Тумачење Литургије – Почетни возглас „Благословено Царство…ˮ (четрдесет седма емисија)

Света Литургија почиње доксолошким величањем Свете Тројице: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа, сада и увек и у векове векова. Амин. Пред тим возгласом литург, узевши у руке свето Еванђеље, осењује њиме крстолико свети престо. Ова свештена радња свакако није случајна, она има дубок смисао: Свето Еванђеље је символ сâмог Господа Исуса Христа. Крст је оруђе нашег спасења. Правећи знамење крста светим Еванђељем, презвитер као да говори да нас је Господ наш Исус Христос крсним путем и смрћу Својом спасао, отворио нам благословено Царство које се помиње и у следећим возгласима који су присутни на Светој Литургији. Литургија је Царство Божје овде и сада. Она је стварност Светотројичног присуства у простору и времену, освећени и преображени тренутак садашњости, нови квалитет живота у коме је сабрана сва прошлост и будућност, оно што је било, јесте и што ће бити. То је тај чудесни и величанствени смисао и димензија Литургије, која у видљивом, опипљивом, чулном и пропадљивом пројављује и објављује Невидљивог, Неопипљивог и Вечног Бога – Оца кроз Сина, у Духу Светоме. У оквиру четрдесет седме емисије "Светотајинско богословље" указали смо на све сегменте и символе који су везани за почетни литургијски возглас. 
 
Аутор емисије: Катихета Бранислав Илић 

 
 
 
Све емисије Светотајинско богословље можете пронаћи ОВДЕ