу друга искушења: богатство и слава, којима такође треба да научите да кажете „не“. Али прва аскетска вежба је ипак уздржавање од хране.

Такође је вредно напоменути да је проповед Исуса као Месије поверена светом Јовану Крститељу, који је живео аскетским животом. Њему се открива Света Тајна Оваплоћења. Подвижнички живот Јована Крститеља је једно од средстава за припрему сагледавања Божанског откривења. Уопштено говорећи, мора се рећи да готово свака традиционална религија зна за духовне користи поста, осим протестантизма, који је својим примитивним размишљањем уопште убио целу аскетску културу.

Сада ћу вам рећи о мистичној суштини хране. Морамо да схватимо да живимо у култури у којој је оброк изгубио сваку духовну димензију и суштину поста. Човек је само машина, а кафићи и брза храна су само бензинске пумпе, и уопште, храна је постала обичан „бензин“ за тело. „Живи да би јео и једи да би живео“ - отприлике је то слоган присутан у нашим главама. Зато се поставља питање: „Зашто је Богу стало шта ја једем? – могао би да пита само човек савремене културе, који не разуме метафизику исхране. Али није увек било тако.

Христос је, проповедајући Тајну Царства Небеског, често прибегавао слици празника, као изразу максималног јединства и радости људи међу собом. Па, најтеже за разумевање је Тајна Евхаристије за коју се у Светом Писму каже да Бог није само Онај са ким се једе, него и Онај Који се једе. Другим речима, Бог је постао храна за човека. „А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: ако не једете тијело Сина Човјечијега и не пијете крви његове, немате живота у себи.“ (Јован 6:53). У древној Цркви, све док човек није ушао у свесни духовни живот, нису му објашњавали нити разговарали о овој Тајни. То једноставно не може да разуме неприпремљен ум; захтева подвиг очишћења, који је укључивао и пост.

Хришћанство је Трпеза Господња, на којој Бог, Онај који приноси Жртву, Сам постаје Жртва и Онај који прима ову Жртву. Основа таквог светог обреда је само љубав према ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/post-praksa-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Mar 2025 14:10:11 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Зашто, је, Богу, битно, шта, ја, једем, Пост, као, пракса, богопознања</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Црквени пост: зашто, када и како постимо</title>
<link>https://zivereci.com/tsrkveni-post-zashto-kada-i-kako-postimo</link>
<guid>https://zivereci.com/tsrkveni-post-zashto-kada-i-kako-postimo</guid>
<description><![CDATA[ Пост је духовни подвиг хришћанина који је неминовно повезан са великим трудом. И, наравно, није случајно што црквене песме Великог поста - најдужег и најтежег поста ово време поста називају „великим понором” који су верници позвани да препливају, или „пољом врлина” кроз које „они који желе да страдају” морају да прођу, „опасани добрим подвигом поста”.

Када желимо да преузмемо подвиг поста, наилазимо на разне препреке за то. А највећи од њих је сам ђаво , наш смртни непријатељ, који својим разним триковима покушава да нас скрене са Божијег пута. Овај богоборац и мизантроп, како га зове Василије Велики, понекад уноси малодушност и умор, понекад покушава да нас ухвати на удицу пожуде. Када се спремамо да постимо, он на све начине покушава да нас искуша да променимо мишљење. Када започнемо Велики пост, он нам представља много тешкоћа, било да нас отргне од нашег подвига, било да га уз помоћ разних трикова натера на минимум. А ако сви ови његови подухвати пропадну, он покушава да нас лиши плодова поста, подстичући нас на гордост или подстичући нас да се својим постом хвалимо пред другима.

Друга велика препрека је наша људска слабост. Воља палог човека, слабог и болесног, ум, који лако пристаје на грех, и срце, тако рањиво на стреле пожуде, тешко пристају на великопосни подвиг, као и на сваки други подвиг живота у Христу. А чак и ако се прихватимо овог подвига, не завршимо га увек исправно или не доведемо до краја. Лако подлегнемо предлозима „супротних мисли“, заробимо се пожуди и напустимо подвиг. Стога нам је потребна стална будност и самопринуда, односно стрпљење и истрајност. „Морамо се увек присиљавати да чинимо све добро“, пише свети Макарије Египатски, „да држимо све заповести Господње, чак и ако наше срце то не жели због греха који у њему пребива. Али пре свега морамо да прибегнемо Господу усрдном молитвом, тражећи од Њега да ојача нашу вољу, смири наше мисли, сачува наше срце од најезде погубних страсти и прибије га уз вољу Божију.

Још једна препрека која многе спречава да данас посте јесте дух нашег времена. Материјалистички поглед на живот и неумерена пожуда која влада око нас утичу на нас и удаљују нас од нашег црквеног предања и њоме надахнутог начина живота. Морамо се одупрети. Морамо волети начин живота који је Црква освештала. Морамо се приковати за нашу благословену Традицију. И морамо чврсто стајати пред иконоборачким помамом, насртајима и подсмехом – уобичајеним средствима којима се тако често гаси наша ревност и која нам усађују да је пост или непотребан вишак или нешто назадно!

Као што се види из неких речи наших Светих Отаца, у њихово време било је хришћана који су избегавали пост и покушавали да оправдају своје одбијање поста разним изговорима. Видимо исту ствар – али у много већем обиму – у наше време. И данас многи одбијају да држе црквене постове, често наводећи ове или оне разлоге и покушавајући да их искористе да оправдају своје кршење правила поста било пред својом савешћу или пред онима око себе; међутим, углавном су то само кривице за грехе (извињења за грешна дела - Пс. 140:4).

Када је у питању пост, често чујемо да многи људи износе „неоспоран“ аргумент: зашто пост ако је главна ствар чисто срце? Сматрају да их овај аргумент потпуно ослобађа од потребе да посте. Када их током поста видите позване за трпезу, они обично, говорећи о „чистом срцу” – а наивно верују да овај аргумент сведочи о потпуној бескорисности поста – халапљиво насрну на брзу храну.

Јасно је да су већина оних који износе овај „аргумент“ против поста људи који нису баш религиозни или уопште нису религиозни, и који се према светом месту односе без икаквог пијетета или чак поштовања. Никада нису озбиљно размишљали о томе шта говоре. И, наравно, никада нису покушавали да стекну ово „чисто срце“, никада нису постили; па не можемо рећи да су се искуством уверили у бескорисност и бескорисност великопосног подвига за очишћење срца. Дакле, говоримо о уобичајеном изговору иза којег се крије примитивна злоба.

Други износе још један сличан аргумент, који су извукли из речи Христових да није оно што улази у уста, него оно што излази из уста оно што скрнави човека. Овде имамо посла и са површним - барем - разумевањем Христових речи, које немају никакве везе са постом (видети Мат. 15:1–20 ; Марко 7:1–23 ; Лука 6:39; 11:37-41).

Ове речи су управо следеће: не онечишћује човека оно што улази у уста, него оно што излази из уста, то онечишћује човека (Мт. 15,11). Шта је смисао овог одломка? Човек се не оскврњује храном коју узима „неопраним рукама“, то јест, а да претходно не изврши ритуално прање руку, како су веровали књижевници и фарисеји, следећи предање стараца (Матеј 15:2). Напротив, човек је оскврњен оним што долази из његовог срца: злим мислима, нечистим речима, грешним делима (видети Мт. 15:17-20).

Из наведеног је јасно да они који Христовим речима нарушавају закон поста, који је Господ сасвим јасно одобрио и подстицао, потпуно искривљују њихов прави смисао. Када хришћани посте, храну од које се уздржавају не сматра ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2019/12/post-bez-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Mar 2025 14:10:10 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Црквени, пост:, зашто, када, како, постимо</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Када васпитање затаји: молитвом Богу до дечијег срца</title>
<link>https://zivereci.com/kada-vaspita%D1%9Ae-zata%D1%98i-molitvom-bogu-do-dechi%D1%98eg-srtsa</link>
<guid>https://zivereci.com/kada-vaspita%D1%9Ae-zata%D1%98i-molitvom-bogu-do-dechi%D1%98eg-srtsa</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2018/11/delikvencija.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Mar 2025 14:10:10 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Када, васпитање, затаји:, молитвом, Богу, до, дечијег, срца</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: ПОЧЕО СИ ДА ПОСТИШ, ПРЕСТАНИ ДА МРЗИШ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-pocheo-si-da-postish-prestani-da-mrzish</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-pocheo-si-da-postish-prestani-da-mrzish</guid>
<description><![CDATA[ Да не мрзимо, а не само не мрсимо… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/09/protojerej-stavrofor-prof.-dr-Ljubivoje-Stojanovic-774x437-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 03 Mar 2025 22:50:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, ПОЧЕО, СИ, ДА, ПОСТИШ, ПРЕСТАНИ, ДА, МРЗИШ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Иринеј: Будимо свесни потребе за смирењем и покајањем</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-irine%D1%98-budimo-svesni-potrebe-za-smire%D1%9Aem-i-poka%D1%98a%D1%9Aem</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-irine%D1%98-budimo-svesni-potrebe-za-smire%D1%9Aem-i-poka%D1%98a%D1%9Aem</guid>
<description><![CDATA[ У Недељу сиропусну, 2. марта 2025. године, у Саборном храму у Новом Саду, протојереј Велимир Врућинић, настојатељ храма, служио је вечерње богослужење са малим повечерјем. Богослужењу је молитвено… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/Screenshot_988.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 03 Mar 2025 22:50:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, Иринеј:, Будимо, свесни, потребе, за, смирењем, покајањем</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Од хране до молитве: Како правилно провести Велики пост</title>
<link>https://zivereci.com/od-khrane-do-molitve-kako-pravilno-provesti-veliki-post</link>
<guid>https://zivereci.com/od-khrane-do-molitve-kako-pravilno-provesti-veliki-post</guid>
<description><![CDATA[ Код многих период Великог поста изазива разне мисли и осећања, али у целини све те реакције се могу поделити на две врсте:

Једни се односе према Великом посту са поштовањем и чак у одређеној мери и са усхићењем, али сами не посте, наводећи као изговор да су неспремни, слаби, али и постојање разних спољних околности које би их спречавале у томе. Кажу: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/03/post-ikona-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 03 Mar 2025 22:50:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Од, хране, до, молитве:, Како, правилно, провести, Велики, пост</media:keywords>
</item>

<item>
<title>За оне који никад нису постили</title>
<link>https://zivereci.com/za-one-ko%D1%98i-nikad-nisu-postili</link>
<guid>https://zivereci.com/za-one-ko%D1%98i-nikad-nisu-postili</guid>
<description><![CDATA[ Ко је рекао да Велики пост није због хране? Наравно да није реч о храни! Међутим, неједење овде служи као врста ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/02/post-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 03 Mar 2025 22:50:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>За, оне, који, никад, нису, постили</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Где је Господ?</title>
<link>https://zivereci.com/gde-%D1%98e-gospod</link>
<guid>https://zivereci.com/gde-%D1%98e-gospod</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2019/08/gde-je.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 03 Mar 2025 22:50:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Где, је, Господ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Недеља праштања</title>
<link>https://zivereci.com/nede%D1%99a-prashta%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/nede%D1%99a-prashta%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ Последњи дан пред почетак Великога Поста Црква од давнина назива „Недељом праштања“. На тај дан у црквама се читају Христове речи: „ Ако ли не опростите људима сагрешења њихова, ни Отац ваш … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/03/160247681_523394869058617_3299726031089768611_n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 02 Mar 2025 16:14:53 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Недеља, праштања</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Милош Димић: Испосница Светог Зосима Туманског</title>
<link>https://zivereci.com/milosh-dimi%D1%9B-isposnitsa-svetog-zosima-tumanskog</link>
<guid>https://zivereci.com/milosh-dimi%D1%9B-isposnitsa-svetog-zosima-tumanskog</guid>
<description><![CDATA[ На километар од туманског манастира налази се прелепа испосница древна која одише обиљем божанског мира јер то је молитвена светиња вековна! Ава Зосим Синаит се ту давно подвизавао, у једној пећин… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/03/viber_image_2025-03-01_09-26-52-535.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 02 Mar 2025 16:14:53 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Милош, Димић:, Испосница, Светог, Зосима, Туманског</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Проналазак моштију светог мученика Мине Каикелада</title>
<link>https://zivereci.com/pronalazak-moshti%D1%98u-svetog-muchenika-mine-kaikelada</link>
<guid>https://zivereci.com/pronalazak-moshti%D1%98u-svetog-muchenika-mine-kaikelada</guid>
<description><![CDATA[ У вpeмe христољубивог цара Василија Македонца (867-886), овај блажени мученик Мина Каликелад јави се једне ноћи једном човеку који се зваше Филомат, каза му да је он Мина Каликелад, и да се његове мошти налазе у земљи крај морске обале, где је тврђава, а прстом му показа и само то место. Тада богољубиви Филомат оде код пријатеља свог Маркијана Нумерија, и исприча му виђење. Овај опет извести о томе цара. И одмах бише послани војници на указано место. Када стадоше копати брзо пронађоше један железан ковчег, у коме беху мученикове мошти и једна таблица исписана. На њој је било написано када су ове свете мошти метнуте у ковчег, и где треба касније да се сахране. Када израчунаше, нађоше да је то било пре четири стотине година. Тада сви благодарише и прославише Бога. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/03/pronalazak-mostiju-svetog-mucenika-mine-kaikelada.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 02 Mar 2025 16:14:52 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Проналазак, моштију, светог, мученика, Мине, Каикелада</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети апостол Онисим</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-apostol-onisim</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-apostol-onisim</guid>
<description><![CDATA[ У Фригијском граду Колосама беше један угледан великодостојник, по имену Филимон. Он верова у Христа, и касније се удостоји епископског чина. И би увршћен међу светих Седамдесет апостола. У тог Фи… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/02/Screenshot_372.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 28 Feb 2025 23:41:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, апостол, Онисим</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Владика Николај: О верном народу и неверним старешинама</title>
<link>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-vernom-narodu-i-nevernim-stareshinama</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-o-vernom-narodu-i-nevernim-stareshinama</guid>
<description><![CDATA[ Кад дође Христос, еда ли ће више чудеса чинити него овај што чини? (Јов. 7, 31) Господ Христос чињаше чудесна дела пред свима, и сви видеше, али сви не вероваше. Народ виде чудеса Његова и поверов… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/05/vladika-nikolaj2.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 28 Feb 2025 23:41:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Владика, Николај:, верном, народу, неверним, старешинама</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Пафнутије и Ефросинија кћер његова</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-pafnuti%D1%98e-i-efrosini%D1%98a-k%D1%9Ber-%D1%9Aegova</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-pafnuti%D1%98e-i-efrosini%D1%98a-k%D1%9Ber-%D1%9Aegova</guid>
<description><![CDATA[ У неким Синаксарима њихов се спомен врши данас; иначе 25. септембра, где се налази њихово опширно житије. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-prepodobni-pafnutije-i-efrosinija-kcer-njegova.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 28 Feb 2025 23:41:37 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Пафнутије, Ефросинија, кћер, његова</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Старац Порфирије: Тајна васпитања деце</title>
<link>https://zivereci.com/starats-porfiri%D1%98e-ta%D1%98na-vaspita%D1%9Aa-detse</link>
<guid>https://zivereci.com/starats-porfiri%D1%98e-ta%D1%98na-vaspita%D1%9Aa-detse</guid>
<description><![CDATA[ Све се постиже молитвом, ћутањем и љубављу. Да ли сте разумели какве су последице молитве? Љубав у молитви, љубав у Христу. То је оно што пружа стварну корист.

Што више будете волели своју децу људском љубављу - а она је често патолошка, то више ће се деца запетљавати и понашање ће им бити негативно. Када, међутим, љубав међу вама родитељима и ваша родитељска љубав према деци буде хришћанска и света, онда нећете имати никаквих проблема. Светост родитеља спасава децу. А, да би се то догодило, треба најпре божанска благодат да делује на душе родитеља. Нико се не посвећује сам од себе. Сама божанска благодат ће потом просветлити, загрејати и оживотворити дечије душе.

Често ми људи телефонирају и из иностранства и питају ме за своју децу, као и за друге ствари. Данас, ето, позвала ме је из Милана једна мајка и питала како да се опходи према својој деци. Рекао сам јој следеће: “Моли се, а када затреба, говори деци са љубављу. Више се моли, а њима упућуј мало речи”. И иначе је потребно много молитве, а мало речи у односу на све.

Не треба да будемо досадни ближњима, него да се тајно молимо, а потом да са њима разговарамо. Тако ће нам Бог, унутар наше душе, потврдити да ли су други прихватили наше речи. Ако нису, нећемо даље говорити. Једино ћемо се тајно молити. Јер, ако и даље будемо говорили, само ћемо бити досадни и изазваћемо реакцију и отпор других, а понекад и њихово негодовање.

Стога је боље преко тајне молитве тајно упућивати реч срцима других него гласно њиховим ушима. Још сам јој додао: Слушај шта ћу ти рећи: моли се, па тек онда говори. Тако се понашај према својој деци. Ако им стално будеш давала савете, бићеш им досадна, а кад поодрасту, имаће осећај да их на неки начин притискаш. Радије, дакле, изабери молитву. Говори молитвом. Говори Богу, а Бог ће онда говорити у њима.

Другим речима, не треба да саветујеш своју децу тек тако, помоћу гласа који она чују својим ушима. Можеш и то да радиш, али пре свега треба да говориш Богу о својој деци. Говори отприлике овако: “Господе Исусе Христе, просветли дечицу моју! Ја их Теби поверавам. Ти си ми их подарио, али ја сам слаба, па не могу да их доведем у ред. Стога Те молим: просветли их!” Бог ће им на Свој начин говорити, а деца ће, опет, рећи: Ох, није требало да ожалостим маму оним што сам урадио! То ће излазити из њих самих, благодаћу Божијом. То је савршени пут и савршени начин.

Мајка треба да говори Богу, а Бог ће говорити у детету. Ако не буде тако, онда причај, причај, причај - и све ће ући на једно уво, а изаћи на друго. И, на крају ће испасти неки облик притиска. У том случају, када дете одрасте, оно почиње да пружа отпор, тј. да се на неки начин свети оцу и мајци који су га притискали. За разлику од тога, једно је савршено - да детету говори христолика љубав и светост оца и мајке. Зрачење светости, а не људски напор, чини децу добром децом.

Када су вам деца позлеђена и рањена због неког озбиљног питања, не дозволите да на вас утичу њихове реакције и ружне речи. Она, у ствари, не желе тако да се понашају, али кад им је тешко, не могу да поступају друкчије. Касније се кају. Но, ако се ви изнервирате и наљутите, бићете једно са нечастивим и он ће се поигравати свима вама.

На лицима деце треба да видимо Бога и да пренесемо љубав Божију на децу. И деца треба да науче да се моле Богу. Да би се деца молила Богу, треба да имају у себи крв родитеља који се и сами моле. Греше неки који говоре: пошто се родитељи моле Богу, побожни су, изучавају Свето Писмо и подижу своју децу у васпитању и науци Господњој (Еф.6,4), природна је последица да ће им и деца бити добра. Али изволите приметити супротне резултате као последицу притиска!

Није довољно да родитељи буду побожни. Они не треба да врше притисак на своју децу, не треба да покушавају да их силом натерају да буду добра. Може се десити да одагнамо децу од Христа када се егоистички држимо начела наше религије. Деца не трпе притисак. Не присиљавајте их да иду са вама у цркву! Можете им рећи: ко жели, може сада да дође са мном или да дође касније. Оставите их да у њиховим душама проговори Бог!

Узрок због којег деца појединих побожних родитеља, кад одрасту, постају неукротива, напуштају Цркву и све друго, јесте притисак који су на њих вршили “добри” родитељи. Тобоже побожни родитељи, ма колико да су се старали да од своје деце направе “добре” хришћане, својом људском љубављу су их изложили притиску, и дошло је до супротног исхода. Другим речима, док су мала, деца трпе притисак, а кад им буде 16, 17 или 18 година, тада видимо супротан резултат. Тада она, из отпора према родитељима, почињу да залазе у рђава друштва и да изговарају рђаве речи. За разлику од тога, када се развијају у слободи, истовремено посматрајући добар пример одраслих, радоваћемо се да их видимо каква су. У овоме је тајна: да би надахњивао децу, да би зрачио на њих, мораш бити добар, мораш бити свет.

Живот деце је, изгледа, под утицајем зрачења од стране родитеља. Родитељи инсистирају: хајде да се исповедиш, или да се причестиш, пођи да уч ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/03/molitva-za-decu.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 28 Feb 2025 23:41:37 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Старац, Порфирије:, Тајна, васпитања, деце</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Старац Јефрем Катунакијски: Отпочни и заврши дан молитвом – „Господе Исусе Христе, помилуј ме“</title>
<link>https://zivereci.com/starats-%D1%98efrem-katunaki%D1%98ski-otpochni-i-zavrshi-dan-molitvom-gospode-isuse-khriste-pomilu%D1%98-me</link>
<guid>https://zivereci.com/starats-%D1%98efrem-katunaki%D1%98ski-otpochni-i-zavrshi-dan-molitvom-gospode-isuse-khriste-pomilu%D1%98-me</guid>
<description><![CDATA[ Имаш ли проблем? – „Господе Исусе Христе, помилуј ме.“ – Имаш ли искушење са другим, са суседом, са пријатељем, или било ким другим? “ Господе Исусе Христе, помилуј м… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screenshot_978.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Feb 2025 21:45:32 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Старац, Јефрем, Катунакијски:, Отпочни, заврши, дан, молитвом, –, „Господе, Исусе, Христе, помилуј, ме“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владика Методије: Свети Симеон нам је показао да душа државе мора бити Црква и јеванђељски живот народа</title>
<link>https://zivereci.com/vladika-metodi%D1%98e-sveti-simeon-nam-%D1%98e-pokazao-da-dusha-drzhave-mora-biti-tsrkva-i-%D1%98evan%D1%92e%D1%99ski-zhivot-naroda</link>
<guid>https://zivereci.com/vladika-metodi%D1%98e-sveti-simeon-nam-%D1%98e-pokazao-da-dusha-drzhave-mora-biti-tsrkva-i-%D1%98evan%D1%92e%D1%99ski-zhivot-naroda</guid>
<description><![CDATA[ Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Методије је служио 25. фебруара 2025. године, уочи празника Преподобног Симеона Мироточивог, свету Литургију у манастиру Рођења Пресвете Бого… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screenshot_979.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Feb 2025 21:45:31 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владика, Методије:, Свети, Симеон, нам, је, показао, да, душа, државе, мора, бити, Црква, јеванђељски, живот, народа</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Авксентије</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-avksenti%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-avksenti%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ За царовања Теодосија Млађег беше у Цариграду врло угледан и знаменит властелин међу царском властелом и дворјанима, по имену Аксентије. Син Персијанца Аде. Одличан зналац Светог Писма и световне … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/02/Screenshot_369.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Feb 2025 14:13:15 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Авксентије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Шта је Завет Богу и како га одржати?</title>
<link>https://zivereci.com/shta-%D1%98e-zavet-bogu-i-kako-ga-odrzhati</link>
<guid>https://zivereci.com/shta-%D1%98e-zavet-bogu-i-kako-ga-odrzhati</guid>
<description><![CDATA[ „Обећавам...“ човек добровољно, свесно, намерно говори Богу, не сумњајући да чини праву ствар. Али прође неко време и мисли почињу да вас обузимају: да ли је ово обећање било случајно, дато у налету емоција? Може ли се то сматрати заветом? А шта да радите ако сте погрешно проценили своју снагу и не можете одржати реч?

Обећање Богу: благослов или бреме?

Завет је добровољно опредељење да се нешто учини, дато Богу: да се учини добро дело, да се да прилог, да се ходочасти на света места, итд. Веома је важно нагласити да је то добровољно опредељење. Завет обично дају људи у знак захвалности Господу за пружену помоћ или у молитви за помоћ Божију, и и како би се одрекли лоших навика. Завети долазе у различитим облицима.

Први и најважнији завет је онај који хришћанин даје у Светој Тајни Крштења, где се човек одриче сатане, својих страсти, својих грехова, обећава Богу да ће се борити против њих и живети по својој савести, по заповестима Божијим. Апостол Петар у својој Првој посланици каже да нас крштење „спасава испуњењем праобраза, не као прање тјелесне нечистоће, него обећање Богу добре савјести васкрсењем Исуса Христа“ (1. Петрова 3, 21). То јест, у крштењу се човек чисти од греха, пере своју душу и обећава Богу чисту савест.

Завети, поред најважнијих, дају се, на пример, као захвалност Богу што је услишио нашу молбу. Молили смо се за нешто, Господ нас је услишио, помогао нам, а ми преузимамо одређени духовни подвиг да бисмо заблагодарили Богу, а истовремено се на неки начин ограничавамо. Старац Пајсије Светогорац посебно истиче ову идеју: веома је важно да се на неки начин ограничимо да би нас Господ чуо... Није да је то потребно Богу, него то показује нашу искреност, нашу жељу да се мењамо не речима, већ делима. На крају крајева, дешава се да човек каже да је спреман на све, али када је реч о конкретним поступцима, не чини ништа да промени свој живот... То се дешава када се да завет уздржавања у вези са неким грешним навикама, на пример, пушењем, зависношћу од алкохола. Човек даје своју реч Богу, а завет му помаже у борби против грехова и страсти... Завет се даје када нешто силно молимо од Бога - на пример, за здравље вољене особе.

Неко даје завет на одређено време, па чак и доживотно. И ту не постоји или-или, то се дешава за цео период до када смо се заветовали, па чак и за цео живот. Зависи од тога колико смо сами спремни да то испунимо. Може бити на месец дана или на дужи период - у зависности од тога колико је човек спреман да се нечега одрекне. Стога, када одлучујете да положите завет, морате добро размислити пре него што се одлучите на то.

Кад се завет прекрши

Међутим, догађа се да је човек обећао Богу да ће нешто учинити и из разних разлога, али није могао одржати реч. Шта учинити у овом случају? Такав човек, који у некој тешкој животној ситуацији почиње интензивно да тражи од Бога помоћ, спреман је да положи свакакве завете, па и оне најстроже у односу на себе, а таквом човеку Господ веома често помаже. Али чим се све у његовом животу поправи, по правилу, човек постепено заборавља свој жар и своје обећање. Зато, када тражимо нешто од Бога, дајући завет, морамо се и потрудити ако желимо да нас Господ услиши. Морамо бити захвални Богу. Господ помаже у оним случајевима када види да ће та помоћ човеку бити од користи. А ако се човек нађе у тешкој животној ситуацији, завет ће га одвраћати да не згреши.

Уопште није неопходно да се заветујемо Богу, али ако смо га дали, онда га се мора стриктно придржавати. О томе читамо у Поновљеним законима (23, 21-23): „Кад учиниш завет Господу Богу свом, не оклевај испунити га, јер ће га тражити од тебе Господ Бог твој, и биће на теби грех. Ако ли се не заветујеш, неће бити на теби греха. Шта ти изиђе из уста, оно држи и учини, као што заветујеш Господу Богу свом драговољно, што искажеш устима својим“.

Или у Књизи Проповедника: „Кад учиниш завет Богу, не оклевај испунити га, јер Му нису мили безумници; шта год заветујеш, испуни. Боље је да не заветујеш неголи да заветујеш па не испуниш. Не дај устима својим да на грех наводе тело твоје, и не говори пред анђелом да је било нехотице. Зашто би се гневио Бог на речи твоје и потро дело руку твојих?“ (Проп. 5, 3-6). Једноставне речи: нисмо дужни да дајемо завете, али ако их дајемо, морамо их и држати. Ако смо ипак прекршили обећање, требало би отићи на исповест, покајати се за свој грех и уз помоћ свештеника одлучити шта даље.

Завет без благослова

Често се међу верницима поставља питање да ли се обећање дато без благослова свештеника сматра заветом. Одговор је једноставан: наравно да се рачуна. Дешава се да људи када прекрше завет, покушавају да пребаце одговорност на некога, а посебно у црквеном животу - на свештеника. Да, можете тражити савет, благослов свештеника, али у сваком случају, особа сноси самосталну одговорност за своје поступке, дела, речи и то се ни на који начин не може поништити. Ако сте дали обећање, лично сте одговорни за то.

Такође, многи постављају питање да ли је могуће тражити од свештеника да по ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2026/02/zavet-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Feb 2025 14:13:14 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Шта, је, Завет, Богу, како, га, одржати</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Симеон Мироточиви</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-simeon-mirotochivi</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-simeon-mirotochivi</guid>
<description><![CDATA[ Преподобни Авксентије

Врло угледан властелин у Цариграду међу властелом и дворјанима цара Теодосија Млађега. Загрејан љубављу Христовом, Аксентије се замонаши и пребиваше још не дуго време у Цариграду. Када се почеше о њему похвале говорити, он побеже од људских похвала и настани се на једној гори близу Халкидона, која се после прозва Аксентијева гора. Не оствари му се жеља да остане ту заувек скривен од људи, јер нађоше га чобани и разгласише га. И почеше к њему доводити болеснике на исцељење. И он исцели многе. Слепоме поврати вид, губаве очисти, помазав их јелејем, тако и узетога подиже, и многе демонијаке ослободи демона. Све је то за дивљење, али је његова смерност још за веће дивљење. Кад год су га молили да некога исцели, он се бранио речима: и ја сам човек грешан! Но принуђен многим молбама он је приступао исцељењу на следеће начине: или је позивао све присутне да се с њим заједно помоле Богу за болесника; или је прво утврђивао веру у људима, па онда им говорио, да ће им Бог дати по вери; или је говорио над главом болесниковом: исцељује те Господ Исус Христос! То је све чинио, само да се не би чудотворство приписивало њему него Богу Свемогућем. Учествовао на IV васељенском сабору у Халкидону и силно штитио Православље од јереси Евтихијеве и Несторијеве. У дубокој старости узе Господ његову младу душу к Себи 470. године, а старо тело оста на земљи, од које је и саздано.

Тропар (глас 1):

Као пустињски житељ и у телу Анђео и чудотворац, показао си се богоносни оче наш Авксентије. Постом, бдењем и молитвама, небеске дарове си примио, исцељујући болести оних који ти са вером долазе. Слава Ономе који ти је дао снагу, који те је прославио и који кроз тебе дарује свима исцељење.

Преподобни Исакије, затворник печерски

Живео је у време светих Антонија и Теодосија. Дошао у манастир као богати трговац. Остави све и раздели сиротињи, а он се преда најстрожем подвигу у зазиданој ћелији. Сам свети Антоније кроз оканце додавао му по једну просфору, и то сваки други дан. Прелештен од демона, који му се јаве у светлости ангелској, он се поклони њима, потом и самом сатани, верујући да је то Христос. Од тога се разболи, и одлежи две године, после чега оздрави и постане обазривији и искуснији подвижник, због чега му се пред крај даде благодат обилна. Упокојио се 1090. године.

Свети Кирил словенски - Ћириловдан

Браћа рођена, родом из Солуна, од родитеља знаменитих и богатих, Лава и Марије. Старији брат Методије као официр проведе десет година међу Словенима (македонским) и тако научи словенски језик. По том се Методије удаљи у гору Олимп и предаде монашом подвигу. Ту му се придружи доцније и Кирил (Константин). Но када хазарски цар Каган потражи од цара Михаила проповеднике вере Христове, тада по заповести царевој ова два брата буду пронађени и послати међу Хазаре. Убедивши Кагана у веру Христову, они га крстише са великим бројем његових доглавника и још већим бројем народа. После извесног времена они се врате у Цариград, где саставе азбуку словенску од тридесет осам слова, и почну преводити црквене књиге с грчког на словенски. На позив кнеза Растислава оду у Моравску, где веру благочестиву распростреше и утврдише, а књиге умножише и дадоше их свештеницима, да уче омладину. На позив папе оду у Рим, где се Кирил разболе и умре 14. фебруара 869. године. Тада се Методије врати у Моравску и потруди се до смрти на утврђењу вере Христове међу Словенима. По његовој смрти - а он се упокоји у Господу 6. априла 885. године - ученици његови, петочисленици, са светим Климентом као епископом на челу, пређоше Дунав и спустише се на југ, у Македонију, где, из Охрида, продужише међу Словенима посао, започети Кирилом и Методијем на северу.

Тропар (глас 4):

Као Апостолима једнаки животом и учитељи словенских земаља, Богомудри Кириле и Методије, молите Господара свега да учврсти све словенске народе у Православљу и једномислију, да подари свету мир, и душама нашим велику милост.

Аксентије, украс Православља,
Једне ноћи у тишини немој
Мољаше се Богу са сузама,
И духом се к небу узносаше
Ко херувим c пламеним крилима,
Док се свецу поглед омакао
У poj звезда на своду небеском;
Заглеца се старац, заплака се,
Питају га свештени монаси,
Да им каже, шта је угледао,
И зашто сс старац расплакао?
- Децо моја, свештени монаси,
Видех душу светог Симеона,
Симеона великог Столпника,
Стуба вере, стуба Православља,
Hoћac нам је Столпник преминуо,
Душа му се на небо узноси,
Сјајни пламен, сјајнији од звезда,
Поред нас се душа навратила,
Мене грешног љупко поздравила.
*
Од те ноћи многе ноћи прошле,
Док вест дошла o смрти Столпника,
Сви познаше истину визије
Што је виде свети Аксентије.

РАСУЂИВАЊЕ

Зашто људи остављају једно место и селе се на друго? Углавном зато што се надају бити срећнији на другом месту. И заиста. с гледишта светског живота и задовољства, места могу бити различита, боља и гора. Ко год се не нада бољем животу после смрти, тај тражи бољу чулну пашу у овом животу. Но ако ослушнеш срце оних људи, који су могли и умели живети на т ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2020/02/sveti-prepodobni-aksentije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Feb 2025 14:13:14 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Симеон, Мироточиви</media:keywords>
</item>

<item>
<title>О добром капетану</title>
<link>https://zivereci.com/o-dobrom-kapetanu</link>
<guid>https://zivereci.com/o-dobrom-kapetanu</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2014/01/o-dobrom-kapetanu.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 27 Feb 2025 14:13:14 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>добром, капетану</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Блажо Љ. Даниловић: Свети Симеон Мироточиви</title>
<link>https://zivereci.com/blazho-%D1%99-danilovi%D1%9B-sveti-simeon-mirotochivi</link>
<guid>https://zivereci.com/blazho-%D1%99-danilovi%D1%9B-sveti-simeon-mirotochivi</guid>
<description><![CDATA[ Мироточац Србске земље освећени Што награду славе од Господа прима Љубитељ Атоса врта Богомајке На небу засија међу Анђелима Оставивши круну и земаљска блага Он пође стопама свога Саве сина И у Ст… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-26-at-15.59.11.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 22:46:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Блажо, Љ., Даниловић:, Свети, Симеон, Мироточиви</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Грчка принцеза последња српска краљица</title>
<link>https://zivereci.com/grchka-printseza-posled%D1%9Aa-srpska-kra%D1%99itsa</link>
<guid>https://zivereci.com/grchka-printseza-posled%D1%9Aa-srpska-kra%D1%99itsa</guid>
<description><![CDATA[ За време Другого светског рата, док је био у избеглиштву, последњи српски краљ Петар II одлучио је да се ожени грчком принцезом Александром. Овај потез био је само један у низу лоших потеза младог… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/03/poslednja-srpska-kraljica-768x499-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 22:46:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Грчка, принцеза, последња, српска, краљица</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Патријарх Порфирије: Мир не постоји ако није мир Онога чије је име Мир</title>
<link>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-mir-ne-posto%D1%98i-ako-ni%D1%98e-mir-onoga-chi%D1%98e-%D1%98e-ime-mir</link>
<guid>https://zivereci.com/patri%D1%98arkh-porfiri%D1%98e-mir-ne-posto%D1%98i-ako-ni%D1%98e-mir-onoga-chi%D1%98e-%D1%98e-ime-mir</guid>
<description><![CDATA[ Слава велелепног новобеоградског храма посвећеног великом српском владару, ујединитељу српских земаља, творцу независне српске државе, бранитељу православља и великом Божјем угоднику, Светом Симео… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screenshot_977.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 22:46:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Патријарх, Порфирије:, Мир, не, постоји, ако, није, мир, Онога, чије, је, име, Мир</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Симеон Мироточиви (Стефан Немања)</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-simeon-mirotochivi-stefan-nema%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-simeon-mirotochivi-stefan-nema%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ Живот Преподобнога до одрицања од престола Велики подвижник, преподобни отац наш Симеон Мироточиви – Стефан Немања, био је најпре велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/02/sveti-simeon-mirotocivi-696x464-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 13:54:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Симеон, Мироточиви, Стефан, Немања</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Књижевник Ђорђе Сибиновић: ЗАГОНЕТКА</title>
<link>https://zivereci.com/k%D1%9Aizhevnik-%D1%92or%D1%92e-sibinovi%D1%9B-zagonetka</link>
<guid>https://zivereci.com/k%D1%9Aizhevnik-%D1%92or%D1%92e-sibinovi%D1%9B-zagonetka</guid>
<description><![CDATA[ Бласфемија као историја, беда као постојање, покајање као иронија, могућности пропадање, људи као дворске луде, братство очајање, старине се тихо чуде, никад теже стање, речи лажно обећање, сутра … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/Screen-Shot-2025-01-20-at-06.31.35.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 13:54:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Књижевник, Ђорђе, Сибиновић:, ЗАГОНЕТКА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Зашто су хлеб и вино изабрани да буду наши евхаристијски чиниоци</title>
<link>https://zivereci.com/zashto-su-khleb-i-vino-izabrani-da-budu-nashi-evkharisti%D1%98ski-chiniotsi</link>
<guid>https://zivereci.com/zashto-su-khleb-i-vino-izabrani-da-budu-nashi-evkharisti%D1%98ski-chiniotsi</guid>
<description><![CDATA[ Понекад имамо такав проблем када покушавамо да смислимо леп поклон за нашу мајку или оца. Не само да нам се чини да они имају све што им је потребно, већ нам они дају све што имамо – чак и новац д… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-26-at-10.34.17.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 13:54:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Зашто, су, хлеб, вино, изабрани, да, буду, наши, евхаристијски, чиниоци</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Мартинијан</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-martini%D1%98an</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-martini%D1%98an</guid>
<description><![CDATA[ У близини града Кесарије Палестинске налази се планина, звана Ковчежна. У њој су се подвизавали многи пустињаци. У њој се од своје осамнаесте године подвизавао и блажени и славни монах, свети Мартинијан, - пун благодати Божје. Заволевши Бога из младости, он се даде на велике подвиге, војујући са врагом. Бeшe леп и млад када у осамнаестој години својој напусти свој родни град Кесарију и сву хуку светску, и удаљи ce у планину Ковчежна на безмолвни пустињачки живот. И проведе у њој двадесет и пет година, водећи ангелски живот. Због тога се удостоји те доби од Бога дар исцељивања. И његовим светим молитвама исцељиваху се многи болесници од разноврсних болести. А и бесомучне, које му довођаху, он ослобаћаше од бесова. И многа друга чудеса чињаше Бог на молитве свога угодника.Блажени Мартинијан напредоваше сваким даном у своме дивном подвигу. И пронесе се на све стране добар глас о светом животу врлинског мужа, и многи долажаху к њему ради духовне користи. Но мрзитељ и непријатељ рода људског ђаво, није могао да гледа младог инока са тако великим врлинама. Стога му стаде приређивати разна искушења. Плашио га је разноврсним привиђењима. Затим је употребио старо средство, којим је Адама истерао из раја, желећи да и блаженог Мартинијана истера из његовог раја - безмолвног пустињачког живота, и тако упропасти његову добру намеру. Једнога дана, када је блажени Мартинијан појао псалтир, преобрази се ђаво у велику змију, подвуче се под зид његове келије, и стаде усрдно копати земљу као да хоће да поткопа зид и сруши келију на светитеља. А блажени, пошто без страха и узнемирења заврши појање, погледа кроз прозорче своје келије и рече змији: Теби збиља доликује да се вучеш по земљи. Но зашто се узалуд трудиш, кукавче? Твоји ме привиди неће уплапшти, јер имам Господа мог Исуса Христа, који ми помаже и побеђује твоја страшила и сатире твоју силу. - Чувши то, ђаво се претвори у мрачни вихор, и бежећи довикиваше: Чекај само, чекај! знам како ћу те срушити: измислио сам ја замку за тебе, којом ћу те ухватити и твоју наду уништити! Ја ћу ти приредити такво искушење, какво ти не можеш поднети; и избацићу те из твоје келије и срушити као лист ветром ношен. Тада ћу да видим, ко ће ти помоћи! - Рекавши то, ђаво се изгуби. А снажни муж, свети Мартинијан, беше тако миран и спокојан, као да никакво страшило видео није, него се весељаше и хваљаше Бога, бавећи се богоразмишљањем и тумачењем божанских речи Светих Књига.Потом се догоди ово: Неки људи, идући у град Кесарију, разговараху међу собом о врлинском животу блаженог Мартинијана и много се дивљаху његовом јунаштву и трпљењу. Чувши тај њихов разговор, жена једна блудница, нахушкана ђаволом, приђе им и упита их: Ко је тај коме се ви дивите? И какви су подвизи његови, и какав живот његов? Ако хтеднем, ја ћу га као лист с дрвета отрести. Који је подухват његов достојан похвале? Да ли тај што је као нека звер одбегао у пустињу, пошто није могао у граду да одоли телесне похоте и саблазни? Какво ми је то чудо што живи бестрасно! јер он никада жену не види. Сви ви знате да кад нема ватре, сено не гори. Али, кад би се сено ставило крај ватре, па се не би упалило, е то би била велика ствар и достојна дивљења. To исто треба рећи и о њему: ако ја одем к њему, и он ме види, али се не поколеба у својој намери, нити се саблазни, нити му лепота моја заплени мисао, онда ће он бити диван не само пред људима него и пред самим Богом и Анђелима његовим.Рекавши то, она се са тим људима опклади поводом те ствари, и оде својој кући. Код куће скиде са себе заводничке наките, обуче подеране хаљине, повеза главу неком старом марамом и опаса се конопцем. Затим узе торбу, сложи у њој скупоцене хаљине, наките, минђуше, златно прстење, ђердане и остало што заводи очи и ум младића. И увече изиђе из града и оде у ону пусту планину, у којој живљаше преподобни. Те ноћи беше велика киша и олуја. А када се жена приближи Мартинијановој келији, стаде јецати и умилним гласом молити светитеља, говорећи: Смилуј се на мене, слуго Божји! и не остави ме јадну да ме зверови растргну, јер изгубих пут, и залутах у овој пустињи, и не знам на коју страну да идем. Нe презри ме, у великој сам невољи! не згади се на мене грешницу, јер сам и ја Божје створење! Чесни и свети оче, молим твоју светињу, не одбаци мене залуталу!Такве и многе сличне речи говораше она плачући и јецајући. Блажени Мартинијан отвори прозорчић, погледа је, и виде да је бедно одевена и сва покисла од кише. И рече у себи: Тешко мени кукавном грешнику! Ево ме сада пред искушењем: или да не испуним заповест Божју која ми наревује да будем милосрдан, или да мој монашки завет погазим. Јер ако ову жену, која је у невољи, не пустим у келију, њу ће или зверови растргнути или ће умрети од велике хладноће, и тако ћу оскврнити душу своју, јер ћу бити као убица. Пустим ли је пак унутра, бојим се да не будем искушан, и тако оскврним са душом и тело своје, и покажем се нечисти блудник пред Господом мојим. Нe знам просто шта да радим. - И подигавши руке к небу, рече: У Тебе се, ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-prepodobni-martinijan.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 13:54:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Мартинијан</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Молитва Св. Симеону Мироточивом и Св. Сави монаха хиландарског Теодосија</title>
<link>https://zivereci.com/molitva-sv-simeonu-mirotochivom-i-sv-savi-monakha-khilandarskog-teodosi%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/molitva-sv-simeonu-mirotochivom-i-sv-savi-monakha-khilandarskog-teodosi%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/05/sv-sava-sv-simeon.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 26 Feb 2025 13:54:27 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Молитва, Св., Симеону, Мироточивом, Св., Сави, монаха, хиландарског, Теодосија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ранко Јаковљевић: АПИС СЕ ВРАТИО (други део)</title>
<link>https://zivereci.com/ranko-%D1%98akov%D1%99evi%D1%9B-apis-se-vratio-drugi-deo</link>
<guid>https://zivereci.com/ranko-%D1%98akov%D1%99evi%D1%9B-apis-se-vratio-drugi-deo</guid>
<description><![CDATA[ СОЛУНСКИ ПРОЦЕС ,,Тајну организацију “Уједињење или смрт“ организовао је мајор Драгутин Димитријевић Апис,са намером да се супротставља српским радикалима…“ “Министар… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-24-at-08.06.17.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Feb 2025 16:19:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ранко, Јаковљевић:, АПИС, СЕ, ВРАТИО, други, део</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Зоран Миливојевић: Човек „великог ега”</title>
<link>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-chovek-velikog-ega</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-chovek-velikog-ega</guid>
<description><![CDATA[ Его, појава сама по себи корисна и добра, јавља се као проблем када неко мисли да је бољи од других, посебан и изузетан, па постаје умишљен, уображен и сујетан „Его је проблем” изјава је коју чест… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/02/677z381_Covek-velikog-ega.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Feb 2025 16:19:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Зоран, Миливојевић:, Човек, „великог, ега”</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Мелетије Антиохијски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-meleti%D1%98e-antiokhi%D1%98ski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-meleti%D1%98e-antiokhi%D1%98ski</guid>
<description><![CDATA[ Свети Мелетије беше најпре епископ севастијски у Јерменији, затим би премештен за епископа у Верији сиријској. Потом би постављен за ерхиепископа антиохијског на овај начин: Када би збачен с прест… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/02/Screenshot_366.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Feb 2025 16:19:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Мелетије, Антиохијски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Алексије, митрополит московски и целе Русије</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-aleksi%D1%98e-mitropolit-moskovski-i-tsele-rusi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-aleksi%D1%98e-mitropolit-moskovski-i-tsele-rusi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Свети чудотворац Алексије, митрополит Руски, беше бојарскога рода. Родитељи његови Теодор и Марија беху бојари из Черњиговске кнежевине. Свети Алексије родио се у Москви 1300. године, за владавине Московског кнеза Данила Александровича. Син и наследник кнеза Данила, кнез Јован Данилович, који тада беше дечак, би кум Алексију на светом крштењу, при чему младенцу би дато име Елефтерије. Када Елефтерије поодрасте, дадоше га да учи књигу. Једном, у дванаестој својој години, дечак Елефтерије разапињаше у пољу мреже ради ловљења птица. У томе он случајно заспа и чу глас: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-aleksije_-mitropolit-moskovski-i-cele-rusije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Feb 2025 16:19:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Алексије, митрополит, московски, целе, Русије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Сведок вечности: Прича о клиничкој смрти и Божјој љубави</title>
<link>https://zivereci.com/svedok-vechnosti-pricha-o-klinichko%D1%98-smrti-i-bozh%D1%98o%D1%98-%D1%99ubavi</link>
<guid>https://zivereci.com/svedok-vechnosti-pricha-o-klinichko%D1%98-smrti-i-bozh%D1%98o%D1%98-%D1%99ubavi</guid>
<description><![CDATA[ Да ли се чуда дешавају данас? Док неки људи их не примећују, други виде необичне случајеве, а трећи налазе чудо у свакодневном животу. Ипак, постоје и директна откривења која служе као подсетник на вечност, на други свет и Божју љубав. Кроз историју Цркве, многи светитељи су имали слична искуства, од апостола Павла па надаље, што представља 2000-годишње искуство Православне Цркве.

Природно је бити скептичан према чудима, али хришћанска вера и традиција нуде оквир за разумевање и вредновање таквих искустава, поред личног искуства и анализе. Управо због тога ова прича Александра Гогоља, ђакона храма Светог Андреја и Владимира Саборне цркве УПЦ (Московске Патријаршије) у част Васкрсења Христовог, може бити веома поучна.

[caption id= ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/djakon-gogolj.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Feb 2025 16:19:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Сведок, вечности:, Прича, клиничкој, смрти, Божјој, љубави</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Приступи , к добром Лекару</title>
<link>https://zivereci.com/pristupi-k-dobrom-lekaru</link>
<guid>https://zivereci.com/pristupi-k-dobrom-lekaru</guid>
<description><![CDATA[ Приступи грешниче, к добром Лекару, и исцели се без напора. Збаци са себе бреме грехова, принеси молитву, и окваси сузама иструлеле ране. Јер, небески Лекар сузама и уздасима лечи ране. Приступи и принеси сузе: оне су најбољи лек. Јер, небеском Лекару је угодно да се свако лечи и спасава својим сопственим сузама. То је лек тренутног, а не спорог дејства. Њега није потребно стално привијати уз рану, будући да одмах исцељује. Лекар само чека да види твоје сузе. Приступи без страха. Покажи му рану и уједно принеси лек тј. сузе и уздахе.
свети Јефрем Сирин ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 25 Feb 2025 16:19:24 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Приступи, добром, Лекару</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Старац Пајсије: Препустимо Богу да управља нашим животом</title>
<link>https://zivereci.com/starats-pa%D1%98si%D1%98e-prepustimo-bogu-da-uprav%D1%99a-nashim-zhivotom</link>
<guid>https://zivereci.com/starats-pa%D1%98si%D1%98e-prepustimo-bogu-da-uprav%D1%99a-nashim-zhivotom</guid>
<description><![CDATA[ Разговор са Старцем Пајсијем Светогорцем о спасењу у данашњем свету : – Старче, зашто се Царство Божије у Јеванђељу пореди са зрном горушичиним: „Оно је као зрно горушичино које кад се посије у зе… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/09/pouke-starac-pajsije-svetogorac-17.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 22 Feb 2025 12:23:19 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Старац, Пајсије:, Препустимо, Богу, да, управља, нашим, животом</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Велике зимске задушнице</title>
<link>https://zivereci.com/velike-zimske-zadushnitse-23292</link>
<guid>https://zivereci.com/velike-zimske-zadushnitse-23292</guid>
<description><![CDATA[ ЗАДУШНИЦЕ (грч: Ψυχοσάββατο); суботњи дани посвећени помену и молитвама за упокојене; посебни дани када се на богослужењима: Литургијама, парастосима, дељењем милостиње, уређивањем гробова, одаје … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/03/zadusnice3.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 22 Feb 2025 12:23:19 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Велике, зимске, задушнице</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Велике (зимске) задушнице</title>
<link>https://zivereci.com/velike-zimske-zadushnitse</link>
<guid>https://zivereci.com/velike-zimske-zadushnitse</guid>
<description><![CDATA[ ЗАДУШНИЦЕ (грч: Ψυχοσάββατο); суботњи дани посвећени помену и молитвама  за упокојене; посебни дани када се на богослужењима: Литургијама, парастосима,  дељењем милостиње, уређивањем гробова, одаје дужно поштовање упокојеним  члановима фамилије и Цркве. Црква се сваке суботе, а нарочито II, III и IV  суботе Васкршњег поста моли за упокојене и сећа се свих упокојених Хришћана,  отаца и браће наше. Међутим, поред ових редовних суботњих молитвених дана, Црква  је одредила посебне дане у току Црквене године, који се називају задушнице. Оне  увек падају у суботу. 
  Задушнице су дан посвећен упокојеним, па према томе, треба отићи на службу у  цркву, обићи гробове, прелити их вином, уредити и окитити цвећем и упалити  свеће. Уобичајено је да се на задушнице држи Литургија, на којој свештеник  прелива вином донешено жито (кољиво), а после службе се одлази на гробља, где  се пале свеће, а свештеници обилазе и каде гробове. Они који нису у могућности  да оду на гробља због удаљености, треба да оду до најближег храма, и да ту  обаве помен за своје упокојене. Пошто је то дан када се посебно обраћа пажња на  делење милостиње, обавезно се сваком просијаку кога сретнемо, удели милостиња и  да део хране коју смо понели са собом. 
Фебруарске задушнице
Ове задушнице, које су још познате и под називима: месопусне, покладне,  велике, зимске; су увек у суботу пред Месне покладе у месопусној недељи, пред  почетак Васкршњег поста. Скоро увек падају у месец фебруар, па су по томе и  добиле назив. Спомињу се већ у типику Велике цариградске цркве у ΙΧ-Χ вeka. Из канона  овога дана којим су обухваћени сви људи целе васељене и разни видови упокојења,  види се да се Црква моли за: &quot;умрле у градовима, пустињама, на земљи и  на сваком месту; за цареве, свештенике, архијереје, браћу, другове, сроднике,  за све родове, старо, младо, децу, сисанчад.&quot; 
  Канон даље набраја разне врсте смрти и моли се за оне: &quot;што гроб  покри, што вода покри, рат покоси, земљотрес обухвати, убице убише, огањ спали;  који умреше у мору, на земљи, у рекама, изворима и језерима, од зверова, птица,  змија, у пустим местима; који умреше од жалости или радости напрасно, које уби  мач и коњ, град, снег, или земља засу; које убише чаробни напици, отров; који  падоше с висине, дрвета или погинуше од железа или камена; од грома, у  пукотинама земље, од мора, од отровног уједа, коњског гажења, дављења или  вешања&quot;. 
  Пошто су везане за почетак Васкршњег поста, то су и ове задушнице покретне,  тј. немају одређени датум. Недеља у којој се држе ове задушнице, назива се још  и Задушна недеља. То је трећа недеља пред Васкршњи пост, која пада  између Себичне и Беле недеље, која се још назива и Месопусна недеља. У овој  недељи се не припрема рухо за невесте, јер оно дуго неће бити потребно, пошто  се од недеље после ових задушница, па све до Побусаног понедељка не одржавају венчања. 
Спремање погаче за задушнице
Погача за овај дан може се правити с квасцем или без квасца. Без квасца се  прави тако што се на даску за мешење изручи 1-2 килограма просејаног брашна,  посоли се и замеси водом у којој је растворено мало соде бикарбоне. Затим се  погача меси и што се дуже таре и меси биће укуснија. Када по тесту почну да  избијају мехури, значи даје довољно измешено. Тесто треба да је што тврђе, тј.  са што мање воде. Умешена погача развије се оклагијом у дебљини од 3-4 прста,  избоде виљушком, стави се на врелу ринглу, са једне и друге стране да се мало  запече, а затим се стави у пећницу и пече на тихој ватри док се сасвим не  испече. 
  Погача је још боља ако се пече у црепуљи. Ако се погача прави мрсна, онда се  у тесто ставља комад масти, 2-3 цела јајета, а меси се као што је већ описано.  Ако би се правила са квасцем, а замесила млеком, била би још укуснија, али то  није погача за задушнице већ за све друге прилике. 
Народни обичаји
Обичај је у народу да се ο задушницама, као и ο парастосима, износе многа  јела. Веровање је, да та изнесена јела треба да се разделе сиротињи и уопште  свима који се ту затекну, за покој душе умрлога. Обично се износи погача, жито,  вино, као и друга јела. 
  У Горњој Пчињи, на гробље излазе старији људи, домаћини. Долази и свештеник  да одржи опело упокојеним. Приликом узимања кољива, свако захвати и мало проспе  на земљу говорећи: &quot;Вечна памјат, лака му земља.&quot; Слично се  ради и са ракијом која се нуди из кондира. 
  На гробљу у селу Бресници код Чачка, као и у околини Крупња налазе се  посебно подигнуте дрвене кућице тзв. &quot;собрашице&quot;, које су се  користиле, поред осталог, и ο општим задушницама. У њима се налазио и велики  дрвени сто на који су изношена јела и пића. 
  Људи у Херцеговини и Поповом пољу не излазе на гробље, али приређују  задушнице у кућама. Обично, пре сунца пале свеће мртвима и у кући или у цркви,  а понеки, који су то сачували, носе и &quot;читуљу&quot; - књижицу у коју  уписују генерацијама своје мртве, да их свештеник помене у току службе свим  мртвим. Ако се свеће пале у кући, онда домаћин позива госте, када запали свеће.  Кад су г ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/velike-(zimske)-zadusnice.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 22 Feb 2025 12:23:18 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Велике, зимске, задушнице</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Панкратије, јеромонах Печерски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-pankrati%D1%98e-%D1%98eromonakh-pecherski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-pankrati%D1%98e-%D1%98eromonakh-pecherski</guid>
<description><![CDATA[ Помазивањем јелејем исцељивао болеснике. Мирно се упокојио у 14. веку. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-prepodobni-pankratije_-jeromonah-pecerski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 22 Feb 2025 12:23:17 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Панкратије, јеромонах, Печерски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Како да помогнемо душама упокојених?</title>
<link>https://zivereci.com/kako-da-pomognemo-dushama-upoko%D1%98enikh</link>
<guid>https://zivereci.com/kako-da-pomognemo-dushama-upoko%D1%98enikh</guid>
<description><![CDATA[ Наша светла и радосна вера учи нас да ће доћи време кад ћемо видети своје драге покојнике и кад ћемо са њима нераздвојно вечно живети. Бог је безгранична Љубав. Он неће раздвојити оне, који су били сједињени везама љубави. Ми ћемо се радовати са онима које смо волели и са којима смо овде делили своје радости. Они, који су нам блиски и драги биће нам још ближи и дражи. Наша узајамна љубав биће још већа. Знајући све то, с каквом се ревношћу морамо молити за наше мртве! Наша повремена молитва може их избавити вечних мука. Како ће нам они бити захвални! Наша молитва за упокојене биће онолико снажна колико је то била наша љубав током њиховог живота. Сагласно томе, они ће нам бити блискији. Истинска молитва вере може учинити да нам мртви постану толико блиски да осетимо њихово присуство. Током молитве, једно срце обраћа се другом.



Свети Јован Кронштатски је једном рекао: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/devojka-groblje-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 22 Feb 2025 12:23:17 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Како, да, помогнемо, душама, упокојених</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Милош Димић: Код Светог Јакова Туманског</title>
<link>https://zivereci.com/milosh-dimi%D1%9B-kod-svetog-%D1%98akova-tumanskog</link>
<guid>https://zivereci.com/milosh-dimi%D1%9B-kod-svetog-%D1%98akova-tumanskog</guid>
<description><![CDATA[ Псалмопојац Давид прорече одавно да светац Божји неће труљење видети! Нетрулежно је што је у Богу славно! Довека Црква Божија ће сијати! Тело монаха Јакова је деценијама лежало у гробу, али остало… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/viber_image_2025-02-17_18-53-56-960.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 18 Feb 2025 13:27:17 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Милош, Димић:, Код, Светог, Јакова, Туманског</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Станко Црнобрња: Правда у директном преносу</title>
<link>https://zivereci.com/stanko-tsrnobr%D1%9Aa-pravda-u-direktnom-prenosu</link>
<guid>https://zivereci.com/stanko-tsrnobr%D1%9Aa-pravda-u-direktnom-prenosu</guid>
<description><![CDATA[ У Србији нисмо склони директним ТВ преносима суђења, поготово не суђења за кривична дела корупције, привредног криминала, поступања против правила службе У сваком времену је било тренутака када се… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-18-at-07.23.08.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 18 Feb 2025 13:27:16 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Станко, Црнобрња:, Правда, директном, преносу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света мученица Теодула</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-muchenitsa-teodula</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-muchenitsa-teodula</guid>
<description><![CDATA[ У вpeмe римских царева Диоклецијана и Максимијана беше у киликијском граду Аназарву неки војвода, по имену Пелагије. Он рече својим слугама: Прођите сву област моју, похватајте хришћане, и доведите их к мени на суд, да им саопштим царско наређење, да се поклоне нашим боговима. - Слуге поступише по заповести. Ухватише и неку хришћанку, по имену Теодулу. Бојећи се, не мука, него да је не оскврне, она им понуди много злата, и мољаше их да је пусте. Али они не обратише пажњу на злато, већ је одведоше своме војводи, и испричаше му да је хтела да се златом откупи од њих. Војвода их похвали што их злато није саблазнило те је нису пустили, и зато их награди поклонима. Сам пак седе на судијску столицу, и преда њ изведоше ту блажену хришћанку. Он је упита за име, а она одговори: Хришћанска сам. Војвода Пелагије рече на то: Пре но што те почнем мучити, кажи нам своје име. Светитељка одговори: Рекох ти већ, и не слагах, да се зовем Хришћанка. To je моје чесно и вечно име, а од људи сам названа Теодула. Родих се од родитеља хришћана, и у закону хришћанском добро сам васпитана. Војвода јој рече: Видим да ми без ума одговараш. Света Теодула одговори: Ви сте безумни, јер, напустивши Бога, клањате се камењу. Војвода рече: Саветујем ти као сестри: принеси жртву боговима, па хајде к мени да уживаш на моме имању и да будеш у великој части. Теодула одговори: Уживај у своме имању ти и отац твој Сатана, и заједно ћете бити наследници вечних мука. Војвода рече: Знам да сте ви жене по нарави напрасите и гневљиве, и досађујете властима. Али ја нисам брз на гнев, но кротко ти саветујем да ми се покориш и принесеш жртву боговима, да не би погубила душу своју. Светитељка одговори: Ја не погубљујем душу своју него је спасавам, остајући у вери Божјој, а тело ће моје отићи у земљу. Стога ти не без ума говорим: мучи тело моје како хоћеш! А Бог, видећи моје трпљење, пружиће помоћ своју мени пошто свим срцем желим да пострадам за Њега, као што је Он пострадао за нас на крсту, обављајући спасење људима својим. Војвода Пелагије рече: Мислиш да ћеш ме тим речима својим разјарити, да бих те што пре погубио. Знај добро, ја ћу те дуго мучити, режући ти парче по парче, док те не погубим. Светитељка одговори: Зли и крвожедни вуче, како можеш погубити овцу која има доброга пастира Христа, Творца свих? Ко ме може отети из Његових руку?Тада се мучитељ разгневи, и нареди да светитељку обнаже, и да је њеним сопственим плетеницама обесе о кипарис, па да је муче усијаним шипкама гвозденим, сажижући јој дојке. Мучена, светитељка рече: Знај, војводо, ја не осећам муке, а гледам тебе где се, побеђен, више мучиш. Одговори јој војвода: Богови су наши милостиви, и знају да ћеш им се обратити. Зато, штедећи те, они уклонише бол из тебе, да не би осећала муке. Светитељка рече: Где су богови твоји који ме штеде? Покажи ми их, да им укажем поштовање.Чувши ову реч, војвода се веома обрадова, и нареди да је одвежу и хитно одведу у храм њиховог бога Адријана, кога сматраху као живог и славног. Ушавши у тај храм светитељка угледа Алријаиов кип. И помоливши се истинитоме Богу, она дуну на кип, и овај тог тренутка паде, као громом поражен, и изломи се на три дела. Онда светитељка изиђе из храма, и рече војводи: Уђи, и пружи руку помоћи твоме богу, јер паде и изломи се. A кад војвода уђе и угледа на земљи идола разбијеног на три дела, закука за њим, и дуго плака.Глас о томе дође до ушију царева, и они послаше једног човека у град Аназарв, да испита да ли је то истина па да војводу баци зверовима да га поједу. Дознавши за ово, војвода паде пред светом Теодулом, са плачем је молећи да њиховог бога опет начини целим. И обећа да ће постати хришћанин, ако види тог бога где стоји на истом месту на коме је и раније био. Пошто се усрдно помоли свемоћном Богу, светитељка нареди идолу да постане цео, и стане на своје место. И одмах идол постаде цео, оде и стаде на место где је раније стајао. А кад царски изасланик дође и виде да је идол читав, одмах се врати к царевима, не учинивши војводи никакво зло.Потом стиже од царева писмо Пелагију, у коме му се наређује да Теодулу стави на разне муке, и тако погуби. И Пелагије не само не испуни своје обећање, то јест не постаде хришћанин, него заборави доброчинство свете Теодуле, и опет је ухвати, и нареди да јој усијаним сврдлима буше ноге. И кад тако мучаху свету Теодулу, приступи Пелагију неки идолопоклоник коментарисије, говорећи: Молим твоју светлост, господине војводо, дај ми власт над њом, и ја ћу је уразумити да се поклони боговима. Ако то не урадим, онда ми отсеци главу. И војвода му даде власт над светитељком.И он направи пет дугачких клинаца: и један укуца у лево уво светитељкино, и он прође до десног ува њеног; други клинац укуца у десно уво њено, и он прође до левог ува њеног; трећи клинац укуца јој у чело, а последња два - у обе дојке њене. A светитељка, подигавши очи к небу, помоли се Богу да јој да трпљење. И одмах доби помоћ Божју и исцељење: јер клинци поиспадаше, и она поста здрава.Тада коментарисије одведе светитељку дому  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveta-mucenica-teodula.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 18 Feb 2025 13:27:15 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, мученица, Теодула</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Полиевкт, патријарх цариградски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-polievkt-patri%D1%98arkh-tsarigradski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-polievkt-patri%D1%98arkh-tsarigradski</guid>
<description><![CDATA[ Због свог високог ума, ревности верске и красноречивости назван другим Златоустом. У време патријарха Полиевкта и цара Константина Порфирогенита дође у Цариград руска кнегиња Олга, и ту се крсти 957 г. Патријарх ју је крстио, а цар јој је био кум. Пророчки јој рекне св. Полиевкт: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-polievkt_-patrijarh-carigradski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 18 Feb 2025 13:27:15 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Полиевкт, патријарх, цариградски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Теодосије епископ Черњиговски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-teodosi%D1%98e-episkop-cher%D1%9Aigovski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-teodosi%D1%98e-episkop-cher%D1%9Aigovski</guid>
<description><![CDATA[ Свети Теодосије, архиепископ Черњиговски, по пореклу свом припадао је властелинској фамилији Углицких. Отац Теодосијев Никита бејаше свештеник у Малоросији; мати му се звала Марија. Родитељи васпитаваху свога сина у страху Божјем и хришћанској побожности; под утицајем њихових поука у његовој се души још од раног детињства заметнуше клице оне побожности, којом се украшавао сав његов потоњи живот. По природи кротак, послушан и осетљив, Теодосије је из детињства горео пламеном љубављу према Богу и усрђем према храму Божјем. Пошто се код куће научи да чита и пише, Теодосија даде отац на даље образовање у Кијево-Братску Богојављенску школу. Ту под утицајем и руководством побожних наставника, изучавајући Свето Писмо и дела светих Отаца, Теодосије се труђаше да према њима изграђује и свој живот. Ту он растијаше и јачаше духом у познању истина православне вере и у подвизима побожности. И још ту, у школи, у младом Теодосију ниче тежња да, према својим моћима, подражава равноангелни живот преподобних: Антонија и Теодосија и других подвижника Печерских, - тих великих молитвеника и небеских покровитеља старопрестолног Кијева, под чијим благодатним заклоном он живљаше и васпитаваше се, и чије нетрулежне, прослављене мошти он стално пред собом гледаше. У слободним од рада часовима омиљено занимање Теодосијево беше: молитва, богоразмишљање и читање речи Божје. Ту се трудољубиви Теодосије добро упозна са црквеним хорским појањем у појачкој школи, устројеној преосвећеним Лазарем Барановичем. Уопште, Кијево-Братска Богојављенска школа, основана ради подржавања и заштите православне вере од напада пољског римокатоличког свештенства и језуита, обављала је сву наставу у строго православном хришћанском духу, и тим духом запајала и младе душе својих васпитаника. Међу својим наставницима она је имала истинска светила православне духовне просвете. Нема сумње да је и свети Теодосије добио тамо највише и најбоље у оно време образовање, које је имало да припомогне потпуном развићу свих даровитих способности његове душе.
Убрзо по завршетку свога васпитања у Кијево-Братској Богојављеноској школи Теодосије прими монаштво, за којим је још у школи чезнула његова душа, пламено жудна духовних подвига. И тако, овај истински подвижник Христов још у младим годинама ниушта не сматра сва блага овога света, оставља многометежни, сујетни свет и прима монашки постриг у Кијево-Печерској лаври са именом Теодосије, у част великог Кијево-Печерског подвижника и оснивача општежићног монашког живота у Русији - преподобног Теодосија, кога је он тако побожно поштовао и чијем се молитвеном посредништву он тако често обраћао још за време свог школовања у Кијеву. Од тога доба почиње строго-подвижнички живот Теодосијев, који га убрзо учини познатим не само у монашким круговима него и међу мирјанима.
Смиреност и примеран живот младог подвижника скренуше на себе пажњу ондашњег митрополита кијевског Дионисија, те га он постави за архиђакона Кијево-Софијске саборне цркве. Ту се он веома ревносно потруди све до одласка митрополита Дионисија из Кијева. После тога он би постављен за намесника митрополитовог дома. Али живот у Кијеву, узнемираван светском таштином, не могаше задовољити унутарњу тежњу младог инока ка безмолвију и његову жељу да борави у сталном молитвеном општењу с Богом. Стога свети Теодосије, вучен љубављу ка подвизима побожности и монашког безмолвија, ускоро остави Кијево и настани се у удаљеном, малом Крупицком Батуринском манастиру, издавна чувеном због строгости монашког живота. Ту преподобни Теодосије би посвећен у чин јеромонаха. Но иако се образовани, побожни и радени монах на све могуће начине скривао од света, ипак није могао остати непримећен од више духовне власти. Свети Теодосије се подвизавао не дуго у Крупицком манастиру. Он се јако издвајаше међу осталом братијом својом духовном мудрошћу и строгим подвижничким, врлинским животом. Због тога кроз кратко време он би постављен за игумана Корсунског манастира, у Кијевској епархији.
Ово постављење одговарало је унутрашњим тежњама преподобног Теодосија. Корсунски манастир, налазећи се на острву реке Росе, далеко од световних насеља, у живописној природи, потпуно је одговарао светитељевом стремљењу ка усамљености и подвизима побожности далеко од светске сујете. Својим побожним, истински подвижничким животом он служаше као узвишени пример манастирској братији, и показа мудру способност у управљању манастиром. Зато убрзо потом он би премештен за настојатеља чувеног Кијево-Видубицког манастира. Ова древна обитељ кратко време пре тога бејаше у рукама унијата и Пољака римокатолика, и они је разрушише. Велики део монаха се расеја, јер нико није хтео да живи у порушеном манастиру; манастирске зграде беху запуштене, нека манастирска имања неправедно отета. Уопште, манастир је захтевао и унутарњу и спољну обнову, и било је потребно много снаге и умења да се то постигне. Али преподобни Теодосије не паде духом и, Божјом помоћу, он са успехом изврши тај посао и знаменитој древној обитељи поврати њено пређашњ ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-teodosije-episkop-cernjigovski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 18 Feb 2025 13:27:15 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Теодосије, епископ, Черњиговски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Стеван Петковић: Тајна огледала</title>
<link>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-ogledala</link>
<guid>https://zivereci.com/stevan-petkovi%D1%9B-ta%D1%98na-ogledala</guid>
<description><![CDATA[ Свети Максим Исповедник говори нам о огледалу које је унутар човека, а то је свест, у којој видим делатно обличје свих оних добара у којима онај чистих мисли види Бога. Пошто је он докучио есенциј… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-13-at-08.24.00.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Feb 2025 13:01:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Стеван, Петковић:, Тајна, огледала</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник др Зоран Деврња: Актуелни умрежени напади на Патријарха попримају карактер организоване харанге Објављено</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-dr-zoran-devr%D1%9Aa-aktuelni-umrezheni-napadi-na-patri%D1%98arkha-poprima%D1%98u-karakter-organizovane-kharange-ob%D1%98av%D1%99eno</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-dr-zoran-devr%D1%9Aa-aktuelni-umrezheni-napadi-na-patri%D1%98arkha-poprima%D1%98u-karakter-organizovane-kharange-ob%D1%98av%D1%99eno</guid>
<description><![CDATA[ Српско друштво је у акутној политичкој и моралној кризи, без јасних назнака њеног разрешења и окончања. Од трагедије на новосадској железничкој станици налазимо се у стању како институционалног та… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-13-at-08.38.07.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Feb 2025 13:01:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, др, Зоран, Деврња:, Актуелни, умрежени, напади, на, Патријарха, попримају, карактер, организоване, харанге, Објављено</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобномученик Илија Ардунис</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobnomuchenik-ili%D1%98a-ardunis</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobnomuchenik-ili%D1%98a-ardunis</guid>
<description><![CDATA[ Свети Илија беше из Каламате у Мореји. Он беше берберин по занимању. Бистар по природи, искусан по животном искуству и општењу са људима, он уживаше поштовање и пријатељство свих претставника свога места, који му се често обраћаху за савет. Једном се међу претставницима народа вођаше разговор о разним тешким обавезама и безбројним насиљима које Морејски хришћани подношаху од тадашњих завојевача, Турака. Жалостиви Илија, кога је срце болело због тешке судбине његових бедних сажитеља, пламено жељаше да претставнике народа убеди да на сваки начин предузму све потребне мере да се хришћанима олакшају тешке дажбине, јер постоји опасност да се многи сиромашнији, да би избегли злостављања, одрекну своје вере и приме мухамеданство. Претставници се не сложише са Илијиним мишљењем, изјављујући да они не виде никакву опасност по хришћане. Тада Илија, пун ревности за добро ближњих, желећи им показати да и други могу поступити тако исто, рече им: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-prepodobnomucenik-ilija-ardunis.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Feb 2025 13:01:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобномученик, Илија, Ардунис</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Искра у сивилу</title>
<link>https://zivereci.com/iskra-u-sivilu</link>
<guid>https://zivereci.com/iskra-u-sivilu</guid>
<description><![CDATA[ Димитрије, иако у пензији већ неколико година, држао се још увек јуначки. Радио је као домар у једном од приградских насеља великог града. Посао можда није био престижан, али је био захтеван - простор о ком је бринуо морао је да блиста, без обзира на годишње доба или временске неприлике. И искрено, Димитрије је волео свој посао. Цео дан је проводио на свежем ваздуху, а умерена физичка активност, знао је, може само да користи. Поврх свега, био је удовац, живот га није мазио децом, па му је седење у четири зида падало тешко, гушило га је у самоћи.

Хиљаде људи је свакодневно пролазило његовом крајем, заглибљено у своје бриге и журећи својим послом: на аутобус, на посао, у школу, у куповину... У тој реци лица, домар није тражио посебно занимање, био је превише заузет својим метлом и лопатом. Само једна особа, од почетка ове јесени, привукла му је пажњу. Сваког дана, у исто време, пролазио је бескућник, старац погрбљен под теретом похабаних џакова и завежљаја, вукући за собом торбу на поломљеним точковима, чија је шкрипа парала уши.

У сивилу свакодневице, старац је био готово живописан призор. Седа брада, неуредна и дуга, плетена капа која је видела боље дане, покидана јакна и старе филцане чизме које су одано одслужиле своје... Све на њему је било старо, избледело, и тужно, безнадежно тужно, попут самог његовог власника. Домар би подигао поглед са посла и љубазно климнуо главом скитници, као старом познанику. Старац би се на тренутак усправио, војнички салутирао и наставио својим путем, поново се повијајући под теретом живота.

Понекад би застао, извадио кору хлеба из џака и пажљиво, полако јео, пре него што би поново кренуо ка контејнерима за смеће. Тамо је био његов ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/beskucnik-i-pas-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 13 Feb 2025 13:01:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Искра, сивилу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пабло Неруда: ЗАБРАЊЕНО ЈЕ</title>
<link>https://zivereci.com/pablo-neruda-zabra%D1%9Aeno-%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/pablo-neruda-zabra%D1%9Aeno-%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Забрањено је плакати, а да се нешто не научи, пробудити се, а не знати шта са собом, плашити се својих сопствених успомена. Забрањено је не смејати се проблемима, не борити се за оно што желиш, од… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/07/Screenshot_154.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 12 Feb 2025 12:35:02 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пабло, Неруда:, ЗАБРАЊЕНО, ЈЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Милош Димић: Светилници Цркве Христове</title>
<link>https://zivereci.com/milosh-dimi%D1%9B-svetilnitsi-tsrkve-khristove</link>
<guid>https://zivereci.com/milosh-dimi%D1%9B-svetilnitsi-tsrkve-khristove</guid>
<description><![CDATA[ Имена васељенских учитеља највећих достојна су молитвеног поштовања због светих живота и учења богословских и Православља исповедања и очувања! Тројични Бог свете јерархе прослави и у Духу Светом … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/viber_image_2025-02-11_10-32-23-504.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 12 Feb 2025 12:35:02 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Милош, Димић:, Светилници, Цркве, Христове</media:keywords>
</item>

<item>
<title>+++ Света Три Јерарха</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-tri-%D1%98erarkha-23199</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-tri-%D1%98erarkha-23199</guid>
<description><![CDATA[ Разлог због кога је установљен овај празник Три Јерарха био је следећи. За време цара Алексија Комнена, који се зацари после цара Никифора Вотаниата, настаде у Цариграду међу ученим и врлинским људима спор око тога, ко је од ове тројице светитеља највећи. Једни говораху да је Василије Велики највећи: јер је дубоко зашао у тајну бића; јер се врлинама уподобио Анђелима, и такмичио с Анђелима; јер није лако опраштао грешницима, него је био строг по нарави; јер није имао у себи ничег земаљског. А божанственог Златоуста сматраху мањим од Василија: јер је тобож супротност Василију, и лако је опраштао грешницима, и брзо је привлачио покајању. - Други пак, напротив, уздизаху божанственог Златоуста, и говораху да је он већи од Василија и Григорија: јер је веома човекољубив; јер разуме слабост људске природе; јер својим слаткоречивим и јасним учењем све нас води, и грешнике покајању приводи; јер обадва друга оца надмашује мноштвом својих красноречивих књига, и узвишеношћу и ширином мисли. - А трећи, волећи највише књиге Григорија Богослова, говораху да је он већи од Василија и Златоуста: јер својим дивним и китњастим стилом, узвишеношћу и дубином мисли, и свсжином израза, превазилази све старе мудраце грчке и све нове мудраце црквене.И тако једни се назваше Василијани, други Григоријани, а трећи Јованити. Но промислом Божјим овај спор би решен на корист Цркве и на још већу славу тројице светитеља. Епископ евхаитски Јован, човек врло образован и свет по животу, имаде једну визију у сну, наиме: најпре му се јавише сваки од ова три светитеља напосе у великој слави и неисказаној красоти, a пo том сва три заједно. Тада му рекоше: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveta-tri-jerarha.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 12 Feb 2025 12:35:01 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, Три, Јерарха</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Иполит, епископ римски</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-ipolit-episkop-rimski</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-ipolit-episkop-rimski</guid>
<description><![CDATA[ СПОМЕН СВЕТОГ СВЕШТЕНОМУЧЕНИКА ИПОЛИТА РИМСКОГ и КЕНСОРИНА, САВИНА и ХРИСИЈЕ ДЕВИЦЕ
и осталих 20 мученика пострадалих с њим.


Ови свети пострадаше 269 године, за царовања Клавдијева[15] а намесниковања Викаријева и Улпијева. Свети Кенсорин беше први члан Сената, магистер по звању[16]. Оптужен као хришћанин, и упитан, он смело исповеди Христа. Зато би бачен у тамницу. Пошто силом Христовом учини многа чудеса, па и мртвога васкрсе, сви присутни војници повероваше у Христа. Зато им свима главе отсекоше; а беше их двадесеторо.

Блажена Хрисија, хришћанка, блисташе и пореклом и побожношћу. И она би изведена на суд. Најпре је обесише, па је воловским жилама тукоше; затим је изнемоглу повалише на земљу, и бише је дебелим моткама, и ребра јој буктињама палише, и онда у тамницу вргоше. Доцније је опет изведоше из тамнице, камењем јој вилице поломише, корбачима оловним по леђима бише, затим јој камен о врат везаше и у дубину морску бацише. И тако блажена девица доби венац мучеништва.

Зато што исповеди веру у Христа, светог Савина тукоше тешким чекићима; затим га о дрво обесише, жилама бише, и бакљама му груди палише. А он усред тих мука, благодарећи Господа, предаде душу своју у руке Његове.

Сазнавши за ова мучеништва свети Иполит свештеник римски, побуђен божанском ревношћу, оде и укори намесника за свирепост и нечовечност, и назва га крвопијом. Намесник се наљути и нареди те га по лицу тукоше, и на друге многе и страшне муке ставише, a ca њим и свештенике и ђаконе који су га пратили. Најзад им везаше и руке и ноге, па у море бацише. И тако ови блажени добише неувенљиве венце мучеништва. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-svestenomucenik-ipolit_-episkop-rimski.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 12 Feb 2025 12:35:01 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Иполит, епископ, римски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>ЦРКВЕНО САБРАЊЕ – Литургија нас окупља да служимо Богу</title>
<link>https://zivereci.com/tsrkveno-sabra%D1%9Ae-liturgi%D1%98a-nas-okup%D1%99a-da-sluzhimo-bogu</link>
<guid>https://zivereci.com/tsrkveno-sabra%D1%9Ae-liturgi%D1%98a-nas-okup%D1%99a-da-sluzhimo-bogu</guid>
<description><![CDATA[ Најважније што чинимо када долазимо у недељу заједно у Цркву јесте то што служимо Богу. Најважнија дужност Божијег народа је заједничко састајање ради служења Богу. Господ Исус Христос нам је рекао да се окупљамо у Његово име и Он ће бити са нама: Јер где су два или три сабрана у моје име, онде сам […]
Чланак ЦРКВЕНО САБРАЊЕ – Литургија нас окупља да служимо Богу се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/12/sluzimo-bogu.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 09 Feb 2025 16:56:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ЦРКВЕНО, САБРАЊЕ, –, Литургија, нас, окупља, да, служимо, Богу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>О МИТАРИМА, ФАРИСЕЈИМА И О САМИМА СЕБИ</title>
<link>https://zivereci.com/o-mitarima-farise%D1%98ima-i-o-samima-sebi</link>
<guid>https://zivereci.com/o-mitarima-farise%D1%98ima-i-o-samima-sebi</guid>
<description><![CDATA[ Да ли је постојала нека појава у људском роду против које се Господ Исус Христос најватреније залагао, нешто што је посебно разобличавао у данима Свог првог доласка у свет ради спасења људи? Зачуђ… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/03/356510.p.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 09 Feb 2025 16:56:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>МИТАРИМА, ФАРИСЕЈИМА, САМИМА, СЕБИ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Света царица Маркијана</title>
<link>https://zivereci.com/sveta-tsaritsa-marki%D1%98ana</link>
<guid>https://zivereci.com/sveta-tsaritsa-marki%D1%98ana</guid>
<description><![CDATA[ Свето живела, у миру се упокојила. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveta-carica-markijana.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 09 Feb 2025 16:56:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Света, царица, Маркијана</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Тако је умирао Достојевски</title>
<link>https://zivereci.com/tako-%D1%98e-umirao-dosto%D1%98evski</link>
<guid>https://zivereci.com/tako-%D1%98e-umirao-dosto%D1%98evski</guid>
<description><![CDATA[ Ево неколико речи о смрти Фјодора Михајловича Достојевског 1881. године. Занимљиво је да је он један од ретких људи који су умирали уз Јеванђеље. Постоје две верзије шта му је супруга читала - неки веле „Причу о блудном сину“, а већина - Јеванђеље по Марку, сцену крштења Христовог. Али, на овај или онај начин, он је умро уз звуке Јеванђеља, и рекао својој жени важне речи: „Ања, ја те нисам ни у мислима преварио“. Деца су му долазила по благослов, он их је благословио и предао душу Богу.

 Онда су почеле да се дешавају занимљиве ствари. Хтели су да га сахране у манастиру, у лаври Светог Александра Невског у Петрограду, али су митрополит петербушки и намесник манастира рекли: „Зашто би неког писца сахрањивали у близини монаха? Нема сврхе, знате!“

Али на срећу, пријатељ Достојевског, Константин Петривич Победоносцев, у то време скоро свемоћни обер-прокурор Светог Синода, ударио је својом песничицом о сто и изазвао страх и трепет. Тако је Достојевски не само сахрањен у Лаври, већ је манастир платио сахрану. Они су све преузели на себе. Зато што је Победоносцев разумео кога сахрањујемо. Али, тадашњи митрополит није разумео.

Данас, у пантеону знаменитих личности 19. века, на путу до манастира, са десне стране до њега води само до њега утабана стаза. Ту леже и други уметници: Баратински, Крилов, и Жуковски, и Чајковски, и Бородин, и Мусоргски. Међутим, пут до Достојевског увек је утабан. А гроб је прекривен цвећем, и на њему, као епитаф, стоји мото романа „Браћа Карамазови“, из Јеванђеља по Јовану: “Ако зрно, павши на земљу, не умре, оно једно остане…“ Ми знамо наставак: “Ако умре, много рода роди“.

Достојевски је умро. Сахрањен је у храму Светог Духа Александро-Невске лавре, који је, касније, претворен у Дом културе. И тамо је лежао. Похитали су да над покојником читају псалтир. Мртвац лежи, чтец стоји изнад тела, псалтир лежи на постољу. Људи су долазили и читали по групу псалама (катизму). Онда су дошли други - „И ја хоћу да се молим, ја и ја“, и читају по катизму, па по псалам, па три стиха, па један стих, па једну реч - свако би да се помоли за душу Фјодора Михајловича.

Зато што је било неколико хиљада оних који су хтели да прочитају псалтир изнад ковчега Достојевског. Људи су одједном схватили кога су изгубли. На молитву су долазили обични људи, студенти са дипломом и они који још студирају. Дошле су угледне даме, дошли су свештеници, дошли официри, дошли интелектуалци.

Први пут су се бојажљиво крстили они који су давно заборавили да се крсте. Пошто се безбожништво у широком таласу проширило по Русији, многи су уопште престали да иду у цркву. И одједном су поново почели да се моле над ковчегом покојника, који је целог живота само ово говорио: “Верујте, покајте се, Христос постоји, и Бог постоји, и постоји бесмртност душе, све постоји, покајте се, верујте“.

Када су ковчег изнели из цркве да би га обнели око храма, док су певали тропаре, није га било могуће трикратно обнети, јер је порта била крцата људима. Ковчег су морали да преносе преко људских глава. То јест, ковчег се кретао, а људи су били непомични. Таква је гужва била. У околним кућама прозори су били широм отворени, а људи су стајали на прозорима са упаљеним свећама.

И када су га однели до његовог почивалишта, певали су: “Свети Боже, Свети Крепки, Свети Бесмртни, помилуј нас“! Цео град је певао, чинило се да се цео Санкт Петербург окупио. Русија никад није познавала такве сахране, осим можда две. Чувени бели генерал, Скобељев, имао је сличну велику сахрану: то је био онај што је тукао Турке у борбама за ослобођење Бугарске и својевремено ратовао у Туркестану. Била је грандиозна и сахрана Светог Јована кронштатског, која је такође привукла целу Русију.

Сахрана праведника је потврда да Бог постоји. Сахрана праведника је празник. То је догађај који у људима не рађа страх и стрепњу, већ радост и нежност, и чудне сузе захвалности и љубави.

Тако је Фјодор Михајлович умро, и животом и смрћу потврдио цео свој пут. Он нас је водио и води, држећи нас за руку, кроз капије Петрограда и задимљене кафанице, где се његови „руски дечаци“, као у „Браћи Карамазовима“, споре о Богу, и приводи нас Исусу Христу. Његова смрт је била још један доказ да није погрешио. Све што је урадио и рекао било је тачно.

Протојереј Андреј Ткачов
Одломак из књиге „Година Господња“ ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/dostojevski-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 09 Feb 2025 16:56:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Тако, је, умирао, Достојевски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Дукат</title>
<link>https://zivereci.com/dukat</link>
<guid>https://zivereci.com/dukat</guid>
<description><![CDATA[ Једног дана неки човек је рано изјутра журио на посао. Под руком је носио замотуљак са храном. Одело му је било масно од уља. Њему у сусрет ишао је сељак с колима. Јутро је било сунчано и уливало је добро расположење. Два човека: сељак и радник срели су се.

– Помаже Бог! – јави се сељак.
– Како коме – одговори радник.
– Свакоме помаже, свакоме без разлике – дода сељак и заустави кола. И радник стаде.
– Мени не помаже Бог – продужи радник. Ја себи сам помажем. Радим, зарађујем и купујем шта ми треба.
– Радиш, јер ти је Бог дао здравље. Пробај радити болестан. Не можеш, је ли? Ништа без Божје помоћи. Ко се Богу моли, том све полази за руком.
– Ја Му се не молим, па ми ништа не фали.
– Баш никада Му се не молиш?
– Никад. И никад Му се нећу молити.
– Хоћеш, пријатељу, хоћеш! Молићеш Му се кад дођеш у невољу.
– Нећу никад!
– Хајде да се опкладимо!
– Можемо.
– Ево видиш овај дукат? – показа му он мали дукат величине дводинарке.
– Видим.
– Ја ћу ти га дати ако ми обећаш да се никада у животу нећеш молити Богу.
– Није ми потребна никаква награда. Али кад баш нудиш, ево: обећавам ти да се никада, докле год живим, нећу молити Богу.
После тога су један другоме казали своја имена и адресе и растали се…

Човек с дукатом у џепу журио је на посао. С времена на време он би завукао руку дубоко у џеп и опипао би добивени златник. – Шта да уради с њим? Заиста чудан човек тај сељак. И чудна награда!

– Жено, – рекао је он увече, чим је дошао кући – замисли, срео сам јутрос једног лудака, који ми је дао дукат само зато, јер сам му се заклео да се нећу никада молити Богу док сам жив.
– Ако је тај сељак луд, онда си ти још много луђи од њега! – одговори му жена. Како би се ти заклињао за тако што? Шта ти знаш ко је тај човек и шта то све значи?!
– Шта значи? – подругљиво ће муж. Значи да сам зарадио један дукат.
– Да, а душа твоја? Шта је с њом? Несрећниче, ти си продао душу своју ђаволу за један дукат.
– Каква душа и какве све то везе има?
– Има везе, има! Ти си продао душу своју ђаволу и он ће доћи по своје. Богу се не смеш молити. Дакле, остаје ти још једино ђаво да се њему обратиш.
– Не буди луда. Уверавам те да је тај сељак луд!
– Није он луд. Ти си погрешио! Ти му мораш вратити тај дукат, иначе ћеш зло проћи.

Наравно да је муж одбио.

– За тај дукат купићу пива и видећеш да ме ђаво неће одвући у пакао – говорио је он пола у шали.

Прошло је неколико дана. Жена га је сваког дана подсећала да изглади свој грех и врати златник. Она је постала замишљена, престала је да једе.

– Шта је теби? – питао ју је он.
– Ништа.
– Зашто не једеш?
– Не могу.

Ускоро се разболи њихов син јединац. Обоје су бдили над дечјом постељом. Мати је кукала и преклињала мужа:

– То је прст Божји. То је казна Божја! Умреће нам дете. Ти ћеш га сахранити. Ти си се Богу замерио. Бог ће те казнити преко детета твог. А и ти ћеш зло проћи. Врати одмах новац!
– Ти уображаваш! Дете се мало прехладило и то је све.

Сутрадан мали је пренесен у болницу. Отац се озбиљно замислио. Међу старим папирима пронашао је неки масни молитвеник, који је читала његова покојна мати. Отворио га је и погледао. Листови су му били масни, влажни и плесниви. Та књига припадала је једној доброј старици, – његовој мајци. Она се из те књиге молила за себе и за њега, њеног сина и Бог јој је помагао. – Зашто се и он не би помолио Богу? Ако Бог постоји, Он ће му опростити и помоћи ће му. Ако Бог не постоји, ништа неће изгубити. – Јест, али дукат! Шта ће са заклетвом? – Да га врати човеку и да призна да се покајао? Да капитулира?

– Не! Треба причекати док се не види шта ће бити са сином. Али ако дете умре?
– Иди, иди! Одлази! – кукала је жена. Док не вратиш дукат, не смеш се молити. Скини прво проклетство са себе и са наше куће. Прво врати златник, па се онда моли. Пожури док није касно! Јуда је Господа продао за тридесет сребрника. А ти си себе продао и мене и наше дете за свега један једини златник!

Збуњен и преплашен човек се диже и пође оном сељаку. Дуго је лутао док је најзад стигао у његов дом. Била је баш недеља и било је подне. Домаћин се обрадовао када га је угледао. Понудио га је да седне. Задржао га је на ручку. Овај је у почетку одбијао, али је морао пристати. Док је домаћица спремала сто, он је збуњено почео:

– Молим те, ја сам дошао…
– Видим, знам – одговорио је сељак.
– Откуд знаш, када ти још ништа нисам рекао?
– Знам, брате, дошао си да ми вратиш дукат.
– Признајем, зато сам дошао.
– Е, видиш, али ја сад нећу да примим тај дукат.
– Молим те, прими га.
– Ти си се заклео за читав живот, а сада је тек месец дана.
– Ипак, молим те прими новац. Погрешио сам. Сада ми је Бог потребан. У невољи сам. Син ми је на умору. Ако знаш шта је невоља, помози ми!
– Бог нам је увек потребан, а не само онда када смо у невољи. Добро, примићу дукат ради среће твога сина, али тек када се уверим да верујеш у Бога.
– Шта тражиш да учиним?
– Ево шта. Ручак је на столу. Пре јела ми се увек молимо Богу. Ти си данас наш гост. Уместо мене ти ћеш данас очитати Оченаш. Пристајеш ли?
– Пристајем.

Гос ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/11/radnik-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 09 Feb 2025 16:56:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Дукат</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свјетлана Самарџија: Код Светог Василија</title>
<link>https://zivereci.com/sv%D1%98etlana-samar%D1%9Fi%D1%98a-kod-svetog-vasili%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/sv%D1%98etlana-samar%D1%9Fi%D1%98a-kod-svetog-vasili%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Необично. На небеском хоризонту се примјећују одбљесци сунчеве свјетлости зоре. Острошка стијена већ сија. Одраз свјетлости од тврди камен ствара утисак да стијена гори жаром. Глава Зете спава пок… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-08-at-06.25.43.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Feb 2025 14:55:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свјетлана, Самарџија:, Код, Светог, Василија</media:keywords>
</item>

<item>
<title>УДБА</title>
<link>https://zivereci.com/udba</link>
<guid>https://zivereci.com/udba</guid>
<description><![CDATA[ Дух у тешком, црном шињелу који се обрачунавао прво са непријатељима власти, а затим и са отпадницима партијског курса. Хоботница која је стигла да се увуче у домове, комитетске канцеларије, факул… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-08-at-07.04.07.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Feb 2025 14:55:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>УДБА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Ксенофонт и Марија и синови њихови Јован и Аркадије</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-ksenofont-i-mari%D1%98a-i-sinovi-%D1%9Aikhovi-%D1%98ovan-i-arkadi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-ksenofont-i-mari%D1%98a-i-sinovi-%D1%9Aikhovi-%D1%98ovan-i-arkadi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Угледни и богати Цариграђани, Ксенофонт и Марија, живљаху животом богоугодним и сву пажњу посвећиваху хришћанском васпитању синова својих. Када им синови порастоше, послаше их на науке у Вирит (Бе… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/02/Screenshot_330.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Feb 2025 14:55:54 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Ксенофонт, Марија, синови, њихови, Јован, Аркадије</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобни Симеон ветхи</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-simeon-vetkhi</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobni-simeon-vetkhi</guid>
<description><![CDATA[ Овај преподобни још у детињству заволе пустињачки живот. И израна се настани у једној пећини на гори Аманону. Није употребљавао никакву људску храну, тојест ни хлеба нити ишта друго. Хранио се искључиво травом. Пошто зажеле да иде на Синајску Гору, он отпутова тамо, и ушавши у пећину, у којој је био Мојсије, када се удостојио био да види Бога, уколико је то могуће за људску природу, паде ничице на земљу, и тако проведе седам дана постећи и молећи се Богу са сузама. И не маче се одатле док не чу божански глас, који му наређиваше да устане и поједе три јабуке које се обретоше пред њим. А кад се врати са Синаја, основа два манастира. Многа чудеса чинио у славу Божју. И најзад се од многотрудног живота овог упокојио у Господу 390 год. Назива се Старим за разлику од Симеона Столпника, који се нешто доцније подвизавао. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/02/sveti-prepodobni-simeon-vethi.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Feb 2025 14:55:53 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобни, Симеон, ветхи</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Јеванђеље дана за 08.02.2025.</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-08022025</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%98evan%D1%92e%D1%99e-dana-za-08022025</guid>
<description><![CDATA[ Читање Светог Јеванђеља по Луки за дан 08.02.2025. Зачало 88. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 08 Feb 2025 14:55:53 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Јеванђеље, дана, за, 08.02.2025.</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Вања Нешић: Емотивна зрелост</title>
<link>https://zivereci.com/dr-va%D1%9Aa-neshi%D1%9B-emotivna-zrelost</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-va%D1%9Aa-neshi%D1%9B-emotivna-zrelost</guid>
<description><![CDATA[ Емотивна зрелост је кључни аспект људског развоја, од суштинског значаја за наше ментално и емоционално благостање. Ова врста зрелости подразумева способност разумевања, управљања и изражавања соп… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-06-at-07.12.24.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 06 Feb 2025 14:20:05 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Вања, Нешић:, Емотивна, зрелост</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Српски војници сахрањивани у мору, јер на копну више није било места</title>
<link>https://zivereci.com/srpski-vo%D1%98nitsi-sakhra%D1%9Aivani-u-moru-%D1%98er-na-kopnu-vishe-ni%D1%98e-bilo-mesta</link>
<guid>https://zivereci.com/srpski-vo%D1%98nitsi-sakhra%D1%9Aivani-u-moru-%D1%98er-na-kopnu-vishe-ni%D1%98e-bilo-mesta</guid>
<description><![CDATA[ „Зар не осећате из модрих дубина да побожност расте врх вода просута и ваздухом игра чудна пантомима? То велика душа покојника лута“ Дана 23. јануара 1916. године, почело је сахрањивање српских во… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-06-at-07.37.02.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 06 Feb 2025 14:20:05 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Српски, војници, сахрањивани, мору, јер, на, копну, више, није, било, места</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Блажена Ксенија Петроградска</title>
<link>https://zivereci.com/blazhena-kseni%D1%98a-petrogradska</link>
<guid>https://zivereci.com/blazhena-kseni%D1%98a-petrogradska</guid>
<description><![CDATA[ Ти си граду овом похвала и утврђење. (Кондак, Глас 3) Блажена Ксенија Петроградска је још за живота и током XIX-XX века била поштована као брза помоћница и чудотворка. Ради спасења и љубави према … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/02/Screenshot_36.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 06 Feb 2025 14:20:04 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Блажена, Ксенија, Петроградска</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Прославе и алкохол</title>
<link>https://zivereci.com/proslave-i-alkokhol</link>
<guid>https://zivereci.com/proslave-i-alkokhol</guid>
<description><![CDATA[ У нашој култури, као и у већини европских, незамисливо је групно прослављање било чега – без пијења алкохола. Када одете код некога у госте једно од првих питања је: „Шта ћете да попијете?”, па уколико изјавите да не пијете, то јест да нећете ништа, постајете мало чудни, након чега следи притисак домаћина да ипак нешто […]
Чланак Прославе и алкохол се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screen-Shot-2025-02-05-at-06.55.11.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 05 Feb 2025 14:31:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Прославе, алкохол</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Владика Николај: Беседа о Божјем свезнању и промислу</title>
<link>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-beseda-o-bozh%D1%98em-svezna%D1%9Au-i-promislu</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-vladika-nikola%D1%98-beseda-o-bozh%D1%98em-svezna%D1%9Au-i-promislu</guid>
<description><![CDATA[ А вама је и коса на глави сва избројана. (Мат. 10, 30) И коса вам је на глави избројана, браћо, а камоли дани живота! Не бојте се, дакле, да ћете умрети пре одређеног времена, нити се надајте пак,… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/05/53097_vladika-nikolaj_f.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Feb 2025 20:02:11 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Владика, Николај:, Беседа, Божјем, свезнању, промислу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Мика Антић</title>
<link>https://zivereci.com/mika-anti%D1%9B</link>
<guid>https://zivereci.com/mika-anti%D1%9B</guid>
<description><![CDATA[ Одувек сам се дивио онима који умеју да нацртају дугачко, широко и високо. Они су сигурно схватили докле се простире бескрај, кад им је тако лако да га виде и измере. Одувек сам се чудио онима који разумеју знаке у календарима, датуме, месеце, столећа, или стану пред сат и прочитају вечност. То мора бити сулуда […]
Чланак Мика Антић – НОСАЧ се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/07/mika-antic.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Feb 2025 20:02:10 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Мика, Антић</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Поп (играни филм</title>
<link>https://zivereci.com/pop-igrani-film</link>
<guid>https://zivereci.com/pop-igrani-film</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/03/pop-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Feb 2025 20:02:08 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Поп, играни, филм</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Радости моја, Христос Воскресе</title>
<link>https://zivereci.com/radosti-mo%D1%98a-khristos-voskrese</link>
<guid>https://zivereci.com/radosti-mo%D1%98a-khristos-voskrese</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/01/radosti-moja-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 04 Feb 2025 20:02:08 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Радости, моја, Христос, Воскресе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: СВЕШТЕНИК ПОМИРИТЕЉ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-sveshtenik-pomirite%D1%99</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-sveshtenik-pomirite%D1%99</guid>
<description><![CDATA[ Једна истинита и лековита прича из друге половине 20. века, која би могла и у наше време да буде покретач…
Чланак Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: СВЕШТЕНИК ПОМИРИТЕЉ се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/Screenshot_909.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 03 Feb 2025 21:07:39 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, СВЕШТЕНИК, ПОМИРИТЕЉ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Рабиндранат Тагор: СПАСЕЊЕ</title>
<link>https://zivereci.com/rabindranat-tagor-spase%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/rabindranat-tagor-spase%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Спасење моје није у одрицању. Осећам загрљај слободе у хиљадама нити слаткога ткања задовољстава. Увек си ми точио свежи нектар Твога вина, разноврсних боја и арома, пунећи овај земаљски сасуд до … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/07/1596777667_rabindranath-tagore.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 03 Feb 2025 21:07:39 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Рабиндранат, Тагор:, СПАСЕЊЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Десанка Максимовић: САВИН МОНОЛОГ</title>
<link>https://zivereci.com/desanka-maksimovi%D1%9B-savin-monolog</link>
<guid>https://zivereci.com/desanka-maksimovi%D1%9B-savin-monolog</guid>
<description><![CDATA[ Ноћас ће кроз сан родитеља мојих слутња тешка замахати црним крилима, и браће моје кроз срца витешка страх ће минути. А ја ћу већ бити далеко од родних села, на домаку светогорских манастира, клеч… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/02/Screenshot_942.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 02 Feb 2025 23:32:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Десанка, Максимовић:, САВИН, МОНОЛОГ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Макарије Египатски</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-makari%D1%98e-egipatski</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-makari%D1%98e-egipatski</guid>
<description><![CDATA[ Мисирац, један од млађих савременика Антонија Великог. Отац му био свештеник. Из послушности према родитељима ожени се, но жена му убрзо умре и он се удаљи у пустињу где проведе пуних шездесет год… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/02/макарије.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 01 Feb 2025 15:39:55 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Макарије, Египатски</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Фотије: МОЛИТВА СВЕТОМ АПОСТОЛУ ПЕТРУ</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-foti%D1%98e-molitva-svetom-apostolu-petru</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-foti%D1%98e-molitva-svetom-apostolu-petru</guid>
<description><![CDATA[ Свети првоврховни апостоле Петре, који од Оца  Небеског дар богословља доби, ти први међу апостолима исповеди – Ти си Христос Син Бога Живога, и Господ на тој вери обећа Цркву Своју сазидати, ти који си Господа ватрено љубио, одрицао се и горко плакао, после твоје прве проповеди на Педесетницу у Јерусалиму, 3000 људи светој Цркви […]
Чланак Митрополит Фотије: МОЛИТВА СВЕТОМ АПОСТОЛУ ПЕТРУ се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/Screenshot_939.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 30 Jan 2025 22:26:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, Фотије:, МОЛИТВА, СВЕТОМ, АПОСТОЛУ, ПЕТРУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Љубав према себи и самоприхватање: Зашто не волимо себе?</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%99ubav-prema-sebi-i-samoprikhvata%D1%9Ae-zashto-ne-volimo-sebe</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%99ubav-prema-sebi-i-samoprikhvata%D1%9Ae-zashto-ne-volimo-sebe</guid>
<description><![CDATA[ ПРИХВАТИТИ СОПСТВЕНУ ЛИЧНОСТ Љубав према себи се још назива и самоприхватање. Што се боље човек односи према себи, то се боље односи према другим људима. Што више човек прихвата самога себе, то ла… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/12/Kuc_kuc_ima_li_koga.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 30 Jan 2025 22:26:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Љубав, према, себи, самоприхватање:, Зашто, не, волимо, себе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Господ говори човеку (кратки филм)</title>
<link>https://zivereci.com/gospod-govori-choveku-kratki-film</link>
<guid>https://zivereci.com/gospod-govori-choveku-kratki-film</guid>
<description><![CDATA[ Мноштво људи везано је ланцима страха и бриге. Брину се због лошег здравља, оскудице у новцу, пословних или породичних проблема који су неретко узрок непроспаваних ноћи. Ко није искусио ситуацију када се ствари отму контроли, кад изгледа да нема излаза и чини се да не постоји утеха и нада, да си остављен и заборављен од свих, па чак и од Бога?! Али Бог је са нама увек. Чак и онда када нам се чини далеко, Он је близу... ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2014/01/Gospod-govori-coveku.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 30 Jan 2025 22:26:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Господ, говори, човеку, кратки, филм</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Полиевкт и други</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-polievkt-i-drugi</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-polievkt-i-drugi</guid>
<description><![CDATA[ Свети мученик Полиевкт

Град Мелитина јерменска много је наквашена крвљу хришћанском као и сва земља Јерменска. Но прва крв за Христа у овоме граду беше крв светог Полиевкта, просута око 259. године у време царовања Валеријанова. Беху у том граду два пријатеља официра: Неарх и Полиевкт. Неарх крштен, Полиевкт некрштен. Када изађе заповест царева о гоњењу Хришћана, Неарх се припремаше за смрт но беше у великој тузи што није успео да свога друга Полиевкта преведе у праву веру. Када Полиевкт сазна узрок туге Неархове, он обећа прећи у веру. Сутрадан исприча он Неарху свој сан; јавио му се беше сам Господ у светлости, скинуо с њега старо одело и обукао га у ново, пресјајно, и поставио га у седло крилатоме коњу. Затим Полиевкт оде у град, исцепа цареву заповест о мучењу хришћана и полупа многе идолске кипове. Би мучен и на смрт осуђен. Кад је изведен на губилиште, угледа он Неарха у гомили света и радосно му викне: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2022/01/sveti-mucenik-polievkt.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 22 Jan 2025 23:44:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Полиевкт, други</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пројекција филма Крст са Косова и промоција књиге Југословенска држава</title>
<link>https://zivereci.com/pro%D1%98ektsi%D1%98a-filma-krst-sa-kosova-i-promotsi%D1%98a-k%D1%9Aige-%D1%98ugoslovenska-drzhava</link>
<guid>https://zivereci.com/pro%D1%98ektsi%D1%98a-filma-krst-sa-kosova-i-promotsi%D1%98a-k%D1%9Aige-%D1%98ugoslovenska-drzhava</guid>
<description><![CDATA[ Дом културе „Грачаница“ и Музеј жртава геноцида из Београда вас позивају на пројекцију документарно-играног филма „Крст са Косова“ редитеља Ивице Виденовића и промоцију књиге „Југословенска држава… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/IMG_0441.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 22 Jan 2025 23:44:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пројекција, филма, Крст, са, Косова, промоција, књиге, Југословенска, држава</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Григорије: ПОКАЈАЊЕ ЈЕ ПУТ КА СПАСЕЊУ</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-grigori%D1%98e-poka%D1%98a%D1%9Ae-%D1%98e-put-ka-spase%D1%9Au</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-grigori%D1%98e-poka%D1%98a%D1%9Ae-%D1%98e-put-ka-spase%D1%9Au</guid>
<description><![CDATA[ Његово Високопреосвештенство Митрополит немачки г. Григорије је присуствовао 20. јануара 2025. године, на Сабор Светог Јована Крститеља, светој Литургији у храму Васкрсења Христовог у Берлину, кој… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/Screenshot_921.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 22 Jan 2025 23:44:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, Григорије:, ПОКАЈАЊЕ, ЈЕ, ПУТ, КА, СПАСЕЊУ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>На БОГОЈАВЉЕЊЕ вода у целом свету постаје света</title>
<link>https://zivereci.com/na-bogo%D1%98av%D1%99e%D1%9Ae-voda-u-tselom-svetu-posta%D1%98e-sveta</link>
<guid>https://zivereci.com/na-bogo%D1%98av%D1%99e%D1%9Ae-voda-u-tselom-svetu-posta%D1%98e-sveta</guid>
<description><![CDATA[ Једног познатог руског духовника питали су како је током дугих година заточеништва служио Божанствену литургију. Старац је одговорио: – Многи свештеници знали су текст литургије напамет. Хле… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/01/Screenshot_82.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 19 Jan 2025 19:51:31 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>На, БОГОЈАВЉЕЊЕ, вода, целом, свету, постаје, света</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа прва на Свето Богојављење</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-%D1%98ustin-%D1%9Beli%D1%98ski-beseda-prva-na-sveto-bogo%D1%98av%D1%99e%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-%D1%98ustin-%D1%9Beli%D1%98ski-beseda-prva-na-sveto-bogo%D1%98av%D1%99e%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Христос се јави! Ваистину се јави! Ваистину се Бог јави. Бог се јави и сву нам истину о Себи објави. Каза нам ко је Он. Каза нам да је Бог Света Тројица: Отац, Син и Дух Свети. Казавши нам највећу тајну, Господ Христос је показао Себе као Истинитог Бога међу људима на земљи, као Истинитог […]
Чланак Преподобни Јустин Ћелијски: Беседа прва на Свето Богојављење се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/01/ava-justin-4801.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 19 Jan 2025 19:51:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Јустин, Ћелијски:, Беседа, прва, на, Свето, Богојављење</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Када судимо људима…</title>
<link>https://zivereci.com/kada-sudimo-%D1%99udima</link>
<guid>https://zivereci.com/kada-sudimo-%D1%99udima</guid>
<description><![CDATA[ Чувајте се и прекоревања и осуде; због непоправљивости и сагрешења ближњих нећете одговарати, а због себе морате одговарати, а пре свега због осуђивања. А ко нема страсти и слабости душевних, и кога оне не савладавају? Код једнога су једне, код другога друге; једне су веће, друге мање; и ми често видим трун у оку ближњега, а брвно у своме не видимо.

Треба почети од добра; пошто разум имамо, можемо разликовати добро од лошег. А када тако судимо људима, колико више онда себи морамо судити; за људе нећемо рачун положити, а за себе ћемо строго одговарати; па и због тога ће нас питати што настојимо да трун извадимо из ока ближњега, не бринући се о брвну, које се налази у нашем оку. Осуђивање је велики грех, то ми сви знамо; није га лоше напустити; чини се да то није тешко. Али баш Писмо каже: зли разговори кваре добре обичаје (1 Кор. 15, 33). Треба настојати да имамо разговоре добре; потрудимо се да добру вољу имамо, а онда ће и Бог потпомоћи!

свети Макарије Оптински ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 19 Jan 2025 19:51:28 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Када, судимо, људима…</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Дом културе „Грачаница“</title>
<link>https://zivereci.com/dom-kulture-grachanitsa</link>
<guid>https://zivereci.com/dom-kulture-grachanitsa</guid>
<description><![CDATA[ Драги сарадници, уметници, медији, наша верна публико, хвала вам што сте и ове године поделили са нама књижевне, музичке, ликовне, позоришне, филмске вредности; што смо расправљали и разговарали о… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/unnamed.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 02 Jan 2025 16:27:37 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Дом, културе, „Грачаница“</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Маријана М. Рајић: Празници могу да буду стресни и за самце и за породичне људе</title>
<link>https://zivereci.com/mari%D1%98ana-m-ra%D1%98i%D1%9B-praznitsi-mogu-da-budu-stresni-i-za-samtse-i-za-porodichne-%D1%99ude</link>
<guid>https://zivereci.com/mari%D1%98ana-m-ra%D1%98i%D1%9B-praznitsi-mogu-da-budu-stresni-i-za-samtse-i-za-porodichne-%D1%99ude</guid>
<description><![CDATA[ Занимљиви су резултати истраживања који кажу да је готово једнак проценат оних који се осећају усамљено или тужно за празнике било да су у статусу самца, или имају партнера и породицу Празници су … ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2025/01/Screen-Shot-2025-01-02-at-08.42.04.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 02 Jan 2025 16:27:37 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Маријана, М., Рајић:, Празници, могу, да, буду, стресни, за, самце, за, породичне, људе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученик Игњатије Богоносац</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-ig%D1%9Aati%D1%98e-bogonosats</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenik-ig%D1%9Aati%D1%98e-bogonosats</guid>
<description><![CDATA[ У ВРЕМЕ када Трајан ступи на римски престо, у Антиохијској цркви беше епископ свети Игњатије, и по називу и стварно Богоносац, који прими епископски престо после светог Евода, прејемника светог апостола Петра.О овом божанственом Игњатију Богоносцу прича се да док је он још био дете , а Господ Исус Христос живео на земљи с људима и учио народ о Царству Божијем, једном родитељи Игњатијеви стајаху међу народом и слушаху Божанске речи које излажаху из Спаситељевих уста, имајући са собом и своје дете Игњатија. Погледавши на њих, Господ позва к себи дете Игњатија, постави га усред народа, загрли га, и узевши га на руке рече: Ако се не повратите и не будете као деца, нећете ући у царство небеско; и који прими такво дете у име моје, мене при ма (Мт. 18, 3.5).Тако свети Игњатије би назват Богоносцем зато што је био ношен рукама оваплоћеног Бога. Но не мање он би назват Богоносцем још и зато што Бога ношаше у срцу свом и у устима, будући сасуд, сличан изабраном сасуду светом апостолу Павлу, да пронесе име Божије пред народе и цареве. Он најпре беше ученик светог Јована Богослова, заједно са светим Поликарпом, епископом Смирнским. Затим одлуком свих светих апостола он би постављен за епископа у Антиохији, где се најпре појави назив: хришћанин (Д. А. 11, 26).Примивши управљање Црквом, свети Игњатије улагаше много труда и напора у проповедању побожности, показујући у свему апостолску ревност. Овај свети јерарх први уведе антифонски начин појања у цркви, тојест појања за две певнице тако да кад појање на једној страни престане на другој почиње. Такав начин појања откри се светом Игњатију међу ангелима на небу. Јер он, удостојивши се Божанског откривења, виде ангелске хорове где певају наизменично: кад је један хор певао, други је ћутао, а кад је други певао, први је слушао; кад је један завршавао песму, други је почињао; на тај начин ангелски хорови прослављаху Свету Тројицу, као предајући један друтом песмопјеније.Добивши такво откривење, свети Игњатије заведе такав поредак појања свештених песама најпре у својој Антиохијској цркви, а одатле овај красни поредак би примљен и у свима црквама. И беше овај богоносни архијереј диван управљач црквених чинова и савршени служитељ Христових тајана; а доцније он постаде и мученик, дат зверима на поједење, о чему ће бити реч даље.У тешком рату са Скитима цар Трајан однесе победу, Сматрајући да је непријатеље победио уз помоћ својих незнабожачких богова, Трајан намисли одати им благодарност приносећи им жртве по свој царевини својој, еда би богови и убудуће благополучно водили његове ратове и царовање. Тада настаде силно гоњење хришћана. Јер цар дознаде да хришћани не само не пристају принети жртве незнабожачким боговима, него и хуле на њих обелодањујући њихову лажност; због тога он издаде наређење: свуда убијати хришћане који се не покоравају његовом наређењу.Када пак овај цар крену у други рат против Јермена и Персијанаца, он се задржа у Антиохији. Тада свети Игњатије Богоносац би оптужен пред царем зато што он Христа, осуђеног Пилатом на смрт и распетог на крсту, поштује као Бога и прописује законе о чувању девствености, о презирању богатства и сваког уживања. Чувши то Трајан позва светитеља, и пред свим сенатом својим, рече му: Ти, звани Богоносац, ти ли се противиш нашем наређењу и квариш сву Антиохију, водећи је трагом Христа твога? - Да, ја! одговори божанствени Игњатије. - Цар упита: Шта значи тај назив ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/01/sveti-svestenomucenik-ignjatije-bogonosac.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 02 Jan 2025 16:27:35 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученик, Игњатије, Богоносац</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Отета још једна саборна црква од Православне цркве у Украјини</title>
<link>https://zivereci.com/oteta-%D1%98osh-%D1%98edna-saborna-tsrkva-od-pravoslavne-tsrkve-u-ukra%D1%98ini</link>
<guid>https://zivereci.com/oteta-%D1%98osh-%D1%98edna-saborna-tsrkva-od-pravoslavne-tsrkve-u-ukra%D1%98ini</guid>
<description><![CDATA[ Украјина је отела још једну саборну цркву од канонске Украјинске православне цркве, овог пута пресудом суда и захваљујући гласању лажних парохијана. Након што су првостепени и Апелациони суд донел… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-31-at-08.20.47.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 31 Dec 2024 16:37:23 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Отета, још, једна, саборна, црква, од, Православне, цркве, Украјини</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Љуби Ме такав какав јеси</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%99ubi-me-takav-kakav-%D1%98esi</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%99ubi-me-takav-kakav-%D1%98esi</guid>
<description><![CDATA[ Да ли си ти кадгод размишљао, сине, да Ја знам твоје невоље, твоје патње, и борбе твоје и слабости твога живота? Ја знам твој кукавичлук, грехе твоје, и упркос томе кажем ти: дете Моје, дај ми твоје срце и љуби ме такав какав јеси. У сваком тренутку и у свакој ситуацији у којој се налазиш, у одушевљењу или потиштености, у верности или неверности, љуби ме такав какав јеси.

Ја хоћу љубав твога сиротог срца. А ако чекаш да будеш савршен, онда ме никада нећеш љубити. Ако чекаш да постанеш анђео да би се предао љубави, тада ме никада нећеш љубити. Ако си слаб у испуњавању својих дужности и у вежбању својих врлина, ако често падаш у оне грехе које не желиш више да чиниш, Ја ти допуштам да Ме волиш. Љуби Ме такав какав јеси.

Зар Ја не бих могао из сваког зрна песка створити анђела серафима, који зрачи чистотом, племенитошћу и љубављу? Зар Ја нисам свемогућ? И ако се Мени свиђа да занемарим ова изванредна бића и дам предност сиромашној љубави твога срца, нисам ли Ја увек господар Моје љубави? Дете Моје, допусти да те волим, Ја хоћу твоје срце. Свакако, Ја ћу те временом преобразити, но данас и увек, љуби ме такав какав јеси.

И Ја желим да то чиниш. Желим да видим како из дубине расте љубав твоја. Ја љубим такође у теби и твоје слабости, и љубим такође љубави сиромашних и бедних. Ја желим само да чујем зов: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/gospod-kuca-na-vrata.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 31 Dec 2024 16:37:20 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Љуби, Ме, такав, какав, јеси</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Нова година</title>
<link>https://zivereci.com/nova-godina</link>
<guid>https://zivereci.com/nova-godina</guid>
<description><![CDATA[ У раном детињству и дубокој старости ми осећамо приближавање Нове године просто физички. Нова година је за све људе нарочито топао празник - она је као пролеће усред зиме и сви се осећају свечано, а зло као да се удаљује. Ма колико човеку било лоше код њега се буди нада, незнано откуда, да се може десити чудо и да ће добро победити. У предновогодишње дане човек као да помало лети. Шта означава ова поезија и откуда то осећање обновљености, као да се сваки од нас подмлађује а не да постаје старији за још једну годину?

Дакле, још за једну годину се скратио наш живот и можда ће наступајућа година бити за некога од нас последњом годином живота. Још за годину се скратио наш живот али још за годину смо ближи вечности. Ето где је одгонетка овог празника.

Можда младост очекује још заслепљујуће новине земаљских дарова, но зрелост зна да се све понавља. Шта је било, то ће и бити; шта се чинило, то ће се и чинити и ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2015/01/nova-godina-a.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 31 Dec 2024 16:37:20 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Нова, година</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети преподобномученици Патермутије, Коприје и Александар</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-prepodobnomuchenitsi-patermuti%D1%98e-kopri%D1%98e-i-aleksandar</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-prepodobnomuchenitsi-patermuti%D1%98e-kopri%D1%98e-i-aleksandar</guid>
<description><![CDATA[ Ови угодници пострадаше за време Јулијана Одступника (361-363). Најпре провоћаху живот у молитвеном тиховању у неком пустом месту Египта. Кренувши Одступник у рат против Персијанаца и чувши за ове Преподобне, посла те их доведоше преда њ. Најпре упита Патермутија колико има година. Када овај одговори да има 45, истера га напоље. Затим призва преподобног Коприја и разним вештинама и ласкањима овај свезли, убеди га, авај! да се одрекне Христа. Касније Патермутије, подсетивши га, на постове, молитве и друге подвиге које чињаше у подвизавању, поврати га опет у веру Христову. Сазнавши за то Одступник, нареди да одсеку језик светом Коприју и да га простру на ужарену лесу. А кад га ношаху на лесу и видевши је где баца искре, уплаши се. Но оснажен опет светим Патермутијем, би положен са њим на лесу, али благодаћу Христа осташе оба неповређени.

Затим бише бачени обојица у ужарену пећ, а заједно са њима уђе у пећ и монах Александар и храбро исповеди Христа. Пошто сва тројица осташе неповређени, одсекоше им главе по наредби тиранина, и тако примише блажени венце мучеништва. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/sveti-prepodobnomucenici-patermutije_-koprije-i-aleksandar.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 30 Dec 2024 22:43:03 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, преподобномученици, Патермутије, Коприје, Александар</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Изабери Бога</title>
<link>https://zivereci.com/izaberi-boga</link>
<guid>https://zivereci.com/izaberi-boga</guid>
<description><![CDATA[ Христос нас учи да је страх од Бога изнад стида од људи. Јер ко се више боји људског суда него Божјег, издаће и самог Бога. Када ти глас савести зашапуће у тренуцима двоумљења, када се суочиш са искушењем да занемариш истину зарад људског одобравања, сети се: Изабери Бога, чак и ако ће те свет исмевати. Јер правда пред Њим вреди више од сваког људског презира. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2013/11/covek-sa-krstom.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 30 Dec 2024 22:43:03 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Изабери, Бога</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: ПЧЕЛЕ И МУВЕ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-pchele-i-muve</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-prof-dr-%D1%99ubivo%D1%98e-sto%D1%98anovi%D1%9B-pchele-i-muve</guid>
<description><![CDATA[ Медоносни људи у свему желе да виде оно што је добро. Као што пчеле праве мед сабирајући са сваког цвета оно што је најбоље, тако и добри људи у први план стављају доброту. Мушичави људи превиђају оно што је добро јер желе да виде само лоше ствар. Попут муве која безглаво јури за прљавим местима […]
Чланак Протојереј проф. др Љубивоје Стојановић: ПЧЕЛЕ И МУВЕ се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screenshot_158-6.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 30 Dec 2024 22:42:59 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј, проф., др, Љубивоје, Стојановић:, ПЧЕЛЕ, МУВЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ангелина Гороњић: БАЈКОВИОТОСТ УЗ БИПОЛАРНОСТ</title>
<link>https://zivereci.com/angelina-goro%D1%9Ai%D1%9B-ba%D1%98koviotost-uz-bipolarnost</link>
<guid>https://zivereci.com/angelina-goro%D1%9Ai%D1%9B-ba%D1%98koviotost-uz-bipolarnost</guid>
<description><![CDATA[ Јовану сам упознала у возу сасвим случајно. Или можда то није био случај. Можда је тако требало да бих схватила колико је живот сам по себи леп. Као и да крије онолико среће колико смо кадри да от… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-30-at-18.20.24.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 30 Dec 2024 22:42:59 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ангелина, Гороњић:, БАЈКОВИОТОСТ, УЗ, БИПОЛАРНОСТ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Александра Батинић: Non omnis moriar</title>
<link>https://zivereci.com/aleksandra-batini%D1%9B-non-omnis-moriar</link>
<guid>https://zivereci.com/aleksandra-batini%D1%9B-non-omnis-moriar</guid>
<description><![CDATA[ Kоме писах песме – нек не зна се, само суво грање да презне се под телом притиска, неодлучно, као кад се истиска доба туге из крвотока, да у мраз смрзне се и не стигне у грло пукотина међу с… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/12/22791540_1699063843447873_1059817300522769329_o.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 24 Dec 2024 22:02:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Александра, Батинић:, Non, omnis, moriar</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Проф. др Светомир Бојанин: Све више је деце која не говоре јер немају где да чују говор и са ким да разговарају</title>
<link>https://zivereci.com/prof-dr-svetomir-bo%D1%98anin-sve-vishe-%D1%98e-detse-ko%D1%98a-ne-govore-%D1%98er-nema%D1%98u-gde-da-chu%D1%98u-govor-i-sa-kim-da-razgovara%D1%98u</link>
<guid>https://zivereci.com/prof-dr-svetomir-bo%D1%98anin-sve-vishe-%D1%98e-detse-ko%D1%98a-ne-govore-%D1%98er-nema%D1%98u-gde-da-chu%D1%98u-govor-i-sa-kim-da-razgovara%D1%98u</guid>
<description><![CDATA[ Аутор популарне књиге „Пријатељски разговори дечијег психијатра са родитељима и васпитачима“, проф. др Светомир Бојанин поручује родитељима следеће: – Ако на полицама књижара тражите књигу у којој… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/06/Screenshot_134.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 24 Dec 2024 22:02:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Проф., др, Светомир, Бојанин:, Све, више, је, деце, која, не, говоре, јер, немају, где, да, чују, говор, са, ким, да, разговарају</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Може ли молитва да промени свет?</title>
<link>https://zivereci.com/mozhe-li-molitva-da-promeni-svet</link>
<guid>https://zivereci.com/mozhe-li-molitva-da-promeni-svet</guid>
<description><![CDATA[ Моли се док обављаш своје послушање: „Господе Исусе Христе, помилуј нас! ”, како би твоја молитва помогла свим људима. Ово „помилуј нас” обухвата све људе, чак и оних пет или шест „великих” од којих зависи судбина целог света… Моли се да Бог просветли зле па ће чинити мање зла, или да ће Бог потпуно уклонити зло. Моли се да просветли добре па ће помагати људима. Моли се за оне који желе да раде, али због болести не могу; моли се за оне који су здрави, али не могу да нађу посао и у потреби су. Размишљај о различитим случајевима и моли се за њих. Када ум стреми ка свим људима, срце бива рањено болом, и молитва постаје искрена. Толико је људи којима је потребна молитва цео дан! Не губи време…”

Овде се многи могу запитати: Ко сам ја да се молим за све људе, за цео свет? Мени самом је потребна милост Господња, избављење од власти греха и спасење од вечне погибије. Кад бих бар могао да заслужим спасење заједно са својим најближима својим молитвама. Светитељи су могли усрдно да се моле за цео свет, али колико им је времена требало да стекну ту молитву! Ја сам ништа пред силом њихових душа!

Истина је, ми нисмо светитељи и немамо њихове дарове. Али да разјаснимо да ли ми, обични верници, треба да обухватимо свет молитвом или не. Чиме треба да буде покренута та велика молитва? Љубављу према људима. То је темељ сваке молитве за некога. Љубав је искрена жеља за добробит наших ближњих, а највише добро за сваког од нас је останак у Богу и спасење наших душа од вечне погибије.

Стога, морамо молити Господа да спасе све људе. Пре свега, да утврдимо да ли је то воља Божија и да ли Му је угодно да Га то молимо. Свето Писмо каже да Бог хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине (1. Тим. 2,4). Ако Господ то жели, утолико више то треба и ми да желимо – и да желимо спасење својим ближњима и свим другим људима. Стога, све што хоћете да чине вама људи, чините и ви њима (Мт. 7,12). Желиш ли да будеш спасен? Моли за спасење других људи око себе, моли за спасење свих.

У јутарњем молитвеном правилу постоји следећа молитва: „О, пребогати милостиви и свемилостиви Боже, Господе Исусе Христе, због велике Своје љубави си сишао и оваплотио се да би спасао све.”

Да ли се Христос добровољно попео на Голготу само ради оних који су веровали у Њега? Ради оних који ће Га следити? Не! Христос је распет за све нас и васкрсао за све нас! Друга је ствар да ли поједина особа дође да верује у Христа и жели да се спасе у Њему или не. То је лична ствар свакога, али наш задатак је да се молимо да сви поверују и да се сви спасу.

Стога, молити се за све је угодно Богу, али захтева веома озбиљан умни напор, и што је најважније, нашу жељу. И ту се појављују разне препреке. Из овога би произашло да треба да се молимо за убице, силоватеље, ратне злочинце којима туђи живот нема никакву вредност, дилере дроге, разбојнике, рекеташе, као и за наше личне непријатеље и злонамернике, за оне које не волимо и који својим постојањем загорчавају наш безбрижан живот. Лако је формално изговорити: „Господе, помилуј нас све, спаси нас све!” Али покушај да се молиш са стегнутим срцем за оне који су ти попут трна у оку!

На то кротки Спаситељ каже: А ја вам кажем: љубите непријатеље своје, благосиљајте оне који вас куну, чините добро онима који вас мрзе, и молите се за оне који вас вређају и гоне; Да будете синови Оца својега који је на небесима (Мт. 5,44-45).

И Господ такође каже: Благо миротворцима, јер ће се синови Божији назвати (Мт. 5,9).

Молећи се за своје ближње, ми сејемо мир у овом свету у којем је оскудица добра. Један ће се молити из дна своје душе, па други, трећи, десети – и цео свет ће постати мало бољи, лепши; и што је најважније, ми сами ћемо бити ближи Богу, угоднији Богу својом смиреном молитвом, постајући Његови синови и кћери по благодати.

Што се тиче молитве за злочинце, борце против Бога, атеисте, секташе и „друге отпаднике”: управо за њих треба посебно усрдно да се молимо. Тешко нам је да такве људе ставимо на исти ниво са собом, јер гордост у нама говори: „Ја нисам злочинац, ни блудник, ни напасник, ни дилер дроге, ни атеиста – они очигледно имају више грехова од мене.” Не можемо ни себе да приморамо да се прекрстимо и помолимо за такве.

Дакле, да ли заиста треба да правимо изузетке за неке у нашој молитви за цео свет? Ко нам је дао право да судимо другима: ко је бољи, а ко гори? Чинећи то, ми задиремо у прерогатив Бога, јер само Он има моћ да суди људима о којима зна апсолутно све. А шта је са Њим? Да се присетимо епизоде из Јеванђеља када су књижевници и фарисеји довели Христу жену ухваћену у прељуби.

Рекоше Му: Учитељу, ова жена је ухваћена сад у прељуби. А Мојсије нам у закону заповеди да се такве камењем побију; ти шта кажеш?… Он се подиже и рече им: Ко је од вас без греха, нека први баци камен на њу (Јн. 8,4, 5, 7).

Након ових речи, фарисеји, осуђени својом савешћу, одоше један за другим, оставивши Христа и жену саме. Након тога Исус, Који, будући без греха, имао право да изрекне оштру пресуду, изненада рече: Жено, где су они који ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/gresnica.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 24 Dec 2024 22:02:48 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Може, ли, молитва, да, промени, свет</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Зоран Миливојевић: Страх од промене</title>
<link>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-strakh-od-promene</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-strakh-od-promene</guid>
<description><![CDATA[ Иако живимо у свету у коме се све константно мења, многе промене ни не опажамо као такве, већ имамо илузију да је свет релативно константан. У зависности од тога да ли је неко жели или је не жели,… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/04/Screenshot_3.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Dec 2024 14:13:13 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Зоран, Миливојевић:, Страх, од, промене</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Григорије Горњачки</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-grigori%D1%98e-gor%D1%9Aachki</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-grigori%D1%98e-gor%D1%9Aachki</guid>
<description><![CDATA[ Свети Григорије Исахист, или Ћутљиви, пореклом је са Балкана. По светогорском предању, а и по многим словенским и српским Синаксарима, он је био пореклом Србин. Рођен је крајем 13. или почетком 14… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2020/12/Св.-Григорије-Горњачки.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Dec 2024 14:13:13 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Григорије, Горњачки</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит бачки Иринеј: Свети Николај се одликовао чврстом и непоколебивом православном вером</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-bachki-irine%D1%98-sveti-nikola%D1%98-se-odlikovao-chvrstom-i-nepokolebivom-pravoslavnom-verom</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-bachki-irine%D1%98-sveti-nikola%D1%98-se-odlikovao-chvrstom-i-nepokolebivom-pravoslavnom-verom</guid>
<description><![CDATA[ На празник Светог Николаја Мирликијског, у четвртак, 6/19. децембра 2024. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду началствовао је Његово Високопреосвештенство Митро… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screenshot_861.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Dec 2024 00:45:19 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Митрополит, бачки, Иринеј:, Свети, Николај, се, одликовао, чврстом, непоколебивом, православном, вером</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владика Николај (Велимировић): Милост Светог Николе</title>
<link>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-milost-svetog-nikole</link>
<guid>https://zivereci.com/vladika-nikola%D1%98-velimirovi%D1%9B-milost-svetog-nikole</guid>
<description><![CDATA[ Свети Никола је светитељ народни, савршени представник оних најмногобројнијих, који слушају реч Божију и журе се да је изврше, па да примером друге поуче. То ће бити узрок, због чега се Свети Нико… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-19-at-18.35.42.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Dec 2024 00:45:19 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Владика, Николај, Велимировић:, Милост, Светог, Николе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Атинодор</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-atinodor</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-atinodor</guid>
<description><![CDATA[ Свети мученик Атинодор, из Сирске Месопотамије, од ране младости проводио монашки живот. Достављен као хришћанин, он би ухваћен и доведен пред царског намесника Елевсија, пред којим он и исповеди своју веру у Господа Христа. Зато он би осуђен на жестоке муке: растезаху га између два стуба, све делове тела опаљиваху му свећама; затим му стављаху усијану ђулад испод пазуха, оштре игле завлачаху му у ноздрве, распростираху га по ужареном гвозденом тепиху, који се на чудесан начин охлади; потом га убацише у усијаног бакарног вола, и подвргаваху га многим другим мучењима; но у свима тим мукама свети мученик остаде неповређен, чуван Ангелом Божјим. Видећи таква чудеса на светом мученику многи незнабошци приступише вери у Христа: најпре њих педесет, а затим још тридесет. Најзад свети мученик би осуђен на посечење мачем. Но чим џелат приступи своме послу, он се спотаче и паде као мртав, и рука му се са мачем ишчупа из рамена. После тога нико се више не усуди да приступи светом мученику..Тада се свети мученик помоли Богу и предаде душу своју у руке Господу, од кога прими венац мучеништва. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/sveti-mucenik-atinodor.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Dec 2024 00:45:18 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Атинодор</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Окрени се мени!</title>
<link>https://zivereci.com/okreni-se-meni</link>
<guid>https://zivereci.com/okreni-se-meni</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/03/svetosavlje.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 20 Dec 2024 00:45:18 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Окрени, се, мени</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Св. Патрик Ирски: ИСПОВЕСТ</title>
<link>https://zivereci.com/sv-patrik-irski-ispovest</link>
<guid>https://zivereci.com/sv-patrik-irski-ispovest</guid>
<description><![CDATA[ „ИСПОВЕСТ“ Св. Патрик Ирски 1. Моје име је Патрик. Ја сам грешник, обичан човек, последњи од свих верујућих. Презрен од многих. Мој отац се звао Калпорнијус, био је ђакон а његов отац је био Потит… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screenshot_1190.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 16 Dec 2024 15:53:41 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Св., Патрик, Ирски:, ИСПОВЕСТ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Добре стране животних криза</title>
<link>https://zivereci.com/dobre-strane-zhivotnikh-kriza</link>
<guid>https://zivereci.com/dobre-strane-zhivotnikh-kriza</guid>
<description><![CDATA[ Духовна криза је тешка и болна, али без ње се не може живети. Све што имамо, било да је то наша личност, односи са другим људима или наш поглед на свет, све се развија уз помоћ криза. Криза је прилика да се за кратко време оствари квалитативни скок и корените промене које пружају шансу за прелазак на виши ниво развоја. Међутим, то не даје никакве гаранције, јер у свакој кризи, уместо шансе да се преживи и уздигне, постоји опасност да се заглави у бригама или падне у понор очаја.

У кризи део нас умире

Криза је корисна. Прво, зато што је то најбржи и најлакши начин да уништимо ставове и навике који нам ограничавају развој. У кризи неки део нас умире. Међутим, управо оно што је већ оронуло и застарело умире.

Друго, криза повећава нашу свест. Подстиче вас да изаберете нову животну стратегију. Многи људи имају потешкоћа у доношењу избора, одлажући одлуке за касније или чак пребацујући одговорност. Али постоје ситуације када нема начина да се то избегне.

Треће, криза се не дешава тек тако. Претходи јој скривени и дуги период све већих унутрашњих сукоба, које човек покушава или да не схвати, или да не примети, да сакрије од себе и од других. У неком тренутку, када сукоб постане неподношљив, када се чини да се све руши и да нема поверења ни у тло под ногама, схватимо да се ничему у овом животу не може веровати. И све у шта смо веровали одједном нам се чини неистинитим. Али након периода конфузије, патње и очаја, откривамо да је конфликт који нас је довео до кризе решен кроз искуство. То је као грмљавина, после које ваздух постаје чист и свеж.

Престајемо да схватамо смисао живота

Кризе су многе и различите: старосне, личне, духовне. Посебност духовне кризе је у томе што она задире у основе нашег постојања. У духовној кризи губимо идеолошку основу и престајемо да схватамо смисао живота. То не значи да смо раније разумели смисао живота, али сада не разумемо. Али током мирних периода нашег живота обично постоји осећај сврхе и смисла који нам у тренуцима духовних криза више не изгледа истинито. Понекад се испостави да су неистините. Манифестација очаја помаже да очистимо наше разумевање од љуски и крхотина, од предрасуда, од туђих или чак наших смешних мишљења која су замаглила наше сопствено значење и престала је да нас инспирише.

У духовној кризи, наш духовни живот је обустављен. Осећамо штету процесу духовног тражења и духовног живота. Осећам се као да ходамо и одједном је пут нестао. Изашли смо на праг, али прага није било. Али управо то осећање нам помаже да се саберемо и будемо буднији, да трезвено погледамо не само себе, већ и околну стварност. Ова суспензија је корисна за исправљање ваших путева. Оно посебно духовне кризе верника, хришћанина (а очигледно је да езотеричари и људи са нејасном представом о вишој сили доживљавају неку врсту духовне кризе) је у томе што се претходно религиозно искуство моментално обезвређује. То доводи до одбацивања било какве верске праксе, а понекад и до њиховог преиспитивања.

Чим изгубимо ослонац, чим се наш поглед на свет уруши, егзистенцијална анксиозност избија испод њега. Ужас који се колективно ствара, ужас са којим се суочавамо лицем у лице, подстиче нас да брзо тражимо нова значења.

Шта нам наши страхови чине

Смрт увек изазива нашу вољу да будемо. Ирационални страх од непостојања подрива основу постојања, чинећи је непоузданом и случајном. Није јасно: или постојимо, или нас више нема.

Слобода, која делује тако дивно јер јој увек тежимо, такође је страх. Али зашто? Да, јер нам је свима потребна бар нека предвидљивост у свету и јасна структура. Већину живота, ако смо верници, живимо са осећањем да је Господ мудро створио овај свет и да нас Промисао Божији о нама води на овај или онај начин.

Разумели ми то или не, бар у овом свету нисмо одговорни за све. Главно је да смо део неког већег плана. Али када осетимо егзистенцијални страх од слободе, јавља се осећај крхкости свега, као да ходамо по ужету преко провалије. Све што нам се дешава зависи од нас, али у исто време ниво одговорности може бити изнад наших снага.

Усамљеност у егзистенцијалном смислу је осећај сопствене изолованости. Рођени смо сами и напуштамо овај свет сами. У обичним тренуцима нашег живота тај страх кријемо у контактима, у везаностима, у припадности нечему већем. Коначно, ако изгубимо свој претходни духовни смисао, тада осећамо потпуну празнину живота, јер потреба за сврхом и смислом је основа људског постојања.

Илузије и њихов колапс – разлози

Најчешћи разлог је крах илузија о себи. Често себе доживљавамо митолошки, сматрамо да смо неко или у себи видимо могућности и дарове. Увек имамо тежње и известан осећај сопствене вредности, мање или више адекватне или неадекватне. Како год било, илузије о себи се увек гомилају. У тренуцима кризе, ова гомила идеја се распада. Приморани смо да се поново саставимо, да постепено поново постанемо свесни себе.

Други разлог је крах илузија о Богу.

Често искривљујемо слику Божију. Чини се да смо верници, али у једном тренутку може се појавити питање и збуњено ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/09/tuga.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 16 Dec 2024 15:53:39 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Добре, стране, животних, криза</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Богородичин манастир</title>
<link>https://zivereci.com/bogorodichin-manastir</link>
<guid>https://zivereci.com/bogorodichin-manastir</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2021/08/manastir.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 16 Dec 2024 15:53:39 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Богородичин, манастир</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Милева Лела Алексић: ДРУГОВАЊЕ (први део)</title>
<link>https://zivereci.com/mileva-lela-aleksi%D1%9B-drugova%D1%9Ae-prvi-deo</link>
<guid>https://zivereci.com/mileva-lela-aleksi%D1%9B-drugova%D1%9Ae-prvi-deo</guid>
<description><![CDATA[ Зима је дебелом белом поњавом покрила њиве, дворишта и кровове сеоских кућа. Дарежљиво је окитила стрехе амбара, качара, салаша…Зацаклиле се леденице, као заљубљене девојачке очи. На прве зр… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-11-at-09.22.52.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 11 Dec 2024 10:18:09 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Милева, Лела, Алексић:, ДРУГОВАЊЕ, први, део</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Грчка црква издала саопштење подршке Антиохијској патријаршији и хришћанима у Сирији</title>
<link>https://zivereci.com/grchka-tsrkva-izdala-saopshte%D1%9Ae-podrshke-antiokhi%D1%98sko%D1%98-patri%D1%98arshi%D1%98i-i-khrish%D1%9Banima-u-siri%D1%98i</link>
<guid>https://zivereci.com/grchka-tsrkva-izdala-saopshte%D1%9Ae-podrshke-antiokhi%D1%98sko%D1%98-patri%D1%98arshi%D1%98i-i-khrish%D1%9Banima-u-siri%D1%98i</guid>
<description><![CDATA[ Стални свети синод Грчке цркве објавио је саопштење у којем се истиче значајна улога Антиохијске православне патријаршије, једне од пет историјских и древних патријаршија, у очувању светог предања… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-11-at-09.29.52.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 11 Dec 2024 10:18:09 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Грчка, црква, издала, саопштење, подршке, Антиохијској, патријаршији, хришћанима, Сирији</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Искушења</title>
<link>https://zivereci.com/iskushe%D1%9Aa</link>
<guid>https://zivereci.com/iskushe%D1%9Aa</guid>
<description><![CDATA[ Хришћанин који исправно верује у Бога не треба да је немаран, него увек треба да очекује искушења и да буде спреман да се са њима суочи, како се не би чудио и збунио када наиђу. Он треба благодарно да претрпи невољу, имајући на уму реч пророка у Псалму: Испитај ме, Господе, и окушај ме (Пс.25,2). У другом Псалму он није рекао: Карање твоје сатре ме, већ – исправи ме до краја (Пс.17,36).

Да би се душа потпуно ослободила од греха, није довољно само да се произвољно злопати. Неопходно је да буде претопљена и у распаљеној пећи невољних страдања.

Добротољубље ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 11 Dec 2024 10:18:07 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Искушења</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Милош Шуљагић: ВЕРА</title>
<link>https://zivereci.com/milosh-shu%D1%99agi%D1%9B-vera</link>
<guid>https://zivereci.com/milosh-shu%D1%99agi%D1%9B-vera</guid>
<description><![CDATA[ У смеху сам упознао Милост радости Плови изнад духа Срећни чардак Кад га изгубимо Из вида Где ће се наћи У јаду кајања Изгради ми чардак Од сувога злата Пловићу морем До крајњег издаха Златном чаш… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/viber_image_2024-12-08_22-34-18-506.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Dec 2024 10:30:31 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Милош, Шуљагић:, ВЕРА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Маја Миловановић: БИЉАНА ПЛАТНО БЕЛЕШЕ – Пицагејт и српска уметничка сцена</title>
<link>https://zivereci.com/ma%D1%98a-milovanovi%D1%9B-bi%D1%99ana-platno-beleshe-pitsage%D1%98t-i-srpska-umetnichka-stsena</link>
<guid>https://zivereci.com/ma%D1%98a-milovanovi%D1%9B-bi%D1%99ana-platno-beleshe-pitsage%D1%98t-i-srpska-umetnichka-stsena</guid>
<description><![CDATA[ Пре неколико година, ћутке, шокирани, пратили смо хистерију око Пицагејт скандала у коме се експлицитно помиње и наша еминентна уметница, професор на факултету, вишеструко награђивана и истицана н… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/a211a3d0ae33a71b9dc3847ff67d1df8b6b9a76492baad8492971b9a6cb8ff4a_1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Dec 2024 10:30:31 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Маја, Миловановић:, БИЉАНА, ПЛАТНО, БЕЛЕШЕ, –, Пицагејт, српска, уметничка, сцена</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети мученик Јаков Персијанац</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-muchenik-%D1%98akov-persi%D1%98anats</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-muchenik-%D1%98akov-persi%D1%98anats</guid>
<description><![CDATA[ Рођен у граду персијском Елапи, или Вилату, од хришћанских родитеља, у хришћанској вери васпитан и хришћанском женом ожењен. Цар персијски Издигерд заволи Јакова због његове даровитости и окретности, и учини га правим племићем на двору своме. Поласкан царем Јаков се прелести и принесе жртву идолима, којима се и цар клањаше. Чувши за ово матер његова и […]
Чланак Свети мученик Јаков Персијанац се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screenshot_841.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 10 Dec 2024 10:30:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, мученик, Јаков, Персијанац</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Какав је осећај у последњим тренуцима пред смрт?</title>
<link>https://zivereci.com/kakav-%D1%98e-ose%D1%9Ba%D1%98-u-posled%D1%9Aim-trenutsima-pred-smrt</link>
<guid>https://zivereci.com/kakav-%D1%98e-ose%D1%9Ba%D1%98-u-posled%D1%9Aim-trenutsima-pred-smrt</guid>
<description><![CDATA[ Свако од нас се бар једном у животу запитао шта се догађа када умремо? Током људске историје многи научници посветили су своје животе покушавајући одговорити на ово питање – много теза, без конкре… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-09-at-09.41.10.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 09 Dec 2024 13:08:20 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Какав, је, осећај, последњим, тренуцима, пред, смрт</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Пајсије Светогорац о покајању и молитви</title>
<link>https://zivereci.com/775-22574</link>
<guid>https://zivereci.com/775-22574</guid>
<description><![CDATA[  ]]></description>
<enclosure url="https://zivereci.com/uploads/images/202412/image_870x580_6756db7e03a1e.jpg" length="48535" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 09 Dec 2024 12:59:00 +0100</pubDate>
<dc:creator>Jasna</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Књижевник Срећко Алексић: Остало је</title>
<link>https://zivereci.com/k%D1%9Aizhevnik-sre%D1%9Bko-aleksi%D1%9B-ostalo-%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/k%D1%9Aizhevnik-sre%D1%9Bko-aleksi%D1%9B-ostalo-%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Остало је мало речи у згужваним писмима неке слике из детињства на прашњавим разгледницима у једва чујни шапат за изгубљеним временима. Остало је време без времена суза у оку весеља и заблуде мокре улице тротоара нераскидива веза покварених телефона враћена књига преко поште. Стало је све у кратки замах веслача што не познаје реку поштара […]
Чланак Књижевник Срећко Алексић: Остало је се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-08-at-07.03.56.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 08 Dec 2024 10:26:58 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Књижевник, Срећко, Алексић:, Остало, је</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Сејач и семе: Савремена прича</title>
<link>https://zivereci.com/se%D1%98ach-i-seme-savremena-pricha</link>
<guid>https://zivereci.com/se%D1%98ach-i-seme-savremena-pricha</guid>
<description><![CDATA[ Један успешни бизнисмен ушао је у дубоку старост и схватио како је дошло време да га неко замени. Уместо да сам изабере свога наследника међу својим помоћницима или својом фамилијом, одлучио је урадити нешто неуобичајено. Позвао је све потенцијалне кандидате, финансијске директоре, шефове одреда и погона, благајнике, саветнике и одржао им следећи говор:

“Драги пријатељи, дошло је време да ја завршим моје пословање и одем у заслужену пензију. Такође, сада је најбоље одредити новог генералног директора који ће водити нашу фирму у будућности… Одлучио сам да ће то бити један од вас.”

Млади перспективни шефови били су збуњени…

“Даћу сваком од вас по једно семе. То је врло специјално семе. Желим да га посадите и заливате и да се поновно окупимо следеће године како бисмо видели шта сте учинили с њим. Тада ћу одлучити ко ће бити мој наследник.”

На том састанку је био и Иван, и као сви присутни добио је семенку. Када је стигао кући, поделио је са својом женом директорово размишљање и они одлучише заједно неговати семе из ког ће никнути биљка. Пронашли су лепу теглу, ставили ђубриво, узели термометар, прочитали неколико књига о неговању биљака и живели у ритму новости из тегле. Сваког су дана заливали земљу и нестрпљиво ишчекивали да нешто изникне.

Након 20-так дана, неки од Иванових колега већ су почели у фирми говорити о биљци која расте. И Иван је са супругом свакодневно гледао у теглу, али се ништа није догађало. Прошло је више од месец дана и још увек ништа се није догодило. Сада се већ навелико дискутовало о биљкама. На заједничким ручковима размењивале су се практичне идеје о брзом расту и Иван је схватио како једино код њега нема ничег и да је једино он неуспешан.

Ни шест месеци касније ништа није никло у Ивановој тегли. Почео је веровати како је у нечему погрешио. Можда превише воде или лоше ђубриво или, пак, нешто друго, што није могао објаснити. Знао је да је учинио најбоље што је могао и било му је жао што је без резултата.

Година је ускоро дошла крају и млади шефови су се са својим биљкама поновно окупили око генералнога директора. Иван је рекао својој жени да неће носити празну теглу, али га је она, ипак, успела на то наговорити, рекавши му нека поштено каже што се догодило. Осећао је мучнину и подмуклу бол у трбуху.

Ово ће, слутио је, бити за њега најнеугоднији тренутак у животу. Ипак, знао је да је она у праву и био је чврсто уверен како ништа није погрешно учинио. Унео је своју празну теглу у собу за састанке. Угледао је на столу различите, пажљиво однеговане, биљке. Све су биле прелепе, неодољиво привлачне у својој бујности.

Ставио је, уз подсмех својих пријатеља, своју празну теглу на под. Био је у праву. Пред њим су били тужни тренуци.

Када је генерални директор стигао, погледом је прелетео преко свих биљака и поздравио кандидате. Иван је покушао бити што даље од њега како не би сусрео његов поглед.

“Како сте их само лепо однеговали!” – почео је генерални директор. “Видим да ми неће бити једноставно пронаћи наследника…” И, у том часу је спазио празну теглу. Затражио је од потпредседника да је донесе и доведе власника напред. Иван је претрнуо.

“Сада ће пући брука… Можда ће ме избацити из фирме” – помислио је.

Када је иступио, генерални директор га је упитао што се то догодило с његовом семенком? И Иван му је све, искрено и поштено, испричао. Генерални директор затражи од свих да седну – осим Ивана. Погледао их је и рекао:

“Иване, веома сам поносан на тебе… Поштовани, Иван је нови генерални директор фирме!”

Свима је то изгледало, готово, нестварно, посебно Ивану.

“Па… како је то могуће? Моја тегла је празна…”, – муцао је збуњено.

Стари генерални директор појасни: “Пре годину дана ја сам сваком од вас дао семенку из које не може ништа никнути. Дао сам вам мртво семе, стерилно. Сваки од вас, када је видео да ништа не расте, одлучио је заменити га здравим семеном. Сваки од вас – осим Ивана. Сви сте ми донели биљке и цвеће од вашег семена, а не од мога. Једино је Иван прихватио неуспех и имао довољно храбрости и поштења да ми донесе празну теглу. Ви сте сви тражили успех – по сваку цену, а Ивану је његово поштење било важније од успеха. Због тога је он данас генерални директор…”

И настави:

“Ако сејете поштење, пожњет ћете поверење.
Ако сејете доброту, пожњет ћете пријатељство.
Ако сејете понизност, пожњет ћете праву величину.
Ако сејете једноставност, пожњет ћете трајну радост.
Ако сејете отвореност, пожњет ћете поштовање
Ако сејете оданост, пожњет ћете успех.
Ако сејете опроштај, пожњет ћете помирење.
Ако сејете искреност и љубав, пожњет ћете вечну радост и срећу.
Зато, пазите што сејете, јер то ће нам одредити шта ћемо касније жњети.” ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/odbor-b.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 08 Dec 2024 10:26:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Сејач, семе:, Савремена, прича</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Исповест бивше припаднице секте мормона (2)</title>
<link>https://zivereci.com/ispovest-bivshe-pripadnitse-sekte-mormona-2</link>
<guid>https://zivereci.com/ispovest-bivshe-pripadnitse-sekte-mormona-2</guid>
<description><![CDATA[ Организација ће вам помоћи да решите проблеме са храном и одећом, отплатите дугове и помоћи ће вам да покренете сопствени посао. Секта снажно поздравља комерцијалне подухвате и не штеди за развој и просперитет својих чланова. Охрабрили смо се да нешто урадимо и нас пет породица смо одлучили да постанемо фармери. Направили смо план, купили земљиште, купили прасад. Тада смо сазнали да за будући развој наше фарме можемо додатно да зарадимо у Финској и да је таква путовања организовала једна од петрозаводских компанија. Било нам је драго што смо имали ову прилику. Новац су однели на наведену адресу, издали иностране пасоше и закључили уговоре. Али путовање је стално одлагано. Испоставило се да је компанија лажна. Све њене активности састојале су се само од активног прикупљања и циркулације новца од оних који су веровали њеним обећањима. На жалост, многи се и даље ослањају на услуге ове компаније. А компанија мирно наставља да их нуди чак и онима који су већ преварени. Испоставља се да наш закон није сметња ни очигледним улизицама. Шеф компаније, будући да је искусан адвокат, вешто га заобилази, баш као и секташи.

За то време, Мормонска црква ме је обучила да будем мисионар. А онда сам почела да схватам да сам пала на мамац као они преварени. Мормони такође заобилазе очигледне библијске истине са истом смиреношћу.

Видела сам да је дебела књига мормонског мисионарског приручника главни кључ за човекову душу, суптилно психолошко средство за лаковерне простаке попут мене. Тај „свети дух“ који мормони нуде да осете током првих уводних разговора само је заведено, варљиво стање особе, које је изазвано  са неколико лукавих трикова. Да бисте то урадили, према упутству, потребно је да искључите све изворе буке, покажете „заинтересованим“ за мормонску веру своје породичне фотографије са бројним рођацима који сијају широким осмесима и, приказујући искрену љубав и радост, поделите са својим слушаоцима „нова“ сазнања о Исусу Христу, и поред тога, дајте Мормонову књигу и позовите их да читају и моле се како би открили да је то истина. Препоручљиво је говорити афирмативно, мирно и радосно. Није вам дозвољено да кажете ништа негативно о Мормонској цркви. Насмејте се, изразите љубав и саосећање свим својим изгледом, речима и гестовима, кажу мормонске инструкције, сличне саветима озлоглашеног Карнегија, који је Американце научио како да манипулишу људима када комуницирају са њима. Мисионар такође треба да сазна о интересовањима породице коју психолошки обрађује и да покаже колико им се искрено диви, често понављајући: „Волим те“, „Диван си“, „Бог те воли“.

Најважније је у оваквим рекламним разговорима не уништавати веру саговорника, каква год она била, градити односе на заједничким ставовима, а не противречити ничему. На пример, мисионару ће бити речено: „Верујемо да свако треба да се крсти, зато крстимо децу“. Прави мисионар ће одговорити (из приручника стр.64) овако: „Радо нам је што разговарамо са људима који верују да је крштење толико важно. Такође верујемо да сви људи морају бити крштени да би могли да се врате у присуство Небеског Оца и живе са њим. Спаситељ нам је показао пример крштења. Крштен је у реци Јордан“. Ви сте, наравно, задовољни оним што сте чули: „О, и они крсте децу, као што сам мислио“. У ствари, учење Мормона тврди супротно, да је крштење деце лажно учење. Али неће вам одмах рећи о томе. Напротив, постоји „излив осмеха”: ласкање те милује у уху, сви су радосни и задовољни, иако се одговори на важна питања заобилазе.

„Значи, не морате прво да кажете истину?“ – питала сам сестре које су ме училе. Насмејали су се и потврдно климали главом. Овај приступ ме је збунио. На крају крајева, чини се да 13. члан мормонског вероисповести говори о потреби да будемо искрени. Поред тога, једнако пријатно као и у мормонској заједници, можете проводити време и негде другде, где се такође можете ослободити лоших навика и променити свој живот на боље. Али барем не варају, не крију се иза речи као што су истина и светост.

Мормони, с друге стране, не сумњају у своју светост. Они не читају псалме и, ослањајући се само на свој разум, моле се својим речима, понекад тешко налазећи прикладне речи, па душа при таквој сувопарној и језичкој молитви ћути. Мормони тврде да добијају одговор на своју молитву и да морају беспоговорно да извршавају упутства која се у њој налазе. Али чак и тада, супротно себи, они гласају за прихватање „Божјег откривења“. Међутим, испоставило се да је неко већ донео одлуку, а обични мормони могу да гласају само „за“.

Такође је вредно пажње како ова „откровења“ долазе. Када се појави хитно питање или сукоб, мормонске вође питају Бога и обично добијају исти одговор: „Да, потпуно сте у праву!“ Наравно, овим последњима никада ништа није ускраћено. На овај начин су добијени сви мормонски закони, а потом и усвојени гласањем, као што се обично ради у свакој партијској организацији. Истовремено, они се мењају стално, а понекад и радикално, у зависности од склоности и жеља њиховог следећег пророка. Мишљење Мормон ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/trubaci-n.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sun, 08 Dec 2024 10:26:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Исповест, бивше, припаднице, секте, мормона, 2</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Књижевница Гордана Влајић: КО СЕ ШЕТА</title>
<link>https://zivereci.com/k%D1%9Aizhevnitsa-gordana-vla%D1%98i%D1%9B-ko-se-sheta</link>
<guid>https://zivereci.com/k%D1%9Aizhevnitsa-gordana-vla%D1%98i%D1%9B-ko-se-sheta</guid>
<description><![CDATA[ Оданде вири његова, одавде – моја глава. Он сасвим црн, ја сасвим плава. Он чупавог и гргуравог лика, ја озбиљна као матурска слика.   И заљубих се намах у чарне му очи, па још када ми у крило скочи, јесте, пострада ми хаљина бела, ал’ пустити га више нисам хтела.   И прође, ево, деценија […]
Чланак Књижевница Гордана Влајић: КО СЕ ШЕТА – ТАЈ СЕ ВОЛИ се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-07-at-07.46.08.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 07 Dec 2024 13:52:02 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Књижевница, Гордана, Влајић:, КО, СЕ, ШЕТА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Исповест бивше припаднице секте мормона (1)</title>
<link>https://zivereci.com/ispovest-bivshe-pripadnitse-sekte-mormona-1</link>
<guid>https://zivereci.com/ispovest-bivshe-pripadnitse-sekte-mormona-1</guid>
<description><![CDATA[ Цела моја породица је крштена када сам имала 13 година. Али тада нисам знала ништа о Богу и његовим заповестима. После крштења, наставили смо да живимо као и пре, „без компаса“, вођени само својим жељама. Али увек сам желела да знам зашто је потребно ово, а не друго, а ако је нешто забрањено, зашто, ко је то одредио? Нејасан одговор „ово је лоше или да то није прихваћено у друштву“ ме није задовољио. Наставила сам да лутам у тами, не схватајући како свет функционише. Информације које сам неселективно упијала из телевизије, радија, часописа, књига и трака увериле су ме само у једно: морамо узети све од живота, тражити земаљску срећу, постићи успех у друштву. Али шта се крије иза свакодневне вреве, зашто уопште живимо ако сваког тренутка можемо да умремо, која је сврха људског живота? Ово питање ми је постало посебно акутно када су, током порођаја, лекари неким чудом вратили моју ћерку и мене у живот. Тих дана је мој муж, нецрквени човек, пожурио у цркву, знајући у срцу да је све у Божјим рукама. Затим су били други случајеви који су ме уверили да је немогуће наставити да живим тако плаховито и непромишљено. Али још увек нисам знала како да живим.

Десило се да су једног дана у наш стан ушле две непознате жене и почеле да причају о Богу. Онда су почели често да долазе, доносећи часописе Куле стражаре и друге. Али забрана трансфузије крви, о којој су писали као непроменљивом закону, одгурнула ме је од читања, јер су ми управо трансфузије некада спасле живот. У часописима се такође проповедало да после смрти нема ничега. Била сам убеђен у супротно. Зато сам престала да их читам. Али прешла је на читање књига о карми, реинкарнацији, јоги, магији, менталној моћи, видовњацима, хороскопима, филозофији и психологији, и покушала, према законима Харе Кришна, да не једем месо и рибу, како се не бих реинкарнисала у свињу после смрти. Од свега овога глава ми је била у потпуној збрци.

Једног дана (било је то у априлу 1997.) поново сам затекла неочекиване госте у својој кући. Овог пута су то били амерички мисионари, који су на свако моје питање радосно одговарали да је све баш онако како сам замишљала и да могу да понуде нове информације о Исусу Христу. И мисионари су ми чинили да се осећам добро и својом појавом: понашали су се скромно, интересовали су се за моју породицу, причали о својим породицама, показивали фотографије. Млади су били уредно обучени: у свечана црна одела са плакетама на реверу, беле кошуље са краватом. На знаковима је назив организације „Црква Исуса Христа светаца последњих дана“, а затим следи оно што сам мислила да је име, на пример, „старешина Џенсен“. Међутим, ово није било име, већ само презиме, пошто мормонски мисионари крију своја имена.

Гости су ми дали Мормонову књигу и објаснили да је то додатак Библији. А потребу за таквим додацима потврдио је по њима стих из Јеванђеља по Јовану (21,25): „Исус је учинио много других ствари; али ако бисмо писали о томе детаљно, онда мислим да сам свет не би могао да прихвати написане књиге.” Убрзо су моји нови познаници обавили шест разговора са мном, по програму рада са „заинтересованим“ људима, у којима мормони не говоре ништа о одликама свог учења.

Прва ствар која ме је узбунила током ових разговора био је закон о десетини (мормони су обавезни да дају 10% свог прихода својој организацији). Није ми се уклапало у глави, иако сам била убеђена да то захтева Стари завет. Али онда, сложивши се да нам је све што поседујемо дато од Бога, па је зато поштено да десети део дамо Њему, пристала сам да се придржавам ове наредбе. На крају последњег разговора питали су ме: да ли сам спремна да се крстим у мормонску веру? Била сам збуњена: само тако? Моји нови познаници су и даље долазили у мој дом, читали одломке из Мормонове књиге и Библије и са интересовањем питали: Да ли се слажем са оним што чујем током разговора? Да ли сам се молила да знам да је Мормонова књига истинита? Рекла сам да када се молим, не осећам ништа лоше. А кад помислим на Бога, мени је добро на души. „Ово је Дух Свети“, објаснили су ми и тражили одговор: да ли сам спремна за крштење? Коначно сам се одлучила. Крстили су ме у језеру у белом комбинезону, потапањем у воду, а затим полагањем руку на мене „дали су ми Духа Светога“. Један од мисионара је са мном одржао нешто попут исповести. Затим су ме замолили да попуним формулар да бих се придружила Мормонској цркви. На састанку, који се одржао у музичкој школи на ул. Сорокскаја, сазнала сам да сам пети мормон у нашем граду. Тада су Мормони тек почели да се насељавају у Петрозаводску, а особа која их је позвала у наш град сада је напустила ову организацију, изгубивши сваку веру у Бога.

Онда су ми дали књиге. Међу њима је и књига „Учење и завети. Драгоцени бисер“, који је садржала основне и приступачне почетницима законе мормонског учења и „тачан“ превод Библије. Међутим, због недостатка времена, лежала је неотворена. На крају крајева, још нисам савладала Мормонову књигу, пошто је свако од нас, да би боље усвојио градиво, морао да чита 10-минутне про ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/s-m-k.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 07 Dec 2024 13:52:01 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Исповест, бивше, припаднице, секте, мормона, 1</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Пред путиром</title>
<link>https://zivereci.com/pred-putirom</link>
<guid>https://zivereci.com/pred-putirom</guid>
<description><![CDATA[ Од свих средстава чишћења душе за овај најприснији сусрет и за сједињење са Господом, о примању Његовог Тела и Крви, у свести нашег народа дошло се дотле да се у телесном посту види све и сва. Многи од свештеника поставиће пред Причешће верном само једно питање: ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Sat, 07 Dec 2024 13:52:01 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Пред, путиром</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ђакон Павле Љешковић: ПОЈАЦ</title>
<link>https://zivereci.com/%D1%92akon-pavle-%D1%99eshkovi%D1%9B-po%D1%98ats</link>
<guid>https://zivereci.com/%D1%92akon-pavle-%D1%99eshkovi%D1%9B-po%D1%98ats</guid>
<description><![CDATA[ „Професоре, набавио сам све нотне записе Барачког, Ластавице и Козобарића! Сачувао сам их у ПДФ- у! Процијенио сам да ми треба највише пола године да све то савладам и постанем прави појац и протопсалт“ – говори ми петнаестогодишњи ученик првог разреда богословије, док у рукама стеже Мокрањчев “ Осмогласник“. Те вечери ми је након бденија […]
Чланак Ђакон Павле Љешковић: ПОЈАЦ се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/10/Screen-Shot-2024-10-10-at-10.18.40.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 06 Dec 2024 12:26:53 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ђакон, Павле, Љешковић:, ПОЈАЦ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Зоран Миливојевић: Да ли новац квари људе</title>
<link>https://zivereci.com/zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-da-li-novats-kvari-%D1%99ude</link>
<guid>https://zivereci.com/zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-da-li-novats-kvari-%D1%99ude</guid>
<description><![CDATA[ Како је настала изрека да новац квари људе? Можемо претпоставити да је след био овај: неко није имао новац али је био другима добар; након тога је на неки начин дошао до новца; затим је променио к… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2021/10/Zoran-Milivojevic-873.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 06 Dec 2024 12:26:52 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Зоран, Миливојевић:, Да, ли, новац, квари, људе</media:keywords>
</item>

<item>
<title>ДА ЛИ ЈЕ ПУШЕЊЕ ГРЕХ?</title>
<link>https://zivereci.com/da-li-%D1%98e-pushe%D1%9Ae-grekh</link>
<guid>https://zivereci.com/da-li-%D1%98e-pushe%D1%9Ae-grekh</guid>
<description><![CDATA[ Игуман Лука (Степанов): – Свети праведни Јован Кронштатски је писао да тињање дуванске хартије симболизује паклени огањ за оне који се на време не одрекну те штетне навике. Други мудри пастир је г… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/03/Screen-Shot-2024-03-31-at-17.09.50.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 06 Dec 2024 12:26:52 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ДА, ЛИ, ЈЕ, ПУШЕЊЕ, ГРЕХ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети Исхирион</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-iskhirion</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-iskhirion</guid>
<description><![CDATA[ СВЕТИ отац епископ Исхирион скончао у миру. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/sveti-ishirion.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 06 Dec 2024 12:26:51 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, Исхирион</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Зачеће у ери технологије: Православље и изазови вантелесне оплодње</title>
<link>https://zivereci.com/zache%D1%9Be-u-eri-tekhnologi%D1%98e-pravoslav%D1%99e-i-izazovi-vantelesne-oplod%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/zache%D1%9Be-u-eri-tekhnologi%D1%98e-pravoslav%D1%99e-i-izazovi-vantelesne-oplod%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ По мишљењу већине свештеника, неплодност треба лечити, али ако је неизлечиво, треба се помирити са вољом Божијом и молити се. Можда Бог од човека очекује неку акцију, али са вером. Тада ће се ситуација решити без вантелесне оплодње. За неплодне жене, вантелесна оплодња (Ин витро фертилизација - ИВФ) је прилика да имају децу. За Православље, то је медицински поступак који је контроверзан са етичке тачке гледишта. О узроцима неплодности, о аспектима етике вантелесне оплодње, о односу Православне цркве према вантелесној оплодњи - у нашем материјалу у наставку.

Аспекти и етика ИВФ

Вантелесна оплодња је репродуктивна технологија која се користи у случајевима неплодности. Оплодња јајних ћелија пацијента се дешава ин витро. Резултат може бити више од десет ембриона. Два или три са најбољим изгледима се стављају у материцу. Али, по правилу, не преживе сви.

ИВФ за докторе је чисто технички процес. На пример, осам ембриона је имплантирано, а шест је пустило корен. Али ово је превише, пацијент то можда неће моћи да поднесе. Лекари су склонили- четири. Два су остала. Један је додирнут и повређен током процеса редукције. Као резултат тога, рођено је једно дете са инвалидитетом и једно нормално дете.

Током трудноће ембриони се тестирају на различите мутације како би се пацијенткиња спасила од детета са неким недостатком. Читала сам форуме за маме о ИВФ-у. Једна пише: „Први пут су имплантирана три ембриона, али се испоставило да сви имају Даунов синдром“. Избрисано. Поново се преносе три ембриона. Овог пута су имали среће - деца су здрава.

Други каже: „До дана пресађивања имала сам 28 ћелија које су се савршено развијале. Тражила сам да усадим 3 ембриона да бих имала веће шансе, али је доктор инсистирао на 2“. То јест, 26 ембриона чека уништење. Али чешће се замрзавају, тако да ако жена не успе да затрудни први пут, ембриони се могу одмрзнути и изврши се нови трансфер.

Трећа дели своје искуство: „Замрзнули смо 14 ембриона у резерви. А када су га одмрзнули за нови третман, испоставило се да су била само два „одлична“, један је био „добар“, остали тако-тако“. Tо само значи да су 3 од 14 ембриона преживела замрзавање и одмрзавање. А „губитници“ су у смећу.

Вода, формирајући кристале леда када је замрзнута, може покидати ембрион. Стога се из њега прво уклања вода, а ембрион се смањује. Затим је замењују посебним раствором, што не помаже увек. Све ово подсећа на хорор филм невидљив без микроскопа. Али већина људи не зна такве суптилности, многи мисле да је то банално - као ставити храну у замрзивач.

ИВФ је опасан и за саме жене. Прво, оне су приморани да узимају лекове за хиперстимулацију јајника како би произвели што више јајних ћелија. Затим други лекови за припрему унутрашње површине материце - ендометријума - за прихватање ембриона. Онда опет лекови - да се избегне побачај и друге компликације. Прочитала сам многе дневнике пацијената, пуних детаља о тешким физичким захтевима и менталним кризама.

Нежељени ефекти ИВФ-а

 	Опасност од побачаја, рано рођење.
 	Компликације код мајке због великих доза хормона, укључујући:
 	Слабост срчаног мишића, низак крвни притисак.
 	крварење.
 	Торзија јајника или формирање цисте на њему.
 	Онколошке опасности.

Да будем искрена, не разумем чему све ово мучење? Да, неке жене чезну да рађају јер то осећају као своју мисију на земљи. Али неке признају да су се одлучили на вантелесну оплодњу јер имају више од 35 година, иза себе имају много абортуса или болести и немају шансе да затрудне природним путем.

Само ти треба дете, као и свима. Да не би замерили рођаци, да би сачували породицу. Друштво диктира своја правила.

Психолошки разлози за ИВФ:

 	Жеља да се доживи срећа мајчинства.
 	Жеља да не буде гори од пријатеља који имају децу.
 	Страх од губитка мужа, његове претње разводом због женине неплодности.
 	Страх да ће у старости остати без ослонца, године су на измаку.

Било је прича о женама са инвалидитетом које се надају да ће се породити захваљујући вантелесној оплодњи. Али ако је инвалидитет урођен, какво ће здравље дете наследити?

Опрезно - то је жива душа

Став Цркве према вантелесној оплодњи огледа се у документу „Основи друштвеног концепта Руске Православне Цркве“. То су више пута цитирали свештеници.

Главна притужба против ИВФ-а је смрт или уништење „додатних” ембриона током поступка.

За хришћанство, живот почиње од тренутка зачећа, па се током ИВФ-а крши заповест „не убиј“. Да би се једно дете родило, неколико мора да умре.

Сурогат мајчинство

Црква има негативан став и према сурогат мајчинству, када се ембрион пренесе у тело странца који носи и рађа дете за неплодни пар.

Дете троје родитеља је неприродно.

Али у Америци су већ спровели такав експеримент, када је генетски материјал узет од не двоје, већ троје људи и успели су да га комбинују. Пацијенти су били из Јордана. Двоје њихове деце умрло је од ретке урођене болести, па су лекари одлучили да све митохондрије у јајној станици мајке замене донорским материјалом. Али након порођаја, годину дана касније, постало ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2025/12/idf-a.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 06 Dec 2024 12:26:50 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Зачеће, ери, технологије:, Православље, изазови, вантелесне, оплодње</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свештеник Георгије Флоровски: РЕЛИГИОЗНЕ ТЕМЕ ДОСТОЈЕВСКОГА</title>
<link>https://zivereci.com/sveshtenik-georgi%D1%98e-florovski-religiozne-teme-dosto%D1%98evskoga</link>
<guid>https://zivereci.com/sveshtenik-georgi%D1%98e-florovski-religiozne-teme-dosto%D1%98evskoga</guid>
<description><![CDATA[ У стваралаштву Фјодора Михаиловича Достојевског постоји јединство. Једне и исте теме узбуђивале су њега и заокупљавали његов интерес читавог његовог живота. Достојевски је себе сматрао и називао р… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-04-at-07.41.10.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 04 Dec 2024 16:19:12 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свештеник, Георгије, Флоровски:, РЕЛИГИОЗНЕ, ТЕМЕ, ДОСТОЈЕВСКОГА</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј&#45;ставрофор Момир Васиљевић: ВАВЕДЕЊЕ</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-stavrofor-momir-vasi%D1%99evi%D1%9B-vavede%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-stavrofor-momir-vasi%D1%99evi%D1%9B-vavede%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Кад  је крочила на врата храма, и ступила у светињу над светињама, ко је могао тада знати да је Марија Божја Мати?! Са три године дошла дјевојчица и остала у светилишту, постала је мајка Богочовје… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/12/Screenshot_7.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 04 Dec 2024 16:19:12 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Протојереј-ставрофор, Момир, Васиљевић:, ВАВЕДЕЊЕ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ко се одриче Бога, одриче се своје среће</title>
<link>https://zivereci.com/ko-se-odriche-boga-odriche-se-svo%D1%98e-sre%D1%9Be</link>
<guid>https://zivereci.com/ko-se-odriche-boga-odriche-se-svo%D1%98e-sre%D1%9Be</guid>
<description><![CDATA[ Ко се одриче Бога, Цркве и Светих Тајни, одриче се своје једине среће. Када се појаве бол, патња, страдање (а они се, овако или онако, неминовно појављују), такав ће човек остати потпуно усамљен и беспомоћан. Њихова тежина ће га сломити. Али када би имао веру, и поверење у Бога и Његов Промисао, када би опитно познавао дејство благодати Божије, искушења му не би изгледала тако тешка. Имајући као коначни циљ спасење, савладао би свако искушење.
протопрезвитер Стефан Анагностопулос ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/themes/cubestheme/fondacija-prijatelj-boziji.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 04 Dec 2024 16:19:08 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Ко, се, одриче, Бога, одриче, се, своје, среће</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Др Зоран Миливојевић: Подношење неизвесности</title>
<link>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-podnoshe%D1%9Ae-neizvesnosti</link>
<guid>https://zivereci.com/dr-zoran-milivo%D1%98evi%D1%9B-podnoshe%D1%9Ae-neizvesnosti</guid>
<description><![CDATA[ У животу постоје ствари на које можемо утицати и од којих се можемо склонити, али и оне које су изван наше моћи, па их треба прихватити и помирити се с непромењивим и неизбежним Једна од особина по којој се људи разликују од животиња јесте што људи могу да појме будућност. Више животиње могу да предвиде […]
Чланак Др Зоран Миливојевић: Подношење неизвесности се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/11/677z381_Podnosenje-neizvesnosti-ilustracija-za-Milivojevica.jpeg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 03 Dec 2024 14:59:26 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Др, Зоран, Миливојевић:, Подношење, неизвесности</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Григорије Декаполит</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-grigori%D1%98e-dekapolit</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-grigori%D1%98e-dekapolit</guid>
<description><![CDATA[ Рођен у Декапољу Исавријском од родитеља знаменитих и благочестивих, Сергија и Марије. Када сврши школе, хтедоше га родитељи оженити, но он одбеже у пустињу и замонаши се. Живео је на разним местима, као у Византији, у Риму, на гори Олимпиској. Где год је био, свуда је удивљавао људе својим подвизима и чудесима. Дешавало се да […]
Чланак Преподобни Григорије Декаполит се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2023/12/Screenshot_250.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 03 Dec 2024 14:59:24 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Григорије, Декаполит</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Свети свештеномученици Нирса и Јосиф</title>
<link>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenitsi-nirsa-i-%D1%98osif</link>
<guid>https://zivereci.com/sveti-sveshtenomuchenitsi-nirsa-i-%D1%98osif</guid>
<description><![CDATA[ Свети Нирса беше епископ у земљи Персији и имађаше за саподвижника свога ученика Јосифа. Као праве слуге Христове, они се бојаху Бога који је створио небо и земљу, море и све што је у њима (Псал. 145, 6), и труђаху се да воде врлински живот испуњујући закон Христов.

Видећи врлински живот свог ученика Јосифа и његово богочежњиво трудољубље, свети Нирса га произведе за епископа. Сународници њихови Персијанци, обожавајући сунце као бога, клањаху се сунцу и предаваху се разним пороцима. Свети Нирса и Јосиф веома туговаху због тога, и ревноваху за Цркву Христову. Укрепљавани благодаћу Божјом они ревносно проповедаху Еванђеље Христово, и многе незнабошце обратише к вери у Истинитога Бога и научише их побожном живљењу.

У то време персијски цар Сапор подиже љуто гоњење на хришћане, приморавајући их да се поклањају сунцу и огњу. Чувши да епископи Нирса и Јосиф, изобличавајући заблуду Персијанаца, многе од њих обраћају ка Христу, цар нареди да их ухвате и доведу к њему.

Цару предстаде осамдесетогодишњи старац са својим учеником и саподвижником. Цар им нареди или да се поклоне огњу или да се припреме на муке и смрт, а светитељи на то неустрашиво одговорише: Ако би ти, царе, могао да нас по смрти нашој и седам пута васкрсаваш за мучења, ти нас ни тиме не би одвојио од љубави наше према Христу.

Чувши такав одговор светих исповедника, чврсто решених да пострадају за Христа, разгневљени гонитељ нареди да им се одмах одсеку главе.

Тако ови свети мученици примише неувенљиве венце на небесима. ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/sveti-svestenomucenici-nirsa-i-josif.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 03 Dec 2024 14:59:23 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Свети, свештеномученици, Нирса, Јосиф</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Најчешћи пропусти верника при причешћивању</title>
<link>https://zivereci.com/na%D1%98chesh%D1%9Bi-propusti-vernika-pri-prichesh%D1%9Biva%D1%9Au</link>
<guid>https://zivereci.com/na%D1%98chesh%D1%9Bi-propusti-vernika-pri-prichesh%D1%9Biva%D1%9Au</guid>
<description><![CDATA[ Данас ћемо говорити о најчешћим грешкама које људи праве када прилазе Чаши са Телом и Крвљу Христовом. Ове грешке су преузете из свештеничке праксе.

Парохијани и посетиоци

Овде бих желео да се детаљно задржим на два појма (веома умесна и прецизна) која су се појавила међу мудрим црквеним људима. Људи који долазе у цркву верници деле на „парохијане“ и „посетиоце“.

За парохијана је Бог центар живота. Он долази у храм и жури пре свега Ономе који живи у овом храму. Ово је главни задатак парохијана. Божанске службе за парохијана су велика светиња.

Посетилац мисли другачије. Он не ставља Бога у центар свог живота. За њега центар живота може бити различит: породица, деца, стан, ауто, положај, удобност, жеђ за новцем, задовољство или забава. Генерално, центар посетиоца је у земаљској материјалној равни. И долази у храм да реши један потпуно материјални, земаљски проблем. Такви се одмах виде у црквама. Имају једну карактеристичну особину. Литургија их не занима. Њима богослужење није потребно, што је управо разлог због којег храм постоји. Занимају их свеће, иконе светаца, молитве (молитве за почетак сваког доброг дела, за путнике, за болесне итд.). Не кажем да све ово није потребно. Ово је важно и неопходно. Потребне су нам свеће и молитве. Али ја говорим о одређивању приоритета. Сходно томе, посетилац и парохијанин имају различит однос према Тајни Причешћа Тела и Крви Христове.

Парохијанин схвата да су Тело и Крв Христова највећи дар Божији и највећа светиња Цркве. Посетилац се према Тајни односи као према некој пилули која ће решити његов проблем. Прима тајну као да је изолован од Христа. За време Литургије зева, јер није заинтересован за њу. За њега је важан сам тренутак причешћа, после којег посетилац може чак и да напусти цркву не чекајући отпуст.

Одвратност

Ови проблеми су често органски својствени парохијанима који још не осећају или не познају пуну дубину Евхаристије. Али ове заблуде могу постојати и међу верницима који не могу да превазиђу своје гађење или сумњу. Наведени проблеми су посебно постали акутни због недавне епидемије корона вируса. Такав човек може да доживи осећање гађења због тога што се многи причешћују из једне Чаше, једном кашиком, а једном крпом бришу усне. Ови људи доносе доста проблема свештенству, јер се труде да узму комад Тела Христовог, упијеног Крвљу Христовом, једва додирујући кашику. Или изводе нарочите „плесове” уснама, зубима и језиком како би што мање додиривали кашику. Резултат је катастрофалан.

Прво, они се клате на ивици чињења смртног греха: просипања Светих Дарова. Сви ови усно-зубни експерименти сумњичаве особе могу довести до тога да Тело може пасти на под, на одећу итд. На исти начин се може пролити Крв Христова. А ово је смртни грех. Гажење светиње. Да не говоримо о томе да је ово смртни грех за духовника са ђаконима и задуженима који нису пазили на таквог човека и дозволили му да се причести. Свештеник је дужан да прекине богослужење и на одређен начин одложи све површине на које су просути Свети Дарови. Затим мора да известити надлежног Епископа о томе шта се догодило и да поднесе епитимију од њега, која може бити веома различита: забрана служења на кратко, слање у манастир да донесе плодове покајања итд.

Друго, таква сумњива особа наноси страшну штету његовој души. И то осећање гађења и сумњичавости мора се искоренити у себи, као отровни, смртоносни коров. Јер сетимо се речи светог првостолног апостола Павла: „Зато ко једе овај хлеб или пије чашу Господњу недостојно, биће крив Телу и Крви Господњој... Јер ко једе и пије недостојно једе и пије осуду за себе, без обзира на Тело Господње. Због тога су многи од вас слаби и болесни, и многи умиру“. (1. Кор. 11:27,29,30)

Журба и непотребни покрети

Још једна негативна појава, која се такође може назвати „причеснички јуриш“. У совјетским временима постојао је такав феномен - „јуриша на шалтере“. Оскудна роба је купована на јуриш. Неки су тај исти став пренели и на Тајне. Они јуришају на свештеника са Чашом, покушавају да први дођу до Светих Дарова, гурају се и пробијају се кроз колоне верника. То је, наравно, погрешно.

Прво, постоји опасност од просипања Светих Дарова. А ово је, као што смо горе рекли, смртни грех и за вас и за свештеника. Осим тога, ако се ово деси, не дај Боже, кривац ипак неће одговарати.

Друго, журити ка Чаши изазивајући психичку, а понекад и физичку нелагоду или чак штету ближњима, није хришћанско. То је грех.

Каква је корист човеку од причешћа Тела и Крви Христове, ако је причешће сврха света, врхунац Божанске љубави према људима, а он нема ни мира ни љубави према људима, напротив, има гордости, жеље за приматом? Треба да се причестите у миру, у братољубљу, у љубави, у миру и страху Божијем.

Театралност

Следећи тип грешке је типичан за вернике. Такви људи жарко и с љубављу су жедни Бога и иду к Њему. Они схватају светост причешћа Тела и Крви Христове. Али они такође имају изобличења у свом духовном животу, укључујући и она која се тичу правила причешћа. Пре причешћа, таква особа покуша ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2020/12/liturgija-a.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 03 Dec 2024 14:59:23 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Најчешћи, пропусти, верника, при, причешћивању</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Старац Порфирије: живот у Христу</title>
<link>https://zivereci.com/starats-porfiri%D1%98e-zhivot-u-khristu</link>
<guid>https://zivereci.com/starats-porfiri%D1%98e-zhivot-u-khristu</guid>
<description><![CDATA[ Старац Порфирије је живео Христом, и Христом се радовао. „Блажени старац“ – говори игуманија Теоксенија - „пројављивао је живо Христово присуство.“ Топла љубав ка Христу обухватала је читаву његову душу, све његове мисли и сву његову личност до таквог степена да би он без колебања могао заједно са апостолом Павлом рећи: „А живим - не више ја, него живи у мени Христос; а што сад живим у тијелу, живим вјером Сина Божијега, који ме заволи и предаде себе за мене.“ (Гал. 2: 20)

У књизи „Старац Порфирије Кавсокаливит – Живот и Речи“ налазимо веома занимљив дијалог о Исусовој молитви. Сам старац Порфирије сведочи да му је једном дошао монах и упитао га како он упражњава ову молитву. Приликом тога монах је почео да набраја сва неопходна правила ради успешне молитве: „седиш на маленој, ниској столичици, обараш главу и концентришеш се“. Но како је тај монах био зачуђен, чувши ове речи: „Ма не. У уму говорим речи Господе Исусе Христе... Говорим чисто и са пажњом пратим речи. Господе Исусе Христе помилуј ме... Господе Исусе... Тако чиним у уму, и пазим на речи. Када је монах чуо да старац не спушта ум у срце, рекао је старцу Порфирију да се налази у прелести. Но старац Порфирије је ипак успео да објасни да није у прелести. Ево како он сам о томе говори:

- Оче - рекох му – чуј шта ћу ти рећи. Када произносим молитву у уму, понекад се радост појачава и када се моја радост појача при речима Господе Исусе Христе... осећам како је ум радосно заиграо заједно са срцем. Односно осећам како ум силази у срце и тамо осећам сву ту радост када произносим молитву. Почињем затварајући ум у речи молитве а затим сам ум улази онамо када радост дође.

-Па тако и треба да буде! – говори ми он. – Опрости ми што сам рекао „прелест“.

Код њега често налазимо овакве речи: „Нека молитва не буде принуђивање. Притисак може у нама изазвати унутрашње противљење и донети невоље. Многи који молитву врше са притиском су постали болесни.. Не користите вештачке методе. Нема потребе концентрисати се на неки посебан начин да би се молили. На крају старац указује на оно што је суштина праве молитве, на оно што представља со молитве: „Све се састоји у љубави ка Христу. Ако ваша душа са љубављу понавља ових пет речи: Господе Исусе Христе помилуј ме – онда неће знати ситости. Ово су незасите речи!“

Сједињујући се са Христом у Светој Тајни Евхаристије, он то није чинио због тога да би испунио неки религиозни инстикт, да би испунио црквено правило о честом причешћивању и посећивању црквених богослужења. Он је то чинио због тога што је Христос за њега био све, он је осећао ту Божанску љубав Божијег Јагњета која увек жели да буде не само поред човека већ унутар њега, која жели да сачињава читаву његову суштину. Он се толико прожео Божијом милосрдном љубављу, да је схватио Христову жеђ да се сједини са нама, на тај начин, да не знамо где почиње Божанско у нама, а где се завршава оно наше људско. Овде се не ради о неком мешању природа, о христолошком пантеизму јер наша природа не исчезава са Христом, оно што је наше биће никуда не одлази, јер Христос није лопов. „Лопов не долази за друго него да украде и закоље и упропасти. Ја дођох да живот имају и да га имају у изобиљу“ (Јн. 10, 10).

Старац овако почиње једну од својих химни посвећених Христу - „Волимо Христа јер је Он наша једина нада и брига. Волимо Христа само ради Њега Самог. Никад ради себе. Нека нас Он води тамо куда жели. Нека нам да оно што Сам хоће. Нећемо Га волети због Његових дарова. Тако егоизам говори: Христос ће ме сместити у најлепшу обитељ коју има… Овако треба правилно говорити: „Христе мој, нека буде онако како пожели Твоја љубав, само да се налазим у Тој љубави“. Какве речи, каква химна душе која је заволела свог Женика. И као што се невеста која силно воли свога мужа не брине за дом у којем ће они живети, већ читаву себе предаје свом изабранику, тако и душа преподобног бива ослобођена од сваког трансцендентног егоизма, од рачунања на есхатолошку срећу и добитак у загробном животу, а брине се само о једном, о ономе што је „једино на корист“ (Лк. 11:42).

Старац Порфирије је живео Христом и свуда видео Христа: „Ако си заљубљен, можеш живети и на Омонији и не знати да се налазиш на Омонији, не видети ни аутомобиле, ни људе, ништа. Ти си са својим вољеним. Ти њиме живиш, наслађујеш се, он те инспирише. Зар није тако? Сада замислите да је онај кога ви волите – Христос. Христос у твом уму, Христос у твом срцу, Христос у твом бићу, Христос свуда“.

Затим да не бисмо помислили да старац поседује неки апстрактан христолошки романтизам, он Светлост Христове љубави окреће на ближње. Одавде се може закључити да не постоји издвојени христолошки романтизам, као што не постоји ни издвојени хуманистички морал, већ постоји морал у Христу. „Ко воли Христа и друге људе“, - тим поводом говори старац, - „тај живи потпуно. Живот без Христа је смрт, то је пакао а не живот. Пакао и јесте одсуство љубави. Христос је живот. Љубав је Христов живот“.

Кроз троугао, Христос, Црква и ближњи он осликава кретање љубави ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2023/12/porfirije-n-1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 02 Dec 2024 12:20:57 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Старац, Порфирије:, живот, Христу</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Има ли опроштаја за самоубице?</title>
<link>https://zivereci.com/ima-li-oproshta%D1%98a-za-samoubitse</link>
<guid>https://zivereci.com/ima-li-oproshta%D1%98a-za-samoubitse</guid>
<description><![CDATA[ Пре свега, треба јасно назначити да је самоубиство највећи грех и према Животу и Богу (јер „Сушти“ Бог значи Онај који живи и даје живот свему), и највећа трагедија појединца. Ова трагедија има и личну и друштвену димензију. Сви узроци самоубиства могу се поделити у две групе: животни бесмисао и животни страх.

Највећи грех и највећа трагедија

Бесмисао је разлог за напуштање живота чешће него страх. Понекад је то чисто друштвени проблем: људи се нису нашли у друштву, а пошто нису прилагођени животу у дубокој самоћи (ово посебно важи за становнике високо развијених урбаних цивилизација), одлазе. Прво покушавају да побегну у свет илузија уз помоћ дроге, затим (када више нема новца за дрогу или зависност постане сувише застрашујућа) одузимају себи живот. То су несрећни људи. Самоубиство услед тешке болести, посебно рака, нешто је ређе.

У студенстским годинама слушао сам речи свештеника Георгија Чистјакова (који је много радио са оболелима од рака) које су ми се урезале у душу . Он је рекао да самоубиство болесника није последица њихове тешке болести, већ усамљености у којој смо их оставили током болести.

„Да смо волели ове људе и давали им своју топлину, они не би отишли“.

Тада су ове речи код мене изазвале контрадикторну реакцију. С једне стране, схватио сам извесну истину у овим речима. С друге стране, ја, тада студент који није имао времена за ужину, сматрао сам грубом себичношћу од стране болесних људи да упијају наше време и пажњу.

Сада када је моја рођена мајка у тешком стању након ампутације ноге, схватам да оно што јој даје снагу за живот није толико медицинска њега колико наша свакодневна видео комуникација путем Телеграма. Најгоре је да се човек осећа бескорисним. Покојни отац Георгиј Чистјаков био је потпуно у праву: ако најболеснијег човека окружимо топлином и бригом, он се неће усудити да нас напусти.

Страх је други разлог који људе наводи на самоубиство. Најчешће је то страх пред непријатељем - страх од мучења, страх од моралног понижења, страх од осакаћења на фронту итд.

У мом случају, узрок самоубилачке депресије био је управо страх: шта ће бити са мном, са мојом мајком, са мојим домом, са мојом будућом службом? Услови живота у истражном затвору без икаквог злостављања или тортуре наносе тежак ударац здрављу. Психа је преображена, притиснута бетонским зидовима влажне и суморне, задимљене одаје. Ситуацију отежава непознаница о свему што се дешава иза зидова ћелије.

Само прави злочинци излазе из затвора онакви какви су били – злочинци (најчешће). Нормалан човек, који је због неспоразума или због „сплетке судбине“ завршио у истражном затвору, излази осакаћен. А на врхунцу унутрашњег прелома можда неће моћи да издржи и оконча свој живот. Оно што ме је спасило у овој ситуацији је то што су одједном – као ниоткуда – почели да стижу мејлови од мојих пријатеља (преко система Zonatelecom). Већ прво писмо дало је наду:

„Радимо, прикупљамо средства за адвоката, само буди јак, покушаћемо да помогнемо твојој мајци“.

И остао сам да живим! Али човек би могао да се нађе у условима у којима нема ко да му помогне. Тада он сам можда неће моћи да се носи са силином ударца који му је задала судбина...

Извршиоци самоубиства

Вековима је пастирска теологија Цркве остала глува на друштвени контекст сваког злочина. О греху грешника увек говоримо као да грешник постоји у неком вакууму својих жеља и својих илузија и чини радње које диктира само његова страст.

Без сумње, има много примера када грешник свој чин чини само на основу своје унутрашње изопачености: убија из зависти, силује из сладострасности, лаже због свог самозаваравања. Али има много таквих радњи које је човек починио из слабости или из безнађа, и сам се целог живота стиди свог дела.

Понекад човек прати друштво у „општеприхваћеним“ легализованим аномалијама (било да се ради о атеистичкој пропаганди у СССР-у, било о одобравајућем односу „прогресивног друштва“ према чедоморству). То је доказ слабе природе или превеликог притиска државног принудног апарата. Други чине своје злочине због чињенице да су се нашли у безизлазној ситуацији – због сиромаштва, због чињенице да за њих нема нише у друштву, због чињенице да у близини нема особе која би помогла. Грех ових људи (и у првом и у другом случају) се не смањује, али се одговорност за злочин не може у потпуности свалити само на њих.

Често људи око себе или сама околина гурају појединца и да почини злочин и да изврши самоубиство. И у овом случају не може бити речи о томе да за све одговара само самоубилачка особа (постхумно). Могу ли мирно спавати они који су га довели у ово стање? Нису ли они који су својом равнодушношћу или својим пристајањем на малтретирање или прогон човека гурнули у наручје очаја, директни кривци његовог прераног одласка? Верујем да јесу. Зато своје погребне обреде за самоубице почињем молитвом за опроштење наших грехова. Можда ми, стојећи код ковчега, нисмо на време пружили руку помоћи и дозволили да хаос очаја обузме човека који је остао сам.

Слабост или снага?

Контроверзно п ]]></description>
<enclosure url="https://prijateljboziji.com/wp-content/uploads/2024/12/samoubistvo.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 02 Dec 2024 12:20:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Има, ли, опроштаја, за, самоубице</media:keywords>
</item>

<item>
<title>ЛАЗА КОСТИЋ</title>
<link>https://zivereci.com/laza-kosti%D1%9B</link>
<guid>https://zivereci.com/laza-kosti%D1%9B</guid>
<description><![CDATA[ Последњи велики песник међу српским романтичарима, а после Његоша и поред Змаја, наш највећи песник 19. века, Лаза Костић, родио се 1841. године, на Три Јерарха, 31. јануара/12. фебруара, у поноћ,… ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2024/12/Screen-Shot-2024-12-02-at-08.57.07.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 02 Dec 2024 12:20:51 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>ЛАЗА, КОСТИЋ</media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преподобни Порфирије Кавсокаливит</title>
<link>https://zivereci.com/prepodobni-porfiri%D1%98e-kavsokalivit</link>
<guid>https://zivereci.com/prepodobni-porfiri%D1%98e-kavsokalivit</guid>
<description><![CDATA[ Блажени старац Порфирије рођен је 7. фебруара 1906. године у селу Свети Јован Каристија у близини Аливерије. Његови родитељи су били сиромашни али побожни земљорадници. Отац му се звао Леонида Бајрактарис, а мајка Јелена, кћи Антонија Ламброса. На крштењу је добио име Евангелос и био је друго од петоро деце својих родитеља. Школу у свом селу […]
Чланак Преподобни Порфирије Кавсокаливит се појављује прво на Čudo. ]]></description>
<enclosure url="https://www.cudo.rs/wp-content/uploads/2022/12/Screenshot_5.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Mon, 02 Dec 2024 12:20:49 +0100</pubDate>
<dc:creator>ivan_zru</dc:creator>
<media:keywords>Преподобни, Порфирије, Кавсокаливит</media:keywords>
</item>

</channel>
</rss>