Молитва за друге као пројава хришћанске љубави

Јул 21, 2023 - 00:58
Јул 21, 2023 - 16:58
 0  218
Молитва за друге као пројава хришћанске љубави

Малочас преко једне друштвене мреже добих прелепу икону Пресвете Мајке Божије која се зове " Четири удела". На њој је изображен Њен свети лик, а око Ње у сваком углу по један од поменута четири удела: Иверија (Грузија), Света Гора Атонска, Дивјејево и Кијево-Печерска лавра. И када сам је одмах потом проследио и једној нашој сестри у Христу, она ми напише:

"Управо сам у том првом уделу. Слава Богу."

На то јој одговорим: "Грузија је парче неба на земљи. Помените нас када будете код Светог Гаврила. Много га волим, да могу - одавде бих му сада загрлио кивот!"

Убрзо стиже њен одговор:

"Поменули смо и вас двоје. (Жену и мене) И сутра ћете, ако Бог да бити поменути код Св. Нине."

А онда ми је послала и неколико веома лепих фотографија, међу којима је и ова (где се види кивот са моштима Светог Гаврила Грузијског).

Пошто нисам желео да је задржавам са неким додатним питањима, трудио сам се да будем што је могуће краћи - како јој не бих одузимао време док је тамо, а она ће нам ако Бог да све то испричати када се врати.

Е сад, замислите ту величину. И тренутка и самог геста.

Човек се нађе у молитви, а молитва је разговор са Живим Богом. И не само разговор, већ и више од тога. Овде нас Творац пушта да ми сами причамо. Никада нас није прекинуо, никада није рекао или на неки Њему могућ начин (а Њему је све могуће) показао и поручио: "Сада не могу" или "Заузет сам већим проблемима, хајде неки други пут...може сутра."  И неко добије прилику (благослов) да Му се обрати, да и физички стане пред Његове Свете угоднике које је Он прославио и на земљи и на небу. И у тим моментима, нарочито када човек дође као ходочасник - стотинама, па и хиљадама километара удаљен до свог дома - тај исти наш брат или сестра, одвоји време које има за себе, за личне потребе, како би говорио о нама! И то не било коме, већ светитељима, и самом Богу! Која је то димензија љубави и жртве.

Замислимо само, колико пута смо се убацили преко реда код лекара, јер нас нешто боли па да што пре дођемо на ред. А иза нас је остао неко још болеснији. Но ми смо га оставили и пустили да чека...А овде, овде се разговор води са Лекаром душе и тела, и човек добије свој "термин" (могућност да каже нешто о себи и својим бољкама) а он говори о потребама и страдањима својих ближњих. Уместо да то време користи за себе, он моли да Лекар исцели оног у "чекаоници" - нас.

Тако и ова наша сестра. Учини нам ту радост, ту част, и пројави своју дивну хришћанску љубав. Љубав која челик отапа, умекшава и најтврђа срца, љубав која стене раздваја, брда помера, и љубав коју Господ воли и препознаје као љубав вечности.

Ми хришћани смо много више од пријатеља, наша узајамна љубав је много узвишенија од појма другарства. Љубав небеска. Ми смо браћа и сестре - деца истог Родитеља, и деца истог Оног кога је Пресвета Богородица родила. Самим тим смо и Њена деца. На то нас обавезују и Спаситељеве речи које је изрекао на Крсту док је био разапет:

“А Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји поред ње, рече матери својој: Жено, ето ти сина! Потом рече ученику: Ево ти мајке! “ (Јн.19,26-27).

Исто тако, ми који Га исповедамо за Господа, који се у Њега крстисмо и у Њега обукосмо - сједињени смо Њиме. Зато смо једно у Христу, како нас подсећа Свети апостол Павле у својој посланици Галатима:

"Нема више Јудеја ни Јелина, нема више роба ни слободнога, нема више мушког ни женског, јер сте ви сви један (човјек) у Христу Исусу." 3,28

Тако на овај начин, и свима нама хришћанима као да говори - ево ти брата, ево ти сестре. И заиста је тако. Сви ми смо са онима са којима се заједно причешћујемо у много приснијим односима, него са неким са ким смо крвно сродство али не служимо истом Богу. То је и више него очигледно. А то је заправо и сасвим нормално и очекивано.

Зато, хвала ти Боже што и на овај начин бринеш о нама, што нас шаљеш у Име Твоје да једни о другима бринемо, да се једни за друге молимо, да се тешимо и Тобом крепимо.

Хвала ти за све видљиво и невидљиво, за учињено и за оно што нам ниси учинио, како би нас од нечег лошег а нама непознатог сачувао.

Хвала ти за знано и незнано.

Хвала ти за сваког брата, за сваку сестру,

Хвала ти за све и за свја!

* * * 

Драга браћо и сестре, срећан вам празник Светог великомученика Прокопија! ????
Пре тачно годину дана, на овај празник, благословом оца Ивана Цветковића отворена је моја блог страница на највећем православном порталу у Србији, свима познатом - "Живе Речи". Иако су много раније, неки од тих текстова објављивани на фејсбук страници "Животије Утешановић", страници која нас је у неописивој радости и на један веома несвакидашњи духован и духовит начин сабирала. За протеклих годину дана, на овом порталу су објављена 47 моја ауторска текста. У просеку један недељно. Можда је много-а можда и мало, али је све било онако како је потреба долазила и колико сам био надахнут за писање. Ниједан није написан под "морањем" нити сам икада био ичим условљен. Надам се да су неки од њих читаоцима били на корист, и да су послужили као својеврсна мала смерница за решавање неких животних недоумица. Увек сам се трудио, а то чиним и сада-да све оне који читају мој блог упутим на Свету Цркву Православну, на свештеника, како би их они даље руководили и били њихови помоћници на путу спасења. Било је ту теолошких текстова, духовне поезије, неких личних промишљања, шаљивих анегдота, па и која приповетка. Но свака од њих од првог до последњег слова-у славу Божију.


Овом приликом се захваљујем вредном оцу Ивану Цветковићу на указаном поверењу, љубави, и што нам свима својим личним примером указује и показује како да мисионаримо, и да друштвене мреже итекако могу бити, а и јесу, од велике користи. Наравно, уколико их употребимо на добро. А да је то тако - показују и резултати рада овог  портала, као и свих осталих страница које су под његовим духовним надзором. Стога, нека као поука свега горенаведеног, па и ове мале захвалнице, остану и одјекну речи великог и Светог Апостола Јакова, записане у његовој Саборној посланици.

"Злопати ли се ко међу вама? Нека се моли Богу. Је ли ко весео? Нека пјева Богу. Болује ли ко међу вама? Нека позове презвитере црквене, и нека се моле над њим, помазавши га уљем у име Господње. И молитва вјере ће спасти болесника, и подигнуће га Господ; и ако је гријехе учинио, опростиће му се. Исповиједајте пак једни другима сагрјешења, и молите се Богу једни за друге, да оздравите. Много је моћна усрдна молитва праведника."Јак 5, 14-16

С љубављу,
Горан Маринић

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!