Свети Нектарије ме привео вери
Године 2006, за световно поимање живота, за мене се могло рећи да сам једна млада и успешна женска особа. Радим у београдској фирми, 25 година старости, плата 1200 еура просек, самостална, одвојила се од родитеља, плаћам стан, издржавам се, успешна у послу којим се бавим. Али празна и незадовољна. Такав је био живот без Бога. Како сам осећала незадовољство и празнину мислила сам да је у питању посао, па сам пожелела промену, и у том тренутку се у мом животу појавила особа Н.Н. са неким идејама, али без новца. Видевши у томе могућност да се извучем из посла којим сам се бавила (трговачки путник-комерцијала), а и да помогнем особи Н.Н. да успе у томе што ради, поднесем захтев за дозвољен минус у банци који је одобрен у висини плате, и скоро целу плату још (између осталог и новац који је одвојен за режијске трошкове) позајмим тој особи уз договор са њом и још једном особом да ми се за месец дана то врати. По нашим тадашњим договорима то је све било могуће. Међутим, само човек помраченог ума могао да то види онако како сам то ја тада видела. Од тог тренутка, што би народ рекао, кола су кренула низ брдо! На послу кренули проблеми, продату робу у висини од преко 3 милиона динара нисам могла да наплатим (а правило у фирми је да све што комерцијалиста не наплати одбија му се од плате). То је значило да радим један дужи период без надокнаде! Власница стана у ком сам становала долази и обавештава ме да јој се млађи син оженио и да морам у року од месец дана да напустим стан, јер они немају где да живе! То је значило да треба да исплатим све заостале режијске трошкове, да окречим стан, да нађем нови и по правилу за њега дам бар 3 – 6 месечних кирија унапред, а на плату не смем ни да помислим а камо ли да питам! Покушавам да се снађем за новац али како то обично бива нико нема нити може да ми помогне! Родитељи немају одакле па не смем ни да их питам иако би се вероватно снашли, али не! Могу ја то сама, па ја сам самостална и на крају крајева одвојила сам се од њих! Време је пролазило, нови стан нисам ни тражила јер немам са чим да га платим, али очекивала сам повратак позајмљених пара, па ћу онда лако за стан и трошкове, и кад имаш паре лако ћеш наћи и нови стан! Ни сањала нисам да тај новац никада нећу видети! Управо то се десило-ћорсокак! Особа Н.Н. се није јављала а када сам успела да дођем до ње једино што је говорила је: “Ја немам никакве паре и ти то мени ниси позајмила него поклонила“! Као да ме неко ударио маљем у главу, све се вртело око мене! Падала сам у искушење да нађем неког да ту особу премлати, али Богу хвала нисам! Једна другарица ме примила у свој „стан“ од 20 квадрата, у ком није било места за једну а камоли за две особе, једна соба и купатило (до краја живота ћу јој бити захвална на томе). Упала сам у очај, за мене је то била безизлазна ситуација, било ми је јако лоше и психички и физички! Где год се окренеш затворена врата. Престала сам да излазим из тог стана, на терен и на посао више нисам могла, одрађивала сам телефоном! Најгоре помисли су ми пролазиле кроз главу! Некако се, како сам тумбала те своје ствари, у мојим рукама нашла књига коју сам добила од једне другарице, и да бих побегла од свега и вероватно и од саме себе, почела сам да је читам! Књига се звала „Свети Нектарије Егински, Земаљски Анђео-Небески Човек“. Од кад сам је узела у руке нисам више могла да је оставим, сузе нисам могла да зауставим, читајући је преживљавала сам сваки тренутак његовог живота! Нисам јела, нисам пила, само сам је читала, плакала и вероватно од психофизичке исцрпљености спавала! Будила сам се са чврсто стегнутом књигом на грудима, и присећајући се онога што сам прочитала поново сам плакала и плакала, и тада сам почела да молим Светог Нектарија да ми помогне, јер ја више немам начин да се ишчупам из те ситуације, и не знам како да живим даље! Настављала сам да је читам, да плачем и да Га молим да и мени помогне! На телефон се нисам јављала та два дана док сам читала, нисам имала снаге ни за шта, само погледам ко је и смањим звоно да га не слушам! Пар сати по завршетку читања књиге, зазвонио је телефон, био је то власник фирме у којој сам радила! Морала сам да се јавим, мислећи да је сада већ све готово и да зове да види како ћу да отплатим то што нисам наплатила. Јавила сам се. Са друге стране сам чула весео глас власника фирме који ме пита како сам успела да наплатим, шта се десило, то је чудо говорио је он! И ја сам знала да је то чудо, али ЧУДО СВЕТОГ НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ, он ми је помогао! Истог тренутка сам то знала! Власник ме звао да ме то пита и да ми каже да ће да ми пусти плату на текући рачун и почео је да прича о послу, више га нисам чула, рекла сам да сам код купца и да ћу га позвати касније! Опет нисам могла да зауставим сузе, помешала се радост, срећа, захвалност и туга и све! Тада сам схватила да је онда када сам остала сама, потпуно сама у јако тешкој ситуацији једино Господ био ту и његов угодник СВЕТИ НЕКТАРИЈЕ ЕГИНСКИ! Као да је спала тама и мрак са мојих очију и постала сам свесна да ј
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!