Тешко је од срца рећи „ДА БУДЕ ВОЉА ТВОЈА“

У силној жалости или тешкој болести је врло тешко од срца рећи: 
"Да буде, Оче, воља Твоја", а нарочито при неправдама од људи и нападима или сплеткама непријатеља.
 
Тешко је од срца рећи: 
"Да буде воља Твоја" и када смо сами кривци за неку несрећу, с обзиром да мислимо да нас је у такав положај поставила наша, а не Божија воља (премда ништа не бива без воље Божије).
 
Уопште, тешко је поверовати срцем да је наше страдање воља Божија. 
Јер, срце вером и искуством зна да је Бог наше блаженство. 
Стога је у несрећи тешко рећи: 
"Да буде воља Твоја". 
Ми се двоумимо да ли је несрећа воља Божија?
Због чега нас Бог мучи? 
Зашто су други мирни и сретни? 
Шта смо ми урадили? 
Да ли ће бити краја нашој муци?
 
Међутим, управо када је нашој поквареној природи тешко да над собом призна вољу Божију (без које ништа не бива) и да јој се смирено покори, ми треба да јој се покоримо.
 
Ми треба Господу да принесемо своју најдрагоценију жртву, тј. срдачну оданост не само у миру и срећи, него и у жалости и несрећи. 
Своје сујетно, погрешно мудровање ми треба да покоримо савршеној премудрости Божијој.
 
Јер, наше мисли су удаљене од мисли Божијих (Ис.55,89) колико је и небо удаљено од земље.
 
Нека сваки човек принесе свога Исаака, свога јединца, свога највољенијега, свога обећанога (коме су обећани мир и блаженство, а не жалост) на жртву Богу и нека Му покаже своју веру и своју послушност како би био достојан дарова Божијих, којима се користио или ће се користити.

свети Јован кронштатски

youtube.com