И стотину пута да се помолимо, да кажемо Богу Хвала и Слава...
„Зима је била тешка. Било је много снега и јаке хладноће.
Већина кућа је била смрзнута због недостатка ватре – и то сам преживео као дете.
Нашу кућу, погодила је тешка болест.
С једне стране, дизентерија, с друге маларија.
Млади и стари, лежали су на душецима, једини који су остали да стоје били су деда и бака. Једног јутра деда рече: – Идем да донесем дрва из шуме преко пута.
– Где идеш, благословени старче? - рече му бака.
Шума је два сата далеко, ти ћеш пешачити три.
А колико дрва можеш да донесеш, старче? Онда ће и тебе као и друге, Бугари ухватити... Где идеш? - питала је бака.
– Не,... идем ја.
Помоли се, поново старац, као што се молио целу ноћ. Прекрсти се и крену.
Прошло је подне, било је скоро поподне, три или четири сата, а он се није појавио. Бака би повремено излазила и гледала низ сеоски пут.
Убрзо је путем прошао комшија са товаром, дрва на леђима.
- Деда Мицос ускоро долази, рече баки....Странац му је много помогао.... Коначно, бака је видела деду и странца, непознатог човека, како вуку два велика дрвета конопцима. Како су их посекли? Странац их је сигурно посекао, размишљала је бака.
Стигли су и оставили дрва испред дворишта, бака их је дочекала и позвала унутра. Одсекла је неколико грана и запалила пећ, да се болесни, странац и исцрпљени деда могу огрејати.
Деда је ушао, сео на столицу и рекао:
- Хајде, жено, направи врућ чај и донеси хлеб. - Чекај, док не дође тај странац- рече бака
- Који странац?- упита деда
- Ево, онај што је вукао дрвеће са тобом. - рече бака.
Ниједан странац није био са мном. Сам сам вукао дрвеће. - рече деда.
- Како није и комшија вас је видео.
Комшија је видео, чак и како је тај странац исекао дрвеће.
Натоварили сте дебла и вукили са собом.
Али и ја сам вас видела, дочекала сам вас испред дворишта. -
рече бака.
О чему причаш, жено? Био сам сам.- рече деда и заста неко време.
Одједном му се лице озарило и он поче са виче:
- Анђео је то био, жено!
Анђео ји био!
Зато сам тако брзо завршио, ....и све је било лако као перо. Анђео ји био!
Слава Теби, Боже! Слава Теби, Боже! Слава Теби, Боже! Хајде сада, жено, хајде да се стотину пута поклонимо и да захвалимо Богу.
И стотину пута да се помолимо, да кажемо Богу Хвала и Слава. .......
Да. То су живе приче истинских православних хришћана.“
Отац Стефанос Анагностопулос
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
