Мало речи – пуно љубави. Према сваком човеку.

– Мати, када видимо нешто погрешно код другога, шта можемо да учинимо да га исправимо?

†
Велика је заблуда мислити да својим примедбама и критикама можеш променити човека. Никада!
Својим животом можеш. 
Покушајима, разговорима, противречењем и свим тим, никада, или врло, врло ретко. 
Исправљење ће доћи када дође Божије време. 
Ако промениш саму себе и постанеш жив пример ономе кога желиш да исправиш, узор, и он те види срећну, тада ће се променити.

Када се неко моли за човека, то је добро. Али када покушава да га исправља, није. То је само у Божијој руци. 
Бог има Свој промисао за свакога од нас. За све. Ми смо слободни. 
Он зна наш пут до последњег тренутка нашег живота. Ми га не знамо. 
И ако се будемо још више трудили да се сјединимо с Богом, тада нећемо имати потребе да било шта чинимо. Јер ћемо аутоматски постати пример онима које бисмо желели да видимо на Његовом путу.

Међутим, природно је да ти је, било због младости, било због љубави коју је Бог положио у твоје срце, тешко да то разумеш, барем у почетку. 
Али не треба очајавати и говорити: „Шта је ово? Толики труд, а он се и даље није променио?“
Али знаш ли? Исто тако могао би да говори и Бог за нас: „Толико пута сам опростио, толико пута трпео. Он је и даље исти?“

И тада се наставак налази у молитви. Као што је и почетак у молитви. Не осуђујући другога.

Једном, када сам већ схватила да је молитва све, видела сам на путу двоје деце како се у гневу туку до крви. Нисам пошла да их раздвајам, него сам на делу применила оно у шта сам веровала. Окренула сам главу на другу страну и рекла:
„Господе, улиј Твој мир међу њих.“
Када сам се поново окренула да погледам, видела сам их како се опет смеју и играју. То је био Божији одговор. Знај то.

Наш мир и наша тишина, и начин на који живимо, показују како верујемо. Зато нам неко може говорити најбоља учења, али ако видимо да се и сам узнемирава, брине и колеба, не можемо поверовати ономе што нам говори.

Дакле, ако желимо да помогнемо другима, циљ нашег живота треба да буде да се приближимо, колико можемо, Прволику, односно Господу.

Наша најслабија тачка су многе речи и премного расправе.

Када ти дође да неког критикујеш, да неког осуђујеш, моли се Богу да те у том тренутку свог обузме, како би тог човека заволео Његовом љубављу. Тада ће ти Бог помоћи да увидиш своје стање. Да је Христос видљиво присутан, да ли би иког критиковао?

Искуство ме је научило да нико од нас није у стању да помогне онима које воли, ма колико то желео. Помоћ стиже једино од Бога, у Његово Време.

Мало речи – пуно љубави. Према сваком човеку. Ма ко он био.