Превише гледања телевизије води у деменцију и депресију

Гледање телевизије је већ деценијама једна од омиљених навика за одмор и опуштање. Многи га доживљавају као безазлен начин да „угасе мозак“ после напорног дана, али све више научних доказа упозорава да тај вид пасивне забаве носи и скривене ризике. Наиме, нова истраживања показују да дуго седење испред екрана не угрожава само физичку кондицију, већ може да остави трајне последице и на здравље мозга.
Истраживачи у Великој Британији су у периоду од четири године анализирали податке више од 473.000 људи, старости између 39 и 72 године. Резултати су били забрињавајући: они који су гледали телевизију дуже од четири сата дневно имали су 28 одсто већи ризик од развоја деменције, 35 одсто већи ризик од депресије и 16 одсто већи ризик од Паркинсонове болести, у односу на људе који су испред екрана проводили мање од једног сата дневно.
С друге стране, умерено коришћење рачунара ван посла показало је супротан ефекат – заштитни. Учесници који су користили рачунар од 30 до 60 минута дневно имали су ниже ризике од деменције, Паркинсонове болести и депресије, у поређењу са онима који су рачунар користили ређе. Још занимљивији је налаз да је замена само 30 минута дневног „рачунарског времена“ вежбањем довела до смањеног ризика од деменције и Паркинсонове болести.
Аутори истраживања сматрају да је кључ у самом седентарном начину живота. Дуги периоди седења без кретања повезани су са биомаркерима хроничне упале, а управо такве промене могу да покрену или убрзају неуроинфламацију и тако допринесу неуродегенерацији – процесу који доводи до болести попут Алцхајмерове и Паркинсонове.
Ову обимну студију предводио је Ханжанг Ву, доктор наука са Универзитета традиционалне медицине у Тианђину у Кини, а резултати су објављени у угледном часопису International Journal of Behavioral Nutrition and Physical Activity. Ипак, истраживачи истичу да њихови налази имају и одређена ограничења. Наиме, подаци о томе колико су учесници гледали телевизију прикупљани су на основу самоизвештавања, што може да буде подложно пристрасности и непоузданом сећању. Такође, није искључено ни да су други фактори, које студија није обухватила, утицали на добијене резултате.
Шта ово значи за просечног гледаоца? Пре свега – телевизија сама по себи није непријатељ. Она може да буде извор информација, забаве и опуштања. Проблем настаје када пасивно седење испред екрана постане свакодневна вишесатна навика. Уместо неколико узастопних епизода серије, стручњаци саветују да се време проведено уз телевизор свесно ограничи и комбинује са другим активностима: шетњом, вежбањем, читањем или друштвеним контактима, поготово у каснијим годинама.
У крајњој линији, кључ је у равнотежи. Уколико телевизија постане само један од многих начина опуштања, а не доминантна активност, њено место у нашем животу може бити и здраво и корисно.

magazin.politika.rs