„Господе! По молитвама оних који ме воле - спаси и заштити ме!“
Духовник ми је саветовао да пре него што легнем да спавам, начиним пет метанија (наравно, не ради се о томе колико метанија човек да чини и да ли уопште да их чини, већ да стане пред Бога, да Му се поклони духом и истином, свим својим бићем) и кажем:
„Господе! По молитвама оних који ме воле - спаси и заштити ме!…“ „И онда“, говорио ми је отац Атанасије, „лези у постељу, немој да напињеш ум, већ се отвори за сећање свих оних људи чији ликови испливају у твом сећању, људи који те воле… Свако од нас има некога ко нас воли, неке људе у садашњости, који су још увек на земљи, који нам желе право, истинско добро, који маштају о томе да процветамо, да израстемо у пуну меру нашег људског, хришћанског призвања. И сваки пут кад се сетиш имена и кад се појави лик – заблагодари Богу због тога што на земљи или на небу постоји такав човек и замоли Бога да благослови овог човека због његове љубави. И тако се сећај, не тражећи у сећању, већ допуштајући сликама да се појављују.
Сетићеш се блиских људи, рођака; сетићеш се људи које си некада срео и који су те заволели достојном љубављу. А после њих ћеш, можда, почети да се сећаш и Светаца који су били блиски твом срцу и којих се можда често сећаш.“
Свако може да се сети и Николаја Чудотворца, и Серафима Саровског, и других Светих. Свако од нас носи име Свеца и значи да је повезан с овим Свецем, с овом Светитељком за целу вечност; од часа нашег крштења овај Светац или ова Светитељка се моле за нас, размишљају о нама и воле нас – и то таквом љубављу коју на земљи ретко можемо да сретнемо.
И онда – заспи на томе. Тада ћеш заспати у друштву Светих; а иза овог друштва Светитеља стоји Живи Бог; иза ове заједнице Светих стоји Мајка Божија… И тада се заиста с нама дешава оно што је написано у Старом Завету: Ја спавам, а срце моје бди, оно је живо (Песм. 5, 2).
Само што се моја свест угасила, а срце куца у општењу љубави са светом оних људи, живих и преминулих, за које осим љубави не остаје ништа више, који нас воле нераздељивом љубављу.
Ово свако може да учини, да изговори: „Господе! По молитвама оних који ме воле – спаси ме и сачувај!…“ Такође, свако може да се открије сећању оне љубави која је живот учинила могућим. Ма колико година да имамо за леђима, ма како да смо расејани и измучени – то остаје могуће.
Митрополит Антоније Блум - (Данашњи човек пред Богом)
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
