Храброст у свакодневном животу

Нечија храброст је особина која долази до изражаја у тешким временима у којима је угрожен људски живот: елементарне непогоде, рат итд. Међутим, да ли је храброст особина која је потребна и у свакодневном животу?

На почетку је потребно одредити шта је храброст. Један начин гледања на храброст јесте да се посматра нечије понашање. Ако особа уђе у неку високоризичну ситуацију и уради нешто што је по мишљењу других корисно за заједницу и опште добро, то дело се сматра херојским подвигом, јунаштвом. Савремене дефиниције храбрости узимају у обзир и шта је та особа осећала том приликом. Храбри људи нису они који се ничега не плаше – који су неустрашиви – већ они који упркос томе што осећају страх, ураде херојско дело. Другим речима, хероји се плаше, али делају упркос том страху.

Доживљај страха је унутрашња информација која нам говори да је ситуација ризична, да опасност можда превазилази границе наших способности. Људи који се не плаше, који су неустрашиви, немају ту информацију и зато много лакше улазе у неприхватљиво ризичне ситуације. Једно истраживање спроведено међу алпинистима показало је да неустрашиви чешће настрадају од оних који доживљавају страх у екстремним ситуацијама. Храбре такође разликујемо и од „лудо храбрих” који потцене ризике или их нису свесни, и зато пре или касније постају жртва своје храбрости.

Бити свој значи победити страх

Како бисмо онда одредили храброст у свакодневном животу? Храбри су они људи који, упркос страху или неком другом облику патње, чине оне ствари које сматрају исправним. Таква дефиниција се може применити на бројне ситуације у свакодневном животу, као што је суочавање особе с неком тешком болешћу. Може се рећи да свакодневни живот захтева одређену дозу храбрости.

Како је нечија зона удобности првенствено зона сигурности, храбар је свако ко је из неког разлога напусти да би се окушао у нечему новом. Људима треба храброст и онда када морају да донесу неку одлуку, када бирају између различитих избора, а не могу тачно знати какве последице могу настати. Што је већа нечија вера у властите способности – вера да ће се снаћи и у непредвиђеним околностима – то је већа и храброст те особе.

Храброст да се буде свој подразумева да се иде својим путем у животу, иако родитељи, пријатељи и други ауторитети сматрају да је тај пут погрешан. Храбра је она особа која следи своје жеље, своју визију и своје „срце”, која верује у себе и бира да живи на онај начин који је у складу с њеним животним вредностима. Храбар је свако ко започиње свој лични бизнис или оснива своје лично предузеће. Храбар је свако ко одлази из града да би живео на селу или одлази на рад у иностранство. Храбро је и када се неко ко живи у незадовољавајућем браку одлучи на развод, иако не зна тачно како ће после развода живети.

Не кукавичлук, већ конформизам

О нечијој моралној храбрости говоримо онда када се та особа заузима за своје вредности, за истину и правичност. Ова врста храбрости означава особе које имају интегритет и које улазе у ситуације у којима би могле да буду одбачене или шиканиране због тога што своје мишљење супротстављају мишљењу ауторитета или групе којој припадају.

Психичку храброст потребно је показати када се особа бори сама са собом. То су ситуације када један део ње има ирационални страх, а други део ње преузима „команду” и води је у „опасне” ситуације како би превладала ирационални страх. У психотерапији анксиозности и фобија није толико акценат на смањењу неразумног страха, колико у томе да особа постане храбрија и почне да чини оно чега се плаши.

Познати егзистенцијалиста Роло Меј указао је да у савременом друштву супротност храбрости није кукавичлук, већ је то конформизам. Под конформизмом сматрамо ону особину када људи гледају само свој интерес, своју сигурност и своју удобност због чега избегавају да кажу оно што заиста мисле. Конформизам одговара свакој власти, тако да су веома ретки политичари који позивају грађане да буду храбри и активни, да мисле својом главом.

Ако желимо да живимо бољим и задовољнијим животом, суочени с изазовима свакодневице, требало би да покажемо већу храброст. Ако децу учимо да и она постану разумно храбра, свој живот можемо да учинимо знатно бољим, праведнијим и разумнијим.

Зоран Миливојевић

politika