Шта све погодује и помаже молитви

Чистој молитви врло погодује уколико се удаљимо од световне буке и мноштва људи, или уколико негде можемо да будемо потпуно сами, ако је то могуће. 
Када се човек негде осами, његова душа се тада осећа лакокрило, срце се побожно излива пред Богом, постепено спадају са њега све коре (духовне огрубелости) и оно се духовно ослобађа. 
Човек тада долази у стање умиљења не само док размишља молитвено о Богу већ и када чује или приликом читања наиђе на Име Господње. 
Тада срце почне да игра у човеку и да љуби то Име са великом побожношћу. 
Тако у тим тренуцима на њега дејствује Име Христово или Име Мајке Божије: сва његова душа се изнутра услађује! 
Врло корисно за молитву је и читање поука Светих Отаца, јер су Свети Оци тумачили Јеванђеље својим јеванђелским животом. 
Такође је за молитву корисно и духовно преиспитивање себе самог у погледу своје огреховљености, као и своје неблагодарности за мноштво доброчинстава Божијих, на нас изливених. 
Читање духовног штива разгорева душу и снажно је подстиче на молитву и на подвиг. 
Преиспитивање себе самога доноси души смирење, а доноси јој и свест о томе да су јој молитва и милост Божија неопходни.
Зато, пре него што почнеш да се молиш на бројанице, добро би било да набројиш пред собом све своје грехе и многобројна доброчинства Божија према теби.

старац Пајсије