Кад се боримо по Богу, задобијају се две врсте благодати: једна је утеха Светог Духа, који душу испуњава радошћу, миром, насладом, итд.
Друга се назива опит искушења. Ова благодат опита се неизбрисиво утискује у душу, односно не напушта срце, будући да је сједињена са срцем које је опитно доживело искушење.
Прва благодат, благодат Светог Духа, понекад одлази, а понекад долази.
У време искушења, кориснија је друга благодат или опит, јер просветљује душу сазнањем како да их прође. Будући да опит долази од искушења, зна како да душу избави из погибељи кад год се она појави.
Искушења која поднесемо с трпљењем награђују нас мудрошћу искушења и на тај начин постајемо истински философи. Ако се не смиримо, поуке које добијамо посредством искушења неће се прекинути. Егоизам ствара искушење, али зато искушење обуздава егоизам.
Смирите се, дакле, чеда моја, ако желите да се смире (унизе) демони који вас муче. Свима се баците пред ноге и реците: “Ја сам најгори човек на свету и све је моја грешка!“