Тешкоће и опасности су многе научиле како да се моле. Једном је дошао к мени у магацин неки војник. Спремао се за Солун. Душа моја га је заволела, па рекох: „Моли се Господу да би било мање зла“. Он ми рече: „Знам шта је молитва. Научио сам да се молим у рату, за време борби. Силно сам молио Господа да ме сачува у животу. Куршуми су прштали, гранате пуцале и мало је ко остао жив. Био сам много пута у борби, али ме је Господ сачувао“. Затим ми је показао како се моли. По његовом држању било је очигледно да се у молитви сав предаје Богу. Многи воле да читају добре књиге. То је лепо, али је боље молити се. Ко чита лоше књиге или новине, кажњава себе духовном жеђи. Његова душа је гладна, јер је храна душе и њена права сладост у Богу. У Богу је живот душе, и радост, и весеље, јер нас Господ неизрециво воли. Та се љубав познаје Духом Светим. Ако твој ум жели да се моли у срцу, а не може, онда изговарај речи молитве устима и држи ум везан за речи, као што саветује Лествица. Временом ће ти Господ дати срдачну молитву без помисли, па ћеш се лако молити. Понеки су повредили своје срце, па су дошли дотле да се више нису могли ни устима молити. Знај поредак духовног живота: дарови се дају простој, смиреној и послушној души. Ономе ко је послушан и у свему уздржан: у храни, у речима, у опхођењу, Сам Господ ће дати дар молитве и ова ће се лако вршити у срцу. Непрестана молитва долази од љубави, а губи се због осуђивања других, празних разговора и неуздржљивости. Онај ко љуби Бога, може да мисли на Њега и дан и ноћ, јер љубав према Богу не ометају никакви послови. Апостоли су љубили Господа и свет их није ометао у томе, премда су они мислили на свет и молили се за њега и проповедали. А ето, светом Арсенију Великом је било речено: „Бежи од људи“. Међутим, Дух Божији нас и у пустињи учи да се молимо за људе и за цео свет. У овоме свету свако од нас има своје послушање: и владар, и патријарх, и кувар, и ковач, и учитељ. Господ нас све љуби, али ће највећу награду дати ономе ко има највећу љубав према Њему. Господ нам је заповедио да љубимо Бога свог свим срцем, свим умом, свом душом. А без молитве, како ћемо љубити? Стога човеков ум и срце треба да су увек слободни за молитву.
