„Хоћу да тамо где сам ја и слуга мој буде“

Схватити Бога егзистенцијално (битијно) и живети Њиме, не може се кроз науку, јер је спасење тј. поновно рођење из времене појаве, као што се Бог молио за испуњење молитве Исуса Христа ка Оцу: „Хоћу да тамо где сам ја и слуга мој буде“. 
„Тамо“ није никакав географски појам, то је чисто духовни појам. „Тамо“ у божанственој вечности, бити са Њим и видети Његову славу, значи бити и сам у тој слави. 
Ми морамо да усредсредимо сву нашу пажњу само на то да не сагрешимо ни пред Богом ни пред човеком, ни пред нама самима…То значи живети по Христовим заповестима. 
Шта нам је Господ показао? „Ко хоће да се спаси и да дође Оцу, нека иде за Мном.“ А шта је Он урадио? Он се одрекао Своје свемоћи, Он је прошао поништење скроз до краја, које ми не можемо да достигнемо. Дао је себе да Га убију, да Га разапну. И зато је добио име изнад сваког другог имена у земној историји или на небу. И он нам је предложио тај пут. И како Он говори, ми хришћани га исповедамо као јединородног од Оца, ми Га не изједначавамо ни са једним учитељем човечанства, као што су Буда и Мухамед, па чак ни као Мојсије. Он јесте по рођењу Син човечији, али по снисхођењу, по оваплоћењу је постао Син човечији, остајући по суштини је Творац свега што постоји.
На који начин да постанемо људи који нису робови ни гордости, ни сујете, нити жеље да потиремо брата свога? Кроз љубав Христову, која је распета за мене. И због тог пута нас мрзи свет. Али то није пут кнеза овога света.

свети Софроније Сахаров