„Оче, опрости им јер не знају шта чине“ (Лука 23, 34).
„Пролазе крај нас људи наизглед задовољни и весели, смеју се и шале, али кад вам у самоћи отворе своје срце, ви осетите у њима црну тугу и дубоко паћеништво. Има људи које је живот притиснуо тако страховито да само што не јаучу од бола. Има домова и породица у којима се људи муче као у правом паклу.
Зато, браћо и сестре, кад мислимо о људима, уместо да их осуђујемо и мрзимо, много је боље да их пожалимо. Да пожалимо све јер су сви достојни сажаљења, чак и они који су морално посрнули и који су рђави, и ти можда највише.
Праведни старац Зосима се до земље поклонио великом грешнику и неваљалцу Димитрију Карамазову. Кад су га у чуду запитали зашто је то учинио рекао је да се поклонио великим Димитријевим страдањима у будућности.
Иако је неко рђав, ко зна шта њега унутра боли и разједа и зашто је рђав. Многи би од њих можда били и бољи да су бољем научени и да су пред собом имали боље примере.
Свети Ава Доротеј је испричао случај како су две девојчице близнакиње остале без родитеља и дате туђем свету под своје. Једну је од њих узела побожна и честита жена и научила је побожности и страху Божјем. Другу је пак узела једна развратница и научила је своме несрећном занату. Не треба, вели свети Доротеј, ону другу малу толико осудити, колико се над њом треба сажалити, јер би и она можда била боља да је допала на боље место и у боље друштво.
И многи наши људи, велим, не би били такви какви су да су бољем научени. Зато их не треба толико осуђивати, колико жалити.
Пожалимо оне међу нама који страдају на правди, али се сажалимо и на оне који страдају због греха, јер су и они велики паћеници. Односимо се према њима као и Отац наш небески који „заповеда своме сунцу те обасјава и зле и добре, и даје кишу и праведницима и неправедницима“ (Матеј 5, 45).
У светом Јеванђељу пише за Спаситеља:
„Гледајући људе сажали му се, јер бејаху сметени и расејани као овце без пастира“ (Мат. 9, 36).
Кад су Му довели жену ухваћену у греху и хтели да је каменују, Он се сажалио на њу и пустио је постиђену и препорођену да се врати своме дому (Јован 8, 1-18).
Кад су Га људи разапели и ругали Му се испод крста, Он се и онда сажалио на њих и молио: „Оче, опрости им јер не знају шта чине“ (Лука 23, 34).
Помолимо се, дакле, Њему Који је толико волео и жалио људе:
Господе и Спаситељу наш, помози нам да изменимо тај непријатељски и туђински став који један према другоме заузимамо; помози нам да увидимо патње једни других; да разумемо један другога; да се сажалимо један на другога; да опростимо један другоме и да заволимо један другога – Амин.”
епископ Хризостом Војиновић
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
