Бог није замена за државу

У грчкој држави у потпуности важи оно: „Ако имаш среће, пролази; а ако имаш добру судбину, корачај.“

Ако наиђеш на доброг лекара — спасао си се.
Ако наиђеш на поштеног службеника — завршио си посао.
Ако познајеш „правог човека“ — можда ћеш успети нешто да решиш.

А онда се чудимо зашто грађанин нема поверења у институције.

Случај Мазонакиса и све оно што се истражује у вези са лекарима поново пред нас поставља исто питање:

Ко контролише онога ко има власт над животом другог човека?

Годинама смо „флексибилношћу“ називали оно: „Ма, пусти, нема везе“,

„људскошћу“ оно: „Средићемо то“,

а сналажљивошћу то што заобилазимо закон.

Само што у једном тренутку изузетак постаје систем.

А систем постаје опасност.

Тада се прекрстимо и кажемо: „Нека Бог стави Своју руку.“

Али Бог није замена за државу.

Вера не постоји да би прикривала неспособност институција. Она постоји да би нас учинила одговорнијима.

Озбиљна држава не тражи од тебе да имаш среће.

Она ти гарантује да ће, чак и ако се пред тобом нађе погрешан човек, институција бити ту.

И можда је то на крају оно што је заиста суштински важно: да не морамо да молимо Бога да нас избави од онога што је држава већ морала да спречи.

— о. Ливиос

Facebook