<?xml version="1.0" encoding="UTF-8"?>
<rss version="2.0"
     xmlns:dc="http://purl.org/dc/elements/1.1/"
     xmlns:sy="http://purl.org/rss/1.0/modules/syndication/"
     xmlns:admin="http://webns.net/mvcb/"
     xmlns:rdf="http://www.w3.org/1999/02/22-rdf-syntax-ns#"
     xmlns:content="http://purl.org/rss/1.0/modules/content/"
     xmlns:media="http://search.yahoo.com/mrss/">
<channel>
<title>православни портал &#45; : Вести и катихетски садржај</title>
<link>https://zivereci.com/rss/category/riznitsa-liturgiјskog-bogoslovљa-i-zhivota</link>
<description>православни портал &#45; : Вести и катихетски садржај</description>
<dc:language>sr</dc:language>
<dc:rights>Copyright © 2025 Живе Речи. Сва права задржана.</dc:rights>

<item>
<title>Протопрезвитер&#45;ставрофор Гојко Перовић: Ми смо оптимисти јер смо Божије дјело и Божији пројекат</title>
<link>https://zivereci.com/protoprezviter-stavrofor-go%D1%98ko-perovi%D1%9B-mi-smo-optimisti-%D1%98er-smo-bozhi%D1%98e-d%D1%98elo-i-bozhi%D1%98i-pro%D1%98ekat</link>
<guid>https://zivereci.com/protoprezviter-stavrofor-go%D1%98ko-perovi%D1%9B-mi-smo-optimisti-%D1%98er-smo-bozhi%D1%98e-d%D1%98elo-i-bozhi%D1%98i-pro%D1%98ekat</guid>
<description><![CDATA[ Дана, 14. јануара, када наша Света црква празнује Обрезање Господње и Светог Василија Великог (Нову годину), Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Литургијску бесједу произнио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије. Звучни запис беседеПрота је подсјетио да је овај дан по традицији новијој и благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, дан сабрања студената из Митрополије црногорско-приморске који су студенти Теолошког, али и других факултета. Он је нагласио да овај дан јесте и разлог да се сјетимо велике и древне људске борбе која постоји од када и човјек постоји те да све што је у историји људској бивало и постојало као тема, стоји у једноме човјеку. Односно све што је у историји човјечанстава био неки проблем или тема, то ми појединачно преживљавамо.“Збивања око нас, ток историје тог појединачног живота од кад је човјек мали па до неких година зрелости, дјелују као нека борба, општи рат или дијалог, како је говорио чувени филозоф Хераклит, гдје се смењују стихије… Чини ми се да не могу ништа, а одједном могу све, и томе слично. Једна велика борба супротности коју је за наш појам, менталитет и наш језик, љепше од Хераклита опјевао Његош. Он каже да је свијет овај смјеса чудних стихија које ратују једне са другима, од онога да ратује небо са земљом или море с бреговима па до онога да у самом човјеку ратује човјек прво сам са собом. Да ратује душа са тијелом”, бесједио је о. Гојко, објаснивши да је вјечита дилема има ли овај живот икаквога смисла или се ипак све дешава, како Његош закључује, да нас свом овом силном мјешавином опет умна сила торжествује.Данас почињемо празновање Нове године, између осталих разлога, зато што вјерујемо да у свом овом хаосу ипак дјелује неки Божији ред, казао је о. Гојко, цитирајући поново Хераклита који је рекао да човјек никад не улази у исту ријеку. То значи, објаснио је, да то јесте можда физички исто мјесто, корито исте ријеке, али то је нека друга вода и, што је најважније, то је неки други човјек.“То више није онај човјек од прошле године, то више није онај човјек од јуче. Дакле, стално се нешто мијења. Ја се мијењам, некад на горе, некад на боље. Ко држи копчу са Богом тај се нада, као што чита свештеник ону молитву прије почетка Литургије: Сви смо дјела руку твојих Господе. Дакле, не надам се што себи приписујем да сам неко чудо, него се надам у то да ме Бог створио и да сам и ја један од творевина Божијих.”По његовим ријечима са том вјером, да смо сви дјела руку Божијих, ми смо оптимисти јер смо Божије дјело и Божији пројекат, Божији наум, и ваљда Бог зна боље од нас шта треба с нама да буде.“Зато ове промјене, ову нову зиму, ново љето, нову јесен, ово цвјетање, ново сијање, нову жетву, доживљавамо као прилику да учествујемо у Божијем дијелу и да се оно покаже плодно. А куд ћете бољег и љепшега украса новогодишњега од нашег брата Теофила који је дошао из Јужне Америке и овдје се синоћ замонашио и добио име Амфилохије”, поучио је сабране прота Гојко, истичући да се он већ у Јужној Америци срео са Христом и тамо завршио богословски школе и остварио читав живот.Како је нагласио, није се брат Теофил надао, али ни ми да ћемо присуствовати чину промјене живота једног Јужноамериканца, али, “заиста овај који је јутрос устао није онај од синоћ, није онај од јуче, овај који је јутрос устао је Амфилохије”. Даље је казао да је монашање тектонски поремећај, не само Теофилов, него свих монаха, а Цетињски манастир је мјесто бројних монашења, којима се ни броја не зна.“Међу свима њима није се овоме могао надати ниједан, ни Иван Црнојевић, ни владика, ни митрополит, ни Свети Петар Цетињски. Ево да се усудим и то да кажем, је ли он то могао да помисли, осим што је рекао да ће видјети Црна Гора чудо у 20. вијеку. Једно од тих чуда је и наш Теофило, и уопште ова мисија Цетињске митрополије која је стигла до Јужне Америке. То је званично мисија наше помјесне Српске православне цркве, али, знате и сами, да је наш Митрополит блаженопочивши покренуо ту мисију и ово је један плод.”Објаснио је да је монашење када човјек умире за овај живот да би искорачио у нови живот те да је то одрицање од земаљског живота ради уласка у Царство небеско, исто као што је и крштење.“Остајемо да живим овај живот, али правимо искорак у вјечни живот, правимо га крштењем, правимо га монашењем, правимо га данас кад се причестимо. То смо ми исти људи, али Причешће, Света литургија је искорак из земаљскога у вјечни живот. Зато је Нова година не просто бројање још једне године, него још једно Ново љето Господње”, нагласио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић.По његовим ријечима када славимо Нову годину, славимо Бога који нам је дао да живимо и Његове тајне откривамо кроз неке процесе који трају и који на крају донесе прави плод.“Ево наш брат Амфилохије је један у кога данас има разлога да се загледамо и размислимо. Не може свако од нас да оде у Јужну Америку ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-6yOuGWOkyA4/YAHn2f_FeLI/AAAAAAABNZk/zyRhG5z4v0ENDC1uBqfVYam3-RqAZWdhACNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/DSC_7600.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 20:26:56 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Упокојио се у Господу Иван Тоскић, сарадник Радио Светигоре</title>
<link>https://zivereci.com/upoko%D1%98io-se-u-gospodu-ivan-toski%D1%9B-saradnik-radio-svetigore</link>
<guid>https://zivereci.com/upoko%D1%98io-se-u-gospodu-ivan-toski%D1%9B-saradnik-radio-svetigore</guid>
<description><![CDATA[ У Подгорици се јуче у 62. години упокојио у Господу наш колега Иван Тоскић, аутор и уредник емисије „Траг душе“, која се више година емитује на таласима Радио Светигоре, а говори о животу, култури и проблемима са којима се сусреће ромска популација у Црној Гори.Иван Тоскић, по струци машински инжењер, био је писац, пјесник, хуманиста, прегалац ,који се током цијелог свог живота трудио да служи свом роду и један је од његових најбољих репрезентаната. Био је копрезидент Европске уније Рома, директор Демократског ромског центра, сарадник Радио Тивта…Говорећи о својим сународницима често је истицао да “Роми немају ништа, а имају све: “Ми живимо у данашњем тренутку“.Наш брат Тоскић је више пута наглашавао да је за Роме врло битно да постану православни народ.“Ја као православни Ром мислим да је наша вјера најљепша у свијету. У том циљу ја и моја супруга превели смо и књигу Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија Нема љепше вјере од хришћанске на ромски језик “, говорио је Тоскић, изражавајући наду да ће, ако Бог да, када престане пандемија коронавируса, представити ову књигу намијењену прије свега младим Ромима.Учествовао је 2018. године у молитвеном сјећању поводом 73 године од пробоја јасеновачких логораша и освештању Храма Светог пророка Илије у Млаки, општина Јасеновац. Том прилоком је говорио о страдању свог народа на овом стратишту и позвао све на узајамну љубав и поштовање.Као директор Демократског ромског центра организовао је промоције, изложбе којима је указивао на тежак положај и страдање Рома кроз историју, тражећи начине да се он побољша. Са нашом Црквом је организовао више хуманитарних акција за Роме, али и њихових посјета црквама и манастирима Митрополије.Иван Тоскић ће бити сахрањен данас у родној Белој Паланци у Србији.Вечан спомен и Царство небеско нашем брату Ивану! Извор: Митрополија црногорско-приморска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-DF5BLxka7Pg/YAGxk50fA0I/AAAAAAABNYs/fn4OtXg6cx0HqMC02Z_zSHzCJ3ycE6YbQCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/IMG_1203-1-980x537.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 19:40:44 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Семинар за вероучитеље у Новој Пазови</title>
<link>https://zivereci.com/seminar-za-verouchite%D1%99e-u-novo%D1%98-pazovi</link>
<guid>https://zivereci.com/seminar-za-verouchite%D1%99e-u-novo%D1%98-pazovi</guid>
<description><![CDATA[ Семинар за вероучитеље намесништaва старопазовачког, земунског и пећиначког одржан у цркви Свете Петке у Новој ПазовиУ организацији архијерејског намесништва старопазовачког и Катихетског одбора Епархије сремске, са благословом Епископа сремског г. Василија, после вечерњег богослужења, у  сали цркве Свете Петке у Новој Пазови 12. јануара 2021. године одржан је семинар за вероучитеље намесништава старопазовачког, земунског и пећиначког.Речи добродошлице упутио је архијерејски намесник старопазовачки протојереј Зоран Јовић, а уводну реч дао је протојереј-ставрофор др Драгомир Сандо, координатор за веронауке Епархије сремске, који је поручио да вероучитељи морају буду достојни звања и да својим животом и личношћу буду и пример и узор у школи и средини у којој живе и раде, да негују добре односе са свима и да не дозволе да на њихов рад и понашање буде примедби.Вредан сваке пажње, семинар за вероучитеље пред сам почетак другог полугођа школске 2020/2021. године представља подстрек за наставак војевања на Њиви Господњој упркос свим тешкоћама и искушењима која су Цркву сналазиле током протекле године.Да вероучитељи не посустају у јеванђељској мисији да деци приближе Бога на семинару су сведочили презвитер Никола Ерцег, вероучитељ у ОШ „Вук Караџић“ у Сурчинуц Стефан Гавровски, вероучитељ у ОШ „Прота Симеон Араницки“ у Старој Пазови; и проф. енглеског језика из Лознице гђа Сања Симић де Граф, који су надахнуто, одговорно и професионално казивали о верској настави, њеним вредностима и предностима у односу на сваки други школски предмет, али и о слабостима које се у самом ходу могу превазићи.Протођакон Радомир Ракић је младим вероучитељима и свештенству пренео своја искуства али и размишљања о веронауци, указујући на неопходност максималне ангажованости свакога на пољу просвете, веронауке, Цркве, јер времена за изговоре немамо - семе Јеванђелске речи које сејемо пустиће корен и донеће род.Архијерејски намесник старопазовачки Зоран Јовић био је изузетан домаћин указујући пажњу и бригу за сваког учесника и госта на. можемо рећи, прекопотребном семинару и сусрету, размени искуства и знања и утврђивању будуће заједничке сарадње и веће ангажованости на пољу веронауке. Са семинара за вероучитеље најважније делове предавања доноси интернет страница Епархије сремске.Извор: Инфо-служба СПЦ ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-E-flVqL_kSQ/YAGydJ4R0AI/AAAAAAABNY0/22rkpt7M7B8a8HzqlK0zamIBmq-tFAU_gCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/img-1925.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 19:40:43 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протонамесник Дарко Ђурђевић: Господ Христос је испуњење Старог завета</title>
<link>https://zivereci.com/protonamesnik-darko-%D0%82ur%D1%92evi%D1%9B-gospod-khristos-%D1%98e-ispu%D1%9Ae%D1%9Ae-starog-zaveta</link>
<guid>https://zivereci.com/protonamesnik-darko-%D0%82ur%D1%92evi%D1%9B-gospod-khristos-%D1%98e-ispu%D1%9Ae%D1%9Ae-starog-zaveta</guid>
<description><![CDATA[ Стари и Нови завет јесте савез Бога и људи и чин обрезања био је символички израз склапања тог савеза. То су Јевреји чинили са мушком децом од патријарха Авраама до Господа Христа, чије обрезање обележавамо 14/1. јануара. У Новом завету, тај обред се укида, више није услов изабраности, јер су сви народи изабрани. Христос је стари закон испунио и превазишао Га, рекао је протонамесник Дарко Ђурђевић, тумачећи Свето јеванђеље по Луки зачало 6 и 8, које говори о раном животу Господа Христа.Остајање Господа Христа у храму мимо знања родитеља, Његово слушање, Његово питање и дивљење које је изазвало Његово тумачење старозаветних списа поручује да је Он сам испуњење Старог завета, указао је, поред осталог, протонамесник Дарко Ђурђевић у емисији „Сведочења“ на Радију Источник.Извор: Радио Источник ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-NyQWoba6tQs/YAGzJ2aE-bI/AAAAAAABNY8/PuTifjuJhSQku10yBkN2bTiUutIEcydNgCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/Darko-1030x773.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 19:40:42 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Посета председника Покрајинске владе Епархији сремској</title>
<link>https://zivereci.com/poseta-predsednika-pokra%D1%98inske-vlade-eparkhi%D1%98i-sremsko%D1%98</link>
<guid>https://zivereci.com/poseta-predsednika-pokra%D1%98inske-vlade-eparkhi%D1%98i-sremsko%D1%98</guid>
<description><![CDATA[ У среду, 13. јануара 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ сремски Господин Василије, праћен ректором богословије протојерејем Јованом Милановићем, старешином Саборне цркве и јерејем Душком Масларићем, секретаром ЕУО-а и личним, примио је у резиденцији у Сремским Карловцима уваженог Господина Игора Мировића, председника покрајинске владе са пратњом коју су чинили: госпођа Драгана Милошевић, покрајински секретар за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, господин Александар Софић, покрајински секретар за регионални развој, међународну сарадњу и локалну самоуправу, те господин Недељко Ковачевић, директор Управе за капитална улагања Војводине.Обиласку и састанку су присуствовали и господа Александар Саша Стојкечић, председник општине Сремски Карловци и Зоран Вапа, директор Покрајинског Завода за заштиту споменика културе као и госпођа Татјана Ђукановић, Шеф кабинета председника покрајинске владе.После дочека испред Саборне цркве и обиласка радова на фасади Саборне цркве и Патријаршијског двора, у резиденцији Епископа је са задовољством констатовано да се радови обављају према плану и у роковима, као и да ће бити приведени крају на време.Господин Мировић је истакао да је Покрајинска влада већ из Фонда за Сремске Карловце определила средства за нови кров Интерната богословије, те преостале делове фасаде Патријаршијског двора. Намере су да се и остали објекти СПЦ у наредном периоду не само уреде, већ на одговарајући начин осветле и представе становницима Сремских Карловаца и посетиоцима.После разговора, делегација је накратко посетила богословију и ту се окрепила. Пријатан сусрет се завршио са надом да ће ова година бити боља како по питању радова и учинковитости, тако и по питању пошасти која је у многоме реметила планове целога друштва.Извор: Епархија сремска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-vBpJ6Mhn9dI/YAG0B16MTrI/AAAAAAABNZE/72JapD3quLApet3dd-aQ24i_lSF6B5kugCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/IMG-ddc52100e4b0f33f51a628c0fb1a061f-V.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 19:40:42 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Херувим:  Нека би нам Нова година била благоугодна, уз обиље милости Божије</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-kheruvim-neka-bi-nam-nova-godina-bila-blagougodna-uz-obi%D1%99e-milosti-bozhi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-kheruvim-neka-bi-nam-nova-godina-bila-blagougodna-uz-obi%D1%99e-milosti-bozhi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ На празник Обрезања Господа Исуса Христа, 14. јануара 2020. године, када Црква слави и Светог Василија Великог, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је Свету архијерејску Литургију у Преображењској капели манастира Успења Пресвете Богородице у Даљ Планини.Његовом Преосвештенству саслуживали су архимандрит Мирон (Вучићевић), настојатељ манастира, протојереј-ставрофор Јован Клајић, парох у пензији, ђакон Војислав Николић, ђакон при дворској капели у Даљу и ђакон Здравко Бошковић.На крају Свете Литургије Епископ Херувим благословио је славска обележја и свечарима честитао крсну славу.Епископ Херувим је после богослужења проузнео следећу беседу:-У име Оца и Сина и Светога Духа! Драга браћо и сестре, нека буде на здравље и спасење ова Света божанствена Литургија. Ово је данас још један догађај и празник из историје и садашњости нашега спасења – Обрезање Господа нашега Исуса Христа.То је управо она тајна која се догодила да би се испунило Писмо, како би се отворила могућност човековог спасења и да би Богомладенац заиста био пут нашега спасења, Сунце Правде, ка коме треба да се усмерава сваки човек, свако хришћанско биће, јер нам само Бог открива истинити пут спасења. Он нам открива тајну ка којој треба да ходимо и која нас треба усмеравати ка Царству Божјем, на пут којем нас је учио и Свети Василије Велики, један од кападокијсих великана и отаца наше Православне Свете Цркве, а кога и литургијски прослављамо, чију смо службу одслужили, а управо на данашњи дан када прослављамо његово свето име.На крају ове Свете Литургије ми смо заблагодарили Господу и за почетак Нове 2021. године Господње. Нека би нам Нова година била благоугодна, уз обиље милости Божије. Нека буде благословена, пуна здравља и благодати, да у своме животу увек побеђујемо сва искушења која ће се наметнути на свакога од нас. Морамо да схватимо да смо ми слуге Божије и да та искушења јесу саставни део нашега хришћанског живота. А благодат Божија је та која ће нас увек избавити, штитити и чувати, без обзира на које недаће и тескобе будемо наилазили и на оно што ће на нас у овој години која је наступила пратити.Чеситајући Крсну славу онима који данас прослављају Светог Василија Великог, нека би Господ дао да се сви сачувамо, да ова година буде далеко боља од претходне, да се ослободимо од окова овога вируса и да се сви ове наступајуће године у миру видимо и славимо име Божје прослављајући тројичног Бога – Оца, Сина и Светога Духа.Живели, срећни и благословени били! Амин.Извор: Епархија осечкопољска и барањска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-ltGTF-cFN9U/YAG1OvkjmtI/AAAAAAABNZM/rAykHSwIm9AKzFuR8cIwGVQSGF5jcLzsQCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/tekst_800-13.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 19:40:41 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Атанасије: Као што се обнављају наши храмови тако се монаси труде да обнове, да усаврше, свој духовни храм то јест себе као личност</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-atanasi%D1%98e-kao-shto-se-obnav%D1%99a%D1%98u-nashi-khramovi-tako-se-monasi-trude-da-obnove-da-usavrshe-svo%D1%98-dukhovni-khram-to-%D1%98est-sebe-kao-lichnost</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-atanasi%D1%98e-kao-shto-se-obnav%D1%99a%D1%98u-nashi-khramovi-tako-se-monasi-trude-da-obnove-da-usavrshe-svo%D1%98-dukhovni-khram-to-%D1%98est-sebe-kao-lichnost</guid>
<description><![CDATA[ На Нову годину и празнике Обрезања Господњег и Светог Василија Великог, у четвртак 14. јануара 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије служио Божанску Литургију у Богојављењском храму манастира Давидовице код Бродарева.Звучни запис беседе (1)Звучни запис беседе (2)Саслуживали су парох бродаревски протојереј-ставрофор Бране Буквић, архијерејски намесник прибојски протојереј-ставрофор Марко Папић, архијерејски намесник пријепољски протојереј Игор Ерић и протојереј Никола Перковић.Говорећи о великим и значајним празницима које у данашњи дан прослављамо Епископ Атанасије је рекао: – Апостол Павле у посланици Тимотеју препоручује: Бори се добрим подвигом вере, хватај се за Небо. Јер, само тако може се пловити кроз ово време и опстати. Ово време и простор на коме живимо испуњени су искушењима, препрекама, које се могу савладати само јаком вером.– Држећи се тога начела да је Господ наш Исус Христос Учитељ и да је Његова наука истинита наука о животу, и то о Животу Вечноме, имамо поуздање и неће нас страх пред животом, пред непознаницама обузимати, јер ћемо се поуздати у Господа свога који је Пут, Истина и Живот.– Ми нећемо заборавити да данас поново заблагодаримо Богу нашем за сва добра која нам је дао у претходним временима, и у прошлој години и у годинама пре тога. Благодаримо му за здравље, благодаримо му што је дао светлост дана, што нам је дао очи да ту светлост можемо гледати и да се можемо кретати овим простором, да можемо сагледавати лепоту Његове творевине. За све то ми му благодаримо. Благодаримо му и за здравље и молимо му се да га можемо осмислити. То су Његови дарови дати нама да са њима нешто постигнемо. За све то ми благодаримо Њему и молимо му се да не престане чинити нам добро и давати нам своје дарове. И нећемо престати да га славимо јер Он то заслужује, и да се дивимо Његовој доброти и Његовој премудрости, нагласио је Епископ Атанасије.Након Литургије у храму је служено и опело новопрестављеној игуманији давидовичкој мати Дарији. Саслужитељи Епископу Атанасију у чину опела били су и настојатељ манастира Бања код Прибоја архимандрит Теофило, протојереј-ставрофор Бране Буквић, протојереј Игор Ерић, протојереј Никола Перковић и свештеномонах Павле, сабрат манастира Тумане.У опроштајној беседи Преосвећени је рекао: – Монахиња Дарија припада оној групи хришћана која се сматра за најодважније, најхрабрије. Припада монашкој групи хришћана. Монаси су они који се директно угледају на Свете апостоле и Свете мученике, на најдоследније следбенике Христове.– Два су основна момента у животу монаха, два најсвечанија. Први је када монах, монахиња, даје своје завете. Завет даје Христу да ће увек бити са Њиме, Његов верни следбеник у свему, чак и до смрти, ако би било неопходно за Њега и пострадати. То је најсвечанији моменат. А други свечани моменат је када се сагледава колико су завети које је монах дао испуњени.– Као што се обнављају наши храмови тако се монаси труде да обнове, да усаврше, свој духовни храм то јест себе као личност. Да себе украсе врлинама, и такви украшени врлинама онда да иду пред Господа Христа. Прича о мати Дарији није испричана само зато што она заслужује да се о њој прича сваки дан, да се прича о њој сваки дан допричава. Помолимо се сада за тај тренутак који је најсудбоноснији за сваког хришћанина, а посебно за монаха, да Господ Христос дочека мати Дарију речима задовољства и похвале, да је представи Оцу Своме Небескоме као вернога слугу свога и да је награди Животом Вечним, додао је на крају Епископ Атанасије.Новопрестављена слушкиња Божија игуманија Дарија сахрањена је на манастирском монашком гробљу.Извор: Епархија милешевска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-RsKCBTdySZI/YAG2wJzOUoI/AAAAAAABNZU/Bei4Noo-AvEhLNTPqDAsukZbfiDu3mg1gCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/140418090.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 19:40:41 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Јустин: Празнике треба да прославимо онако како им и доликује, мирно и уз молитву</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-%D0%88ustin-praznike-treba-da-proslavimo-onako-kako-im-i-doliku%D1%98e-mirno-i-uz-molitvu</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-%D0%88ustin-praznike-treba-da-proslavimo-onako-kako-im-i-doliku%D1%98e-mirno-i-uz-molitvu</guid>
<description><![CDATA[ У четвртак, 14. јануара 2021. године када Света Црква прославља Обрезање Господње и Светог Василија Великог (Нову годину), Његово Преосвештенство Епископ жички Г.Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог архангела Гаврила у Чајетини. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, настојатељ Манастира Увац протосинђел Урош, јереји чајетински Петар Лазић и Милан Мијајловић, протођакон Александар Грујовић и ђакон ужички Богдан Милић.Поред верног народа чајетинског краја који је дошао да на данашњи дан у заједници буде сабран око свог Епископа, било је присутно и сестринство Манастира Дубраве са својим духовником оцем Данилом. У току Свете Литургије читане су молитвене прозбе за благословен почетак Новог лета.Након прочитаног Јеванђеља, Епископ Јустин се обратио верном народу истакавши значај Светог Василија Великог за Православну Цркву, дајући кратак осврт на ток светитељевог живота. Светитељ Василије се родио у Кесарији и потиче из времена када је владао велики цар Константин. Био је изузетно цењен човек свога времена, образован и дуго се школовао у Атини, где је стекао високо образовање. Такође, у својој беседи Епископ је подсетио на значај празника Обрезања Господњег, као и шта је тај празник значио у духовном смислу када се догодио пре више од 2000 година. Епископ је навео да обрезање има духовни смисао и да наш живот треба да посветимо ходајући по путу који води ка Богу.– Данас многи прослављају јулијанску Нову годину, а то је избор сваког човека шта ће да слави. Међутим, прави хришћани прослављају празник који је посвећен Господу и Светом Василију Великом и на тај начин славе и прослављају Бога. Не треба наше славље да буде уз пуцање петарди и алкохол и да на тај начин Нова година засени и поквари ова два велика празника, већ празнике треба да прославимо онако како им и доликује, мирно и уз молитву. Због тога смо се ми данас овде и сабрали, да онако као нам и доликује прославимо Господа, рекао је Владика.У току Свете Литургије, Епископ Јустин одликовао је чајетинске јереје Петра и Милана чином протонамесника.Извор: Епархија жичка ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-4f8IredVUyY/YAG3tSOuDMI/AAAAAAABNZc/OOXkjXts_wQgcBygIAsisctnbeFTE4OcgCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/NIK_7486.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 19:40:41 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Апел Епархије рашко&#45;призренске поводом најновијих поплава на простору Косова и Метохије</title>
<link>https://zivereci.com/apel-eparkhi%D1%98e-rashko-prizrenske-povodom-na%D1%98novi%D1%98ikh-poplava-na-prostoru-kosova-i-metokhi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/apel-eparkhi%D1%98e-rashko-prizrenske-povodom-na%D1%98novi%D1%98ikh-poplava-na-prostoru-kosova-i-metokhi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ Због временских непогода које су захватиле цео регион, али и просторе Косова и Метохије, дошло је до изливања река, потока и подзмених вода, при чему је дошло до формирања бујичног вала који је погодио велики део опшина у којима Срби чине већински део становништва. Причињена је огромна материјална штета при чему је дошло до озбиљних оштећења на стамбеним и помоћним објектима, као и на пољопривредним површинама.Свештеници Епархије рашко-призренске стално шаљу своје извештаје у Епархију и вести су забрињавајуће. У Прилужју, општина Вучитрн, излила се река Ситница и поплавила 50 домаћинстава. Вода је поплавила дворишта и помоћне зграде, посебно штале па је стока привремено измештена. Вода је оштетила сточну храну и огрев (угаљ и воду) тако да је штета јако велика посебно у овим зимским месецима. У српским селима на простору општине Лепосавић које су уз реку Ибар надошла вода је поплавила само њиве. Мост који повезује села Дрен и Горњи Књин је урушен 12. јануара. У селу Грабовац код Звечана од воде су уништена три пластеника народних кухиња наше Епархије, док је у Прековцу (општина Ново Брдо) поплава је уништила тону кромпира и сва обрадива земља народних кухиња је под водом. Села централног Косова су такође погођена поплавама које су изазвале велику материјалну штету: Лапљем селу 14 домова, у Добротину 7, у Лепини 17 у Ливађу 4 у Бадовцу 3, у Преоцу 3, у Угљару 18, у Радеву 6, у Сушици 4, у Скуланеву 39, Доњој Гуштерици 30, Горњој Гуштерици 15 и Сувом долу 1 дом.У овој ситуацији веома је важно обезбедити средства да се штета на стамбеним објектима што пре санира, како би људи могли нормално да живе у кућама, али да се обезбеди довољно огревног материјала и сточне хране за стоку како би могла да преживи зиму. Реч је већином о домаћинствима скромних или врло малих примања и могућности помоћи на терену су ограничене.Зато у овим тешким тренуцима када под ниским температурама и снегом који наставља да пада, искрено се надамо да ће људи добре воље показати братску солидарност и помоћи најугроженијима. Поред канцеларије за Косово и Метохију, и поједаничних невладиних организација које су почеле са радом на помоћи,  Епархија рашко-призренска апелује на све који се још нису укључили да помогну.Уплате се могу извршити на жиро рачун Епархије: 205-62330-17На име: Помоћ угроженима од поплава на простору КиМ.  Молимо се Господу да свима онима који помогну нашем угроженом народу, Господ за њихово добро, добром узврати.Извор: Епархија рашко-призренска и косовско-метохијска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-NzsYGfPXDlU/YAFZVzhdaDI/AAAAAAABNYg/yDh-9VQBOgIIghq50SFXUReJHKW9zcQYQCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/eparhija.png" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Fri, 15 Jan 2021 11:58:54 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Клирик Српске Православне Цркве одбранио постдокторат на Теолошком факултету у Солуну</title>
<link>https://zivereci.com/klirik-srpske-pravoslavne-tsrkve-odbranio-postdoktorat-na-teoloshkom-fakultetu-u-solunu</link>
<guid>https://zivereci.com/klirik-srpske-pravoslavne-tsrkve-odbranio-postdoktorat-na-teoloshkom-fakultetu-u-solunu</guid>
<description><![CDATA[ Ђакон др Александар Прашчевић одбранио је 14. јануара 2021. године постдокторат на тему „Допринос Српске Православне Цркве дијалогу са муслиманима (1920-2020)“ на Теолошком факултету Аристотеловог Универзитета у Солуну под научним руководством проф. др Ангелики Зјака.Овај постдокторат у Грчкој представља наставак његовог посвећеног проучавања историјског развоја односа између православних хришћана и муслимана на Балкану, који је започео на докторату у Русији, затим наставио на другом докторату у Канади, постдокторату у Швајцарској и другом постдокторату у Русији.Проф. др Ангелики Зјака је у свом обраћању професорима и студентима нагласила да научни рад ђакона др Александра Прашчевића представља резултат великог труда који је он уложио у истраживање и проучавање историјских извора на основу којих је написао седам научних монографија уз рецензије и препоруке истакнутих научника у области међуверских односа. Она је изразила задовољство јер су четири монографије већ објављене на српском и енглеском језику, а очекује да ће исте бити преведене на грчки и друге језике због значаја који имају за развој преко потребног дијалога између хришћана и муслимана на Балкану. Писац ових редова је као познавалац савремене историје балканских народа имао прилику да на одбрани постдоктората ђакона др Александра Прашчевића истакне значај његовог научног рада не само за историју Српске Православне Цркве него и за историју међуверских односа на Балкану. Ђакон др Александар Прашчевић је одржао успешну презентацију којом је професорима и студентима представио значај, проблематику, методологију, теоријски оквир, сажет садржај, кључне резултате и закључке свог научног рада, а у наставку је уследила интересантна дискусија.    Др Атанасије АтанасиадисТеолошки факултет Аристотеловог Универзитета у Солуну, Република ГрчкаИзвор: Инфо-служба СПЦ ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-Ax7hhoqrgmY/YACmVBX0DLI/AAAAAAABNYY/gXxtpO6FfaAlTXZopqoUsPL4mWNbItOBgCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/prashchevich515.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 21:20:43 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Храм Светог Саве: Благословено Ново лето Господње!</title>
<link>https://zivereci.com/khram-svetog-save-blagosloveno-novo-leto-gospod%D1%9Ae</link>
<guid>https://zivereci.com/khram-svetog-save-blagosloveno-novo-leto-gospod%D1%9Ae</guid>
<description><![CDATA[ Његово Преосвештенство Епископ ремезијански г. Стефан служио је у поноћ између 13. и 14. јануара 2021. године свету Литургију и молебан за благослов Новог лета Господњег у храму Светог Саве на Врачару.Извор: Инфо-служба СПЦ ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-hxSJ2rp86qA/YABkNtS0EOI/AAAAAAABNYQ/Wxdx1gKzhbI5kFPIc6Kc2WxR0TdU_onEQCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/dst_1420a.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:40:59 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Бесједа Св. Мардарија на Нову 1911. годину</title>
<link>https://zivereci.com/bes%D1%98eda-sv-mardari%D1%98a-na-novu-1911-godinu</link>
<guid>https://zivereci.com/bes%D1%98eda-sv-mardari%D1%98a-na-novu-1911-godinu</guid>
<description><![CDATA[  Свети Мардарије Љешанско-либертвилиски и свеамерикански: Бесједа изговорена на Ново љето милости Господње у цркви Кишињевске Митрополије – 1. јануар 1911. љ. Г.„Помолимо се прије свега данас за то, да нам Господ опрости сва наша сагрешења, која смо починили у прошлој години, како би од нас одвратио сав свој праведни гњев.“Поздрављам те вољени православни роде, срећна Нова година. Још једна година оде у вјечност.  Заувијек је нестала у простору вјечности, као кап у мору, никада се више неће вратити, неће се појавити.Прође година, али запитајмо се, вољена браћо и сестре, да ли је све прошло и нестало оно што смо ми радили у току прошле године? Није, браћо, није! Прође година, али сва наша добра дјела и гријеси остадоше, живе и живеће до самог Суда Христовог. Како могу да нестану и ишчезну наша дјела, када их је записао Анђео у вјечној књизи правде Божје, по којој ћемо се на страшном суду сјећати свега што смо учинили и добро и лоше.Још једна година је отишла у море вјечности, а још је у историји додат документ по коме ће Праведни Судија свакога наградити по дјелима његовим.На дан Нове године, као обиљежавања линије између одлазеће у вјечност прошле и наступајуће Нове Године, неопходно постоји потреба да се удубимо у унутрашњи смисао управо проживљене године и у њој потражимо лекције које би нам могле бити корисне у будућности.Најдубљи смисао празника, који је Црква установила, јесте да они, означавајући границе између појединих периода, пружају прилику свакој души, која још није сасвим пропала и изгубила се у моралном гробу сујете, чак и на тренутке ослободивши се од животног јарма да слободно дише и да се са олакшаним срцем окреће неисцрпном Извору истинског живота и сваке обнове, како би из њега задобио ону живу воду, која ће му, освјежавајући читав духовни живот човјеков, дати снагу за здраву и непристрасну оцјену његове прошлости, тако и за поновно будуће духовно рођење.Зато, завиримо у своју душу и дајмо извјештај за протеклу годину. Прије свега упитаћу богаташа. Шта си добро урадио прошле године? Видио си јадног комшију, јеси ли му помогао? Имао си дужника који је усред несреће пао у крајњу нужду и сиромаштво, да ли си му опростио дуг, или бар половину дуга? А ако је неком другом дуговао, а не вама, да ли си му помогао да врати дуг? Да ли си видио пролазника, ходочасника или богомољца, или обичног путника, да ли си га питао и позвао да ти дође у кућу? Да ли си му понудио свој оброк? Да ли си у тешком тренутку живота помогао сиромашној удовици или сирочету са лептом у тешким минутима живота? Чуо си да је твој комшија болестан, да ли си отишао код њега и питао га да ли му нешто треба и шта жели? Да ли си му пружио било какву утјеху?А, ти, сиромашни, примивши милостињу од богатог, да ли си му захвалио? Да ли си се помолио Богу? Да ли си гунђао у нужди против Господа, и да ли си трпељиво носио свој животни крст?Ти оче, да ли си дјецу своју учио хришћанском животу? Да ли знају да се моле Богу и иду у цркву и поштују своје старешине?Ти мати, да ли си научила своју кћерку хришћанској побожности, благочешћу и смирености? А ви, синови и кћери, да ли сте поштовали своје родитеље и слушали их?Да их нисте увриједили вашом непослушношћу и грубошћу?А ви, мужу и жено, да ли сте сачували свето и поштовали закон брачне заједнице, да ли сте били вјерни великој тајни брака?И ако постоји међу нама такав, који је у прошлој години, у све дане и ноћи, сате и минуте примјењивао само гријехе на гријехе, безакоње на безакоње, нека се такав опомене, и уразуми, нека се осврне уназад на свој протекли живот који је прошао у гријесима, и нека погледа унапријед на блиску смрт, нека погледа пред страшног и праведног Судију, нека проникне у понор отвореног пакла и размисли о својој будућности, о судбини која га чека тамо у загробном животу. Мач гњева Божјег виси над тобом, вјечна ватра већ букти под тобом. Устраши се, вољени брате!Одмах се обрати Христу Спаситељу са покајањем и молитвом. Узеће на себе све твоје гријехе, иако су били многобројнији од пијеска морскога; Он ће те научити да чиниш добро, научиће те да се молиш, да се трудиш и да волиш; Смиловаће се на тебе и послаће ти своју благодат с небеских висина. Када, коначно, сви схватимо да наша сврха и назначење није овдје на земљи, ни у овом грешном свијету, јер ми: „нова небеса и нову земљу, по обећању Божјем очекујемо, гдје правда Божија обитава“ (2. Петр. 3, 13).Погледајмо прошлу годину са највише тачке гледишта, са које се заклањају сви ситни, вјечито противречни интереси и пројављује се нешто заједничко, што је јако важно за читав ток живота, тада ставимо руку на срце, онда најискреније, и с правом рецимо да нам је протекла година донијела бар мало добра и утјехе.У протеклој години Русија је уживала погодности спољног и унутрашњег свијета, у како тако могућим за данашње вријеме постојећим условима. Црква Христова је мирно спроводила у живот свето-јаванђелско учење и била је, као и увијек ризница и чуварка истине и знања. Господ је подарио народу и обилан род, обилну жетву.У  ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-e7yRA8k3d9M/YABOi79mEAI/AAAAAAABNXE/yMHkwuwDgbkenp7bNkgCckwK596K3GfOwCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/SS-IC-DIO-2016-004-2.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:43 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Владика Теодосије: Обнављамо економију манастира Грачанице (Дневник, РТС)</title>
<link>https://zivereci.com/vladika-teodosi%D1%98e-obnav%D1%99amo-ekonomi%D1%98u-manastira-grachanitse-dnevnik-rts</link>
<guid>https://zivereci.com/vladika-teodosi%D1%98e-obnav%D1%99amo-ekonomi%D1%98u-manastira-grachanitse-dnevnik-rts</guid>
<description><![CDATA[  Извор: Инфо-служба СПЦ ]]></description>
<enclosure url="https://lh3.googleusercontent.com/proxy/QNlzVAPkPRGFZV8o_0t-_Mz594M-rs6jqC-HCcD11q_Cgtvjq-z2kmIRR7QEj7Xm5ol6s9pU5mFYEziGYs9IRUaqQa0=w1200-h630-n-k-no-nu" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:42 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Сергије: Покајање је наш императив</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-sergi%D1%98e-poka%D1%98a%D1%9Ae-%D1%98e-nash-imperativ</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-sergi%D1%98e-poka%D1%98a%D1%9Ae-%D1%98e-nash-imperativ</guid>
<description><![CDATA[ Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије предводио је свету архијерејску Литургију у параклису Манастира Рмња посвећеном светом Јовану Златоустом на Празник обрезања Господњег и светог Василија Великог 14. (1) јануара 2021. године. Епископу је саслуживао архимандрит Варнава (Дамјановић).Звучни запис беседеУ току свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије извршио је чин сједињења у брачну заједницу г. Срђана Милића и гђу Милијану Галић.Послије свете Литургије Владика је поучио присутне вјернике и данашње младенце значају данашњег Празника и њиховог будућег заједничког живота.Извор: Епархија бихаћко-петровачка ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-scmj7UVEgLQ/YABQklVGcrI/AAAAAAABNXM/ScS_7I63KvUd9ZkI4JorgUm3W0uSKjg5ACNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/FB_IMG_1607856034317-710x475.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:41 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Герасим:  Господ Христос све из љубави чини и дела, ради спасења људи и све твари</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-gerasim-gospod-khristos-sve-iz-%D1%99ubavi-chini-i-dela-radi-spase%D1%9Aa-%D1%99udi-i-sve-tvari</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-gerasim-gospod-khristos-sve-iz-%D1%99ubavi-chini-i-dela-radi-spase%D1%9Aa-%D1%99udi-i-sve-tvari</guid>
<description><![CDATA[ На празник обрезања по телу Господа и Бога и Спаситеља нашега Исуса Христа и када се молитвено прославља Свети Василије Велики (14/1. 01. 2021.), Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим служио је Свету Архијерејску Литургију уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Радослава Анђелића, протопрезвитера Дарка Дугоњића и ђакона Небојше Анђића.У својој архипастирској беседи Епископ горњокарловачки Герасим је објаснио значај празника обрезања Господњег истакавши да Господ Христос све из љубави чини и дела, ради спасења људи и све твари. Епископ Герасим је у својој беседи поменуо и Светога Василија Великог, говорећи о лику и значају овога светитеља како за Цркву тако и за целу Васељену.Извор: Епархија горњокарловачка ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-JpJTISMBBnw/YABRiQsYOLI/AAAAAAABNXU/BRbL2Bq06I8ZmA2cbEUTIMuDspiZWAoKwCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/IMG_7169.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:40 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Слава параклиса у Владичанском двору у Новом Саду, богослужио владика Исихије</title>
<link>https://zivereci.com/slava-paraklisa-u-vladichanskom-dvoru-u-novom-sadu-bogosluzhio-vladika-isikhi%D1%98e</link>
<guid>https://zivereci.com/slava-paraklisa-u-vladichanskom-dvoru-u-novom-sadu-bogosluzhio-vladika-isikhi%D1%98e</guid>
<description><![CDATA[ У четвртак, 1/14. јануара 2021. године, на дан празника Обрезања Господњег и спомена на Светог Василија Великог, архиепископа Кесарије кападокијске, свечано је прослављена слава параклиса у Владичанском двору у Новом Саду.Прослава престоног празника параклиса у Владичанском двору почела је у навечерје празника, у среду, 31. децембра/13. јануара. У молитвеном присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког др Иринеја, празнично вечерње је служио протопрезвитер Миодраг Шипка, уз саслужење ђакона Бранка Бандобранског. На дан празника, 1/14. јануара 2021. године, празнично јутрење служио је протопрезвитер Владан Симић, секретар Епархије бачке, уз саслужење ђакона Бранка. На светој Литургији началствовао је Епископ мохачки господин Исихије, а саслуживали су: архимандрит Серафим (Балтић), протопрезвитер Григорије Сапсај, протођакон Горан Ботошки и јерођакон Јустин (Живанић). Литургији је молитвено присуствовао Епископ бачки др Иринеј.Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Епископ мохачки господин Исихије је истакао: „Празник Обрезања Господа нашег Исуса Христа јесте један изузетан празник, који се налази између прослављања Његовог Рођења и Богојављења. Господ долази да испуни закон и пророштва о Њему; Он Који је Сâм Законодавац, смирава се и подноси обрезање људско; Он Који није имао никаквога греха, Који је узео на Себе људску природу, примио је то обрезање. Први пут се пролива Његова Крв и тиме нам указује на оно проливање Његове свете, пречасне и спасоносне Крви на Голготи, на Крсту. Обрезање нам сведочи да је Господ Исус Христос истинити Бог и истинити Човек. У данашњи дан славимо и спомен светитеља Василија Великог, једног од највећих Учитеља Цркве. Био је велики борац за Православље и велики духовни учитељ и подвижник. Зато се он и назива Велики и пастир пастирâ, јер он је – као подражавалац Господа – био учитељ не само свом словесном стаду него и осталим пастирима и борац за праву веру. Нека би Бог дао да, молитвама светога Василија, сви подражавамо њему и да се заједно са њим удостојимо да прославаљамо Господа, Оца и Сина и Светога Духа.”На крају свете Литургије, Епископ мохачки господин Исихије је извршио чин благосиљања славских дарова.Свој допринос празничном сабрању пружили су појци при Спомен-храму Светога Саве на Врачару, студенти Православног богословског факултета у Београду.Извор: Инфо-служба Епархије бачке ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-qD_fVAEYLik/YABSrCfkFDI/AAAAAAABNXc/_8pupD5FiBIvpCHh_WUQvXvZ0Ayj2kEjwCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/IMG_7343_resize.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:39 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Јоаникије: Молимо се Богу да нам дарује снаге у будућим данима, да вршимо Његову вољу и да се трудимо да испуњавамо Његове свете заповијести</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-%D0%88oaniki%D1%98e-molimo-se-bogu-da-nam-daru%D1%98e-snage-u-budu%D1%9Bim-danima-da-vrshimo-%D0%8Aegovu-vo%D1%99u-i-da-se-trudimo-da-ispu%D1%9Aavamo-%D0%8Aegove-svete-zapovi%D1%98esti</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-%D0%88oaniki%D1%98e-molimo-se-bogu-da-nam-daru%D1%98e-snage-u-budu%D1%9Bim-danima-da-vrshimo-%D0%8Aegovu-vo%D1%99u-i-da-se-trudimo-da-ispu%D1%9Aavamo-%D0%8Aegove-svete-zapovi%D1%98esti</guid>
<description><![CDATA[ Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је, на празник Обрезања Господњег, у четвртак 14. јануара 2021. Свету Архијерејску Литургију, у манастиру Ђурђеви Ступови.После читања светог Јеванђења, вјерном народу се ријечима поуке обратио јеромонах Павле (Пајић).„Чули смо у светом Јеванђељу да су Пресвета Дјева Марија и Праведни Јосиф донијели Христа Богомладенца као осмодневно дијете у јерусалимски храм да се над Њим изврши обрезање, што је било по јеврејском закону. Тај закон потиче из старине када се Господ јавио Авраму, праоцу јеврејског народа и учинио завјет. Тада је Господ одредио да обрезање у осми дан буде видљиви знак јединства и оданости изабраног народа“.„Господ пристаје, када је осми дан по свом рођењу донијет у храм, да буде обрезан и, како каже црквена пјесма, Он трпи обрезање да би одсјекао гријехе људске. Он пристаје, иако је Сведржитељ, иако цио свијет држи у својим рукама и влада свиме, да буде и Он подрвгнут закону. Зато сам за себе каже: Ја нијесам дошао да укинем закон, него да га испуним“, казао је о. Павле.   На крају Свете Литургије служен је Молебан благодарења на почетку Новог љета доброте Господње.Епископ Јоаникије је вјерницима честитао Ново љето доброте Господње, поучивши их ријечима архипастирског слова.„Као што смо уобичајили, сваке године до сада, на поноћ смо вршили Молебан за почетак Нове године, али ове године због ових мјера и због полицијског часа, ми смо овај Молебан, ову свету службу благодарења служили после свете Литургије Светог Василија Великог, чији спомен данас славимо, да заблогадаримо Богу за сва она неизбројна, видљива и невидљива доброчинства, која нам је даровао у прошлој години. Било је и доста искушења, а могло је бити и много више с обзиром на то у каквом свијету живимо и до којег степена смо дошли, али нас је Бог миловао, подизао и кријепио. Ево нас, данас, овдје, сабраних да заблагодаримо Господу за Његову милост, за Његова доброчинства, за молитве Светих које су нас држале и кријепиле“, рекао је Владика.  У исто вријеме, навео је Његово Преосвештенство, молимо се Богу да нам дарује снаге у будућим данима, да вршимо Његову вољу и да се трудимо да испуњавамо Његове свете заповијести.„Понајвише, да из свог срца изгонимо сваку завист, пакост, мржњу, да превазилазимо искушења која нас сналазе, да љубимо једни друге и да што више добра чинимо ближњима, свом народу, својој држави и својој Цркви. Нека свима буде на радост овај велики, дивни празник, посебно, честитамо свечарима, који славе Светог Василија Великог по коме је наш Свети Василије Острошки добио име, који прослављају данашњу славу као своје крсно име. Нека им буде на здравље и на спасење и на многа љета“, поручио је Преосвећени Епископ Јоаникије.  Извор: Епархија будимљанско-никшићка ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-jSaNQto3sIE/YABXh9_Q2VI/AAAAAAABNXs/k4SduhilVkkSBgLa5hn9w2FfYb4CHAXOwCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/jan-2021-arhijerejska-liturgija-na-novu-godinu-u-djurdjevim-stupovima-3.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:39 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Цетиње: Епископ Кирило предводио празнично сабрање &#45; Нова година да донесе Божији благослов; живимо као дјеца Божија и ученици Митрополита Афилохија</title>
<link>https://zivereci.com/tseti%D1%9Ae-episkop-kirilo-predvodio-praznichno-sabra%D1%9Ae-nova-godina-da-donese-bozhi%D1%98i-blagoslov-zhivimo-kao-d%D1%98etsa-bozhi%D1%98a-i-uchenitsi-mitropolita-afilokhi%D1%98a</link>
<guid>https://zivereci.com/tseti%D1%9Ae-episkop-kirilo-predvodio-praznichno-sabra%D1%9Ae-nova-godina-da-donese-bozhi%D1%98i-blagoslov-zhivimo-kao-d%D1%98etsa-bozhi%D1%98a-i-uchenitsi-mitropolita-afilokhi%D1%98a</guid>
<description><![CDATA[ Данас, 14. јануара, када наша Света црква празнује Обрезање Господње и Светог Василија Великог (Нову годину), Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру служио је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило. Саслуживали су: протојереји-ставрофори Гојко Перовић и Обрен Јовановић, протојереји Игор Балабан и Мирчета Шљиванчанин, архимандрит Данило, игуман манастира Светог Симеона Мироточивог у Подгорици, протосинђели Јустин и Исак из Цетињског манастира, као и ђакони: Александар Лекић, Душан Биговић и Игор Пешикан.Звучни запис беседеУ току Свете службе Преосвећени владика је за ђакона рукоположио монаха Амфилохија.Владика Кирило је новом ђакону пожелио срећну Нову годину, као и свима присутнима, и да у Новој години почне нови живот у монаштву и у свештеничком служењу. Преовећени је оцијенио да је истински богослов онај који се добро моли и истински живи према заповијестима Божијим. Подсјетио је да је бивши отац Теофило, сада Амфилохије, дошао на Цетиње из Колумбије да би живио у православном окружењу, како би живот у православљу присвојио у свом срцу.“Виновник тога је свакако наш блаженопочивши Митрополит Амфилохије који је прошао кроз те крајеве Јужне Америке. Поред осталих духовних чеда и бивши Теофило, који је сам желио да се назове Амфилохије, примио је у свом срцу тај јеванђелски примјер, којим је свакако зрачио наш духовни отац Митрополит Амфилохије. И ето данас се и удостојио да то име прими. Надамо се да ће га он достојно пронијети до краја свог живота и у тим далекима крајевима, гдје ће бити послан да даље зрачи тим истим примјером за друге душе жедне Бога “, казао је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило.Литургијску бесједу произнио је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, ректор Цетињске богословије, који је честитајући празник, казао да нас је Господ удостојио да у овој древној светињи пред ћивотом Светог Петра Цетињског, Часним крстом и руком Светога Јована Крститеља, заједно отпочнемо Ново љето 2021. године Господње. Подсјетио је да је овај дан по традицији новијој и благослову блаженопочившег Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, дан сабрања студената из Митрополије црногорско-приморске који су студенти Теолошког, али и других факултета. Он је нагласио да овај дан јесте и разлог да се сјетимо велике и древне људске борбе која постоји од када и човјек постоји те да све што је у историји људској бивало и постојало као тема, стоји у једноме човјеку. Односно све што је у историји човјечанстава био неки проблем или тема, то ми појединачно преживљавамо.“Збивања око нас, ток историје тог појединачног живота од кад је човјек мали па до неких година зрелости, дјелују као нека борба, општи рат или дијалог, како је говорио чувени филозоф Хераклит, гдје се смењују стихије… Чини ми се да не могу ништа, а одједном могу све, и томе слично. Једна велика борба супротности коју је за наш појам, менталитет и наш језик, љепше од Хераклита опјевао Његош. Он каже да је свијет овај смјеса чудних стихија које ратују једне са другима, од онога да ратује небо са земљом или море с бреговима па до онога да у самом човјеку ратује човјек прво сам са собом. Да ратује душа са тијелом”, бесједио је о. Гојко, објаснивши да је вјечита дилема има ли овај живот икаквога смисла или се ипак све дешава, како Његош закључује, да нас свом овом силном мјешавином опет умна сила торжествује.Данас почињемо празновање Нове године, између осталих разлога, зато што вјерујемо да у свом овом хаосу ипак дјелује неки Божији ред, казао је о. Гојко, цитирајући поново Хераклита који је рекао да човјек никад не улази у исту ријеку. То значи, објаснио је, да то јесте можда физички исто мјесто, корито исте ријеке, али то је нека друга вода и, што је најважније, то је неки други човјек.“То више није онај човјек од прошле године, то више није онај човјек од јуче. Дакле, стално се нешто мијења. Ја се мијењам, некад на горе, некад на боље. Ко држи копчу са Богом тај се нада, као што чита свештеник ону молитву прије почетка Литургије: Сви смо дјела руку твојих Господе. Дакле, не надам се што себи приписујем да сам неко чудо, него се надам у то да ме Бог створио и да сам и ја један од творевина Божијих.”По његовим ријечима са том вјером, да смо сви дјела руку Божијих, ми смо оптимисти јер смо Божије дјело и Божији пројекат, Божији наум, и ваљда Бог зна боље од нас шта треба с нама да буде.“Зато ове промјене, ову нову зиму, ново љето, нову јесен, ово цвјетање, ново сијање, нову жетву, доживљавамо као прилику да учествујемо у Божијем дијелу и да се оно покаже плодно. А куд ћете бољег и љепшега украса новогодишњега од нашег брата Теофила који је дошао из Јужне Америке и овдје се синоћ замонашио и добио име Амфилохије”, поучио је сабране прота Гојко, истичући да се он већ у Јужној Америци срео са Христом и тамо завршио богословски школе и остварио читав живот.Како је нагласио, није се брат Теофил надао, али ни ми да ћемо присуствовати чину промјене живота једног Јужноамериканца, али, “заист ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-8F8E4W_ypYA/YABZLaOnUqI/AAAAAAABNX0/KQcreuol2mkZkAYjyBAY5UHgrbK4SEE3QCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/DSC_7653.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско&#45;карловачке г. Јован предстојао литургијским сабрањем у београдском Саборном храму</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-shumadi%D1%98ski-i-administrator-arkhiepiskopi%D1%98e-beogradsko-karlovachke-g-%D0%88ovan-predsto%D1%98ao-liturgi%D1%98skim-sabra%D1%9Aem-u-beogradskom-sabornom-khramu</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-shumadi%D1%98ski-i-administrator-arkhiepiskopi%D1%98e-beogradsko-karlovachke-g-%D0%88ovan-predsto%D1%98ao-liturgi%D1%98skim-sabra%D1%9Aem-u-beogradskom-sabornom-khramu</guid>
<description><![CDATA[ Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и администратор Архиепископије београдско-карловачке г. Јован началствовао је 14. јануара 2021. године, на празник Обрезање Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа и на дан када Црква слави Светог Василија Великог, светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду.Саслуживали су протојереји-ставрофори Петар Лукић и Бранко Топаловић, јереји Славиша Поповић и Арсен Миловановић, протођакони Радомир Перчевић и Дамјан Божић, ђакони Александар Секулић и Бранислав Јоцић, као и јерођакон Василије (Старовлах).Том приликом Преосвећни Епископ је рукопроизвео јереја Славишу Поповића у чин протојереја, г. Марка Ковачевића у чин ипођакона, а г. Вида Ерцега у чин чтеца.Извор: Инфо-служба СПЦ ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-XOp7Cu3GtSc/YABa2tOqyMI/AAAAAAABNYA/bJrj_WUG314xVSBk7M0giOfT1ltKd8OqQCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/dst_1594.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:37 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Митрополит Порфирије: Свети Доситеј својим животом потврдио вјеру у Живог Бога, распетог и васкрслог Христа</title>
<link>https://zivereci.com/mitropolit-porfiri%D1%98e-sveti-dosite%D1%98-svo%D1%98im-zhivotom-potvrdio-v%D1%98eru-u-zhivog-boga-raspetog-i-vaskrslog-khrista</link>
<guid>https://zivereci.com/mitropolit-porfiri%D1%98e-sveti-dosite%D1%98-svo%D1%98im-zhivotom-potvrdio-v%D1%98eru-u-zhivog-boga-raspetog-i-vaskrslog-khrista</guid>
<description><![CDATA[ Свети Доситеј је био човјек љубави, који је изграђивао мостове и који је свој вјерни народ васпитавао да читавим својим бићем слави Бога и да читавим својим бићем воли све људе, рекао је Митрополит Порфирије.Спомен Светог Исповједника Доситеја Загребачког прослављен је, у сриједу 13. јануара, Божанственим Литургијама у загребачком Саборном храму Преображења Господњег и у гимназијској капели Светог Саве, гдје је свету архијерејску Литургију служио Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Саслуживало му је братство манастира Свете Петке, чији је ктитор и оснивач управо Свети Исповједник Доситеј.У литургијској бесједи Митрополит Порфирије је честитао празник и пожелио да молитве Светог Доситеја штите све људе који живе на овим просторима. Пожелио је и да, попут Светог Доситеја, имамо чисто срце и познање Бога, али истовремено и његову спремност да, ако затреба, и својим животом посведочимо веру у Христа, јер како Господ каже у Јеванђељу: ’Ко се постиди мене пред људима тога ћу се и ја постидети пред Оцем Небеским’. Свети Доситеј не само да се није постидео, него је на све четири стране света сведочио Христа и то онаквог каквог је примио у Цркви, онаквог каквог су проповедали Апостоли и сведочили свети Оци. Сведочио је Христа, који је дошао у свет, распет, умро на крсту и васкрсао, да би нама људима открио смисао нашега постојања, да би указао да постојећи у историји пролазимо кроз разна искушења и разне испите“.Владика је рекао и да „како одмиче глобална историја, али и историја појединачних живота, искушења и тешкоће, по правилу, бивају све веће и веће. У наша времена тешкоће нису мање, него што су биле у прошлости, али чим су нама дате и чим смо ми рођени у овом врмену и простору, то значи да нам Господ даје и потребну благодат, као и Своју силу и снагу да кроз та искушења пролазимо, како бисмо пролазећи кроз њих чистили своје унутарње биће, своје срце и душу и како бисмо узрастали у љубави. Искушења су, дакле, својеврсни задаци које Господ поставља пред нас. Позива нас да их решавамо како бисмо у Духу расли, а то значи расли у љубави према Њему, Живоме Богу, али и према својим ближњима, односно према сваком човеку, јер ближњи је онај кога ми у срцу своме имамо као ближњег, а не онај који каже да то јесте или није. То значи да наш ближњи може бити и онај који нам се противи, па чак и онај који, за себе, одређује да ми нисмо његови ближњи. То ко је наш ближњи зависи од тога да ли смо ми некога доживели и дефинисали и прихватили као ближњега. Позвани смо да, по Господњој речи, сваког човека прихватамо као свога ближњег“.Митрополит је истакао да је Свети Доситеј својим животом потврдио вјеру у Живог Бога, распетог и васкрслог Христа, те да је био човјек љубави и грађења мостова, али и више од тога, васпитавао је свој вјерни народ да, као и он, читавим својим бићем слави Бога и да воли све људе.„Нека би нам Господ дао ту веру, одлучност и снагу Светога Доситеја како бисмо до краја могли упознати његов подвиг и његову личност, те и сами потом ићи путем којим је он прошао, а то је пут истине и правде Божије“, позвао је Митрополит Порфирије.Прослава Светог Доситеја Исповједника Загребачког обиљежена је на имању које је 1888. године Ђуро Авировић, дугогодишњи одборник и црквени тутор, завјештао Српској православној Црквеној Општини загребачкој. Управо овдје је 1936. године Митрополит Доситеј основао манастир Свете Петке. Од оснивања манастира, па све до почетка Другог свјетског рата, сестринство манастира сачињавале су углавном монахиње руског поријекла.Данас је на овом имању изграђена Српска православна гимназија и Духовни центар, али је стари манастирски конак, са капелом посвећеном Преподобној Параскеви, мјесто на које православни Срби из Загреба радо долазе на молитву и које трајно чува успомену на мученичко страдање и непоколебиво исповједање православља његовог оснивача и првог Митрополита загребачког, Светог Доситеја.Доласком владике Порфирија на трон Митрополије загребачко-љубљанске манастир Свете Петке је поново оживио и данас функционише као мушки манастир.Извор: Митрополија загребачко-љубљанска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-3qDZraOXij4/YABcAkO2CMI/AAAAAAABNYI/m4YOrDpRm5oS717e6fPIcBOcrRE88FILQCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/Sveti-Dositej-20210102.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Thu, 14 Jan 2021 16:00:36 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Нова књига протојереја Симона Ј. Туркића: Сузе слободе</title>
<link>https://zivereci.com/nova-k%D1%9Aiga-proto%D1%98ere%D1%98a-simona-%D0%88-turki%D1%9Ba-suze-slobode</link>
<guid>https://zivereci.com/nova-k%D1%9Aiga-proto%D1%98ere%D1%98a-simona-%D0%88-turki%D1%9Ba-suze-slobode</guid>
<description><![CDATA[  После успешних романа: Невидљиво путовање, Ковчег завета, Птичица рајска, свештеник Симон Ј. Туркић 2020. године доноси, нову публикацију Сузе слободе у издању куће Алфа и омега из Франкфурта.Роман прати хајдук Вулету, пишчевог прађеду,… који се доселио из Никшића… али не само биографски или хронолошки, већ богословски врло утемељено. Захваљујући тој зрелости ово дело се може сматрати, до сада, најбољим романом овог аутора. Зашто? Првенствено, писац води читаоце кроз историју српског народа и српске Цркве, али уједно исказује и објашњава најтананије јеванђељске тајне, и то обичном човеку, пишчевим парохијанима, ученицима, студентима, старима и младима, али и свештенослужитељима.Као у својеврсној омилији, свештеник Симон говори о повести својих прађедова, ђедова са Купреса и даље или ближе околине (од Црне Горе до Витороге, Малована, Радуше, Јанковца и Стражбенице), али уз истицање врло важних библијских начела о љубави, родитељима, Цркви, животу и смрти… То нису само стазе пишчеве прошлости, то је узак пут којим се иде у Царство Небеско кроз свето крштење и свету Литургију. Ова књига није само потреба писца да нам нагласи важност предака, да поколењима укаже на Завет са Богом, већ да свима нагласи да морално, стабилно и безрезервно, онако како је заповестима Господњим то и истакнуто, иду уским путем ка Царству Божјем.Биографско и хронолошко: Хајдук Вулета убија Алај бега и Мехмедау Дувњака, потурице, односно оне који су своју веру продали за вечеру и определили се за земаљско царство, а не за Небеско Царство као што је то учинио кнез Лазар, светац и великомученик, на Косову пољу 1389. године. Прича је свима позната, јер који српски аскурђел, сукурдол или бели орао, није убио бар једног Турчина и побегао из свог завичаја како би направио свој дом, саздао нову српску породицу у неком дубљем српском простору, на планини, брегу, у шуми, на пољани, ливади… У тим фамилијарним односима, аутор истиче и мешања породица, по вери и по пореклу, али уз историјске екскурзије у прошлост српског рода, лозе Немањића… Прича о хајдуку Вулети и његовој породици је једна нит овог романа.Аутор започиње породичну приповест слично апостолу Матеју који указује на човечију природу Господа Исуса Христа тако што излаже Његов родослов. Тако Хајдук Вулета – Никола Бошковић, са Зором доби сина Зорана, овај доби Радака, а он доби Пану, кога од детињства назваше Утвара. Овај сада приповеда породичну причу пишчевом праунуку… Ове приче о Николи Бошковићу, потоњем хајдук Вулети, Утвара се сетио када се децембра 1915. године смрзавао на планинама у Албанији. Он прича своју животну причу, приповеда о Првом светском рату и свим страхотама које су Срби преживали како би после пробијања Солунског фронта ослободили све српске земље. То је друга нит пишчевог приповедања.Дакле, у овом роману постоје две нарације са истим циљем и исте методологије: библијско-откривењске. Биографско и хронолошко се преплиће и води читаоца у свет српске историје, духовности и црквености.Богословско: Поред библијског и предањског, омилитичког и историјског аутор наводи читаоце на неколико тананих божанских истина које сваки хришћанин у свом животу треба да зна и да их се придржава, како би разумео живот на земљи, како би схватио зашто су људи постали и ка чему стреме, те каква је улога сваког човека понаособ у историји човечанства, али и каква је улога Бога у нашим животима? Сва ова питања аутор не поставља експлицитно, већ говори о тим темама кроз догађаје и људе, кроз ликове романа, као иконе Божије. Георгије Манзаридис у својој књизи Време и човек говори о проблематици времена у Православној Цркви Христовој, о времену и животу, о времену и Цркви, али и о свевременом Предању, а Симон Туркић све те догматске истине ставља у приповедачку раван и  описује своје претке и живот обичних људи. Свет који је Бог створио постоји у времену, човек се рађа у оквирима времена, развија се и кончано нестаје у њему. Паралелно са тим, време остаје несхватљиво, а сви га сматрају познатим и очигледним, само што га нико није успешно протумачио и описао његову природу. Како каже Манзаридис, време открива истину човековог живота, а она иде упоредо са пропадањем и смрћу. Без прихватање те истине, човек остаје странац за животну истину и само своје постојање. Дакле, време није наша својина, оно је добро за заједничку употребу, те га зато и треба делити са другима, са ближњима. Када своје време задржавамо само за себе, одвајамо се од других, не само оних који су живели пре нас, већ и оних који живе са нама. За Цркву је обећана земља символ Царства Небеског или будућег века, тако да простор постаје символ једног новог начина живота, новог времена, које превазилази све светске категорије времена и простора, упућујући на будући живот. Аутор романа Сузе слободе јасно указује да Царство Божје није неко посебно место, већ вечни живот у Христу, јер је Христос земља живих или место спашених, јер простор и време пролазе, да би Бог био све у свему (1. Кор. 15, 28).Свештеник Симон Ј. Туркић истиче да Бог ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-SAMq-z_3C-o/X_851nod8JI/AAAAAAABNV8/JT1VOufoaecf45BYqnI8k1RBY3ybTwjewCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/suze_slobode.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:36 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Празнично издање &amp;quot;Разговорника&amp;quot; на програму ТВ Храм</title>
<link>https://zivereci.com/praznichno-izda%D1%9Ae-razgovornika-na-programu-tv-khram</link>
<guid>https://zivereci.com/praznichno-izda%D1%9Ae-razgovornika-na-programu-tv-khram</guid>
<description><![CDATA[ У сусрет Новој години Телевизија Храм је припремила специјално, празнично издање емисије &quot;Разговорник&quot;.Угостили смо еминентне госте са којима смо, између осталог, разоварали о празнику Светог Василија Великог, Обрезању Господа Исуса Христа, обичајима у Срба, споју традиционалног и модерног у свету уметности и музике, спорту... Моћи ћете погледати и разноврсне прилоге из Србије и православног света, те вас позивамо да заједно дочекамо Нову годину у угодном празничном озрачју. ТВ Храм вам жели Богом благословену и радосну Нову годину.Извор: Телевизија Храм ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-k8TF9g8UVpk/X_86tI3dW-I/AAAAAAABNWE/yYR_qZckKFEiv5Gbewz3ycPwFfKnYygTgCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/3352_img-20210112-164717_f.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:35 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Преставио се у Господу почасни Патријаршијски егзарх све Бјелорусије Митрополит Филарет (Вахромејев)</title>
<link>https://zivereci.com/prestavio-se-u-gospodu-pochasni-patri%D1%98arshi%D1%98ski-egzarkh-sve-b%D1%98elorusi%D1%98e-mitropolit-filaret-vakhrome%D1%98ev</link>
<guid>https://zivereci.com/prestavio-se-u-gospodu-pochasni-patri%D1%98arshi%D1%98ski-egzarkh-sve-b%D1%98elorusi%D1%98e-mitropolit-filaret-vakhrome%D1%98ev</guid>
<description><![CDATA[ Почасни Патријаршијски егзарх све Бјелорусије Митрополит Филарет (Вахромејев) прeставио се у Господу 12. јануара 2021. године, у 86. години живота. Владика Филарет је претходно био хоспитализован у једној од клиника у Минску. Вријеме и мјесто испраћаја покојника биће накнадно објављени.Митрополит Филарет (у свијету Кирил Вартоломејевич Вахромејев) рођен је 21. марта 1935. године у Москви у породици државних службеника. Дјед, Александар Иванович, познати јарославски трговац, од 1913. године био је наследни племић. Отац, Вартоломеј Александрович (1904-1984), био је наставник музичке школе Гнесинског на Московском конзерваторијуму, аутор уџбеника „Основна теорија музике“. За састављање уџбеника црквеног пјевања за богословске школе одликован је Орденом Св. Књаза Владимира II степена. Мајка Александра Феодоровна Вахромејева (1903-1981) и старија сестра Олга Вартоломеевна Вахромејева (1925-1997) такође су биле наставнице московских музичких школа. Године 1953. завршио је средњу школу бр. 557, а истовремено музичку школу у класи хорског пјевања и контрабаса. Дипломирао је 1957. године у Московској богословији и уписао  Московску духовну академију. На другој години Академије, 3. априла 1959. године, намјесник Тројицке-Сергијеве лавре архимандрит Пимен (Хмелевски), постригао га је у монаштво са именом Филарет у част праведног Филарета Милостивог. У току Божанствене литургије у Богојављенском саборном храму у Москви, 26. априла 1959. године, Његова светост Патријарх московски Алексеј I рукоположио га је за јерођакона. Дипломирао је 1961. године на Московској духовној академији и одбранио кандидатску дисертацију на тему „Пастирско старање о душама Митрополита московског Филарета, према његовим писмима“. Задржан је као професор стипендиста на Московској духовној академији. У новембру исте године постављен је за наставника Московске духовне академије, а 14. децембра на Божанственој литургији у  храму праведног Филарета Милостивог у Патријаршијским одајама Тројицке-Сергијеве лавре, Његова светост Патријарх Алексеј га је рукоположио у чин јеромонаха. У септембру 1962. године постављен је за првог помоћника главног васпитача Московске духовне академије; од јуна 1963. главни је васпитач Московске духовне академије.У Успенском храму Тројицке-Сергијеве лавре, 4. августа 1963. године Епископ Волоколамски Питирим (Нечаев) одликовао га је чином игумана са правом ношења крста са украсима и надбедреника. Исте године, 8. октобра, Патријарх Алексеј га је уздигао у чин архимандрита. Од септембра 1963. године био је задужен за постдипломске студије на Московској духовној академији. Одлуком Светог синода од 8. октобра 1965. године изабран је за Епископа тихвинског, викара Лењинградске епархије.За епископа је наречен 23. октобра 1965. године у  цркви Лењинградске духовне академије. Хиротонисан је 24. октобра на Божанственој литургији у храму Свете Тројице Александро-невске лавре. Богослужење су извршили Митрополит лењинградски и ладошки Никодим (Ротов), Архиепископ пермски и соликамски Леонид (Пољаков), Архиепископ херсонски и одески Сергије (Петров), Архиепископ мински и белоруски Антоније (Мелников), Епископ кировски и слободски Јован (Иванов), Епископ вологодски и великоустјужски Мелхиседек (Лебедев).Од 1961-1965. био је секретар комисије Светог синода за јединство хришћана. Одлуком Светог синода од 14. маја 1966, постављен је за Епископа дмитровског, викара Московске епархије и ректора Московске духовне академије. 7. октобра исте године именован је за члана уредништва часописа „Теолошки радови“. 28. новембра 1968. именован је за другог замјеника предсједника Одјељења за спољне црквене односе Московске патријаршије. 20. марта 1969. године укључен је у Комисију Светог синода за јединство хришћана. 16. децембра исте године укључен је у Комисију за проучавање питања канонизације јапанског Архиепископа Николаја. Посјетио је Јапан. Од 6. септембра 1971. до 25. августа 1972. привремено је управљао Калининском епархијом.Његова светост Патријарх Пимен је 9. септембра 1971. године Епископа Филарета одликовао чином архиепископа. Исте године, 19. октобра, разријешен је дужности замјеника предсједавајућег ОВЦС-а према сопственом захтјеву. Одлуком Светог синода од 18. априла 1973. године именован је за архиепископа берлинског и средњеевропског, Патријаршијског егзарха Средње Европе. 7. маја 1974, изабран је за почасног члана Московске духовне академије. 15. априла 1975. године одликован је чином митрополита. 3. марта 1976. године изабран је у Комисију Светог синода за хришћанско јединство и међу црквене односе. 2. септембра 1977. године добио је право ношења друге панагије. Одлуком Светог синода од 10. октобра 1978. године постављен је за митрополита минског и бјелоруског; од 12. октобра – Патријаршијски егзарх Западне Европе. Више пута је посјећивао парохије егзархата. 16. новембра 1979, повјерена му је привремена управа Корсунске епархије (у вези са преласком епископа корсунског Петра (Лјулие) у надлежност Православне цркве у Америци). 23. дец ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-oVNOY7zU9hM/X_87iqB5FRI/AAAAAAABNWM/btkm5scXE64NfIe2WBYDJ8bnH7QOYduEACNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/top.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:34 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Божићни интервју са Његовом Светошћу Патријархом московским и све Русије Кирилом</title>
<link>https://zivereci.com/bozhi%D1%9Bni-interv%D1%98u-sa-%D0%8Aegovom-svetosh%D1%9Bu-patri%D1%98arkhom-moskovskim-i-sve-rusi%D1%98e-kirilom</link>
<guid>https://zivereci.com/bozhi%D1%9Bni-interv%D1%98u-sa-%D0%8Aegovom-svetosh%D1%9Bu-patri%D1%98arkhom-moskovskim-i-sve-rusi%D1%98e-kirilom</guid>
<description><![CDATA[ Дана 7. јануара 2021. године, за Божић, на телевизијском каналу „Росија“ приказан је традиционални Божићни интервју с Његовом Светошћу Патријархом московским и све Русије Кирилом. Поглавар Руске Православне Цркве је одговарао на питања политичког аналитичара ВГТРК, водитеља програма „Вести“ А. О. Кондрашова.— Ваша Светости, огромно Вам хвала за могућност да традиционално поразговарамо с Вама на Божић.— Захваљујем Вам се. Хвала.— Дозволите да Вам одмах поставим прво питање. Прошла, 2020. година је била тешка и необична. Шта је то било? Казна, искушење – шта нам је послато?— Апсолутно је тачно назвати ову појаву пандемија. Пандемија у преводу с грчког значи „цео народ“. Заиста, цео народ, сав људски род подвргнут је овој опасности. У прошлости је већ било различитих пандемија, често врло страшних. Узмимо, рецимо, епидемију куге у западној Европи – она је однела животе половине становника Европе, то је било страшно искушење и због тога је ова страшна епидемија куге названа пандемијом. И данас се ова реч примењује у правом смислу речи, зато што нема места где би човек заиста могао да се сакрије од ове болести. Другим речима, ово је изванредан феномен који је повезан са ширењем врло опасног вируса и због тога се према ономе што се дешава не смемо односити неозбиљно и површно.Нажалост, још увек је у свакодневном животу понекад раширено мишљење да се то дешава негде тамо, а ја се никад нећу разболети. Данас се разбољевају сви – и лица на високим дужностима, и они који раде, и они који не раде, и пензионери, и млади, и због тога сваки човек треба да има посебан однос према овој болести. А искуство нас учи, између осталог, и историјско искуство: кад је друштво у стању да предузима одговарајуће консолидоване противепидемиолошке мере и да користи потребна средства, епидемије престају. Тако је било чак и у стара времена. Ако узмемо, на пример, епидемију из XVII века – у Москви се појавила куга која је имала страшне последице. Велики број свештеника је једноставно умро, није имао ко да служи, храмови су били затворени; не само то, људи се нису могли сахрањивати – било је забрањено сахрањивати на црквеним гробљима људе који су умрли од куге. Можемо замислити страшну слику, ужас и кошмар кроз које је прошла Москва. Али је прошла доневши одговарајуће закључке, и ови закључци не само да су се урезали у сећање Московљана, већ су, очигледно, ушли и у државну политику. Кад је 1837. године избила куга у Одеси губернатор М. С. Воронцов и владика Гаврило, Архиепископ херсонски и таврички, заједно су донели одлуке које ми сад покушавамо да поновимо. Могу да замислим како је било владики Гаврилу да у време кад су храмови играли главну улогу у животу људи! – изда налог за затварање цркава. Храмови су били затворени два месеца, а затим је приступ био ограничен: испред сваког храма је стајао полицијски одред и није дозвољавао да у храм уђе толико људи да између њих нема довољно дистанце. Осим тога, било је забрањено целивати крст, иконе. Све ово је забележено на страницама историје и знамо да је то било по дозволи црквене власти и да је државна власт то подржала.Зато није нека новина то што данас предузимамо противепидемиолошке мере које понекад могу изазвати збуњеност, између осталог и код побожних људи. Придржавамо се обичаја наших благочестивих предака. И као што мере које су они уводили нису изазвале сумњу у то да свештеноначалије поступа погрешно покушавајући да оствари неке неизречене и опасне циљеве, тако и данас, надам се, народ има поверења у све налоге, поред осталог, и у то што сам морао да издам неке налоге да бисмо ограничили саму могућност обољевања, између осталог и приликом учествовања у богослужењу.— Уопште, корона вирус је извршио огромна померања у нашем уобичајеном начину живота. И друштво се поделило: једни су изгубили оријентире, обузела их је паника и почели су потпуно да избегавају људе плашећи се да ће се заразити и умрети; а појавио се и термин „ковид-дисиденти“ – то су људи који потпуно игноришу све санитарне норме. Ваша Светости, какав треба да буде хришћански однос према изазову корона вируса, ако могу тако да кажем?— Наступају Божићни дани и за Божић ћемо у храму слушати речи: „Страха же вашего не убојимсја, ниже смутимсја.“ Страх не треба да постоји. Страх је уопште негативно осећање. Страх окива човека и често може у потпуности да га зароби, да га лиши слободе деловања. Зато је страх апсолутно негативна појава, изузев врло важног појма као што је страх Божји. Међутим, страх Божји није емоционални страх, већ свест о моралној одговорности за сопствене поступке пред лицем Божјим.Зато је апсолутно неправилно позивати на то да се људи плаше тако да због ове болести настане паника. А шта треба чинити? Наравно, треба васпитавати људе, треба им усађивати начин размишљања и деловања који би свели на минимум могућност да се заразе. И у овом случају бих обраћајући се верницима хтео да кажем: не треба искушавати Господа Бога свог, као што је речено у заповестима. Неки мисле: ја сам верник и причестио сам се Светим  ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-J0CilNrUrhY/X_89bpe-x1I/AAAAAAABNWU/7jt_aDit_4Eey9Gf5jdOnahvHG1xNoeowCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/308208.p.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:34 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Богословска академија на Халки затворена пре 50 година</title>
<link>https://zivereci.com/bogoslovska-akademi%D1%98a-na-khalki-zatvorena-pre-50-godina</link>
<guid>https://zivereci.com/bogoslovska-akademi%D1%98a-na-khalki-zatvorena-pre-50-godina</guid>
<description><![CDATA[ Пре 50 година турска држава је затворила најважније место академског богословског школовања Васељенске патријаршије на Принчевском острву Халки  у Мраморном мору. Игуман манастира Свете Тројице који се овде налази и декан затвореног Факултета, епископ Касијан (Нотис), подсетио је на овај догађак затварања Академије у уторак, 12. јануара 2021, на свечаној служби у манастирској цркви. „Свакодневно се молимо за поновно отварање Богословије и Богословске академије на Халки“, нагласио је Касијан.Богословија  и Академија на Халки дуго су били међу најважнијим богословским просветним установама Православља широм света. Зграда Богословије је изграђена поред рушевина манастира Свете Тгројице, који је основао патријарх Фотије I у 9. веку. Године 1844. патријарх Герман IV је поново посветио манастир Богословској академији. Све зграде, осим капеле, уништене су земљотресом у јуну 1894. године, а касније их је обновио архитекта Перикле Фотијадис. Велика обнова обављена је педесетих година прошлог века. Ову Академију нису завршили само много архијереји, свештеници и игумани, већ и многе личности из других академских области из целог источног Медитерана.Године1971.  Халка је затворена турским законом којим се забрањује рад приватних факултета. САД, Европска унија и Русија већ годинама воде кампању за поновно отварање ове угледне установе за академско образовање. У садашњим преговорима са Турском, ЕУ је тему поновног отварања Богословске академије ставила у контекст преговора о приступу Турске Европскопј унији, са нагласком на слободно исповедање вере хришћана у Турској. У теорији, речено је да би Богословија и Богословија могли бити одмах отворени.Извор: Цариградска патријаршија ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-IccXMcNMCNc/X_8979RXJII/AAAAAAABNWc/PV38i_uPCr0Y7ym6_rZW_KmXhzEK98GtACNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/298265.p.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:32 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Ђакон Александар Лекић: Зашто је Бог постао човјек?</title>
<link>https://zivereci.com/%D0%82akon-aleksandar-leki%D1%9B-zashto-%D1%98e-bog-postao-chov%D1%98ek</link>
<guid>https://zivereci.com/%D0%82akon-aleksandar-leki%D1%9B-zashto-%D1%98e-bog-postao-chov%D1%98ek</guid>
<description><![CDATA[ Послушајте предавање одржано у оквиру ONLINE школе вјеронауке при Саборном храму Васкрсења Христовог у Подгорици. Предавање на тему “Зашто је Бог постао човјек?“одржао је ђакон Александар Лекић са Цетиња, а заинтересовани учесници су предавање могли да прате преко ZOOM апликације.Извор: Радио Светигора ]]></description>
<enclosure url="https://lh5.googleusercontent.com/proxy/VwKl17YytXjmzQlrqDq61JvqaPPhduVJd2EAKGSd4fO8I8wVFak4rSVA-RJdI5XlhOg5ORUV40jk0sZNZPDH-j5xBwA=w1200-h630-n-k-no-nu" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:31 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Прота Дарко Пејић у емисији &amp;quot;Питајте свештеника&amp;quot;: Када научимо себи да судимо знаћемо да праштамо другима</title>
<link>https://zivereci.com/prota-darko-pe%D1%98i%D1%9B-u-emisi%D1%98i-pita%D1%98te-sveshtenika-kada-nauchimo-sebi-da-sudimo-zna%D1%9Bemo-da-prashtamo-drugima</link>
<guid>https://zivereci.com/prota-darko-pe%D1%98i%D1%9B-u-emisi%D1%98i-pita%D1%98te-sveshtenika-kada-nauchimo-sebi-da-sudimo-zna%D1%9Bemo-da-prashtamo-drugima</guid>
<description><![CDATA[ Протојереј-ставрофор Дарко Пејић архијерејски намјесник бјелопољски на почетку емисије говорио је о прослави радосног празника рођења Богомладенца Христа-Божића у бјелопољском намјесништву у измијењеним околностима изазваних корона вирусом.Звучни запис емисијеОн је у наставку емисије тумачио Свето Јеванђеље на тридесету прву недјељу по Духовима- недјељу Богоотаца а потом говорио и о предстојећим празницима Светог Василија Великог, Новој години и обрезању Господњем.Отац Дарко је одговарао, у наставку емисије, на постављена питања наших слушалаца међу којима су се нашла питања о значају проскомидије, чувању духовног мира и друга питања која су поставили наши вјерни слушаоци.Извор: Радио Светигора ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-QC1cniXaHlw/X_9AYJ8ngmI/AAAAAAABNWk/-2iboR-knLA0sBoAa2d7s1RPyY8lnhjJQCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/963665793_DSC_1365%25282%2529.JPG.962801d74f61e593e95574905dad9c9c.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:30 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Епископ Јован: Празник значи да испразниш себе од себе самог, да би се Бог уселио у тебе</title>
<link>https://zivereci.com/episkop-%D0%88ovan-praznik-znachi-da-ispraznish-sebe-od-sebe-samog-da-bi-se-bog-uselio-u-tebe</link>
<guid>https://zivereci.com/episkop-%D0%88ovan-praznik-znachi-da-ispraznish-sebe-od-sebe-samog-da-bi-se-bog-uselio-u-tebe</guid>
<description><![CDATA[ У уторак, 12. јануара 2021. године, када наша Црква прославља свету мученицу Анисију и преподобну Теодору, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Димитрија у Крагујевцу. Саслуживали су протонамесник Александар Сенић, јереј Марко Вуксановић, јерођакон Василије (Старовлах), јерођакон Јован (Прокин) и ђакон Урош Костић. Чтецирали су Владан Степовић и Василије Тешић, а за певницом су појали Александра Радовановић, Марко Стевановић и Страхиња Савковић.Звучни запис беседеВладика Јован је присутне вернике поучио о најрадоснијем хришћанском празнику Божићу истакавши да се Рођење Господа Исуса Христа непрестано догађа у срцима свих нас и да је то заправо смисао наших живота:“Христос се роди. Браћо и сестре, Црква Христова нас подсећа ових дана да се сећамо празника Божића и смисла Божића за наш живот како овде на земљи, тако и у Царству Небеском. Црква нас учи да се Христос родио у Витлејему пре две хиљаде и нешто година, али нас Црква учи да се Христос непрестано рађа и у нашим срцима. Ако се Божића сећамо само када га календарски празнујемо, брзо ћемо заборавити смисао Божића; али, ако се Христос рађа у нама, онда се такав човек непрестано обнавља.Божић је дан када је Бог постао човек, узео људску природу и постао Богочовек. Зато је Господ узео људску природу на себе јер је она пала, и уздигао је до престола небескога. Другим речима, Господ је осветио палу људску природу и човек је освећен Божићем јер је на Божић Бог постао Богочовек да би огреховљеног човека вратио тамо одакле је дошао, а то је у рај. Адам је био у рају све док је слушао Бога и док га није обузела гордост. Адам је живео у благодати раја јер је живео са Богом. Зато је Божић радостан дан, дан који је створио Господ да се радујемо у њему, баш онако како нам је и апостол Павле рекао: &quot;Радујте се, и опет велим радујте се&quot;. Нема те туге коју радост Божија не може да отера из човека. Што се више радујемо у Господу, све више осећамо Бога у себи. Човек док осећа Бога он је испуњен, али кад човек нема Бога у себи он посеже за другим стварима мислећи да може да постигне радост без Бога. Човек је незајажљив, незасит, јер све му је мало, богати се али не у Богу, богати се оним чиме је заменио Бога. Одузмеш ли човеку такво богатство, обузеће га туга и празнина. Зато не смемо бити без Бога ниједног тренутка, јер чим смо без Бога нечастиви нам предлаже чиме да заменимо Бога. Човек без оног што је Божије је као љуштура, духовни мртвац, јер тражи живот од оног што је мртво. А живот рађа живот, како каже она латинска пословица. Човек зна да када рађа је радостан јер испуњава заповест Божију. Божић је благ дан и са разлогом наш народ именује благим данима све празнике које ми славимо у Цркви Божијој. Божић је родитељ свим осталим празницима, јер да није било Божића не би било ни других празника. Кад схватиш да је Божић родитељ сваког празника, онда ћеш се радовати сваком празнику. Празник значи да испразниш себе од себе самог, да би се Бог уселио у тебе. Божић је светлошћу својом осветлио децу Адама, не оног палог Адама, него новог Адама - Христа. Бог је могао да бира не знам какве палате, али се родио у пећини јер зна да оно чега се дотакне је освећено. Бог је унео радост у душе деце Адамове. Божић је благ дан због благога Цара, због живота који се јавио кроз Исуса Христа, јер је тада настао живот. Божић је благ дан и због љубави јављене управо кроз Христа. Зато човек треба да учини и припреми себе да тај Цар мира, радости и љубави буде у њему. Зато је Божић дан љубави Божије која је Бога свела на земљу. Човек уместо да узврати Богу за ту љубав, он је распео Бога јер му је срце испуњено мржњом. Мира нема без цара мира, а Христос је цар мира. Апостол Павле нам поручује да је радост у Господу. Човек треба стално да тражи Бога. Нема праве радости без Бога јер нас не може нико обрадовати као Господ, јер нам је Он све дао, дао нам је Себе да би нас спасао од смрти. Зато је само потребно да ми будемо са Њим и да осећамо присуство Бога. Свако види Бога онолико колико Га у себи осећа. Вером се Бог усељава у нас. Зато ако нам је вера слаба џабе нам све. Зато је потребно да будемо на путу Божијем, јер ван тог пута човека лута и тумара по тами небића. А Бог је дошао да би нас из небића вратио у биће. Бог вас благословио”.Извор: Епархија шумадијска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-ok_SS56rFTo/X_9DPQGMfLI/AAAAAAABNW8/tolN4y1vqNYoxFm7hI1txRidJL1N8HwLgCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/susica05.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Wed, 13 Jan 2021 20:02:29 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Шта је Василијада?</title>
<link>https://zivereci.com/shta-%D1%98e-vasili%D1%98ada</link>
<guid>https://zivereci.com/shta-%D1%98e-vasili%D1%98ada</guid>
<description><![CDATA[ На први дан Нове године када Црква прославља Светог Василија Великог чије житије Свети ава Јустин почиње речима „Међу јерарсима изврсном, међу учитељима премудром и међу свим светима великом угоднику Божијем Василију отаџбина беше Кападокија“ морамо се сетити да је овај велики муж и стуб Цркве Христове из четвртог века за нас данас и диван пример делатне љубави и служења потребитима.Рођење Светог Василија ВеликогСвети Василије је после свог крштења разделио своје имање сиромашнима. О њима је у духу Јеванђеља увек размишљао и творио. Тако је своју визију Новог града настојао да оствари у предграђу Кесарије Кападокијске. Василијада је била место где су сиромашни, сирочићи и стари могли бесплатно добити храну, бескућници уточиште и склониште, а болесни медицинску помоћ. О томе су бринули монаси и монахиње који су свој монашки живот проводили помажући другима.Људима који живе у свету у једној од својих беседа Свети Василије конкретно говори како да поштују заповест љубави дељењем са другима:„Хлеб који не дајете је за гладне, одећа која је одложена је за голе, ципеле које труле због не коришћења су за оне који их немају, сребро које сте сахранили у земљу је за потребите“.Грађење Новог града је сигурно задивљујућа друштвена визија Светог Василија. Задивљујуће је и оно што је у њеној основи, озбиљност и страхопоштовање Светог Василија према Речи Божијој и Јеванђељу. У беседи О милости и о суду он каже да у свету који је заборавио Бога влада неправедност према ближњему и нечовечност према немоћнима. У беседи он упозорава на последице: „О немилостивима је пак, речено: Онај ко затвара уши своје да не би чуо сиромаха неће бити услишен када ме призове (Прич.21,13)… Оне, пак, које узводи ка богопоштовању, Бог учи и уздржавању од злих дела и старању о милости према ближњем, као што поучава пророк Исаија, говорећи у име Божије: Престаните са лукавствима и научите се да чините добро (Ис.1,16-17)“Свети Василије у овој беседи истиче и поучава да је милосрђе кључно за наш однос према Богу и Божији однос према нама. „Јер, Он говори: Дајите, и даће вам се (Лк.6,38). Кроз такво општење Он им је обећао и општење са самим собом. Јер, милостиви ће стати са десне стране Господа. Њима ће Цар који ће доћи рећи: Ходите благословени Оца мога; примите Царство које вам је припремљено од постања света. Јер огладњех и дадосте ми да једем; ожедњех и напојисте ме; странац бих и примисте ме; Наг бијах и одјенусте ме; болестан бијах и посетисте ме; у тамници бих и дођосте ми…Заиста вам кажем; кад учинисте једном од ове најмање браће, мени учинисте (Мт.25,34-40).Јер усрдност према светима јесте благочестивост пред Христом. Усрдни слуга сиромаха постаје Христов заједничар, не само када даје нешто велико, већ и кад пружа оно незнатно што има, тј. уколико и само чашом студене воде напоји ученика у име Учитељево (Мт.10,42)… Небески Цар не принуђава, не захтева данак, већ прима усрдне како би дародавци сами добијали, како би они који указују част били почаствовани и како би они који другима допуштају приступ у општење временским добрима били призвани у заједницу вечних добара.“Велики угодник Божији Свети Василије нам је оставио пример Василијаде и свој благослов и спасоносни савет којим завршава беседу О милости и о суду: „Нека нам речено у свако време буде у сећању и пред душевним очима како не бисмо губили садашње време и како не бисмо, изгубили тренутно, очекивали неко друго време. Јер, у том очекивању и одлагању може да нас предухитри кончина. Нека нам Господ дарује да се покажемо плодни и бодри, те да се сећамо Његових заповести. Нека нам да да смо спремни и да нас ништа не омете у спремању за Његов славни сусрет, у Христу и Богу нашем, са којим Оцу и Духу Светом нека је слава, сила и част сада и увек и у векове векова. Амин“. ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-YAp8JmQObuI/X_31gNrEpUI/AAAAAAABNV0/Vwk-N6LUPIY4Al9shU0mkatgYrq-YSHsACNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/Sv-Vasilije-Veliki-pise-tekst-Liturgije.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 20:17:34 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протојереј&#45;ставрофор др Зоран Крстић: Црква у српској јавности</title>
<link>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-stavrofor-dr-zoran-krsti%D1%9B-tsrkva-u-srpsko%D1%98-%D1%98avnosti</link>
<guid>https://zivereci.com/proto%D1%98ere%D1%98-stavrofor-dr-zoran-krsti%D1%9B-tsrkva-u-srpsko%D1%98-%D1%98avnosti</guid>
<description><![CDATA[ Појам јавности који се појављује у наслову овог огледа се може одредити на различите начине. Ја ћу га тумачити као отворени комуникацијски форум који је отворен за све, сви му могу приступити при чему се актери публици обраћају или директно или путем медија. Ипак, и поред тога што се Црква а и други актери примаоцима поруке обраћају и директно, јавност данас углавном функционише посредством медија који и јесу основна тема нашег скупа.Лака доступност и једноставна употреба најразличитијих штампаних и електронских медија чине оквир изван кога је немогуће замислити живот савременог човека. При томе је њихова снага и утицај на друштвени и индивидуални живот огромна. У дану, готово у тренутку, медији могу појединца да уздигну на највиши пиједестал друштвене похвале, али, исто тако, у тренутку могу да га свргну у најдубљи понор друштвеног презрења и одбацивања. Медијски живот или медијска слика о некоме или нечему је за многе од суштинског животног значаја. Исто то можемо рећи за институције, друштвене појаве и догађаје. Њихова медијска интерпретација пресудно утиче на даље друштвене токове и промене. Зато и можемо да говоримо чак и о добијеном или изгубљеном медијском рату читавих држава и народа или, пак, о нечијој медијској смрти. Снага медија је не само огромна у савременом друштву већ и неупитна. Свако ће се данас сложити са тврдњом да су медији изузетно значајан друштвени фактор који је немогуће игнорисати.Међутим, ако је тако лако увидети и детектовати друштвену снагу медија није нимало лако одговорити на питање како смо до ове ситуације дошли. Који су то друштвени токови омогућили медијима да задобију толики утицај на савременог човека који, по некима, далеко превазилази утицај и Цркве и државе, а какав је на пр. утицај телевизије. Просечан грађанин Србије у просеку проведе између 4 и 5 сати дневно испред ТВ екрана[1].Дакле, прво питање које постављам у овом огледу је како смо до овога дошли. Мој покушај објашњења, и то ће нужно бити само покушај и тек један од увида у сложена друштвена кретања европских друштава са хришћанским предањем која се не дају ухватити у једноставне мисаоне схеме, се заснива на проницљивим, а понекад и духовитим, ставовима једног значајног социолога религије са наших, балканских простора, Жељка Мардешића. Његова основна поставка у тумачењу је да је процес секуларизације који карактерише поменута друштва двострук, он не само да секуларизује одређене религијске садржаје већ, истовремено значи и сакрализацију неких других[2]. Људско друштво и појединац се непрестано налазе у потрази за светим. Тај се порив из човека не може одстранити. Такође и простор светог не може остати празан. И зато историја европских друштава у модерности и постмодерности показује непрекидне токове секуларизације једних и сакрализације других садржаја.А све је почело потискивањем религијских садржаја у приватност и на друштвену маргину онда када они више нису могли да обезбеде мир и хомогеност друштва услед верских ратова и распада јединства Западне Цркве и када су, пре свега науком, доведене у питање основе хришћанства, јединство и сигурност, односно свето је требало потражити у другим сферама. Простор из кога је истиснута Црква и хришћанство сада испуњавају држава и државна политика кроз 19. и прву половину 20. века у форми национализма. Тако су, како духовито примећује Мардешић, политичари заузели место свештеника једне нове религије национализма са свим елементима религије: светиње у виду државе и нације, политичаре као жреце, националне хероје са својим житијима, прославе и славља националних празника и који сви заједно обезбеђују јединство и сакрализацију државе и националног.Али, точак истовремене профанизације и сакрализације се ту није зауставио. Држава и национално нису могли на дужи период да задовоље неутаживу људску потребу за светим. Исто оно што су политичари урадили Цркви и хришћанству десило се и њима. И баш у тој тачки духовне историје почиње постмодерност са својим крајем „великих прича“ 19. и 20. века и сумњом у све велике институције модерности почевши од државе. Политичари су десакрализовани и од пророка нове религије се претворили у ситне бирократе забављене „прагматичним“ стварима. На њихово место су у нараслој култури потрошње и хедонизма дошли богаташи и богатство, а онда за њима и на послетку и оно што нас занима, медији. У наше су дане медији испунили тај простор сакралног и обоготворили сами себе. „После религије свештеника, политичара и трговаца сада је на ред дошла религија забављача и опсенара. Реч је поближе о новој култури медија која је повезала цели свет у један јединствени систем познанства и домовинства“[3]. Тако медији постају незаобилазни фактор друштвене кохезије и средство кроз које постмодерно друштво усамљених појединаца спознаје себе и своје заједништво. Људско заједништво у постмодернитету тежи да буде посредовано, да се не остварује више „лицем к лицу“ већ кроз и уз помоћ техничких помагала и медија. Сакрализовани медији се тако појављују као искључиви критеријум ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-p5eEUSh9hbQ/X_3zABhLgqI/AAAAAAABNVs/2bC2jMvBkkkfr0W0Cg_QJP-_XHU2Xk98wCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/023.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 20:08:13 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>„Прозивка Божја“ пробудила искораке једних према другима</title>
<link>https://zivereci.com/prozivka-bozh%D1%98a-probudila-iskorake-%D1%98ednikh-prema-drugima</link>
<guid>https://zivereci.com/prozivka-bozh%D1%98a-probudila-iskorake-%D1%98ednikh-prema-drugima</guid>
<description><![CDATA[ Ако у другоме препознајемо свог ближњег онда ће и све тешкоће, ма какве биле, у најмању руку бити лакше, а и у пракси ће се лакше превазилазити, рекао је Митрополит Порфирије приликом сусрета са Надбискупом Јосипом Бозанићем. Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и Надбискуп загребачки Јосип кардинал Бозанић сусрели су се у Надбискупији у Загребу у уторак, 12. јануара 2020. године. Обишли су загребачку Катедралу Узнесења Блажене Дјевице Марије и Саборни храм Преображења Господњег. Обје цркве су, као и просторије Надбискупије и Епархије загребачко-љубљанске, које се уз њих налазе, тешко оштећене у земљотресу од 22. марта, а додатно и у новијим потресима који су погодили Банију.Надбискуп и Митрополит су, у срдачним разговорима који су вођени у Надбискупском двору и просторијама Црквене општине Загреб, размијенили мишљења о суочавању са пандемијом коронавируса и њеним посљедицама, али и о подршци банијским породицама чија је егзистенција угрожена недавним земљотресима. За медије је испред Катедрале Митрополит Порфирије изјавио да са Надбискупом Бозанићем дијели осјећај саучешћа са породицама оних који су изгубили људске животе приликом земљотреса који је 28. и 29. децембра погодио Банију. Казао је да је, и поред тога што је страдало много храмова, у овом тренутку много важније да се обезбиједи смјештај људима који су изгубили кров над главом и да ће обнова храмова бити остављена за будућа времена, након што људи на Банији буду збринути.Католичка и Православна Црква имају много заједничкогТо да је на првом мјесту збрињавање људи, а послије све остало, рекао је и Надбискуп Бозанић. ”Као бискупи, у исто вријеме гледамо на потребу и патње људи, али и на помоћ која долази”, казао је и апеловао да ”сви учине све што је у њиховој моћи, особито за оне који немају кров над главом”. Митрополит је рекао да је ”прозивка Божја”, како је Надбискуп у разговору који су претходно водили назвао пандемију коронавируса, пробудила у нама одговоре и искораке једних према другима. Надбискуп је указао на чињеницу да се сусрет одиграо уочи Молитвене осмине за јединство хришћана, која се, подсјетимо, одвија сваке године крајем јануара. Подвукао је да подупире екуменизам и заједништво свих и да ”Католичка црква с вјерницима српске националности и Српском Православном Црквом има много тога заједничког”.  Чак и „немуште силе овога света нам казују да смо позвани да будемо једно у различитости и да је човеку потребан човек. Ако у другоме препознајемо свог ближњег онда и тешкоће, ма какве биле, у најмању руку биће лакше, а вероватно ће се и у пракси лакше превазилазити”, рекао је Митрополит.  Најважније је помоћи конкретним људимаНакон обиласка Катедрале и надбискупског двора, Митрополит је казао да је штета огромна. Апеловао је на државу да обрати пажњу на тај ”велелепни храм који је истовремено и споменик културе који надилази границе Хрватске”. Митрополит је казао да су страдали многи православни храмови на Банији, а да су два у потпуности срушена. Поновио је да је у овом тренутку најважније да се помогне конкретним људима, да остану сви у својим мјестима, а да ће се храмови обнављати када људи буду збринути. Надбискуп Бозанић је казао да је на простору Загребачке надбискупије оштећено осамдесетак цркава и 69 других црквених објеката.Сусрету су присуствовали и помоћни бискупи загребачки Иван Шашко и Мијо Горски, те протонамесник Богољуб Остојић и ђакон Петар Козакијевић.Извор: Митрополија загребачко-љубљанска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-yDJ39BUORA8/X_3qs-xSTmI/AAAAAAABNVc/LVDz3ZUiq0c0rxcBOBjwtWtX0wqGQ0FbgCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/IMG_6362-e1610467042855.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 19:32:25 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Српска, Православна или Нова година по јулијанском календару?</title>
<link>https://zivereci.com/srpska-pravoslavna-ili-nova-godina-po-%D1%98uli%D1%98anskom-kalendaru</link>
<guid>https://zivereci.com/srpska-pravoslavna-ili-nova-godina-po-%D1%98uli%D1%98anskom-kalendaru</guid>
<description><![CDATA[ Да ли сутра увече дочекујемо Српску Нову годину, Православну Нову годину или Нову годину по јулијанском календару, сазнајемо у разговору са јерејем Владаном Костадиновићем. Разговор је реализован на програму Радија Златоусти, Православне Епархије шумадијске. Звучни запис разговора ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-y2g3VOx6IdU/X_3kv-XxGyI/AAAAAAABNVM/aKQRRe-fw80HEDSOehIln_ItpGryJL1FACNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/large.081-Hram-Svetog-Save-vatromet-Beograd-Small.jpg.42861c70acb194ee99b4c19504235da2.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 19:15:33 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Прича о проти Живану Маринковићу</title>
<link>https://zivereci.com/pricha-o-proti-zhivanu-marinkovi%D1%9Bu</link>
<guid>https://zivereci.com/pricha-o-proti-zhivanu-marinkovi%D1%9Bu</guid>
<description><![CDATA[ Прича о проти Живану Маринковићу је и историографија једног од најтежих периода наше цркве, пре, за време и после Другог светског рата. Ипак, то доба изродило је по оцу Саши Антонијевићу, пароху бресничког храма, неке од најзначајнијих личности и духовника наше свете цркве.Звучни запис разговораПрота Живан Маринковић је један од њих. Дугогодишњи ректор Богословије у Призрену, отац Живан Маринковић је водио ову школу, у његово време богословско-учитељску у тешким и турбулентним временима, пре почетка Другог светског рата и годинама распада Краљевине Југославије, за време окупације и у послератним комунистичким временима.Рођен у Брзану, преминуо је у Крагујевцу а сву своју имовину и кућу у нашем граду завештао је цркви.Како каже отац Саша прота Живан Маринковић сав свој живот посветио је цркви и свом народу. Образован у Паризу и једно време вероучитељ у Београду свештеник Живан Маринковић, пуно је писао и објављивао и преводио и то не само за црквену и богословску публицистику. Протонамесник Саша Антонијевић, парох у Храму Светог Јоаникија Девичког у Бресници приљежан је историчар цркве и црквених збивања и објавио је више историографских радова о историјату наше цркве и Епархије шумадијске. Његов рад о проти Живану Маринковићу објављен је 2019. године приликом прослављања стогодишњице Храма Свете петке у Лапову, тако да је тема наше данашње емисије „Изазови историје” не само животпис проте Живана Маринковића, већ и прича о патријарху Димитрију Павловићу, као и историјат лаповске цркве и призренске Богословије чију је библиотеку и ризницу за време окупације у Другом светском рату сачувао баш отац Живан Маринковић.Извор: Радио Златоусти ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-c94Yj6LVGdg/X_3mniGqu4I/AAAAAAABNVU/Dls2ozUOPDEB5-EVqpjatFt3EQ_yhdD9QCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/radiozlatousti1.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 19:15:32 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Спасавајте се у Христу</title>
<link>https://zivereci.com/spasava%D1%98te-se-u-khristu</link>
<guid>https://zivereci.com/spasava%D1%98te-se-u-khristu</guid>
<description><![CDATA[ Кад народи измене морал, онда измене и памет, да би говорили у одбрану свога разврата. Теше се поквареним мислима – и оно што је болест кажу да је здравље. На улици се веселе, а срце њихово је тужно. Улица и кафана постају школа. А новине енциклопедија те школе. Та школа надвладава све остале школе – и њен морал зароби све писмене људе. Мир и благост немају куда да им уђу у душу. Прва помисао псовка, псовка увод у сваки посао. То им улази у речник, у граматику, у синтаксу, у идеологију, то је врста пљувачке којом они пљују на све. Одвратна бљувотина нити може да стоји у души, нити може да нахрани душу, већ је само мучи. Добар човек сија Божијом добротом, а псовач се јавља из псовачке тамнице.Није наш народ пропао толико да у њему није могуће пастирски служити. Изгубљених има доста, али највише има занемарених. Слушали би, кад би их неко мудро повео. Свештеници српски, чујте ви ову реч, да би преко вас Бог чуо цео наш народ. Кад не можете у дому Божијем да мисионарите, јер је празан, идите по кућама. Кад вас домаћин дома почне молити да кажете смер ваше посете понизно питајте псује ли се Бог у кући? Ко у овој кући чита Оче наш? Колико се пута преко дана прекрстите? Колико има година како се нисте причестили? Постите ли? Радите ли недељом? Зашто радите? Одрасле чланове, пажљиво и насамо, питајте о блуду. Масе једне казаће вам да то није грех, јер никад од вас нису чули да је то грех, а чули су од господе и научника да је то „природни стицај&quot;.Не живите више тако изоловани и беспослени, ако Бога знате! Спасавајте народ од пожара. Размишљајте о свему што се дешава у парохији. Водите рачуна о свему. Све што знате о вери, преносите. Загрејте прво здрави део народа, док га још има, па болесне постепено прикључујте здравом стаду. Будите живог ока, а не равнодушног.Научити их шта је грех. Замолити их да се исповеде. Замолити их да се макар са две речи моле Богу: „Боже, помози ми!” Замолити их да се клоне зла. Замолити их да не мрзе суседе. Замолити их да чувају образ и поштење. Замолити их да чувају пост као очи у глави.Ко год се одели од Бога, њега земаљске бриге и греси почну притискати и гурати у мрак, а нема већег мрака него мислити само о ономе што се очима види. Не мрзи мати болесно дете које умире, него плаче за њим. И Бог не воли пропаст људску, него хоће да се сви спасу. Ма колико човек да отпадне од Бога, кад чује реч Божију, то дубље залази у његову опијену душу неголи ма која сласт његовог греха.У молитвама које Црква са правом прописује да се читају пре него што се причестимо, каже се да је Света Причест огањ који спаљује у нашој души скривене и паклене помисли, злобу и завист, гнев и мржњу и масу мрачних болести од праоца Адама. Кад су те паклене мане на својој души осећали свети људи, који су се молитвом, даноноћном молитвом чували од свакога зла, колико више ми, у доба индустрије неморала, морамо неморал скидати са душе помоћу опаљујућег огња, помоћу Светог Причешћа.Господе, поврати Србе. Они ти овако несретно греше тек после 1880. године и знају да теби греше. Дај свештеницима дерзновеније да осете твоју небеску струју, да плану као лавови, и због њихових речи да се народ постиди од псовке, отварај срце народу да исповеда све своје грехе. Ми јесмо пропали земаљски, али ти не дај да пропаднемо занавек. Отргни нас од наших зала, и дај нам да се међусобно слушамо као и наши стари. Најтеже је пропасти од своје руке, а то данас ми радимо. Презри, Господе, псовке псовача, и одбаци их, али отвори разум псовачима, да виде шта раде. Ко се год покаје, и престане са псовком, опрости му и унапреди га на путу спасења. Да будемо крстобранитељи, а не крстоборци.Спасавајте се у Христу, који чујете, видите и памтите.Свети Јаков (Арсовић)Извор: Епархија зворничко-тузланска ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-ZfI2bdSvNxg/X_3bv47CONI/AAAAAAABNVE/jZSxqX1IhZcg1JbjqSMy39g6eXMwGKS3ACNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/jakov%2Bnovi%2Btumanski%2B2.JPG" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 18:27:50 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Интервју Епископа моравичког др Антонија (Пантелића): Породица, као Црква у маломе или домаћа Црква, може и мора да нас ојача</title>
<link>https://zivereci.com/interv%D1%98u-episkopa-moravichkog-dr-antoni%D1%98a-panteli%D1%9Ba-poroditsa-kao-tsrkva-u-malome-ili-doma%D1%9Ba-tsrkva-mozhe-i-mora-da-nas-o%D1%98acha</link>
<guid>https://zivereci.com/interv%D1%98u-episkopa-moravichkog-dr-antoni%D1%98a-panteli%D1%9Ba-poroditsa-kao-tsrkva-u-malome-ili-doma%D1%9Ba-tsrkva-mozhe-i-mora-da-nas-o%D1%98acha</guid>
<description><![CDATA[ Његовог Преосвештенства Епископа моравичког др Антонија (Пантелића) викара Патријарха српског и старешине Подворја Српске православне цркве у Москви при Патријарху московском и све Русије за Српски телеграф о Божићу 2020. године.1. Као старешина Подворја Српске патријаршије у Москви већ дуго живите у Русији, ако се не варам од 2002. Како се припремате за Божић и колико Срба долази код вас у цркву?Пре свега, захваљујем се вашим новинама што сте препознали важност да у овим данима божићне радости, али и великих искушења која су задесила целокупно човечанство, кажемо нешто више о представништву наше Цркве у Москви – што би уједно и био превод самог назива „Подворје Српске православне цркве“. Наиме, добро сте поменули да од 2002. године боравим у Москви, као старешина храма Светих апостола Петра и Павла и представник наше помесне православне Цркве при Московској Патријаршији. Слободно можемо рећи да је та 2002. година била преломна, када су у питању односи између Руске и Српске православне цркве, јер је тада обновљен рад Подворја, које је, попут већине храмова у Русији, било затворено давне 1918. године.Постоји више датума и празника током године када се велики број наших Срба, који живе и раде у Москви, окупља под сводовима древног московског храма Светих апостола. Поред Васкрса, затим Крсне славе Подворја – празника Светих апостола Петра и Павла, Савиндана и др., и Божић представља значајан дан за нашу заједницу у далекој Русији. Будући да велика већина наших сународника божићне празнике проводи у кругу породице и пријатеља у својој матици, ипак се одређени број Срба окупи и на божићној Светој Литургији. Међу њима, редовни су и представници амбасаде Републике Србије, али и других земаља у којима Срби чине велику већину: Републике Српске (Босне и Херцеговине), Црне Горе и др. Припреме за овај радосни празник укључују и уређење, тј. декорацију храма у духу празника, када украшавамо јелке, јаслице, иконостас...2. Које су сличности, а које разлике између божићних обичаја у Србији и Русији?Иако припадамо истој Православној Цркви, наша два народа гаје посебне обичаје, који су резултат вишевековног црквеног живота. Већ сам поменуо да се руски храмови за Божић украшавају јелкама, што није случај и код нас, где централно место, као што нам је то свима познато, заузима бадњак – млади храст или цер. Такође, Руси за Божић немају тако развијене обичаје попут нас: прављење чеснице, припремање печенице, дочекивање полазника (или полажајника), уношење сламе и др. Са друге стране, код Руса се већи део обичаја везује за васкршње празнике – почевши од припремних седмица, непосредно пред Велики пост, и закључно са празником Христовог Васкрсења. Тада они и припремају одређена препознатљива јела: кулич (колач) и пасху (слатки сир), која затим освећују у својим храмовима. Оно по чему су Руси свакако препознатљиви јесу и старе народне песме посвећене празнику Христовог Рођења – тзв. Коледарске песме. Оне су углавном настајале на подручју данашње Украјине, одакле су се преносиле широм Русије. Као и код нас, Божић је и у Русији породични празник, када се припрема богата празнична трпеза. Наравно, ту је неизоставно даривање сиромашних и оних којима је помоћ итекако потребна.3. Да ли имате податак колико српских цркава постоји у Русији и која је најстарија?У Русији не постоји нити један храм за који би могли рећи да је „српски“ или да припада Српској православној цркви. Чак и првобитно наше Подворје, које је – већ смо то поменули – постојало све до 1918. године, било је смештено у руски храм Светих Кира и Јована у Москви. Нажалост, овај храм је, заједно са капелом подигнутом у част Светог Саве Првог Архиепископа Српског, био уништен 1933. године од стране тадашње комунистичке власти. То исто важи за данашње Подворје српске православне цркве у Москви и храм Светих апостола Петра и Павла, који је уступљен на кориштење нашој Цркви, а који се налази под покровитељством Његове Светости Патријарха московског и све Русије.Све ово никако не умањује чињеницу да су Срби оставили велики траг у историји Руске Цркве и руског народа. Тако је српски политичар и саветник руског цара Петра I Великог, извесни гроф Сава Владиславић Рагузински, непосредно пред своју смрт 1738. године, у Сибиру основао град Троицкосавск, у којем је затим подигао храм посвећен Светитељу Сави. Троицкославск је касније био преименован у град Кјахту, а сам храм су комунисти девастирали и затворили. Због свега овога, учешће Русије у украшавању храма Светог Саве у Београду представља један логичан историјски след и сведочанство вишевековне међусобне подршке наша два братска словенска народа.4. Да ли се и колико овај Божић разликује у односу на претходне с обзиром на пандемију короне која је продрмала цео свет?Пандемија вируса корона која је задесила цели свет, погодила је све људе – без обзира на боју коже, веру или неке друге културне разлике. Да нико није имун, показала су и трагична дешавања унутар наше Цркве, када су се од последица изазваних вирусом корона, у свега неколико  ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-MOcFPK-DE0A/X_3ZF4sWRfI/AAAAAAABNU8/zxImQUQVXCU3Wqk1wKm7bc3dLAOSHXdOwCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/DGtwPPEW0AM7ScP-740x491.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 18:19:59 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>„Цр­ква“ &#45; Ка­лен­дар Срп­ске Па­три­јар­ши­је за про­сту 2021. годину</title>
<link>https://zivereci.com/tsrkva-kalendar-srpske-patri%D1%98arshi%D1%98e-za-prostu-2021-godinu</link>
<guid>https://zivereci.com/tsrkva-kalendar-srpske-patri%D1%98arshi%D1%98e-za-prostu-2021-godinu</guid>
<description><![CDATA[ ЦРКВА 2021; Календар Српске Православне Патријаршије за просту 2021. годину, издавач Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, главни и одговорни уредник протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, Београд 2021.Ево, већ је осма година како Календар „Црква“ Српске Православне Патријаршије, публикацију коју издаје Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, уређује протојереј-ставрофор др Саво Б. Јовић, његов главни секретар, који је у овом чињеницом најпостојанији уредник поменуте престижне публикације у новијој историји српског црквеног издаваштва. Календар је приручник сваког православног дома, парохије и монашке обитељи. Он даје основне смернице богослужењима, указује на библијска читања и помаже читаоцу да сагледа „црквено време“ којим се узноси до непролазности. Обично мерљиво време је ковитлац огреховљености, лишено пуноће, а „црквено време“ је освештани простор космичких координата, где је релативитет оплемењен котвом златног тежишта преко Оваплоћења Божанског Логоса.Коледарске песме, свакако познате у српском фолклору, записиване код проучавалаца усменог налеђа, асоцирају на староримске календе (calendae), а то су били дани на почетку месеца, тј. сваки је месец имао своје календе. Тако су постојале јануарске, фебруарске и сваке друге календе у свих дванаест месеци током године. Да је име знамен (nomen est omen) и некакво назначење налази се, свуда око нас, посејано на много места, попут оних „семених логоса“ о којима је писао Св. Јустин Философ. Гледано кроз ту призму и начин: једна од парохија у којој је на почецима своје свештеничке службе, прота Саво Б. Јовић био народни пастир и учитељ, носи чудесно име – Календеровци, а то је главног секретара Светог Архијерејског Синода, на неки начин, предодредило да буде сочинитељ црквених календара свих ових година.У библиографији српских народних и црквених календара 19. века почетна места заузимају стари коледари, публикације различитих крајева и аутора где су бележени црквени празници, сајмови и сабори, поучни текстови и цртице од користи за земљораднички и тежачки живот наших предака. Такви коледари, првобитни календари имали су дидактички значај јер су са мало речи просвећивали народ везујући га додатно за Цркву и њен канонски, богослужбени, морални и општи духовни поредак. Српске коледарске песме кореспондирају са правим штампаним календарима који се штампају и пуштају у свет око Божића – Рождества Христовог. Наши далеки преци су певали, прослављајући Оваплоћеног Спаситеља и библијску слику његовог Рођења кроз топле месијанске наде старе вере:„Бог се роди, Коледо,у вечери, Коледо.Људи му се, Коледо,Радујеју, Коледо,Понајвише, Коледо,Божја мајка, Коледо,Божић поје, Коледо,На сва врата, Коледо,Нека поје, Коледо,Слава му је, Коледо“.Коледарење се преко првих штампаних календара, на многим местима и крајевима нашег народа, преобразило средином 19. века у једну јасну црквену и националну свест. Значај таквих календара који су претече и даљи рођаци овоме „Црква 2021.“ је велики и управо је мерљив њиховом еклисијалном одговорношћу. Српски годишњак, црквени календар већег штампарског формата, има своје паралеле у сличним календарим помесних православних цркава. Међутим, од многих се он разликује наглашавањем, разумевањем и тумачењем јубилеја преко пропратних наративних, популарно-историјских текстова.Овогодишњи календар „Црква 2021. године“ започиње успоменом на блаженоупокојеног поглавара наше Свете Цркве, Његову Светост Патријарха Српског Иринеја који се преселио у вечност 20. новембра 2020. године и подсећањем на, такође, преминуле архијереје Високопреосвећеног митрополита црногорско-приморског Амфилохија и Преосвећеног епископа ваљевског Милутина.Такође, ово издање обележава 350 година од упокојења Св. Василија Острошког (епископ Јован Пурић), 700 година од упокојења Св. краља Милутина (проф. др Драгољуб Марјановић), 800 година од Жичке беседе Св. Саве (архимандрит др Тихон Ракићевић), 80 година од мученичке кончине епископа Саве Трлајића и митрополита Петра Зимоњића (протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић), као и 80 година од мученичког страдања епископа Платона Јовановића (проф. др Владислав Пузовић). Такође, у овогодишњем црквеном календару се налазе текстови о 30-годишњици преноса моштију Св. Николаја Жичког (јереј др Сава Милин), 170 година од смрти Петра II Петровића Његоша (др Немања Девић), 30 година од упокојења патријарха Германа Ђорића (протојереј-ставрофор проф. др Предраг Пузовић), 200 година од рођења и 140 година од упокојења Фјодора Михаиловича Достојевског (проф. др Богдан Лубардић), 650 година од Маричке битке (др Радован Пилиповић), 150 година од оснивања Призренске богословије (ђакон Будимир Кокотовић). „О чудотворству као пројави Божанског човекољубља“ пише протојереј проф. др Љубивоје Стојановић, а око централног календарског дела ове лепо илустроване публикације свијају се познате рубрике као што су „Архијереји Српске Православне Цркве“, „Црквена тела“ и „Црквено-просветне установе Српске Православне Цркве“, „Нови п ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-IYOyHVAfF7c/X_3VPPVhCBI/AAAAAAABNU0/qUloBctGzGEVi9wnPWueFsiSmVYujymxwCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/kalend.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 18:00:33 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

<item>
<title>Протопрезвитер&#45;ставрофор др Владимир Вукашиновић: Добри пастири нису побегли од вука короне</title>
<link>https://zivereci.com/protoprezviter-stavrofor-dr-vladimir-vukashinovi%D1%9B-dobri-pastiri-nisu-pobegli-od-vuka-korone</link>
<guid>https://zivereci.com/protoprezviter-stavrofor-dr-vladimir-vukashinovi%D1%9B-dobri-pastiri-nisu-pobegli-od-vuka-korone</guid>
<description><![CDATA[ Са позивима на поштовање епидемиолошких мера, које су се у Црквама шаролико поштовале свештеници и у време Короне обављају своју мисију која подразумева пре свега да су стално међу људима, молитвом, служењем, пастирском речју.Иако се свештеничка служба у времену ковида 19 одвија у донекле измењеним околностима, она је у суштини увек иста каже протојереј – ставрофор Владимир Вукашиновић старешина Цркве свете Петке на Калемегдану.– Свештеници су попут здравствених радника и других помагалачких професија у оваквим тешким временима са удвострученом ревношћу и одговорношћу обављају своју дужност. Она на првом месту подразумева молитву за здравље и болесне за лекаре и медицинске раднике, у крајњој линији за сав свет погођен овом пошашћу. Речи утехе и охрабрење спремност да се чују емоције страха и стрепње понекад безнађа и панике и помогне њихово превладавање вером, надом и љубављу – све то такође спада у свештеничку службу и данас је потребније него у другим, назовимо их уобичајеним временима.СПЦ има на територији града Београда има организоване институције за помоћ невољницима разних врта и профила. Међу њима се истичу „Човекољубље“ – добротворна фондација, Верско добротворно старатељство, чија је најпознатија али не и једина активност народна кухиња и Православно – пастирско саветодавни центар. Подразумева се да су у њима  посебно активни београдски свештеници. Просветна активност такође се одвија на свим нивоима: од основне школе до факултета као и на различитим факултетима не са Универзитета у Београду – напомиње наш саговорник иначе професор на Православном богословском факултету.  Не чуди стога што како каже број свештених лица која су оболела од ковида није мали.– И то није ствар само са нашом средином у Италији је рецимо након лекара највећи број жртава међу свештеницима. Код нас су пожртвовано служећи свом народу, своје животе положили неки од највиших црквених великодостојника на челу са блаженопочивишим патријархом Иринејем. Треба јасно рећи: они нису само жртве короне, него су жртвовали своје животе да би помогли у време короне.Ту спремност да се у тренуцима кризе неодступно остаје уз свој народ, Христос је истакао као основну одлику правих пастира. Због тога добри пастири српскога народа, и то не само они који су се разболели и умрли него и они који су оздравили или ризиковали да се разболе, када су видели да се вук короне приближава нису оставили своје словесно стадо и побегли (било у „теолошке“ изговоре и доскочице било у до сада небивалу евхаристијску апстиненцију), него су до краја остали верни највишим идеалима своје службе, каже протојереј – ставрофор Владимир Вукашиновић.Медијска извештавања о оболевању од Ковида 19 у српској цркви неретко су пратиле полемике о причешћивању истом кашичицом. И у самој српској цркви било је различитих гласова о томе како се треба причешћивати у време пандемије, а ван ње било је било је чак и оних који су сматрали причешће извором заразе.– Чини ми се да се та целокупна полемика у крајњој линији може свести на питање: да ли црквени живот доприноси ширењу ковида 19. Неодговорни, неупућени па и злонамерни учесници те полемике су покушали да гурну у страну много важније питање: на који начин црквени живот доприноси спречавању ширења поменутог вируса. Овом приликом нећу улазити у верске димензије овог питања – о њима је уосталом много тога речено у књизи епископа бачког Иринеја „Свето причешће – лек бесмртности“. Међутим желим да истакнем да су бројне медицинске студије показале да религиозност и активни верски живот позитивно утичу на  функционисање имуног система и не само по питању смањивања анксиозности и страха који га нарушавају него и на другим нивоима што додатно смањује ризик од ове и сваке друге заразе. По себи се разуме да овде није реч о апсолутном спречавању заразе (то уосталом не гарантују ни маске , дистанца па ни вакцина), него о смањивању шансе да до ње дође. Због тога је суштински важно да се живот цркве саображен зравственим мерама неометано одвија и у оваквим временима превентивно због народа чијој психофичкој добробити црква и на овај начин доприноси.Извор: Чудо ]]></description>
<enclosure url="https://1.bp.blogspot.com/-JFEMiUqV9mI/X_3S-OiFtMI/AAAAAAABNUs/6jPL5MCR_XADv0QBjam_h9rSSyjR1JjSwCNcBGAsYHQ/w1200-h630-p-k-no-nu/DSC_5850.jpg" length="49398" type="image/jpeg"/>
<pubDate>Tue, 12 Jan 2021 17:50:38 +0100</pubDate>
<dc:creator>Бане</dc:creator>
<media:keywords></media:keywords>
</item>

</channel>
</rss>