Православни појмовник за почетнике - АГНЕЦ

Агнец је јагње. Јагње је у Старом Завету било одређено за пасхалну жртву. Крв жртвеног јагњета („здравог, мушког, од године“ – Изл. 12, 5) спасла је јеврејске првенце од гнева Господњег пред излазак из египатског ропства, који се назива Пасха. Реч пасха долази из јеврејске речи која означава „пролазак“, „мимоилажење“. У Старом Завету, Јевреји – старозаветни Израиљ, изабрани народ Божји, коме је касније дато Божанско откровење, били су, једно време, робови египатског фараона. Пошто је фараон одбио да Израиљ ослободи робовања, Бог је допустио разне несреће на Египћане од којих је последња била смрт њихових прворођених синова. Да би Јевреји били сачувани Бог им је наредио да закољу јагње и да његовом крвљу покропе довратнике својих кућа тако да их анђео Господњи обиђе и да њихова прворођенчад буду спасена. Од тада, они су на Пасху клали јагње, праслику Невине Жртве, што је пророчки наговештавало долазак Најневинијег Јагњета, Господа Исуса Христа, Који ће се жртвовати за спасење света. Православни хришћани празнују Христово Васкрсење као своју Пасху.

Пророк Исаија јасно сведочи о Христу: „Као јагње на заклање вођен би и као овца нема пред оним који је стриже не отвори уста својих“ (Ис. 53, 7). Свети Јован Крститељ, видевши Христа како долази да буде крштен, назива га јагњетом („Гле, јагње Божије које узе на себе грехе света – Јн. 1, 29).

У Откровењу светог Јована Богослова видимо заклано Јагње, Христа Жртву и Победника, насред престола небеског, са седам рогова и седам очију између четири јеванђелиста и двадесет четири старца, како стоји на књизи са седам печата. Сва земаљска и небеска створења падају и клањају му се, говорећи: „Амин!“ (Отк. 5, 6-14).

У Светој Евхаристији Агнец је четвороугаони или округли део Светог хлеба означеног знаком крста који се за време проскомидије вади из просфоре и одређује за тајанствено претварање у пречисто тело Господа Исуса Христа.

Символична слика жртвованог Христа (Агнеца) у облику малог детета које лежи покривено воздухом на дискосу поред путира на Часној трпези док му с обе стране прилазе анђели-ђакони који чинодејствују, фрескопише се у олтарској ниши православних храмова. Ова сцена је средишњи део већих композиција познатих као Служба архијереја (Поклоњење жртви – Агнецу) и Небеска Литургија које се у православним храмовима сликају у доњој зони олтарске апсиде.

Откуда оваква слика? Од приложених дарова-хлебова за Свету Литургију, на жртвенику се одабирају они што ће се употребити на Светој Литургији. При припремању Дарова читају се молитве у којима се спомиње страдање Христа Спаситеља. Ту се изговарају речи: „Пречистом крвљу својом искупио си нас од клетве законске; на крсту прикован и копљем прободен излио си бесмртност људима, Спаситељу наш, слава Ти“. Вадећи из једног хлеба-просфоре, печатом означени део, Агнец, који ће после освештања бити сам Христос, свештеник говори: „У спомен Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа“, затим: „Као овца на клање би вођен и као безазлено јагње, немо пред оним који га стриже, не отвара уста своја; у смирености Његовој суд се Његов узе; а порекло Његово ко ће исказати? Јер се од земље узима живот Његов. Жртвује се Јагње Божје, које узе грехе света, за живот и спасење света“. А пробадајући Агнец говори: „Један од војника прободе Му ребра копљем и одмах изиђе крв и вода, и онај који виде посведочи и сведочанство је његово истинито“. Док свештеник припрема хлеб и вино, који ће постати Тело и Крв Христова, дотле на зиду пред њим стоји насликан Христос онакав какав се описује у овим молитвама. Такав Христос насликан је, рецимо, у манастиру Благовештењу, у Овчарско-кабларској клисури, затим у Темској код Пирота, и на другим местима.

svetosavlje.org