Небојша Лазић: Случај врачаре у Библији

Данас живимо у палом свјету гријеха да су нам врачаре постале саставни дио нове „духовне“ нормалности. У нашем времену врачаре, гатаре и „пророчице“ се не крију, напротив оне се рекламирају. Оне постају доступне свима, од телевизијских емисија до клика на интернету.  Живимо под инвазијом лажне духовности, под инвазијом обмане и преваре. Да би схватили појам врачања битно је да погледамо у Свето Писмо као ријеч Божију. 

Господ јасно и ексциплитно нам говори да су врачаре обмана, илзуија служење демонима и строго забрањује служење идолима, демонима и врачарама. „Не обраћајте се к врачарима и гатарима, нити их питајте, да се не скрнавите о њих. Ја сам Господ Бог ваш“ (III Мојс. 19,31). 

Најчувени случај и најзанимљиви када се неко огријешио о ове ријечи Божије јесте примјер  јеврејског цара Саула. Пророк Самуило je помазао Саула за цара јеврејског народа. Господ је био стварни господар народа, а Саул његов намјесник. Потреба за централизацијом царства је настала по узору на остале народе. Како је Бог централна личност изабраног народа тако он и бира цара и помазује га. Саул нападају зли духови и он сам полако одступа од Бога и Божији закон тако имамо свејдочанство да је врхунац његовог одступања када се обраћа врачари за помоћ. Околности које воде Саула до врачаре су очај. Такво стање већину и данашњег народа води код гатара, људи траже утјеху, али на погрешан начин.  

Саул је тражио утјеху од Бога, али како је није било ни преко пророка ни преко Урима( плочице Првосвештеничке преко којих се Јахве обраћао народу) он се одлучио на потез очајника. Предходно како је и сам био изабраник од Бога истријебио је у Божијем народу гатаре, но остала је само једна врачара којој се обраћа за помоћ.

Долази до врачаре која је у страху, али након што јој обећава да неће примјенити закон на њу она призива дух Саула. Пророк се и појављује гдје је врачара у шоку, „12 Када је жена угледала Самуила, повика из свега гласа и рече Саулу: Зашто си ме преварио? Па ти си Саул!“ 1. Сам. 28: 12  Онда се јавља Самуило и говори да је Саула напустио Господ и да ће да пострада и он и народ због тога, тј. Филистејци ће их покорити.

Ова прича је на први поглед контраверзна, но први морамо да знамо контекст тадашњих дешавања. Самуило је већ помазао за новог цара Давида, а Саул је формално обављао ту дужност, још напуштен од Господа. Постојала је реална опасност од изазивања грађанског рата, Саул је био из племена Вењаминова, а Давид из Јудиног. Тако да овај уступак и контраверзнији примјер има за циљ и на политичком плану да умањи страсти и доведе до мирне транзиције власти.

Са теолошке стране има неколико различитих тумачења, чек и мишљења Светих Отаца нису усаглашена на ову тему.

У Светом Писму се нигде више не помиње ово врачарење, осим у апокрифној Књизи Проповедниковој. Ту (46, 23) се Самуило велича јер је пророковао и након смрти. Јосиф Флавије (Ant. VI, 327-39)У Септуагинти је чак у преводу 1. Дн. 10, 13 убачено: „и пророк Самуило му одговори“. Постоји и мишљење да је врачара успјела да закључи на основу ситуације и лажира јављање пророка, мада ово мишљење није било прихваћено.

Филон одбацује да је врачара могла да опште призове Самуила, те да се он јавио по заповјести Божијој о чему свједочи и шокираност саме врачаре.

А ко се обрати к врачарима и гатарима да чини прељубу за њима, окренућу лице своје насупрот њему, и истријебићу га из народа његова (III Мојс. 20,6)

Прва тумачења јевреја су била да је Господ толико оставио Саула да га је натјерао да се окрене својим непријатељима и са њима почне сарадњу. Онај који је прогонио врачаре окреће се једној за помоћ, то представља енормни пад Саулов.

Један број рабина је тврдио и да душа тако лута дванест мјесеци и да је тада могуће и призвати дух чак и великог Самуила. 

Хришћанска тумачења постају тек различита.

1) Самуила је из мртвих дозвала жена врачара (Јустин Мученик, Ориген,

Зенон Веронски, Амвросије Милански, Августин, Сулпиције Север, Драконтије и Анастасије Синаит)

2) Или Самуило или демон у његовом обличју су се јавили по заповести

Божијој: Јован Златоусти, Теодорит Кирски, псеудо-Јустин, Теодор бар Кони

3) Демон је обмануо Саула и дао му лажно пророчанство (Тертулијан, псеудо-Иполит, „Пионије“, Јевстатије Антиохијски, Јефрем, Григорије Ниски, Евагрије Понтијски, псеудо-Василије, Јероним, Филастрије, Кирило Александријски, Прокопије Гаски

Видимо да су се тумачења доста разликовала, али је једно сигурно да и овај изузетак само потврђује правило. Врачање је било и сада јест супротно законима Божијим. Одлазак Саула код врачаре само је назнака енормног пада његовог пред Господом. Сам страх код врачаре нам говори да она никад није призвала демоне, него да је вршила само обману. Говорила је људима оно што желе да чују на основу њених претпоставки и општих мјеста. Она се толико препала да је њено бајање „успјело“, свакако, ако и јесте успјело јесте по промисли Божијој, а не никако њеној. Премудрости Соломонове кажу да су душе у наручију Божијем и да их се смрт не може дотаћи.

Ова библијска прича јесте прича о очајнику без Божијег благослова, који умјесто да се каје окреће се даљем гријеху. Све ово нам казује да је посриједи обмана, ђаво јесте отац лажи и обмане. Да се највероватније десила обмана указује нам да се прво врачара уплашила, пошто јој никад то није успело до сада. Затим Саул се није охрабиро, логиком ако је успела врачара да дозове Самуило, зашто не би и њега уколико настрада или слично. Прави Самуило јесте био пророк Божији, праведник никако није могао бити дозван, хипотетички и да јесте сигурно би Саула прекорио за овај незнабожачки чин. Саул је вероватно презрео демонску обману у том моменту зато се и срушио и пао ничице на земљу. „На то се Саул одмах целом својом дужином простре ничице по земљи, силно уплашен због Самуилових речи. Снага га остави, јер целог тог дана и ноћи није ништа јео.  Када је она жена пришла Саулу и видела да је силно потресен…“ 1 Сам. 28:22-23

 Нажалост прича о Саулу и обмане људи у невољеи, лаковерних се стално дешавају сведоци смо греха и сталног одступања од Бога и тражења утјехе на погрешном мјесту. И у тешким тренутцима умјесто да се окренемо Богу, ми још више одступамо од њега. Када је тешко не одступа Бог од нас, а не требамо ни ми од њега. Људи се често питају гдје је Господ, а зборављају да у школи и учитељ током теста ћути, тако и Отац наш Небески. 

И изаћи ће многи лажни пророци и превариће многе (Мт. 24,11). Јер ће се појавити лажни христоси и лажни пророци, и показаће знаке велике и чудеса да би преварили, ако буде могуће, и изабране (Мт. 24,24).

Небојша Лазић