Акатист часном Појасу Пресвете Богородице

Мај 31, 2026 - 14:16
Мај 31, 2026 - 14:33
 171
Акатист часном Појасу Пресвете Богородице

Акатист часном Појасу Пресвете Богородице

Кондак, глас 8.

       Твој часни Појас, Пречиста Богоневесто, знамење Твоје вечне девствености, који хиљаде Анђела свуда невидљиво прате, као покров милости Своје дала си народу Своме. Њиме се природа и време освећују. Ходите сви христоименити људи да на крилима Духа Светога узлетимо и попут Серафима кивот са појасом окружимо кличући:

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Икос 1.

       Царице Анђела, ковчег са часним Појасом Твојим постаде нама, чедима Твојим, кивот освећења, заштита непостидна, неисцрпни источник исцељења и непотрошива ризница дарова Духа Утешитеља. Данас је град овај Београд њиме богосилно препојасан. Зато сви приступамо и захватамо просвећење и очишћење душама нашим, љубвеобилно Те у песмама величајући:

Радуј се, јер све који Појас Твоју поштују омофором Својим заклањаш!

Радуј се, јер нас њиме као Своје цвеће у рајском врту Евхаристије сабираш!

Радуј се, јер нас он нествореном светлошћу на Тавору Цркве обасјава!

Радуј се, јер он све чисте срцем лепотом небеских дарова просветљује!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 2.

       Твојим часним Појасом, Дјево, Црква, невеста Цара небескога, као светлозарном дијадемом се благоукраси, торжествено ликујући. Њиме као тврђавом спасења ограђени, избављамо се од видљивих и невидљивих непријатеља вере наше, и свих од греховних страсти, кличући: Алилуја!

Икос 2.

       Овај Појас, Дјево, Ти си пречистим рукама Својим од камиље длаке изаткала, и у њега Богомладенца повила, Чијом Божанском силом до данас непропадљиво траје. Њега си потом даровала нама као вечно знамење материнског окриља Твога. Зато огњене кадионице од душа наших начинивши, тамјан светог химнославља Ти неућутно узносимо:

Радуј се, јер Појас Твој богосветлећи сјај Духа Пресветога украшава!

Радуј се, јер нам је кивот Појаса Твога од некадашње Скиније драгоценији!

Радуј се, јер је он од Мојсијевог ковчега славнији и Синаја светији!

Радуј се, јер пред њим војске Анђела са страхом приклоњених глава стоје!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 3.

      Пророк Илија вазневши се Јелисеју кожух свој остави, Христос вазневши се Тело Своје нам остави, а Ти по успењу Твоме чудотворни Појас Твој нам остави. У храм ватопедски похрањен, он лепше од Ароновог штапа силом Божјом процвета и плод исцељења даде. Зато кличемо: Алилуја!

Икос 3.

       Љубав Твоја, Богомати, преко Појаса Твога као небеска роса утехе силази свима који у огњу невоља страдају. Он као прештедро сунце милосрђа Твога на небу Цркве Христове засијало, сву васељену преоблистава, и маглу безбожја и ноћ сваке духовне нечистоте одгони. Имајући Појас Твој као неразориви темељ, град Твог Београд Тебе славослови:

Радуј се, јер благодат Твог Појаса срца наша богочежњивошћу рањава!

Радуј се, јер нас она у Цркви очишћава да као маслине многи род донесемо!

Радуј се, јер нам одећу Крштења и залог Духа у првобитну лепоту враћа!

Радуј се, јер нас она живим храмовима тросунчаног Божанства чини!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 4.

       Као ново небо Твој Појас си над нама, Дјево, раширила и незалазним звездама чудеса светлоукрасила. Кивот са Појасом Твојим као свеосвећену трпезу поставила си на видику непријатељима нашим, која нас анћелским хлебом благодати Духа Светога храни, да бисмо клицали: Алилуја!

Икос 4.

       Свима који прилазе Појасу Твоме глас Твој као тихи лахор у срцу тајанствено говори: „Син Мој ти је и Отац, и Род и Женик, и Дом, и Храна, и Хаљина, и све што хоћеш-Он ти је. На земљи Очев Посланик постаде због тебе, на Крсту због тебе, у гробу због тебе. На небу се Оцу обраћа за тебе. И ти си Њему све, санаследник, и члан Тела Његовог.“ Зато Ти псалмопојемо:

Радуј се, Духом позлаћени Кивоте Који Законодавца, Христа, прими!

Радуј се, затворени Врту из Кога Цвет Богоипостасни изниче!

Радуј се, неорана Браздо Која нам Клас бесмртности роди!

Радуј се, необрађивани Винограде Који нам Грозд најслађи одгаји!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 5.

       Храм у коме се свечасни Појас Твој, Богородице, налази уистину је од неба узвишенији и Едемског Врта лепши, јер он Појасом Твојим као богозасађеним крином чистоте вишњим миром и неодузимљивом радошћу омиомирисава душе и тела свих који га дотичу кличући: Алилуја!

Икос 5.

       Оне који скрушено притичу Појасу Твоме Ти испуњаваш љубављу према Христу. Помози и нама, Дјево, да нам она буде све-и живот, и слава, и част, и најлепши украс, и Царство небеско, и светлост, и блаженство, јер остати без ње нама је једина казна, и геена. Више волимо да са њом будемо и међу последњима него без ње и међу Анђелима. Тебе сви химнохвалимо:

Радуј се, јер нам љубав према Богу и ближњима као пуноћу закона дарујеш!

Радуј се, јер њу као свезу савршенства и циљ заповести имамо!

Радуј се, јер нас она новим напрсним ученицима Христовим чини!  

Радуј се, јер нам је она мајка свих добара која нам само небо дарује!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 6.

       У време великих искушења, Свемоћна Богородице, Ти си нам Твој Појас послала као свеоружје непобедиво, кулу неосвојиву, савезништво нераскидиво, пристаниште мирно, моћ несавладиву што из безизлаза излаз налази, и која све преображава. Због њега сва пуноћа Цркве кличе: Алилуја!

Икос 6.

       Као што нам Појасом Твојим, Дјево, милост чиниш, тако желиш да и ми милостиви будемо, учећи све да је милостиња жртва најбоља, а сиромаси живи олтар, и од црквеног дивнији, и да је милост прва од кћери Божјих, коју Он више од свих целива и грли, која кад год хоће улази Му, и с десна Му стоји. Она Га је да се оваплоти од Тебе и спасе свет наговорила. Теби певамо:

Радуј се, богозарни Храме Свестворитеља!

Радуј се, христоносна Палато Цара свих красота!

Радуј се, свештенолепна Зоро безвечерњег Дана!

Радуј се, огњенообразна Колеснице Логоса!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 7.

       Кроз присуство Твог Појаса Тебе ватопедско братство као своју врховну Игуманију и Домостројитељку обитељи има. Духоткану ризу њиховог покајања свагда у небеској лепоти чуваш и у богоречитом молитвеном тиховању сваку мисао њихову охерувимљујеш, да би клицали: Алилуја!

Икос 7.

       Онима који живе у благочестивом браку и који од Појаса Твога ишту помоћи Ти, Дјево, измољаваш од Господа савршену љубав у свези мира, чуваш постељу њихову неоскврњену, утврђујеш их у једномислију, истини и чврстој вери, благосиљаш на беспрекоран живот и упућујеш на свако богоугодно дело. Зато Ти и они пред иконом Твојом славопоју:

Радуј се, јер оне у једно тело венчане Ти у једнодушности здружујеш!

Радуј се, јер у бури живота супружнике у Цркви као у лађи спасења чуваш!

Радуј се, јер воду њихових слабости у вино христолике љубави претвараш!

Радуј се, јер чиниш да у Царству Христовом буду савршено једно у Господу!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 8.

       Господ је још у рају земаљском установио брак ради умножавања и одржавања људског рода. Зато Ти, Дјево, преко Појаса Свога бездетним супружницима дарујеш пород како би децу подизали у васпитању и науци Господњој, одгајајући их за живот вечни, и да би клицали: Алилуја!

Икос 8.

       Појасом Својим Ти, Увекдјево, све нараштаје надахњујеш целомудреношћу, којом првоздани људи у Рају украшени беху, учећи их да је часни венац девства од сваке царске круне бољи, и да је оно најбољи и царски пут којим и Цар небески и Архидевственик, Бог Логос, дође благовестећи да је Света Тројица Прва Девственица. Теби говоримо:

Радуј се, богомирисна Ружо Која нам срца чистотом облагоухаваш!

Радуј се, мирно Пристаниште Које нам се усред бура страсти јављаш!

Радуј се, духоносни Нектаре Који наше животне горчине услађујеш!

Радуј се, неразрушива Стено спасења нашега Која нас од зла штитиш!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 9.

       Појас Твој, Дјево, доби од Бога силу да чини чудеса, поставши нова Витезда која не једном годишње него свагда исцељује све душевне и телесне недуге људске. Стога и нас подигни са одра немоћи наше, отерај од нас сваку болест и здраве нас даруј Цркви Христовој, да бисмо клицали: Алилуја!

Икос 9.

       Поклањамо се Појасу Твоме, Дјево, јер си Ти Управитељка свеукупног богатства Господњег. Ни у овом ни у будућем веку, не само људима него ни Анђелима, ниједан дар Божји, никакво исхођење богоначалног просветљења и откровење божанских тајни, нису могући независно од Тебе, Која добра Божја раздељујеш свакоме по мери његове чистоте. Прими ову жртву хвале:

Радуј се, кротка Голубице Која Христа, Изданак наде, свету донесе!

Радуј се, богокрасна Шкољко Која Њиме, бесцен-Бисером, све облиста!

Радуј се, живоносни Источниче Који нас Водом опроштаја напоји!

Радуј се, лаки Облаче Који нам Кишу нетрулежности изли!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 10.

       Преко часног Појаса Свога, Дјево, Ти биваш свима све: Огледало чистоте младима, Жезло крепости старима, једина Посета болнима, истинско Богатство сиротима, најцарственија Одежда нагима и небеска Радост свима жалоснима, да би сви једно били и клицали Господу: Алилуја!

Икос 10.

       У дан доласка Појаса твога у Србију, Црква Светосавска се као Мајка мноштвом сабраних чеда Својих као блиставом одеждом огрну и као најлепшим накитом доброукраси, силно чезнући да је сви верни свагда собом одевају, благоразумност Сима и Јафета подражавајући, а проклетство Хамово избегавајући. Срби се показаше као Богородичин народ, који Те песмослави:

Радуј се, богопроходна Двери кроз Које нам Светлост неприступна дође!

Радуј се, словесно Небо Које Сунцем правде све у сенци смрти обасја!

Радуј се, богоносни Свећњаче Који нас Сјајем Очеве славе просвећујеш!

Радуј се, несагорива Купино Која нас наднебеским Огњем загреваш!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 11.

       Појасом Твојим Ти нас, Дјево, све у Цркву сабираш као јелене у пустињи око животворног извора, да се напојимо Реком бесмртности Која из Олтара као из Раја истиче, и да се са чистом савешћу Светим Тајнама причестимо, и тако бескрајним животом Божјим испунимо, кличући: Алилуја!

Икос 11.

       Појасом Твојим, Дјево, ти нас све Литургији призиваш, да у њој као некад мудраци Христу принесемо уместо злата-сјај врлина, уместо тамјана-миомир чисте молитве, уместо смирне-смерност, гледајући Га лежећег не на јаслама, него на Светом Жртвенику, повијеног не у пелене, него у силу Духа, и не само да Му се поклонимо, већ и у себе примимо, слаткопојући Ти:

Радуј се, светловидни Доме Кога Христос, Премудрост Божја, Себи сазда!

Радуј се, боготочна Маслино Која нас Очевим Јелејем милости помаза!

Радуј се, Крчагу небеске Манне Који нас Њоме матеролепно храниш!

Радуј се, новозасађени Едеме Који нас Дрветом живота обесмрћујеш!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 12.

       Као што апостол Јован на Тајној Вечери на груди Христове паде, тако и ми на Евхаристијској Тајној Вечери Појасу Твоме припадамо, и отуда источнике Духа црпимо, јер он из светосавског храма као из отвореног новог Едема, рекама богопознања оживотворава душе наше, које кличу: Алилуја!

Икос 12.

       Као што Христос крај извора Јаковљевог сеђаше, и са Самарјанком разговараше, тако Он крај Појаса Твога седи као крај Извора Огња духовнога, и свима се обраћа, тражећи да пије не воду, него светост нашу, јер Он Светиње светима даје, свима у Евхаристији Тело и Крв Своју нудећи, Којима просветљује све који Те хвалебно светкују:

Радуј се, јер нас на Литургију као на победно славље Цара Христа сабираш!

Радуј се, јер Свете Тајне царској икони у нама неописиву красоту враћају!

Радуј се, јер Оне у нама севају муњама непропадљивости и Божанства Свога!

Радуј се, јер Њима васкрсавамо и сунца светотројичне љубави постајемо!

Радуј се, Богородице Дјево, Која небеском лествицом Твога Појаса душе наше ка Царству љубави Божје узводиш! 

Кондак 13.

       О, великоблагодатна Дјево, часним Појасом Твојим излиј у срца наша љубав према Богу и ближњима Духом Светим, Који нека нaм буде Двер покајања, Залог будућег наслеђа, Првина вечних добара, животодавна Сила, Извор освећења и Светлост ума нашег, да бисмо клицали: Алилуја!

(Овај кондак се чита три пута, затим икос 1. па кондак 1.)

Молитва Пресветој Богородици
пред Њеним часним Појасом

       О, Свецарице небеска, Пресвета Дјево Богородице Марија, ниједан људски језик нити анђелски надсветски ум не могу достојно исказати дубину богатства милости Твоје. Зато са трепетном душом и љубећим срцем прилазимо часном Појасу Твоме, и пред њим Ти пре свега узносимо нашу благодарност за све. Затим прими наше покајање и принеси га Сину Твоме и Богу нашем, Мајко Онога, Који је дошао да спасе и оправда грешне. Измучени многим безакоњима нашим, сматрајући себе најмањим, скрушено Ти вапимо: измоли нам од Христа Бога опроштај свих наших сагрешења, знаних и незнаних, и испроси нам од Господа благодат Духа Светога, Духа уразумљења, Духа благог, човекољубивог, слатког и славног, Који уједно храни и поји, Који милује, просветљује и снажи душе наше, Духа Који предаје радост, незлопамтивост, небригу о земаљским стварима, созерцање онога што је на небу, Који одгони немар, изгони лењост, радозналост и лукавство, Који уништава и брише сваки грех, Који је Двер покајања и Дух чистоте, радости, мира, вере и уздржања, Који освећује и преображава наша срца. Надгледај нас Добра Владарко и Родитељко Доброг Владике и води нас и све што је наше, и управљај нас где год желиш. Заустави стремљења наших срамних страсти, и буру око нас утишај и руководи нас ка тихом пристаништу Божанске воље и удостој нас будућег блаженства и најслађег обасјања од Оваплоћенога из Тебе Бога Логоса, Коме нека је заједно са Оцем и Животворним Духом Његовим, Јединим Утешитељем људи, свака слава, част и поклоњење, сада и увек и у векове векова. Амин.

  

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!