Не завршава се све на исповести

Не завршава се све код духовника и на исповести.

Суштина је у томе како ћеш поступати када изађеш из исповедаонице. Многа наша браћа мисле да ће се, само зато што су отишли код доброг духовника и исповедили се, њихов духовни живот аутоматски променити, а да они сами при томе не треба да учине баш ништа. Кажу ти: „Имам тог и тог старца, тако да сам ја сасвим добро.“

Духовник и начин на који ћу се исповедити само су почетак. После тога су потребни труд, подвиг и духовно узрастање. Без труда нема духовног живота.

Ако ти духовник да одређене смернице и савете, а ти их потпуно занемариш, нећеш доживети духовни напредак. Напротив, исповест ће се на крају претворити у разговор без садржаја и без исцељења.

Да наведемо неколико примера.

Ако ти тренер каже да радиш одређене групе вежби, а ти их не радиш, онда нису довољни ни добар тренер, ни добра теретана, ни најсавременије справе. Све је то добро и корисно, али без личног труда неће бити ничега.

Исто је и са нутриционистом. Ако ми направи план исхране, а ја га се не придржавам, нећу видети резултат, а на крају бих чак могао да га окривим што нисам смршао, иако ћу за то бити одговоран сам.

Свесно и редовно учешће у животу Цркве, молитва као разговор и однос, пост — уопште, уздржавање од страсти, зависности и свега онога што ме духовно убија — Свето Причешће, читање и уопште духовно узрастање у свакодневном животу, то су средства помоћу којих почињем да „пузањем“ улазим у духовни живот и да, из дана у дан, уз Божију благодат, сазревам.

И пазите! Све наведено не може се раздвајати једно од другог.

Ово говорим зато што има оних који кажу: „Постим, али се не причешћујем.“ „Причешћујем се кад ми дође, али се не молим.“ „Не постим, не молим се, само понекад одем у цркву.“ „Не идем у цркву, али понекад дођем на крају и причестим се, па сам онда сасвим добро.“

Пазите на све то!

Имамо и оне који траже светог духовника, старца, па чак и игумана, а годинама се нису исповедили. И то је једна заблуда.

Иди, брате мој, код једног обичног духовника, започни свој подвиг и остави се трагања за „старцима“. 

Примећујем људе који преко Вајбера шаљу духовне видео-снимке и изреке, а Нови Завет нису прочитали ниједном у животу. А о Старом Завету да и не говоримо.

Добри су видео-снимци, поруке и беседе, али ако сам у свему томе само гледалац и ако то не заживи у мом животу и мојој свакодневици, онда је коначан резултат — нула.

Зато немојмо тражити „гуруе“ међу духовницима, мислећи да ћемо аутоматски постати свети.

Један духовник — ако је могуће и близу нас — код кога можемо имати чест контакт, у складу са његовим распоредом и околностима нашег живота; послушање које ме ослобађа; и свакодневни подвиг, уз духовно узрастање.

Добар почетак покајања.

протојереј Спиридон Скутис