Хлеб, кров над главом и образовање дубоко су богословска питања

Хлеб, кров над главом и образовање наше деце дубоко су богословска питања.

Слике студената који постављају шаторе на тргу Синтагма не могу нас оставити равнодушнима. Оне одражавају стрепњу читаве једне генерације која се бори да сања. Деце која желе да студирају, али не могу. Родитеља који се финансијски исцрпљују како би плаћали прескупе кирије за свега неколико квадратних метара. Породица које се одричу свега како њихова деца не би морала да се одрекну своје будућности.

А истовремено, образовање све више постаје роба. Постоји опасност да ускоро школовање више не буде право свих, већ привилегија богатих. Да не студира онај ко има снове и способности, већ онај ко има новца.

Па ипак, све су то дубоко богословска и духовна питања. Јер православно богословље није интелектуално бављење Богом, нити су то лепе речи о небу које занемарују пакао људи на земљи.

Христос није дошао да спасе неку апстрактну душу, већ целог човека. Са његовим телом, глађу, страховима, потребама и сновима.

Хлеб, кров над главом, образовање, здравље и људско достојанство јесу места на којима се проверава истинитост наше вере.

Не можемо као хришћани говорити о љубави, а бити равнодушни према друштвеној неправди. Не можемо се клањати Христу на Његовој икони, а равнодушно пролазити поред Његовог лика у очима детета које стрепи за своје сутра.

Црква има обавезу да стане уз наше студенте, уз нашу децу. Да чује њихову стрепњу, да брани њихово право на образовање, на снове и наду.

Јер не можеш говорити о Богу који је постао човек ако те не занима шта бива са самим човеком.

И ниједно друштво не може се назвати праведним ако од своје деце тражи да напусте своје снове зато што њихови родитељи немају новца.

о. Ливиос