Господ све чини за човека, за његову радост, за његово спасење, чак и за његово задовољство.
Све Господ чини, само да то буде на корист, а не на штету човеку.
Зато не треба да се боји, не треба да се плаши мука.
Све ће Господ учинити, може да га избави од свега.
Само то не чини зарад наше користи.
Због тога треба да се клањамо пред Господом, да благодаримо, славословимо, да Му се молимо свом душом.
Да ли је то јасно?
Умом је јасно, а срцем сте још далеко од тога да схватите.
А да бисте схватили срцем, као прво, обавезно треба да се молите молитвом у осамљености. Обавезно!
А затим, да живите јеванђељски, да се кајете због грехова.
А човек долази многобројним падовима, кршењем заповести Божјих.
Једном падне, устане, покаје се.
Опет падне.
Опет устане.
И на крају крајева ће схватити да пропада без Господа.
Приликом трагања за Богом човек не треба да очајава и да се плаши падова.