Предраг Петровић - Богословље и језик (Основе православног богословља I)

Богословље је сведочанство о односу Бога и човека (света), односу који није апстрактан или уопштен, већ је условљен и конкретан. Условљен је непоколебивом Божијом речју и, како рекосмо, човека за начин сазнања који превазилази она сазнања заснована на силогистичким моћима људског ума. Однос Бога и човека је и конкретан; он подразумева најпре човеков молитвени облик признања да Бог Јесте! Због тога истинско богословље подразумева макар и најмањи облик сусрета са Богом, и из такве перспективе богословље постаје временом све већи и већи Дар Божији који најзад одређује и моћ али и дефинитивну сврху како усменог, тако и писменог богословског израза. Из тог разлога богословље се не учи као знање чињеница, већ као буђење боготражитељске жудње за богочовечанским сусретом. Не бисмо погрешили уколико бисмо божанске речи сагледавали као живе али опет, тихе и танане призиве којима нас Сам Бог попут блудних синова поступно призива из овога палог начина живота да најпре дођемо себи, да потом уделовимо свој повратак Богу, и да се најзад вратимо Њему, нашем једином Узроку постојања (уп. Лк. 15, 17-21). [Из Предговора аутора]

biblos.rs