Служба Пресветој Богородици у част Њене иконе „Стене необориве-Видовданске“

 
Служба Пресветој Богородици
у част Њене иконе
„Стене необориве-Видовданске“

Недеља прва по Педесетници-
свих Светих

НА ВЕЛИКОМ ВЕЧЕРЊУ
[Певамо: Блажен је човек... 1. антифон.]
На Господе, завапих... стихире, глас 6.

       Братија хиландарска и лазаричка* торжествено ликују,* јер као духовно пролеће у Цркви засија* празник Владичице наше Богородице,* Чија икона „Стена необорива“* као незалазно сунце милости Њене* лепотом небеских дарова* сву васељену просветљује.* Због ње је град Крушевац* опет царствено светао и славан.*

[Двапут.]

      Косовски јунаци некад* на кнежевој вечери* пред косовску битку* Тебе, Дјево, пред ликом Твојим* у помоћ призиваху* као неразрушиву Стену спасења свога,* а Ти данас иконом Својом* све земаљске народе* на Евхаристијску Тајну Вечеру призиваш* као на победничко славље Цара Христа,* да се у Њој Хлебом небеским причесте.*

[Двапут.]

       Кнез Лазар са војском својом* икону Твоју у бој носаше* за Крст часни и слободу златну.* За Тобом као за изабраном Војвоткињом идући* венце победе као Мученици примише,* и крвљу својом од царске порфире скупоценијом* и од звезда сјајнијом се огрнуше,* и тако се до смрти верни Сведоци* Васкрсења Христовог показаше.*

[Двапут.]

       Из Србије на Свету Гору дође* икона твоја, Богомати.* Као божанствени дар с висина,* обитељ хиландарска је прими,* и Теби се као врховној Игуманији својој* благодарно поклони,* јер Ти њој не дође да она Тебе чува,* већ Ти њу да чуваш,* и да Заштитница рода српског крстоноснога* одатле кроз све векове будеш.*

 [Двапут.]

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. глас 4.

       Сада нам се црква Лазарица* часнија и од неба јавља,* јер се икона Твоја, Богородице Дјево,* у њу као царска круна* у царски град поврати.* Свети кнез Лазар у Царству Божјем* због тога се узвесели.* Крушевац као врт Богородичин,* заливен крвљу Новомученика багдалских* и свих крушевачких,* Духом Светим замиомириса.*

Вход. Прокимен дана. Читања три:
Читање из Књиге Постања (28, 10-17).
Читање из Пророштва Језекиљевих (43, 27 и 44, 1-4).
Читање из Прича Соломонових (9, 1-11)

На литији: стихире, глас 8.

       Брзопомоћнице Лазаричка,* Ти си иконом Својом неистраживи Бездан доброте* и безобално Море штедрости,* и уистину свима све:* Радост жалосних,* Тишина узнемирених,* палих Подизање,* Посета болних,* Снага немоћних* и Покров свих Православних.*

       Исцелитељко Лазаричка,* икона Твоја као крушевачка бања Витезда,* не једном годишње,* већ свагда лечи душевне и телесне болести* свима који јој са вером прилазе* и матеролепни глас Твој* тајанствено из ње чују:* „Иди и не греши више“!*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. глас 6.

       Утешитељко Лазаричка,* Ти Која си праведне родитеље Своје* разрешила срамоте бездетности,* сада преко иконе Своје* бесплодним супружницима* подајеш децу на славу Божју,* како би пре свега другога* чеда своја подизали* у васпитању и науци Господњој.*

На стиховње: стихире, глас 4.

       Неописиви Бог Логос* из Тебе се, Богородице, описа Оваплоћењем,* и човека као упрљану икону Своју* у древну лепоту преобрази,* и Божанској красоти га присаједини.* То исповедајући, поклањамо се* икони Твојој „Стени необоривој* кличући: Слава Теби.*

Стих: Чуј, кћери, и види, и приклони ухо твоје.

       Као неисцрпни источник благодати Твојих* стекосмо икону Твоју, Дјево,* јер она из лазаричког храма Твога* као из новога Врта Рајскога,* излива воде богопознања,* свима који Те са духом скрушеним химнохвале,* и кличу: Слава Теби.*

Стих: Споменућу име Твоје у сваком нараштају. 

       Ти иконом Својом, Увекдјево,* сва поколења српска* надахњујеш целомудреношћу и чистотом,* учећи их да је свети венац девства* и од царске круне бољи,* и да је оно најбољи и царски пут* којим и Цар небески и Архидевственик,* Бог Логос, дође.* Зато слава Теби.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. глас 2.

       Украс је божански* свих српских земаља* икона Твоја „Видовданска Красница“.* Због ње се сва природа радује и обнавља,* јер родивши се од Тебе, Дјево,* Творац свих Те је учинио* Господарком сваке земне и надземне твари,* која поје: Слава Теби.*

На благосиљању хлебова:

Тропар икони „Стени необоривој“
глас 8.

У царском граду Твоме Крушевцу,*
Војвоткињо наша Богородице,*
узносимо Ти песме благодарне,*
јер Тобом вођени јунаци косовски*
победним венцима мучеништва се украсише,*
од сваке царске дијадеме часнијим.*
Као што си некад Светом кнезу Лазару*
необорива Стена спасења била,*
тако од свих зала ослободи и нас*
који Ти с љубављу кличемо:*
Радуј се, Заштитнице рода српскога*
крстоноснога кроза све векове.*

[Трипут.] 

НА ЈУТРЕЊУ

Тропар икони „Стени необоривој“
глас 8.

 [Трипут.]

По првом стихословљу: седалан, глас 6:

       Ходите сви христоименити људи* да неувенљиве цветове славословља* Богородици Марији принесемо,* због Њене чудотворне иконе „Стене необориве“,* јер је Њој као Мајци Бога Речи* најблагопријатнија жртва* свештена песма из чистог срца.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

По другом стихословљу: седалан, глас 2:

       Српски витезови на кнежевој вечери сеђаху* као апостоли у горници сионској,* и пред иконом Твојом, Дјево, се молећи,* у Силу с висине се обукоше.* Зато огњеним језицима свима благовестише* да земаљско је за малена царство,* а Небеско увек и довека.*  

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

По полијелеју: Величање:

       Величамо Те, Пречиста Дјево, и поштујемо икону Твоју коју нам цар Лазар остави као своје царско Свеоружје непобедивости!

После полијелеја, седален, глас 6.

        Када је Светом кнезу Лазару* за Христа, главу Цркве,* глава одсечена,* он је српски народ Теби,* Богородице, поверио,* да му Ти будеш* необорива Стена заштите,* Кула сигурности,* Поборница праве вере,* Двери спасења,* Путеводитељка ка небеској отаџбини,* Лествица ка Богу,* и Царица једина и вечна.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин.

Степена, 1-8 антифон 4. гл.

Прокимен: Поменућу име твоје у сваком нараштају и нараштају.

Стих: Лицу Tвоме помолиће се сви богаташи земаљски.

Све што дише.

Јеванђеље по Луки, зачало 4.

По 50. псалму, јеванђељска стихира, глас 6.

       У благознаменити дан празника* иконе Твоје, Богородице,* Ти невидљиво у Цркви предстојиш* окружена војском Светих Мученика Косовских* као богославна Царица њихова.* Због Тебе је храм сав испуњен Анђелима.* О, шта је тужније од одсутних,* а шта блаженије од нас који смо дошли* и наслађујемо се овом светковином?!*  

Канон Богородици
глас 8.

Песма 1.

       Ирмос: Прешавши воду као копно, и побегавши од египатског зла,* Израиљац клицаше:* Избавитељу и Богу нашем појмо!*

       Света Гора Те слави, Дјево,* због иконе Твоје,* јер се од Тебе као од Горе преузвишене одсече* Камен крајеугаони, Христос Бог.* Њега имајући кнез Лазар* Исмаилћане порази* као Давид Голијата.*

       Мученици Косовски као невина јагњад* ради Јагњета Божјег, Христа, заклање претрпеше,* и зато на рајску пашу изиђоше.* Због тога Тебе, Матер Његову,* као непорочну Овчицу прославише.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

       Јавила се јеси Књига запечаћена* у Коју се, Христос, Реч Очева,* пером Духа уписа.* Њиме и имена Светих Страдалника Косовских* у Књизи вечног живота* руком Твојом записана беху.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Ти си, Дјево, Бразда неорана* из Које Клас бесмртности, Христос, произрасте.* Њиме причешћени српски јунаци,* иако до смрти на земљи косовској пострадаше* небеску Земљу живих наследише.*  

Катавасија: празнична

Песма 3.

       Ирмос: Небескога круга Врхотворче Господе,* и Цркве Градитељу,* Ти ме утврди у љубави Твојој,* Крају жеља, Тврђаво верних,* једини Човекољупче.*

       Пред иконом Твојом, Богородице,* цар Лазар на вечери пред Косовску битку* на верност Христу се заветова,* што и крвљу својом запечати,* и то као царски указ свој* нараштајима српским остави.*

       Икону Твоју, Дјево, „Стену необориву“* српски војници у бој носаше* као заставу Православља.* Смрт за Христа претрпеше,* и зато нетљене венце живота* од Њега, вишњег Цара свог, добише.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

       Лазар кнез на земљи, а цар на небу,* Крст свој као царски скиптар понесе* и крвљу својом као пурпурном багреницом се украси.* Зато, као победоносац Христу сацарује* у непролазном Царству Његовом.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Као што се Син Твој, Дјево,* телом на небески царски Трон Свој вазнесе,* тако се тело Лазарево* у вазнесењски храм његов раванички* као на царски трон положи,* одакле лепотом бесмртне славе блиста.*

Катавасија: празнична 

Седалан, глас 2.

       Народу као телу Цркве Српске* даде се жалац у месо,* Турци, анђели сатанини,* да му пакосте.* Зато Срби Тебе, Богородице,* пред иконом Твојом* „Стеном необоривом“ мољаху* да непријатељи одступе од њих,* али Ти им, Дјево, каза:* „Доста вам је благодат Моја,* јер се сила Моја у немоћи* показује савршена“.*

Песма 4.

        Ирмос: Господе, чух тајну Твога домостроја спасења,* разумех дела Твоја и прославих Твоје Божанство.*

       Правоверни род српски* као виноград Господњи* од кривоверних погажен беше,* али Ти, Дјево, као необрађени Виноград* Сином Твојим као Гроздом Божанским* све горчине његове услади.*       

       Усред трња исламског* Срби хришћани ожалошћени беху,* али Ти, Дјево, као Врт затворени* из Кога Христос, Цвет Богоипостасни, изниче,* миомиром наднебеске утехе* душе њихове облагоуха.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

       Као три младића у пећи халдејској* тако и народ српски страдаше* од огња зала турских,* али освежен беше Росом доброте, Христом,* Који на Тебе, Дјево, сиђе* као на Руно Које Гедеон унапред виде.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Народ за земљом горко плакаше* као Адам пред затвореним вратима Раја сладости,* али му се Ти, Дјево, отвори* као небозасађени Рај,* од Едема лепши,* усред Кога је Дрво живота, Христос.*

Катавасија: празнична

Песма 5.

          Ирмос: Просвети нас заповестима Твојим, Господе,* и мишицом Твојом узвишеном* подај нам мир Твој, Човекољупче.*

       Када царство и држава* српски пропадоше,* Ти, Дјево, народу остаде* као Дијадема непропадљива,* Жезал правде, Држава силе,* Штит благочешћа* и Палата Свецара, Христа.*

       Храмови српски од руку злочестивих* разорени беху,* али си Ти, Дјево, као Храм нерукотворени* у Коју Велики Архијереј, Христос, уђе,* под кров милосрђа Свога* род наш сабирала.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

       Безумље турског насиља владаше* и многи Срби без домова земаљских осташе,* али им Ти, Дјево, беше* Дом небески Кога Премудрост Божја,* Христос, Господар света, Себи сазда.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Тама туге све беше покрила,* и народ српски земљу немаше,* али Тебе, Дјево, богодивно имаше* као словесно и одуховљено Небо* из Кога Сунце радости,* Христос Бог и Спаситељ, засија.*

Катавасија: празнична

Песма 6.

       Ирмос: Излићу молитву ка Господу,* и Њему ћу казати туге моје,* јер се душа моја испуни зала и живот се мој приближи аду,* и молим се као Јона: Боже, изведи ме из трулежи.*

       Када кнез Лазар на Косову пострада* народ српски земног владара* на престолу изгуби,* али не изгуби Тебе, Богородице,* небеску Царицу Своју* и богоносни Престо Цара славе, Христа.*

       Усред потопа безбожја агарјанског* Црква Светосавска је као барка од Нојеве боља* чеда Своја чувала,* а Ти им се, Дјево, као чиста Голубица јављаше,* Изданак спасења, Христа Бога, им доносећи.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

       Ноћ неправедног страдања српског* пет векова трајаше,* али си Ти, богозарна Дјево,* као свештенолепна Зора безвечерњег Дана* људе Своје Сунцем правде,* Христом, обасјавала.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Богоглагољиви Давид о Теби, Дјево,* псалмопојаше као о Граду Божјем* Кога реке Духа веселе.* Зато Те је и род српски химнохвалио,* имајући Тебе као неосвојиви Град свој,* од Крушевца царственији.*

Катавасија: празнична

Кондак, глас 3.
подобан: Дјева днес...

Дјева данас благовољење Своје нам показује,*
Гора Атон жртву хвале Богомајци приноси,*
Анђели са монасима славослове,*
 „Необорива Стена“ из Србије путује,*
нас ради Свецарица на трон Свој дође,*
у царску лавру хиландарску.*

Икос 1.

       Анђео земни и човек небески, Свети благоверни кнез српски Лазар, потруди се да икону Твоју „Стену необориву“ за себе нађе и у двор свој у Крушевац постави, имајући тебе као Покров од свих видљивих и невидљивих непријатеља, и једину Наду и Утврђење, Пречиста Дјево. Он под светли омофор милости Твоје свагда прибегаваше, и Теби, Царици неба и земље, у усрдним молитвама овако говораше: Радуј се, позлаћени Кивоте, Који Законодавца, Господа свих, прими! Радуј се, нерукотворена Скинијо у Коју Христос, Велики Архијереј, уђе! Радуј се, запечаћена Књиго у Коју се Духом Светим Реч Очева уписа! Радуј се, небеска Лествице, Коју патријарх Јаков виде, а Којом Бог сиђе! Радуј се, превисока Горо од Које се Камен Крајеугаони одсече! Радуј се, Богородице Дјево, необорива Стено спасења нашега!

Синаксар:

       По предању, после виђења у коме му се јавила Пресвета Богородица у атонској пустињи и посаветовала га, Свети Сава је дао да се направи велика икона Богородице названа необорива Стена, коју је даровао својој ктиторији – манастиру Филокал у Солуну. Због тога је на њеној полеђини изображен Свети Сава, одевен у сакос, са ромејском царском круном на глави, са којом нигде више није насликан, а са којом се изображава Христос, као Цар и Првосвештеник. Пред том иконом Мајке Божје на кнежевој вечери уочи Косовске битке 1389. године, српски витезови су се заклели на верност Христу и своме благочестивом кнезу Лазару. Икона је ношена у бој на Косову, а потом враћена у манастир Хиландар, где се све до данас чува у манастирској ризници. Њен други назив је  Лазарева или Видовданска. После тачно 628 година од Косовске битке, чувени препис иконе "Необориве Стене" стигао је у цркву Лазарицу у Крушевцу. Мајка Божја преко ове иконе пружа брзу помоћ и утеху свима који је са вером призивају.

Молитвама Пресвете Мајке Твоје,
Господе Исусе Христе, Боже наш,
помилуј и спаси нас. Амин.

Песма 7.

       Ирмос: Некада у Вавилону младићи, који беху дошли из Јудеје,* вером тројичном угасише пламен пећни, појући:* благословен си Боже отаца наших.*

       После косовске битке* многе Српкиње удовице посташе,* али као монахиње у Теби, Дјево, починак нађоше,* јер си Ти неоскврњена Ложница* из Које небески Женик душа њихових,* Христос, произиђе.*

       Многа огњишта српска* угашена беху,* али си Ти, Дјево, као Кљешта* Која Жар Божанства,* Христа, Животодавца, понесе,* Њиме пламен вере и живота* у роду нашем одржала.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

       Седам пута седамдесет година* народ светолазаревски* у сени смрти сеђаше,* али га Ти, Дјево,* Коју седмокраки свећњак* у Скинији предизображаваше,* Светлошћу великом,* Христом, озари.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Као што суха палица Првосвештеника Арона* давно чудесно процвета,* тако си и Ти, Дјево,* опустошену земљу Првојерарха Саве украсила* као Цвет Која Плод Божанствени, Христа, даде.*  

Катавасија: празнична

Песма 8.

       Ирмос: Цара Небеског, кога поју Војске Анђелске,* хвалите и преузносите у све векове.*

       У време оно мраком зловерја испуњено* многи се православне вере одрекоше,* али си Ти, Дјево, као светловидни Крин* срца оних који Ти притекоше* христољубљем омиомирисала.*

       Тебе, Дјево, Мојсије на Синају виде* као Купину неопалиму,* јер си Ти Огањ љубави Божје, Христа,* несагоревши се Њиме, у Себе примила.* Њиме си усред зиме мржње* душе људске загревала.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

       Ти си, Богоблажена и Свеблага Дјево,* као боготочна Маслина* Христом, Сином Божјим,* као Јелејем Очеве милости* све ране рода српскога* помазивала и исцељивала.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Од жеге мука и невоља* Ти си, Дјево, народ Свој заклањала* као лаки Облак Који свету* Кишу Божанства, Христа, изли.* Њиме оживотворена земља српска* род благодарности Теби приносаше.*

Катавасија: празнична

Песма 9.

       Ирмос: Спасени Тобом, Дјево чиста,* ми Те исповедамо као истинску Богородицу,* величајући те са бестелесним Хоровима.*

       Сагрешења народна велика беху,* због чега беше одведен* у турски Вавилон* као у безводну долину смрти,* али Тебе, Дјево, пронађе* као живоносни Источник* Који га Водом опроштаја, Христом, напоји.*

       Јавила си се, Дјево, као закључане Двери* кроз Које једино Господ оваплоћени прође.* Зато си Ти народу српском* утамниченом грехом* двери покајања отворила* и на слободу деце Божје га извела.*

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу

      Срби некад од безаконика* поробљени беху,* али се у духовној слободи Теби, Дјево, радоваху,* јер Ти с њима беше* као неодузимљиви Кивот* Који Законодавца и Избавитеља носаше.*

       И сада и увек и у векове векова. Амин.

       Глад и смрт пуштени беху* на Србију оскрнављену и распету,* али си Ти, Дјево,* као Трпеза Хлеба живота,* Њиме, Надбескрајносилним Сином Твојим,* народ Свој прехранила,* освештала и васкрсла.*

Катавасија: празнична

Светилан, глас 4.

       Као некад стари Израиљ,* тако и многострадални народ српски* као нови духовни Израиљ,* кроз пустињу ропства дуго луташе,* али му се Ти, Богородице Дјево, појави* као огњенообразни и светлозарни Стуб* Који га у Земљу обећану,* Царство небеско, одведе.*

Хвалитне стихире, глас 1.

       Празнујући спомен свих светих,* Црква најблиставији венац похвале* Теби, Богородице, плете,* у част иконе Твоје „Стене необориве“,* јер си Ти Врх и Савршенство свега светога,* Нада праотаца,* Печат пророка,* Почетак апостола,* Смелост Мученика,* Темељ учитеља,* Венац преподобних* и Слава праведних.*

[Двапут.]

       Химнославимо Те, Пресвета Дјево,* јер Ти ни у будућем веку* нећеш престати да будеш* Доброчинитељка васцеле твари,* не само људима,* већ и Анђелским Силама.* Никакво исхођење* богоначалног просветљења,* откривење божанских тајни* нити било какав дар духовни* ни за кога неће бити могућ* независно од Тебе.*

[Двапут.]

       Удостој нас, Дјево,* да Ти и у Царству Божјем,* са кнезом Лазаром који началствује* сабором свих српских Мученика,* у граду Бога Живога,* Јерусалиму небеском* и Цркви првородних,* на небесима записаних,* светкујући са миријадама Анђелима,* украшени блистањем славе Господње,* неућутно победне химне узносимо.*

[Двапут.]

       Слава Оцу и Сину и Светоме Духу, и сада и увек и у векове векова. Амин. глас 8.

       Радуј се, Синајска Купино неопалима!* Радуј се, Јерусалимска Путеводитељнице!* Радуј се, Константинопољска Војвоткињо!* Радуј се, Хиландарска Тројеручице!* Радуј се, Карејска Млекопитатељнице!* Радуј се, Пећка Краснице!* Радуј се, Ђуниска Целебнице!* Радуј се, Крушевачка Стено необорива* и Видовданска Победитељнице!*

Велико славословље

На Литургији: Блажена: 3. и 6. песма канона

Службу Пресветој Богородици
химнотворио г. Вукосав Илић
у Богородичином, светолазаревском и великомученичком
граду Крушевцу

2025. лета Господњег
На Светог цара Константина Великог
и мајку његову царицу Јелену