†
Господ је рекао: Научите се од мене јер сам ја кротак и смирен срцем (Мт. 11,29). За тиме, ето, чезне душа моја и дан и ноћ. Ја молим Бога и читаво небо светих, и све вас који сте познали Христово смирење – помолите се да на мене сиђе дух Христовог смирења кога до суза жели моја душа. Не могу да га не желим, јер га је моја душа упознала Духом Светим. Међутим, тај дар сам изгубио и зато са сузама тугујем за њим. Многомилостиви Владико, даруј нам смирени дух, да би душе наше нашле покој у Теби. Пресвета Мати Господња, испроси нам, милостива, смирени дух. Сви свети, који живите на небу и видите славу Господњу и радује се дух ваш – молите се да и ми будемо са вама. И моја душа се отима да угледа Господа, али тугујем за Њим у смирености као недостојан таквог блага. Милостиви Господе, Духом Светим научи нас смирењу Своме.
†
Гордост души не да да ступи на пут вере. Ономе који не верује саветујем да каже: „Господе, ако Те има, просвети ме, и служићу Ти свим срцем и свом душом“. За ту смирену мисао и готовост да служиш Богу, Господ ће те неизоставно просветити. Међутим, не треба говорити: „Ако постојиш, казни ме“, јер ако дође казна, можда нећеш имати снаге да захвалиш Богу и да се покајеш. Твоја душа ће осетити Господа када те буде просветио. Осетиће она да јој је Господ све опростио и да је воли. Ово ћеш опитом сазнати, а благодат Светога Духа сведочиће у души о спасењу. Тада ћеш зажелети да довикнеш целоме свету: „Како нас много воли Господ!“ Апостол Павле није испочетка знао Господа, већ Га је гонио. Међутим, када Га је упознао, обишао је цео свет проповедајући Христа. Ми не можемо ни сазнати величину љубави Господње према људима уколико нам Он Духом Светим то не открије. Учећи земаљским умом, то нећемо постићи. Дакле, да бисмо се спасли, треба да се смиравамо. Горди неће наћи спокојство чак ни кад би га на силу одвели у рај. И ту би он био незадовољан и говорио би: „Зашто нисам на првом месту“? Међутим, смирена душа је испуњена љубављу и не тражи првенства, већ свима жели добро и свиме је задовољна.
†
Славољубив се или боји демона, или постаје сличан њима. Међутим, не треба их се бојати. Бојати се треба славољубља и гордости, јер се због њих губи благодат. Ко беседи са ђаволом прља ум, а ономе ко пребива у молитви Господ просвећује ум. Господ нас много воли, али ми стално падамо будући да немамо смирења. Да бисмо га сачували треба да умртвимо тело и примимо Духа Христовог. Светитељи су водили жестоку борбу са злим дусима и победили их смирењем, молитвом и постом. Ко је смирио себе, победио је ђавола.
Свети Силуан Атонски О СМИРЕЊУ - други део (из књиге СТАРАЦ СИЛУАН)
