Благодат која немоћи исцељује и недостатке употпуњује
Предлог Цркве није да постанемо „добри људи“. Наша Црква проповеда да чак и усред наше неуспешности да будемо добри можемо бити вољени, и та људска љубав према нама даје нам могућност напретка.
Наш неуспех да живимо искрено волећи не стоји као препрека искреној Божјој љубави према нама.
Човек најчешће налази изговоре да воли, налази изговоре да га други не узнемиравају. И то чини у покушају да прикрије свој егзистенцијални неуспех да буде добар.
Бити добар није циљ човека. Човек не тражи начине да постане добар, савршен или успешан кроз придржавање одређених понашања.
Човек треба да тражи Благодат која „немоћи исцељује и недостатке употпуњује“. Циљ нам није да „искоренимо“ своју несавршеност, већ да је, препознајући је, положимо пред ноге нашег Христа.
Нису ретки случајеви када сматрамо да нас Христос жели савршенима у световном смислу те речи. „Савршенство“ које Христос тражи од нас састоји се у Његовим подстицајним речима: „Научите се од мене, јер сам кротак и смирен срцем“.
Усудићемо се стога да рецимо да се савршенство налази у прихватању наше несавршености, у признању да нам је потребна помоћ.
На крају, савршен је онај човек који живи у покајању; смирен и кротак, живи са другима у слози, са спремношћу да служи ближњем.
И тамо, у свом личним бродолому, он не престаје да очекује љубав као личност, а не као апстрактни романтични појам.
И тада већ тамо, у рушењу његових идола, живот више не изгледа као претераност...
о. Павлос Пападопулос (ФБ)
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
