Архимандрит Лазар Абашидзе, Писмо брату

Мој драги брате Георгије!

Од мајке непрестано добијам тужна писма да се болест погоршава. Опрости ми, брате, што се наш однос тако развио да се међусобно не дописујемо. Знаш, мени је тешко да говорим о било чему што није утемељено на вери, па сам се зато плашио да ти пишем, јер сам знао да још не би могао да примиш моје речи. 

Драги брате, веома желим да помогнем и теби и мајци, и чак знам шта треба учинити. Уверен сам да је то веома исправно и истинито. Али без ваше воље помоћ је немогућа.

Георгије, брате! Без вере човек не може да живи, а ако и живи, његов живот је потпуно бесмислен. Без вере човек чак и не схвата шта му се дешава, зашто страда, шта се од њега очекује и тако даље. Знам како је тешко сопственим снагама поверовати. Вера је дар који се даје одозго. Али се она може лако примити. Само треба престати са унутрашњим отпором, некако савладати своју тврдоглавост, своје прохтеве, своју огорченост према Богу. Јер сваки човек је заправо зло и пркосно расположен према Богу. Људи ни сами не знају против Кога су се побунили.

Ти знаш, брате, да нисам луд, иако ме многи сматрају лудим. После многих унутрашњих и спољашњих трагања, после многих искушења кроз која сам прошао, дошао сам до вере. И немој мислити да се то догодило због очајања. Напротив, за мене је тада почео нови живот, када сам одбацио своју тврдоглавост и своје неверје и када сам схватио да је то Истина, да Бог заиста постоји! Он је жив. Он делује, помаже и спасава људе. Људски живот је испуњен дубоким смислом, али се то може схватити само вером; разум је овде немоћан.

Када би поверовао, брате, колико би ти живот постао лакши и радоснији! Кад би само знао каква је срећа истински веровати и живети вером! Због тога Господ и допушта болести и несреће да нас снађу, да бисмо размислили о свом животу и потражили Бога. Није важно да ли смо здрави или болесни, нити у ком узрасту ћемо умрети, него ради чега смо живели. Ако смо живели за Бога, у вери, онда нас после смрти очекује истински срећан живот. Ако нисмо, онда што дуже живимо, тим више грешимо.

Без вере у Бога нема среће на овом свету. Све остало је магла, привиђење, обмана, сан и лаж. Опрости ми, драги брате, ако изгледа као да ти намећем своју веру. Али веруј ми: нико ти не може рећи ништа важније и радосније од онога што ти сада пишем. А шта могу рећи они? Ти људи, мислим на неверујуће, не признају ништа осим тела и његовог здравља. Они чак мисле да су и душа и ум само нека врста тананог тела.

Брате, Игоре! (световно име) Преклињем те! Погази, одбаци своју гордост, своју тврдоглавост. Она је наш главни непријатељ. Тихо, у своме срцу, почни да призиваш Бога. У срцу говори: „Господе“, „Господе“, „Господе“, „опрости ми“, „Господе Исусе Христе, помилуј ме“. Знаш, брате, сви смо се толико удаљили од Бога, толико смо Га дубоко заборавили, да смо почели да мислимо како у човеку чак ни душе нема. Али душа постоји! Она страда, плаче. Њен живот је окренутост ка срцу. Зато и патимо и тугујемо управо срцем. Осмотри пажљиво себе, брате, и видећеш да човек живи у срцу. Управо је тамо његов живот. Не у разуму. Иако ниједан хирург не може тамо пронаћи ту тајну живота. Она није телесна, него духовна. И премда је невидљива, управо она даје живот телу. Тело живи и постоји због душе. Када душа напусти тело, тело умире и претвара се у прах. Тело је дом душе. Ако душа живи неправилно, у телу почињу болест и распадање. Сада је твоја душа налик немоме човеку. У дубини срца она зна да Бог постоји. И твоја душа зна колико би било добро да Му се обрати. Али нема речи; не зна како да започне разговор са Богом. Она је као заробљеник, као заточеник у тамници.

Морамо победити ту глупу и лажну стидљивост. Кога се стидимо? Своје гордости? Треба почети призивати Господа. Он је близу. Одмах ће ти се одазвати. Брате, веруј ми да је живот само испит, испит наше верности Богу. У једном псалму (Псалам 33) стоје речи: „Окусите и видите како је добар Господ.“ Окуси, брате, па ћеш видети како је вера слатка, како је неопходна, како је потребна, да без ње није могуће живети и да такав живот нема смисла. Видећеш, брате, да те нисам обмањивао. Само треба одбацити своју тврдоглавост и натерати наш лажљиви разум да утихне, јер он непрестано лаже. Добро размисли. Ти си паметан човек. Погледај шта је наш разум. Он ништа не разуме о животу и непрестано нас обмањује. Из срца треба рећи: „Верујем, Господе! Помози моме неверју.“ Мислим да је Господ допустио твоју болест управо зато да би у теби била сломљена тврдоглавост, да би потражио Бога и да би се спасла твоја душа, која је далеко драгоценија од тела, драги мој брате! Увек се молим за тебе и за мајку, да вам Бог помогне и приведе ваше душе истинској вери.

Драги брате Георгије! Честитам ти рођендан, који се тако чудесно поклопио са празником Светог великомученика Георгија. Тај празник установила је Света Нина, која је била сродница Светог Георгија. Тога дана се прославља мучење Светог Георгија на точку, посебан вид мучења при коме су оштри ножеви, приликом окретања точка, раздирали тело. Све је то претрпео ради Христа и није се одрекао Христа. Ето каква је сила вере.

Нека ти Бог дарује, брате, чврстину вере, трпљење у жалости, поверење у Бога и наду у вечни живот, где ћемо се сви ми хришћани радовати и наслађивати блаженством и неизрецивом радошћу. А сада нека ти Бог подари исцељење, али тако да свој живот не проведеш на штету душе него ради њеног спасења. Било би добро, брате, да читаш Свето Јеванђеље. Можеш замолити мајку; она ће ти га радо читати. Бог те чувао, драги брате! Молитвама Светог Георгија, нека ти дарује исцељење, твојој напаћеној души и болесном телу.

Твој брат, Лазар. (Брат је преминуо 18. новембра у 15:00 часова.)

Архимандрит Лазар Абашидзе

ПИСМО БРАТУ, НЕДУГО ПРЕ ЊЕГОВЕ СМРТИ

(превод из још необјављене књиге писама) (новембар 1989. године)