„Пазите, стојте у вери, мушки се држите, утврђујте се“ (1. Кор. 16:13)

Апостол даје Хришћанима овај важни савет да пробуди њихову пажњу на опасности овога света, да их позове на често испитивање својих срца, јер без тога, човек може лако уништити чистоту и ревност своје вере и неприметно прећи на страну зла и неверја.
 
Као што је основна брига бити опрезан по питању било чега што може бити штетно за наше физичко здравље, тако и наша духовна брига треба да пази на све што би могло нарушити наш духовни живот и дело вере и спасења.
 
Према томе, пажљиво и брижно оцењуј своје унутрашње импулсе: да ли су од Бога или од духа зла? Чувај се искушења од овога света и од световних људи; чувај се скривених унутрашњих искушења, који долазе од духа равнодушности и немара у молитви, од опадања хришћанске љубави. Ако окренемо нашу пажњу ка нашем уму, приметићемо бујицу мисли и идеја. Ова бујица је непрекидна; она јури свуда и у свако време: код куће, у цркви, на послу, док читамо, док разговарамо. Обично се назива размишљањем, пише свети Теофан Затворник, али у ствари, то је узнемирење нашег ума, лутање, мањак концентрације и пажње. Исто се догађа са срцем.
 
Да ли сте икада посматрали живот вашега срца? Покушајте макар на кратко и видећете шта ћете наћи.
 
Догађа се нешто непријатно, и ви бивате раздражени; нека несрећа се догоди и ви сажаљевате себе; видите некога ко вам се не допада, и непријатељство се подиже у вама; срећете некога ко је раван вама, а ко је одмакао од вас на друштвеној лествици и почињете да му завидите; мислите о својим талентима и способностима и почињете да бивате горди...
 
Све ово је трулеж: сујета, телесне жеље, прождрљивост, лењост, злоба – једно преко другог, заједно разарају срце. Све ово може проћи кроз срце у пар тренутака. Из овог разлога је један подвижник, који је био изузетно пажљив према себи, био прилично у праву када је рекао „да је човеково срце испуњено отровним змијама. Само су срца Светих слободна од ових змија, страсти“.
 
Али таква слобода се задобија кроз дуги и тешки процес самопознања, рада на себи и у пажње према свом унутрашњем животу, тј. према души. Буди пажљив. Пази на своју душу! Окрени своје мисли од онога што ће ускоро проћи и окрени их ка ономе што је вечно. Овде ћеш наћи срећу за којом трага твоја душа, које је жедно твоје срце.
 

Свети Јован Шангајски