У хришћанству није греховна свака осуда

У реалности, у хришћанству није греховна свака осуда. Видите и сами:
„Јер што да судим и онима који су напољу? Зар не судите ви онима који су унутра? А онима који су напољу судиће Бог. И избаците злога између вас самих.“ (1. Кор. 5:12-13)
„Усуђује ли се неко од вас, имајући жалбу на другога, да се суди код неправедних а не код светих? Не знате ли да ће свети судити свету? А ако ћете ви судити свету, зар сте недостојни пресуђивања о ситницама? Не знате ли да ћемо анђелима судити, а камоли у стварима овога света?“ (1. Кор. 6:1-3)
Свети Василије Велики у својој беседи у осуђивању учи да постоје три начин да не учиниш грех осудивши човека:
 Када га изобличиш у лице,
 Када упозориш човека на опасност дружења са, рецимо, преварантом.
 Када наводиш неки случај као пример неправилног понашања.
Последњи случај је посебно прикладан за поучавање деце: „Ето, имали смо једног познаника који је варао жену и у старости је остао сам. Тако да…“ Са тачке гледишта светог Василија Великог, ова три случаја осуде НИСУ греховни. И ово је потпуно у сагласности са учењем Светог Писма.

tvrdjavaistine.org