У ЧЕМУ ЈЕ, УСТВАРИ, ПРАВИ ПРОБЛЕМ?
Замислите сљедећу ситуацију.
Брод почиње да тоне. Људи у хаосу.
Неко покушава да спасе себе, неко своју дјецу, неко свога супружника, неко се моли Богу... људи траже помоћне чамце, углавном тако.
Међу њима има један човјек који се дочепао чамца. Падне му на памет да у чамац стави мало хљеба, да има. Онда се сјети да стави и мало меса, па друге хране, па воде... па му жао да пропадне вино и уље па и то утовари; онда се сјети неких скупоцјених ствари са брода па и њих натовари, тако редом... и отисне се препун у море.
Међутим, капетан брода успије да ријеши проблем, квар се санира, вода избаци, брод настави свој правац. Једино се утопи онај на чамцу јер је од тежине све потонуло!
О чему се ради? (Прича је иначе од владике Николаја само мало поједностављена.)
Ми смо у овом животу као људи на том броду. Увијек мислимо да нешто тоне, пропада, да смо готови, да нема даље...
То није тако. Наш “капетан” је Господ Бог који неће дати да потонемо.
Све ће бити добро.
Све ће доћи на своје!
ТИ, ДА БАШ ТИ КОЈИ ОВО ЧИТАШ, НЕ БРИНИ! НИЈЕ СТРАШНО ТО ШТО ТЕ МУЧИ! РИЈЕШИЋЕ СЕ! БОГ ТЕ ВОЛИ И ОН ЋЕ ТИ ДАТИ НАЈБОЉЕ! НЕЋЕШ ПОТОНУТИ СА ТИМ ПРОБЛЕМЧИЋИМА КОЈЕ ИМАШ!
Тону само они који све товаре на свој чамац и никад им није доста. Они се не моле, не брину за ближње, чак ни за породицу, они само грабе да имају што више. Они тону!
Гледао сам људе који имају превише па су хтјели још.
Док су се они борили за то "још" све око њих је потонуло, пропало. Ужас!
Такође... (ни не помишљајте да се ово односи само на богаташе).
Такође, гледао сам људе који немају пуно али они пате за тим да имају што више.
Поробљени су тим. Они се расправљају и са својим супружником ко више зарађује, па нападају једно друго што не зарађују више, па говоре шта је чије...
Имају милион лијепих ствари у којима могу да уживају али они су душом као онај јадник на чамцу јер само пате што немају више.
Таквима Бог углавном и не даје.
Опет кажем и запамтите, нити је богатство гријех нити је сиромаштво неки повлаштен духовни положај. Битно је оно што је у души.
Ако вјерујемо у Бога, ако вјерујемо Богу, ако смо окренути према нашим ближњима... не бринимо се, никада нећемо потонути.
Ако у свој чамац грабимо све више и више или ако у нашем срцу постоји жеља да грабимо... већ тонемо!