Свака емоција има свој орган

Емоције, мисли и тело су повезани. Емоције су дубоко укорењене у нашем бићу. Неразрешене негативне емоције често постају владари, управљајући нашим унутрашњим светом. Као невидљиви господари, могу нас довести до ивице. 
 
Када потиснемо емоције, оне не нестају - уместо тога, задржавају се у нашој подсвести. Ова “заробљена” осећања могу постати корен депресије, анксиозности и других унутрашњих конфликата. А могу и да се манифестују кроз физички бол болести и стања.
Ово се дешава зато што наше емоције и наш бол деле исте нервне путеве и центре у мозгу, па се тако могу међусобно преплитати.
 
Када смо под стресом, анксиозни, љути или тужни, наше тело лучи хормоне стреса, као што су кортизол и адреналин, који могу да повећају осетљивост на бол и да смање праг бола. 
 
Када смо под утицајем негативних емоција, наш мозак може да појача сигнале бола који долазе из тела, па тако бол постаје интензивнији и непријатнији. С друге стране, када смо срећни, задовољни, смирени или захвални, наше тело лучи хормоне среће, као што су ендорфини, серотонин и допамин, који могу да смање осетљивост на бол и да повећају праг бола. 
Kада смо под утицајем позитивних емоција, наш мозак може да смањи сигнале бола који долазе из тела, па тако бол постаје слабији и подношљивији.
 
Позитивне емоције јачају органе

Мисли и емоције могу да активирају или инхибирају различите органе, утичући на њихову функцију и здравље. Сваки орган је повезан са одређеном емоцијом, која може да га ојача или ослаби, у зависности од тога да ли је позитивна или негативна.
 
Срце представља љубав, а крв је радост. Срце пумпа крв кроз тело, снабдевајући га кисеоником и хранљивим материјама. Када осећамо љубав и радост, наше срце куца јаче и брже, а наше лице и тело постају румени и топли. Међутим, када осећамо тугу, усамљеност, очај или губитак, наше срце се скупља и успорава, а наше лице и тело постају бледи и хладни. Дуготрајна туга може да доведе до срчаних проблема, као што су аритмија, ангина пекторис или инфаркт.
 
Јетра је повезана са бесом, фрустрацијом и агресивношћу. Јетра је орган који прочишћава крв од токсина и регулише ниво шећера и масти у крви. Када осећамо бес, наша јетра се напиње и лучи више жучи, која помаже у варењу масне хране. Међутим, када је бес претеран или потиснут, наша јетра може да се упали и оштети, што може да доведе до проблема са варењем, холестеролом, дијабетесом или цирозом.
 
Плућа су повезана са тугом, жалошћу и неприхватањем ситуације у којој се налазимо. Плућа су органи који омогућавају дисање и размену гасова између крви и ваздуха. Када осећамо тугу, наша плућа се стежу и смањују капацитет за дисање, што може да доведе до уздаха, јецаја или плача. Међутим, када је туга хронична или дубока, наша плућа могу да ослабе и постану подложна инфекцијама, упалама или астми.
 
Бубрези су повезани са страхом, несигурношћу и анксиозношћу. Бубрези су органи који филтрирају крв и излучују вишак течности и отпадних материја из тела. Када осећамо страх, наши бубрези се грче и смањују проток крви и урина, што може да доведе до знојења, дрхтања, убрзаног рада срца или неконтролисаног мокрења. Међутим, када је страх сталан или ирационалан, наши бубрези могу да ослабе и изгубе способност чишћења крви, што може да доведе до проблема са крвним притиском, едемима, бубрежним каменцима или затајењем бубрега.
 
Слезина је повезана са бригом, забринутошћу и преокупацијом. Слезина је орган који производи и складишти крвне ћелије и учествује у имунолошком систему. Када осећамо бригу, наша слезина се напреже и троши више енергије, што може да доведе до умора, слабости, губитка апетита или анемије. Међутим, када је брига хронична или претерана, наша слезина може да се увећа и оштети, што може да доведе до проблема са крвљу, имунитетом, инфекцијама или туморима.
 
Дакле, наше емоције и наши органи су нераскидиво повезани, па је зато важно да будемо свесни емоција и да их адекватно изражавамо и регулишемо. На тај начин можемо да ојачамо органе и побољшамо своје физичко и ментално здравље. 
Неки од начина да то постигнемо су: вођење дневника осећања, разговор са неким коме верујемо, вежбање, медитација, јога, масажа, акупунктура, музикотерапија, ароматерапија, уметност и хоби.

Психосоматски поремећаји
 
 Психосоматски поремећај је физички поремећај који је узрокован или појачан психолошким факторима, као што су стрес, анксиозност, депресија, љутња или туга. То значи да наше емоције могу да утичу на наше тело и да изазову бол, упалу, грчеве, осип или друге симптоме у различитим деловима тела. 
 
Психосоматски поремећаји се разликују од психосоматских болести, које су озбиљније и трајније последице психичког утицаја на тело.
 
Неки од примера психосоматских поремећаја су: главобоља или мигрена, која може бити изазвана стресом, нервозом или напетошћу; бол у стомаку, који може бити изазван страхом, бригом или нервозом; бол у грудима, који може бити изазван паником, анксиозношћу или тугом; бол у леђима, који може бити изазван депресијом, бесом или осећајем кривице; знојење, дрхтање, убрзан рад срца, који могу бити изазвани страхом, стресом или узбуђењем.
 
Психосоматски поремећаји се могу лечити на различите начине, у зависности од узрока и симптома. Неки од начина су разговор са психологом, психијатром или другим стручњаком, који може помоћи да се препознају и реше психички проблеми који утичу на тело, вежбање, медитација, јога, масажа, акупунктура или друге технике опуштања, које могу помоћи да се смањи стрес, напетост и бол.

magazin.politika.rs