Молити се и помолити се није исто

Суштина вере је сусрет са Богом и искрена молитва, али многи верници то очигледно не разумеју. Примећено је да се у цркве и манастире одлази претежно када људе притисне нека мука, а оно што траже од светитеља често је лична корист – да га за нешто "замоле“, а не да му се искрено помоле.

Једно је помолити се, друго је замолити, и управо на ту разлику указује игуман Нектарије Морозов, истичући да данашњи верници све ређе налазе времена за радост сусрета са светима.

Игуман Нектарије је то описао кроз класичан пример ходочашћа на које води своје парохијане.

- Једанпут сам са парохијанкама отишао на ходочасничко путовање по московским светињама: посетили смо Блажену Матрону, били смо у Хоткову, у Тројице-Сергијевој лаври, у Гетсиманском скиту. И без обзира на све те дивоте, није могла да ме не погоди једна неподударност: у реду за поклоњење моштима Блажене Матроне била је огромна количина људи (морали смо да чекамо неколико сати), а моштима Преподобног Сергија смо се поклонили за 15 минута.

Каже да лично воли Блажену Матрону, али да није могао а да се не запита шта она више значи руској Цркви, од игумана целе Русије.

- Изгледа ми да на то питање може бити само један одговор: Блажену Матрону посећују како би за нешто "замолили", а Преподобног Сергија да би се помолили. Из нашег црквеног живота, у све већој мери, нестаје непрестана молитва пред светима – без користољубља, без нужде, без жеље да истог трена решимо неки проблем. Људи носе до кивота све своје муке, и мало ко усред тога налази времена да се порадује сусрету са угодником Божијим. А та радост је јако важна, без ње нема правог односа.

Цитирајући речи преподобног Исака Сирина који каже да молитва треба да одговора животу човека који је изговара, отац Нектарије констатује: 

- Када имамо неку преку потребу, када нас нешто мучи, не смемо то да носимо мимо Бога, треба њему да се обратимо и да се молимо за олакшање. Али морамо да имамо на уму да од свега тога постоји нешто више – жеља за насушном милошћу Божијом и за испуњењем његове воље. И постоји молитва "Господи помилуј!", која обухвата апсолутно све. А како ће Господ пожелети да нам конкретно покаже милост, љубав, више није важно, јер човек осећа присуство Бога и поверње према њему. С таквим устремљењем и у таквом стању духа потребно је да се молимо и светима. Обавезно барем понекад. И тада ће они одиста постати наша велика браћа, како је то рекао Свештеноисповедник Атанасије Сахаров.

игуман Нектарије Морозов