Акатист преподобном оцу нашем Роману Ђуниском Чудотворцу

Кондак, глас 8.
(химнотвореније Светог владике Николаја Велимировића)

       Крст Христов узљубивши, оче преподобни,* Крст свој на себе узео си,* крсним знамењем све силе непријатељске победивши,* венац од Христа примио си,* крстоносни Романе* који нам силу Васкрслога Христа сведочиш.*

Икос 1.

       Наданђелни оче Романе, од младости своје ти огњем Духа Светога трње гордости у срцу своме спали, и ралом Крста га пооравши, чисте оранице његове Христу Земљоделцу понуди, Који реч Еванђеља Свога у дубине његове посеја. Сузама твојим заливана, она обилан плод богопознања роди, и ризнице разума твога обогати. Зато те светосаборно химнохвалимо:

Радуј се, јер као Авраам Исака срце на жртву послушности Богу принесе!

Радуј се, јер као богожедни јелен христоточни Извор Евхаристије нађе!

Радуј се, јер милостиво у себи Христа гладног спасења твога нахрани!

Радуј се, јер се из путира црквених химни Духом премудрости испуњаваше!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 2.

       Од Авраама већи показа се када замонашивши се не остави само отаџбину, него и сав свет, једино за Христом љубљеним чезнући. Жртва твоја од Авељеве беше боља као небо од земље, јер ти себе као дар најчаснији Богу приношаше, свакога дана умирући и Христово умирање на телу носећи. Зато се и живот Исусов у телу твоме јави, због чега клицаше: Алилуја!

                                                        Икос 2.                                    

       Када као монах све напусти, тада у скрушеном срцу глас Христов као тихи лахор зачу: „Ја сам ти и Отац, и Род и Женик, и Дом, и Храна, и Хаљина, и све што хоћеш-Ја сам ти. На земљи Очев Посланик постах због тебе, на Крсту због тебе, у гробу због тебе. На небу се Оцу обраћам за тебе. И ти си Мени све, санаследник, и члан тела Мога.“ Чуј и глас хвале наше:

Радуј се, јер зачевши у себи Логоса девствена душа твоја богородица поста!

Радуј се, јер на њу као на чисто руно Христос, небеска Роса, благотихо сиђе!

Радуј се, јер она као синајска купина Огањ Божанства неопалимо прими!

Радуј се, јер у њој као у словесном Сиону Свевишњи заволе да живи!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 3.

       Имајући огњену љубав према Христу која сваког човека првим од апостола учинити може, теби она беше све-и живот, и слава, и част, и најлепши украс, и Царство небеско, и светлост, и блаженство, а остати без ње једина казна, и геена. Више си волео да са њом будеш и међу последњима него без ње и међу Анђелима. Зато богоискатељно клицаше: Алилуја!

Икос 3.

       Теби читање Светог Писма беше живот у рајском врту, од Едема бољем, ограђеном благодаћу, јер ту змије нема, већ разговор с Богом. У њему беше као дрво засађено крај извора дарова Духа истине. Оно теби беше ковчег изрека Духа, од злата скупоценијих, у којима је живот вечни, а реч Божја хлеб небески, за којим ко не гладује не може бити човек. Зато те величамо:

Радуј се, јер на кладенцу живе воде Еванђеља жегу сваке страсти угаси!

Радуј се, јер у дубинама Духа небосјајни бисер смиреномудрости улови!

Радуј се, јер сваку помисао осерафимивши, ум и уста Христова наследи!

Радуј се, јер закон Божји светиљка ногама твојим и видело стази твојој беше!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 4.

       Када сатана заиска да те као пшеницу веје, Бог беше с тобом држећи те, и не пуштајући да страдаш више но што могаше поднети. Наду у Христа, Господара икумене, имаше као оружје непобедиво, тврђаву неосвојиву, савезништво нераскидиво, луку мирну, моћ несавладиву што из безизлаза излаз налази, и која све преображава. Зато клицаше: Алилуја!

Икос 4.

       Као злато у ватри душа твоја у искушењима чистија поста, а венац победе против злога сјајнији, јер и невоље доброчинства Божја беху, Којима те Он из највеће љубави у близину Своју довођаше. Стога све захвално подношаше, знајући да ниједно добро није равно благодарењу Господу у мукама, и ниједно зло веће од хуле на Њега. Зато ти жртву речи узносимо:

Радуј се, јер Мученик, не крвљу већ савешћу и по произвољењу поста!

Радуј се, јер теби страдање мајка мудрољубља, а унижење корен славе беше!

Радуј се, јер као Јов стрелама богослављења демонима најтеже ране зададе!

Радуј се, јер Христом, Каменом угаоним, ђавола као Давид Голијата победи!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 5.

       На крилима Духа слободарског, ти као небопарни орао на висине молитвеног тиховања узлете, трње животних брига и сујете светске оставивши, по којем ђаво као змија безумна пузи, док у небеским дубинама трезвеноумља душа твоја дијамант поста, који Именом Исусовим избруси, да би причешћена Светлошћу истинитом још више засјала кличући: Алилуја!

Икос 5.

       Ти нам посведочи да истинско благородство није знаменитост предака, него врлина душе, и да је монашки живот и од царског узвишенији. Пустињска келија твоја од сваког двора беше блиставија и часнија, јер ти богопросвећени ум свој на престо власти над ропским страстима узведе, и господарењем над њима као круном се доброукраси. Зато те славословимо:

Радуј се, небомисаони молчалниче коме молитва језик анђелски беше!

Радуј се, богогладни посниче који се нетварним сјајем славе Божје насити! 

Радуј се, свесмирени неботајниче који у надсветли Примрак боговиђења уђе!

Радуј се, златночисти сасуде у ког се лепота богојављења Светих Тајни изли!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 6.

       Као што ватра земљану руду златом начинити може, тако на Крштењу Дух Очев, кад као Огањ у душу уђе, спали икону земљаног човека, а новоизливену икону небеског, као из топионичарске пећи златносијајућу изнесе. Ти си, оче, у себи ту запечаћену икону усиновљења Богу, древној и божанској красоти повратио, кличући: Алилуја!

Икос 6.

       Као што Мојсије таблице Закона на Синају прими, тако ти, на гору смиреноумља узишавши, Духа Господњег у себи понесе. Душу своју као лиру златним струнама свих врлина усклађену, и драгим камењем Божјих дарова опточену, Духу владалачком предаде, а Он Који дубине Божје зна,  тајне премудрости Своје кроз тебе јављаше. Зато те цвећем ода овенчавамо:

Радуј се, јер ти Син Божји Духа као Ризницу дарова измирења са Оцем посла!

Радуј се, јер љубав као плод Духа и икону ученика Христових стече!

Радуј се, јер ти она циљ заповести, свеза савршенства и пуноћа закона беше!

Радуј се, јер ти она као жртва највећа и корен свих добара, небо дарова!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 7.

       Христоумни оче Романе, лађу јеванђељског расуђивања имајући, даскама Божанских Списа учвршћену, Која за Сунцем правде иђаше, покретана благим ветром Духа небескога, ти непотопљен грехом, благо добродетељи у души носећи, бурно море житејско прође, и у пристаниште Раја стиже, ка коме не престај кормиларити ни нас, који кличемо: Алилуја!

Икос 7.

       Крст Христов до краја ти високо уздигнут носаше као знамење Њега, Цара славе, Којим је утврђени град смрти разорен, Крст-вољу Оца, славу Сина, радост Духа, Крст-бедем и крму Цркве, украс Анђела, светковину спасених, светлост икумене, похвалу Павлову, кључ Очевине Небеске, Крст-од сунца сјајнији, Који земљу небом учини. Зато ти крстоваскрсно певамо:

Радуј се, пшеницо Господња коју Крст као вејач од плеве греха одвоји!

Радуј се, витеже Цара Анђелског који копљем Крста духовног змаја прободе!

Радуј се, кротка грлице која на гранама Крста почину и Плода Му се наслади!

Радуј се, свети изданче који из Дрвета Крста изниче, и у Рају разбокори се!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 8.

       Због уснућа твога не беху ридања, већ псалми и појања као символи радости. Душа твоја као чиста невеста Христова и мудра девојка, са упаљеном светиљком благодати, испуњеном уљем човекољубља, уђе у Његову брачну ложницу бесмрћа. Син Божји, њен вечнољубећи Женик, Који с неба сиђе да је заручи, уведе је у рајски Дом Очев, кличући: Алилуја!

Икос 8.

       Као што цареви земљски своје најбоље јунаке сахрањују са оружјем, тако је и Цар небески, Христос, тебе као свог победоносног војсковођу сахранио са свеоружјем духовним, како би и пре твог васкрсења показао богомдану силу и славу твоју, јер уз тебе лежи оклоп правде, штит вере, кацига спасења и мач Духа којим је глава ђаволова одрубљена. Зато ти псалмопевамо:

Радуј се, непресушни изворе љубави који из умне Стене, Христа, истичеш!

Радуј се, многородна маслино која нам јелеј милости Божје целебноточиш!

Радуј се, наднебеска росо утехе која свима у пећи страдања силазиш!

Радуј се, одуховљено небо са звездама чуда које славу Божју казујеш!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 9.

       Пророк Илија вазневши се, Јелисеју кожух свој остави, а Христос вазневши се, Тело Своје нам остави, од Кога ти, љубвеобилни оче, као нови напрсни ученик Господњи, дар чудотворства у наслеђе доби. Мошти твоје у истинску Скинију, храм Богоматере похрањене, лепше од Ароновог штапа силом Божјом процветаше и плод исцељења дадоше. Зато кличемо: Алилуја!

Икос 9.

       У дан празника твога Црква као невеста Цара векова, Христа, мноштвом чеда Својих у њој сабраних као свештеноцарском порфиром блиста, силно желећи да сви верни, као царско освештање, њу, Мајку Цркву, свагда собом одевају, благоразумност Сима и Јафета подражавајући, и проклетство Хамово избегавајући, а ти Духа, Невестокраситеља Цркве, дај онима који слаткопоју:

Радуј се, незаходна Данице која на небу Цркве даровима Утешитеља сијаш!

Радуј се, неувенљиви крине Царице тишине који нас миром облагоухаваш!

Радуј се, подвигом орезана лозо Чокота, Христа, која вино радости изливаш!

Радуј се, светлоплодовито дрво живота које нас бесмртношћу храниш!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 10.

       Небојављени Романе, ти нас све Литургији призиваш, да у њој као некад мудраци Христу принесемо уместо злата-сјај врлина, уместо тајмана-миомир чисте молитве, уместо смирне-смерност, гледајући Га лежећег не на јаслама, него на Светом Жртвенику, и повијеног не у пелене, него у силу Духа, и не само да Му се поклонимо, него и у себе примимо, и ускликнемо: Алилуја!

Икос 10.

       Као што Христос крај извора Јаковљевог сеђаше, и са Самарјанком разговараше, тако Он у дан спомена твога крај Часне Трпезе седи као крај Извора Огња духовнога, и свима се обраћа, тражећи да пије не воду, него светост нашу, јер Он Светиње светима даје, свима Тело и Крв Своју нудећи, Којима просветљује све који те са чистом савешћу сложнохвалебно светкују:

Радуј се, јер нас на Литургију као на победно славље Цара Христа сабираш!

Радуј се, јер Свете Тајне царској икони у нама неописиву красоту враћају!

Радуј се, јер Оне у нама севају муњама непропадљивости и Божанства Свога!

Радуј се, јер Њима васкрсавамо и сунца светотројичне љубави постајемо!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 11.

       Као што апостол Јован на Тајној Вечери на груди Христове паде, тако и ми на Евхаристијској Тајној Вечери моштима твојим припадамо, и отуда источнике Духа Христовог црпемо, јер оне из благовештењског храма, од неба часнијег, као из отвореног новог Врта Рајског, премудроточивим рекама богољубља оживотворавају душе наше, које кличу: Алилуја!

Икос 11.

       Великоблагодатни оче, светлоизлиј љубав Божју у срца наша Благим Духом благодати Божје, Који нека нaм буде Двер покајања, Дар усиновљења, Залог будућег наслеђа, Првина вечних добара, животодавна Сила, Извор освећења, Чаша учења и Светлост ума нашег, Који чистима долази, боговима и светлошћу их чинећи, да би ти светлословно произносили:

Радуј се, јер нам тебе Христос, Велики Архијереј, као Свој жезал силе даде!

Радуј се, јер нам сузе твоје пред Богом као Силоамска бања очи ума отварају!

Радуј се, јер нам молитвама ноге од лутања у греху христоподобно омиваш!

Радуј се, јер нас као јагњељубиви пастир на зеленој паши Духа одмараш!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 12.

       Ти нас све Мајци Божјој приводиш као свесавршеној Пуноћи сваке лепоте и доброте Која оба света украшава, јер се ниједан од дарова Божјих ни у овом ни у будућем веку не даје ни људима ни Анђелима, осим и једино преко Ње, гостољубиве Домаћице и Хранитељке верних званица на благодарственој Вечери Божанствене Литургије, где кличемо: Алилуја!

Икос 12.

       Као стуб непоколебиви ти држиш Цркву, као кула сигурности је ограђујеш, као стена неразрушива сваки налет од Ње одбијаш, као вечносијајући бисер благочешћа у Њој уризничен, надлепотном славом Господњом је свештеноукрашаваш, и као неугасиви светилник тросунчаног Бога таму неверја уклањаш. Зато те сви богоспасени песмославе:

Радуј се, богозарно огледало Христа, Одсјаја славе Очеве!

Радуј се, светлокрасни образу Њега, верног Одраза прволике Лепоте!

Радуј се, христоносни храме Духа Светога и Новотворећега!

Радуј се, преподобнодостојни саборниче Свесвете Тројице!

Радуј се, крстоносни оче Романе који нам силу Васкрслога Христа сведочиш!

Кондак 13.

       О, богохвални оче Романе, помози нам да свагдашњим сећањем на тебе светлоукрасимо душе наше као свештеним живописом, еда би Христос Бог, Цар мира, пожелевши лепоту нашу, дошао и настанио у нама се заувек као у двору царском и живим храмовима, са Својим Оцем Првосветлоначалноме и Својим Духом, Храмотворцем, Којима кличемо: Алилуја!

(Овај кондак се мелодично произноси три пута. Затим икос 1. па кондак 1. који се поје)

Молитва преподобном оцу нашем
Роману Ђуниском Чудотворцу

       О, преподобни оче Романе, стојећи пред светом иконом твојом (или: пред светим моштима твојим), скрушено те молимо: нека нас се због грехова наших не узгнуша Христос, Он Који је Рај почаствовао увевши у њега разбојника, јер уистину част је Рајског Врта да има таквог Господара да и разбојника чини достојним рајске раскоши. Заступништвом твојим измоли нам од Господа сузе покајања, јер оне и блудницу часнијом од девице учинити могу.

       Свети оче Романе, моли Христа Бога да нам ниспошље Духа љубави, мира, вере и уздржања, Духа живота и уразумљења, Духа светости и савршенства, Духа благог, човекољубивог, слатког и славног, божанског Духа трпљења, Који уједно храни и поји, Који милује, просветљује, исцељује и снажи, Који уништава грех и предаје радост, незлопамтљивост, небригу о земаљским стварима, сећање на вишњу благородност, созерцање онога што је на небу, Који одгони немар, радозналост и лукавство. Нека се настани и остане у нама неразлучно, заруке спасења нам дарујући, и у добробиће нас пресаздавајући, освећујући и преображавајући срца наша, милостивим их чинећи, јер немогуће је, макар небројена добра учинили, без милосрђа ступити ни у предворје Царства небескога. Анђели само због милосрђа и осталим нашим врлинама двери Раја отварају.

       И помози нам да празник твој не празнујемо у староме квасцу злобе и неваљалства, већ у бесквасним хлебовима непорочности, јер они који лоше ствари чине и на празник без празника остају, док они који чисту савест имају и кад није празник, празник истински савршавају, јер тебе једино поштују они који се богоугодним животом на тебе угледају као ти на Христа, Коме нека је за све слава и хвала, као и Оцу Његовом и Духу Светоме, сада и увек и у све векове векова. Амин.