Св. Патрик Ирски: ИСПОВЕСТ

1.
Моје име је Патрик. Ја сам грешник, обичан човек, последњи од свих верујућих. Презрен од многих. Мој отац се звао Калпорнијус, био је ђакон а његов отац је био Потитус, свештеник који је живео у Бенавем Табурнији (Bannavem Taburniae).То место је близу места где сам био заточен. Било ми је око шеснаест година тада. У то време нисам знао за истинитог Бога. Одвели су ме заједно са хиљадама осталих у Ирску, у заробљеништво. Ми смо то и заслужили јер смо се отуђили од Бога и Његових заповести. Нисмо слушали наше свештенство које нас је саветовало и говорило о спасењу. Господ се јако наљутио нас и расуо нас међу многим народима, све до краја света. Док сам боравио међу странцима ја сам увидео колико сам мали (how little I was).
2.
То се дешавало тамо где је Господ указао на мој недостатак вере. Иако се то десило много касније ја сам препознао свој промашај. Тако сам се свим својим срцем обратио Господу моме Богу и он је погледао на моју смерност и смиловао се на моју младост и незнавеност. Он ме је водио и пре него што сам Га упознао, пре него што сам стекао мудрост да разликујем добро од зла. Он ме је штитио и тешио онако како то отац чини своме сину.
3.
Због тога не могу да ћутим о томе, то не би било добро, о благословима и даровима које ми је Господ са љубављу приуштио у земиљи где сам био заточен. Ово је начин на који Му можемо узвратити за све благослове којима нас је задужио: када се наши животи, упознавањем Бога, промене; када Га прослављамо и сведочимо његова велика чудеса свим народима који живе под капом небеском.
4.
Јер нема другог бога, нити ће га бити, нити га је било осим Бога Оца. Он је Онај Који није настао, Који нема почетка, Онај од Кога је све постало, Онај који све држи у постојању – то је наше учење. И Његов Син, Исус Христос, за Кога сведочимо да је одувек постојао, пре почетка времена, заједно са Оцем на духован начин. Он је постао на неописиви начин пре сваког почетка. Све што видимо и све оно што се налази даље од нашег вида и погледа, све је створено кроз Њега. Постао је човек и победивши смрт Отац га је примио на Небесима. Отац му је дао сву власт над сваким бићем, земаљским и небеским и испод земље. Нека сваки језик исповеди да је Исус Христос, у Кога верујемо и Кога чекамо да нам ускоро опет дође, Гопспод и Бог. Он је Судија живима и мртвима, он награђује сваку особу према њеним делима. Великодушно је на нас излио Светога Духа, дар и обећање бесмртности, Који вернике и оне који га слушају чини децом Божијом и су-наследницима са Христом (co-heirs with Christ).Ово је Онај Кога ми познајемо и Кога обожавамо, Његово Свето Име - Један Бог у Тројици.
5.
Он је кроз пророка рекао: „Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави!“ и опет каже: „А дела Божија откривати – то је славно.“
6.
Иако сам несавршен у многоме, желео бих да моја браћа и рођаци знају шта је то што јако волим и шта то надахњује мој живот.
7.
Не избегавам Господња сведочанства из Псалама Који каже: „Потирем лажљивце!“ И опет вели: „Уста која лажу убијају душу“. Господ је исто је рекао у Јеванђељу: „За сваку празну реч коју рекну људи даће одговор на дан Суда.“
8.
Зато би требало да се ужаснем са страхом и дрхтањем од ове реченице тога Дана, од којег нико неће моћи побећи, када ће свако у потпуности дати одговор и за најмањи свој грех пред Судом Господа Христа.
9.
Због тога сам дуго размишљао и до сада оклевао да напишем јер сам се бојао шта ће рећи људи. То је зато што се нисам образовао као и други, који су једнако напредовали и у закону и у Светим Списима и никада нису морали да мењају свој начин говора још од детињства, већ су увек узрастали у бољем и квалитенијем.
Ипак, мој говор и речи су преведени на страни језик како би се лако могло увидети из мојих списа начин на који сам упућивао и учио. Као што је речено: „У ријечи познаће се премудрост и знање у говору језика.“
10.
Међутим, иако је истина у мом оправдању, оно ме неће одвести никуда. Сада, када сам у поодмаклим годинама, желим да учиним оно што нисам у својој младости. Моји греси су ме тада спречили да прихватим оно што сам прочитао. Али ко би ми поверовао чак и кад бих поновио оно о чему сам претходно говорио.
Као млад сам заточен, млад у искуству, нисам још увек знао шта треба да тражим и шта треба да избегавам. Зато сада црвеним и бојим се да откријем свој недостатак искуства, будући да не могу изразити речима оно што осећам срцем и душом.
11.
Када би ми се дала иста прилика као и другима, ја не бих ћутао, колика год да је награда. Иако некима изгледа да су бржи и спретнији у односу на недостатак мог знања и мог споријег говора, ипак стоји написано: „Језик мутавих говориће брзо и разговетно.“ Где све не бисмо могли да ширимо, посланицу спасења Христовог (a saving letter of Christ), а речено је све до краја света! Иако није најбоље изражено, ипак је ова посланица искрено и снажно записана у вашим срцима, не мастилом, већ Духом живога Бога. Дух је сведок да је сву природу створио Најузвишенији!
12.
Први сам, дакле, међу свим простим житељима, избеглица, и необразован. Не знам како да се припремим за будућност. Али ово сигурно знам, да пре него што сам ниско пао, био сам попут камена који је лежао у дубоком блату. Онда, Онај Који је Моћан, дошао је к мени и својом милошћу извукао ме одатле, подигао ме и поставио на сам врх планине. Због тога гласно проповедам о повратку ка Господу, о дивним делима Његовим, овде и сада и заувек; која људски ум не може измерити.
13.
Стога, задивите се сви људи, велики и мали, који се бојите Бога! Ви образовани који сте на власти, пажљиво ово испитајте. Ко је себе назвао будалом као што сам ја то учинио (Who was it who called one as foolish as I am) и то међу онима који су изгледали мудрији у искуству и моћнији говором, па и у свему осталом? Иако сам био најпрезренији од свих, Он ме је надахњивао, пред свима, како бих верно служио народима са страхопоштовањем и без стида: народи до којих ме је довела љубав Христова. Када бих био достојан тога ја бих цео свој живот провео у служењу људима, са понизношћу у истини. А то је дар од Бога.
14.
Добро је објављивати дар Божији и Његову вечну утеху; познавати веру у Тројицу и на тај начин не допуштати искушењима да науде вери. Добро је што сам ширио име Божије ван отаџбине верно, без страха; да бих и после смрти могао оставити нешто вредно хиљадама браћи и сестрама - деци коју сам крстио у Господу.
15.
Нисам уопште заслужио да ми Господ подари тако велику милост, после потешкоћа и невоља, после заробљеништва и после много година проведених међу тим људима. То је нешто чему се нисам надао у младости и чему ме нису учили.
16.
Када сам дошао у Ирску, сваког дана сам чувао овце и често сам се молио преко дана. Љубав према Богу је све више расла као и осећај страхопоштовања према Њему. Вера је расла и мој дух је био покренут толико да сам се дању молио и по хиљаду пута, ноћу такође. Остајао бих у шуми и на планини и устајао бих да се молим пре зоре, на снегу, леду и киши. Нисам се никада лоше осећао због тога, никада нисам осетио лењост, сада видим да ми је дух горео тада.
17.
Једне ноћи у сну сам чуо глас који ми говори: „Добро си постио. Ускоро ћеш се вратити својој отаџбини.“ Недуго после тога, чуо сам некога који ми каже: „Погледај, твој брод је спреман.“ То није било близу, било је удаљено око две хиљаде миља одавде. Никада нисам био у том месту нити сам икога познавао одатле. Тада сам побегао, напустио сам човека са којим сам провео шест година. Отишао сам уз помоћ Божије силе. Бог је преусмерио мој живот ка добром. Нисам се ничега плашио током пута до тог брода.

18.
Тог дана када сам стигао, брод је био спреман да напусти то место. Рекох, посади брода да би требало са њима да пловим, међутим, капетан уопште није био љубазан према мени. Нељубазно и љутито ми је одговорио: „Немој да си се усудио да кренеш са нама!“ Када сам то чуо, напустио сам их и упутио се назад ка колиби,где је био мој смештај. Почео сам да се молим успут и пре завршетка молитве, чујем једног од њих како ми виче: „Дођи брзо – они људи те зову!“ Окренуо сам се и они ми рекоше: „Дођи – имаћемо поверења у тебе. Докажи да си наш пријатељ на било који начин.“ Тог дана сам одбио да сисам њихове груди (I refused to suck their breasts) због поштовања према Богу. Они су били многобошци и помислио сам да би могли да поверују у Исуса Христа. Због тога сам кренуо са њима. И ми пођосмо.
19.
После три дана смо ступили на тло и двадесет осам дана смо путовали кроз дивљину. Храна је нестала и велика глад је задесила целу поседу. Капетан ми се обратио речима: „Ти си Хришћанин?“ Рекао си да је твој Бог велики и свемоћан – зашто се не би помолио за нас, пошто смо у јако лошем стању због глади која влада међу нама? Нема никакве назнаке да ћемо уопште наићи на људе овде!“ Са великим убеђењем рекао сам им: „Свим срцем поверујете у Бога, јер за Њега ништа није немогуће. Он може да створи храну на Вашем путу – толико, да сви будете потпуно задовољни. Његово изобиље је свуда.“ Уз Божију помоћ, то се и десило! Пред нашим очима се појави једно стадо свиња! Већину тих свиња су побили и остало им хране је за две ноћи, добро су се окрепили, чак су се и пси заситили. Многи од њих су имали велику слабост (према храни, прим. прев) тако да су остатак пута превалили као полу-живи (and left half-alive by the way). После овога они дадоше велику захвалност Богу а ја сам био почаствован у њиховим очима. Од овог дана имали су хране у изобиљу. Такође, нашли су још и неког дивљег меда те ми понудише нешто од тога. Међутим, један од њих рече: „Овај мед мора бити принешен Богу на жртву!“ Слава Богу, од тог тренутка па надаље ја ништа нисам више окусио.
20.
Исте ноћи, док сам спавао, Сотона ме је страшно искушао – тога ћу се сећати док сам жив. Као да је пао огроман камен на мене док је цело моје тело изгубило снагу. Међутим, иако сам у то време јако мало знао о духовном животу, десило се да сам призвао Хелиаса. Док су се ове ствари дешавале видео сам да се Сунце подигло на небо и док сам дозивао: „Хелиасе! Хелиасе!“ свом својом снагом, сунчева светлост је пала на мене; и одједном, сва она тежина је нестала. Верујем да се то десило уз помоћ Господа Христа и да је Његов дух био узвикивао из мене. Такође, верујем да се ово дешава кад год сам под неким притиском (whenever I am under stress), као што у Јеванђељу пише: „Јер нећете ви говорити, него ће Дух Оца вашега говорити из вас.“
21.
То се исто догодило после много година мог заробљеништва. Шесте ноћи када сам био са њим чуо сам божански глас који ми говори: „Бићеш са њима два месеца.“ И ево шта се десило: шесте ноћи Господ ме је избавио из њихових руку.
22.
Док смо путовали, Господ нам је сваког дана обезбеђивао храну, ватру и склониште док десетог дана нисмо наишли на неке људе. Претходно, поменуо сам, путовали смо дана кроз дивљину. Те ноћи када смо срели те људе, понестало нам је хране.
23.
После неколико година опет сам био поново са мојим родитељима у Британији. Дочекали су ме као сина, како и доликује, и замолили, након свих невоља које сам претрпио, да их више никада не напуштам. Док сам боравио тамо код њих видео сам у ноћној визији човекачије име беше Викторијус који долази из Ирске са много писама којих је немогуће избројати. Дао ми је једно од тих писама и почех да читам од почетка, глас ирског народа. Док сам читао почетак писма, учинило ми се да сам чуо у једном тренутку глас оних који су били поред шуме Воклат (Woclut), близу западномг мора. Викали су сви као један: „Преклињемо те, свети дечаче, дођи опет и прошетај међу нас.“ Ове речи дубоко ме дирнуше у срце тако да нисам могао наставити читање. Тада сам се пробудио. Хвала Богу, Господ је после много година благословио оно што су они тражили од Њега.
24.
Наредне ноћи – не знам, Бог зна, да ли је то било у мени или ван мене - чух речи које сам разумео тек на крају: „Онај Који је Свој живот дао за тебе, Тај говори у теби.“ И ја устадох сав испуњен радошћу.
25.
Следећи пут видех у себи некога који се моли. То је осећај као да се налазим унутар свог тела. И чух изнад себе да је горе моје унутрашње сопство (and I heard above me, that is, above my inner self). Оно се усрдно молило, са уздисајима. Био сам зачуђен и изненађен, запитао сам се ко се то у мени моли. На крају молитве, било ми је јасно да је то Дух. Тада сам се пробудио и сетио речи Апостола који говори: „А такође нам и Дух помаже у нашим немоћима: јер не знамо шта ћемо се молити као што треба, него сам Дух се моли за нас уздисајима неизрецивим.“ И опет: „Господ је наш заступник, он се моли за нас.“
26.
Једном су ме искушали моји надређени. Дошли су и изложили моје грехе поред мог тешког рада и труда као Епископа. Толико јако су ме погодили да сам помислио како ћу (про)пасти и овде и у вечности. Али је Господ својом добротом у своје име издвојио обраћенике и странце и снажно ме подржао током овог лошег опхођења према мени. Ипак, нисам упао у грех и срамоту. Молим се Богу да им ово не урачуна у грех.
27.
Они су после тридесет година изнели једну ствар против мене коју сам ја исповедио још пре него што ћу постати ђакон. То се догодило једног дана када сам се осећао лоше и узнемирено, са мојим јако драгим пријатељем. Односило на неке ствари које сам учинио једног дана, тачније, у току једног сата, када сам био млад, односно, пре него што сам превазишао моју слабост. Ја не знам, Бог зна, да ли ми је тада било петнаест година; тада нисам веровао у живог Бога, нисам веровао у Њега ни када сам био млађи... Заправо, био сам у смрти и неверовању све док ме нису јако прекорили, односно, док ме нису потпуно сломили глађу и наготом, сваког дана (brought low by hunger and nakedness daily).
28.
Моја одбрана се састојала у томе што сам се у то време налазио у Ирској, не својим избором, све док нисам поптуно пострадао. Ипак, то је било добро за мене, јер ме је Бог оснажио и припремио за оно што ћу сада бити. Тада сам био много другачији него сада; јер се сада бринем за друге и могу много да учиним за њихово спасење. Тих дана нисам бринуо чак ни за своје лично благостање (have concern for my own welfare).
29.
Дакле, оног дана када су ме оптужили они које сам претходно споменуо, исте вечери сам у ноћној визији видео неко писање пред мојим како пишу пред мојим посрамњеним лицем. Усред тога чуо сам глас Божији који ми је рекао: „Видели смо са незадовољством лице онога који је изабран да буде лишен доброг имена (гласа, прим.прев.). “ При том, Он није рекао: „Ти си видео са незадовољством“, већ „Ми смо видели са незадовољством“, као да се поистовећује са мном, јер каже: „Онај ко те дирне као да је дирнуо зеницу ока мога.“
30.
Због тога сву захвалност дајем Ономе Који ми је дао снагу у свему, и молим Му се како ме не би омео на путу којим сам кренуо и у делима која сам научио од Христа мога Господа. Тачније, осетио сам у себи не малу силу од Њега (Христа) док је моја вера била искушавана од Бог и људи.
31.
Без стида могу рећи да ме моја савест не осуђује, ни сада нити ће у будућности. Имам Бога за сведока да нисам казао ни једну лаж у исказу који сам вам дао.
32.
Највише жалим за мојим драгим пријатељем, чији смо извештај чули, у кога сам имао много поверења. Ја сам чуо од поједине браће да је он долазио у моју одбрану док сам био одсутан још пре него што ће се чути за овај случај. У то време ја нисам био тамо, нисам био ни у Британији тако да ја нисам могао покренути тај случај. Заправо, он ми је својим устима рекао: „Види, теби је дат чин Епископа.“ Ја тако нешто не заслужујем. Како је онда после свега доброг и злог могао да ме јавно пред свима срамоти за ствар коју ми је претходно слободно и у радости опростио, као што то чини и Бог Који је већи од свих?
33.
Довољно сам рекао о овоме. Не смем сакрити Божији дар који ми је Он великодушно дао у земљи мог заточеништва. То је било онда када сам Га свом снагом тражио, и нашао Га, и Он ме је заштитио од свих зала – тако ја верујем – захваљујући Његовом Духу Који живи и дела у мени све до данашњег дана. Поносан сам што то могу поново рећи. Бог зна, ако би ми то исто рекла нека друга особа, ја бих прећутао, из љубави према Христу.
34.
Зато не престајем да благодарим Богу који ме је одржао у вери у тренуцима искушења. Данас са пуним поверењем предајем моју душу Христу, мом Господу, као живу жртву на дар. Он је Тај који ме је одбранио у свим мојим недаћама. Могао бих казати: „Ко сам ја Господе, односно, какво је то моје дозивање те Си Својим божанским присуством био са мном?“ Ето како сам почео да славим и величам Твоје име међу народима, све ово време, где год се налазио, и то не само у добрим временима него и у злим такође. Шта год да ме снађе, добро или зло, (под)једнако прихватам са захвалношћу Богу. Он ми је безброј пута показао да могу слободно и непоколебљиво положити своју веру у Њега. Колико год да сам незнавен, Он ме је чуо, тако да се усуђујем у овим одмаклим годинама предузети такво свето и чудесно дело. На тај начин могу донекле подражавати (=опонашати) оне за које је Господ прорекао да ће објављивати Јеванђеље за сведочанство пред свим народима пре краја света. Ми видимо да се то испунило. Погледајте нас: ми смо сведоци да се Јеванђеље проповедало и тамо где се никада раније није проповедало!
35.
Била би дуга прича да се исприча свако моје дело, па чак и у деловима. Укратко ћу говорити о томе како ме је добри Бог често ослобађао из заточеништваи од  опасности које су претиле мом животу као и о скривеним опасностима и о стварима за које немам речи да их опишем. Не бих желео да повредим читаоце. Бог познаје сва дела чак и пре него да буду учињена и Он је мој управитељ који ми често даје упозорења у виду небеских гласова - мени, јадном сиротану!
36.
Одакле је дошла ова мудрост, мудрост која није од мене? Ја чак нисам знао ни за број дана, а још мање сам знао за Бога. Одакле је дошао тај велики и животодавни дар (great and life-giving gift) познања и љубави према Богу чак и по цену напуштања отаџбине и родитеља?
37.
Многи дарови су ми дати, заједно са тугом и сузама. Било је и оних које сам ја увредио, чак и супротно од жеља мојих надређених; али, уз помоћ Божијег руковођења, ја нисам пристајао нити се слагао сам њиховим жељама. То није било по мојој вољи, већ је Бог надвладао то у мени и успео сам да се супроставим свима њима како бих дошао до ирског народа и како бих проповедао Јеванђеља. Подносио сам увреде неверујућих, доживљавао директну мржњу због мог доласка. Подносио сам многе прогоне, чак и ланце, много пута се одрекао своје личне слободе због других. Ако сам достојан, спреман сам да добровољно дам живот овде и сада за Његово име. Ако би ми Господ дозволио, желео бих овде да проведем цео свој живот, све до смрти.
38.
Много дугујем Богу. Он ми је дао велику благодат, те су се многи преко мене наново родили у Богу и дошли до познања истинског живота. Свештеници су свуда постављани да служе, захваљујући њима мноштво народа, из свих крајева света, су поверовали у Бога. То је управо оно што је Он у прошлости обећао кроз пророка: „К Теби ће доћи народи до крајева земаљских, и рећи ће: како су лажни идоли које имаше наши очеви, и они више ничему не служе.“ И опет: „Поставио сам те за свјетлост народима, како би био њихово спасење до краја свјета.“
39.

Ово обећање ишчекујем – јер је Он Тај који никада неће изневерити, као што се понавља у Јеванђељу: „Они ће доћи са истока и запада и сјешће са Авраамом и Исааком и Јаковом.“ Верујемо да ће верујући народи доћи са свих страна света.
40.
Добро је када се вредно лови као што Господ благосиља и учи када каже: „Хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи.“ И опет Он каже кроз пророка: „Гле, ја ћу послати многе рибаре, говори Господ;“ и много тога сличног. Због тога је пожељно да стално бацамо своје мреже како би остварили велики улов за рад Бога.
Такође, свештеници би требало да крштавају и да храбре народ у невољама и потребама. Ово је Господ рекао у Јеванђељу: Он упозорава и учи следећим речима: „Идите, дакле, и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповједио; и, ево, ја сам са вама у све дане до свршетка вјека.“ Опет каже: „Идите по свему свијету и проповједајте Јеванђеље сваком створењу. Који повјерује и крсти се биће спасен, а који не вјерује биће осуђен.“ И опет: „И проповједаће се ово Јеванђеље о Царству по свему свијету за свједочанство свим народима. И тада ће доћи крај.“ На исти начин је Господ ово унапред казао кроз свог пророка: „И у последње дане, каже Господ, излићу свог духа на свако тијело, и синови ваши и кћери ваше ће прорицати, омладина ће гледати визије и стари ће сањати снове. Заиста, на слуге моје, мушкарце и жене, излићу свој Дух и они ће прорицати.“ Осија каже: „Онај који није мој народ, назваћу мојим народом; и она која није задобила милост, назваћу је оном која ће стећи милост. На месту где је речено: „Ниси мој народ: тамо ће се они прозвати дјецом живога Бога.“
41.
Како се ово десило Ирској? Они никада раније нису знали за Бога осим да служе идолима и поганим стварима. Међутим сада, постали су народ Господњи и названи су децом Божијом. Синови и кћери ирских првака су виђени међу монасима и девицама Христовим.
42.
Ево следећег примера. Била је један благословена Иркиња, из племените породице, најлепша одрасла особа коју сам ја крстио. Пар дана касније је дошла код нас из следећег разлога: Рекла нам је да је примила поруку од божијег посланика, који ју је посаветовао да постане Христова девица (should become a virgin of Christ), како би се приближила Богу. Слава Господу, шест дана касније, са одушевљењем и добрим расположењем, дала је завет, онако како то чине све Христове девице. Међутим, њихови очеви, наравно, не воле то што оне чине. Ове жене трпе прогон и лажне оптужбе својих родитеља, а њихов број све више и више расте! Ми не знамо тачан број нашег народа који је рођен тамо. Поред тога, ту су и удовице и они који девствено живе. У заточеништву им дају најтеже радове – подносе ужасна малтретирања и претње, међутим, Бог пружа благодат свим женама које Му служе. Чак и када је нешто забрањено, оне храбро следе Његов пример.
43.
Могао бих да их оставим и да одем у Британију. То бих учинио драге воље; посетио бих моју отаџбину и родитеље. И не само то, волео бих отићи у Гаул да посетим браћу, да видим лица светаца Божијих. Господ зна шта бих све радо учинио. Међутим, везан сам Духом, који ме уверава да бих био осуђен ако бих отишао. Бојим се, такође, да бих изгубио овај посао који сам почео - не толико ја колико Господ - Који ми је рекао да дођем овде и да будем са овим људима до краја мог живота. Нека буде воља Господња, нека ме заштити од сваког погрешног пута, како се не бих огрешио према Њему.
44.
Надам се да чиним оно што би требало да чиним. Знам да не могу веровати себи самоме све док сам у овом смртном телу. Постоји неко ко је јак, ко сваког дана поткопава моју веру и истинитост праве религије, оне Христове религије коју сам изабрао до краја живота. Тело је непријатељ који вуче ка смрти, тиме што чини оне примамљиве ствари (enticing things) које су противне закону. Знам да нисам водио савршен живот као други верници. Али то признајем свом Господу и не црвеним се пред Њим. Не говорим вам лажи: од своје младости како сам упознао Господа, љубав и страхопоштовање према Богу су расле у мени и уз Божију помоћ одржао сам веру све до сада.
45.
Има оних који ми се подсмевају и који ме вређају. Али и поред тога нећу прећутати нити сакрити знакове и чудеса које ми је Господ показао, много година пре него што ће се збити. Он познаје све ствари и догађаје још пре почетка времена.
46.
Зато желим да благодарим Господу без престанка. Он стално опрашта недостатак моје мудрости и моју немарност. Много пута се није (на)љутио на мене; на мене који треба да будем његов помоћник. Нисам могао брзо прихватити оно што ми је показао, те је Дух то одложио за другу прилику. Господ је безброј пута био милосрдан према мени јер је видео у мени оно што ја нисам могао видети а тиче се мог живота. Било је много оних који су забрањивали моју мисију. Међусобно су причали приче иза мојих леђа, говорили су:„Зашто се излаже опасности међу непријатељским народима који не познају Бога?“ Нису били толико злонамерни
колико нису разумели. То могу да посведочим као неук и обичан човек из народа. Заправо, тада нисам могао брзо да препознам благодат која је била у мени. Међутим, сада знам шта сам тада могао учинити.
47.
Због тога, ја сам обавестио моју браћу и служитеље моје који ми верују, дао сам им упозорење, а и сада их упозоравам како би ојачали и потврдили своју веру. Ох, ви можете чинити веће и моћније ствари. Ово ће бити моја слава, као што је мудар син слава своме оцу.
48.
Ви сви знате, и Бог зна, да сам живео међу вама од своје младости у истинитој вери и са искреним срцем. Са паганима, са којима сам живео, живео сам у доброј вери, и наставићу тако. Бог зна да сам био искрен са свима њима, све чинећи ради Њега и ради Његове Цркве. Не бих желео да подстанем прогон њих и свих нас (Iwould not want to arouse persecution of them and of all of us); нити бих желео да се Господње име хули због мене јер је написано: „Тешко ономе због кога се име Божије ружи.“
49.
Знам да сам неискусан у свим стварима (inexperienced in all things). Међутим, трудио сам се да чувам себе и хришћане и Христове девице и побожне жене које су ми давале мале поклоне. Када би стављале своје украсе на олтар ја бих им враћао. То сам радио јер су ме такве ствари повређивале. Али то се све дешавало са надом на вечни дар (the hope of the eternal gift), због чега сам морао бити веома пажљив, у случају кад би ме неверници ухватили због ко зна каквих разлога. Једноставно, нисам желео да пружим ни најмањи повод неверницима да говоре и шире гласине против мене.
50.
Да ли се десило да сам због неког крштења, а било их је на хиљаде, тражио чак и минималну надокнаду за то? Ако је тако, реците и ја ћу вам то вратити. Или, онда када је Господ постављао и рукополагао свештенике преко мене, никада им нисам тражио никакве надокнаде. Да ли се можда некада десило да сам им тражио да плате свој чин бар и по цени ципела које носим? Реците слободно, ако се тако нешто десило ја ћу вам вратити новац, чак и више од тога.
51.
Целог себе сам предао вама, ваш сам до краја живота. Због вас сам путовао свуда, био у многим невољама и у најдаље крајеве где нико не живи и где нико није дошао да крштава или да рукополаже свештенике ја сам то чинио како би привели народ пуноти живота. To je ништа друго до Божији дар којим сам марљиво и предано све чинио вас ради.
52.
У оно време када сам давао поклоне краљевима, још више сам давао и плаћао њихове синове који су путовали са мном. Упркос томе, они су мене и моје пријатеље заробили, и били одлучни да ме убију. Међутим, још није било време за тако нешто. Они су покрали све што су нашли код мене и везали ме у ланце. Четрнаестог дана, Господ ме је ослободио њиховог заточеништва. Због Бога и због нашег блиског пријатељства које смо претходно имали, вратили су нам све што су нам били отели.
53.
И сами знате колико сам потрошио на судије оних крајева које сам често посећивао. Моја процена је да сам тада платио (=дао откупнину) за најмање петнаест особа, како бисте ви на тај начин имали користи од мене и као бих ја могао имати користи од вас код Господа. Није ми жао што сам то чинио; да је требало и више бих потрошио. Господ је моћан и може допустити да потрошим чак и самог себе ради ваших душа (to spend my very self for the sake of your souls).
54.
Видите сада: Бога позивам за сведока душе да вас не лажем. Не бих вам писао тражећи за себе похвалу, нити какво користољубље - нити очекујем какву почаст од вас. Истинска слава још увек није видљива, она се срцем верује, а то ми пружа задовољство. Онај Који даје обећање веродостојан је и никада не лаже.
55.
Већ данас видим да ми Господ даје достојанство и више него што очекујем. Нисам био достојан овога, нити сам особа за коју би Господ требало нешто тако да учини; јер поуздано знам да су сиромаштво и патња више пријају мојој души него богатство и уживање. Господ је постао сиромашан нас ради; ја сам, такође, бедан и несрећан. Чак и када бих желео богатство, не бих га имао. Не покушавам да себе осудим, иако сваког дана постоји могућност да будем убијен, ухапшен или да будем одведен у заточеништво или нешто слично томе... Али ја се не бојим ни од које поменуте ствари јер верујем у небеска обећања. Предао сам себе у руке Свемогућег Бога Који је Владар целе Васељене, баш као што пророк каже: „Стави на Господа бреме своје, и он ће те поткрепити.“
56.

Сада предајем душу свом највернијем Богу. Његов сам заступник, упркос мом лошем стању. Међутим, Бог не зависи од наших личних стања; зато ме је одабрао за овај задатак како бих био као један од његових најмањих слугу.
57.
Стога, желим да Му узвратим за све што ми је дао. Шта ћу рећи или шта ћу обећати Господу? Не поседујем ништа што ми Он није дао. Он познаје дубине мог срца, сва моја осећања. Он зна да је довољно само то што јако желим и што сам спреман ако би ми допустио да пијем из Његове чаше, баш као што је и Он био умољен да то учини за оне који су Га волели.
58.
Зато, нека Бог не допусти да изгубим Његов народ, чак и у најудаљенијим деловима земље ти народи су постали Његов, Божији народ (лаос). Молим се Богу да ми подари истрајност и да ми допусти да му верно сведочим све до краја мог живота, а све ради Бога мог.
59.
Ако сам икада злоупотребио нешто што је било везано за Бога кога љубим, молим да ми се дозволи да, заједно са преобраћеницима и са заробљеницима, пролијем своју крв и ако нема гроба за моју сахрану, нека моје тело пси и дивље звери растргну на многе делове, односно, нека га птице небеске целог поједу. Садубоким уверењем изјављујем, ако би се тако нешто десило, знам да ћу опет изнова задобити и душу и тело. Нема сумње, како год, ми ћемо устати (=васкрснути) одређеног дана са светлошћу сунца, у славу Христа Исуса, нашег Искупитеља (our Redeemer). Бићемо деца живога Бога и сунаследници Христови (co-heirs of Christ). И бићемо подобни Његовом лику јер ми са Њим и кроз Њега и у Њему треба да владамо (from him and through him and in him that we are to reign).
60.
Сунце које свакодневно видимо, оно излази по његовој заповести, то сунце никада неће господарити нити ће његов сјај вечно трајати; а све оне који обожавају сунце стићи ће зла и бедна казна (will come to a bad, miserable penalty). Ипак, ми верујемо и обожавамо истинско сунце, које је Христос, које неће никада ишчезнути. Неће ишчезнути ни они који творе вољу Његову него ће заувек живети баш као што Христос вечно живи. Он постоји са Оцем Сведржитељем и са Светим Духом још пре него што су векови постали, и сада, и кроз све векове векова. Амин.
61.
Опет и опет укратко вам износим речи моје исповести. Истину вам сведочим, у великој радости срца пред Богом и Његовим светим анђелима да нисам имао ниједан други разлог да се вратим народу од којег сам раније побегао осим због Јеванђеља и Божијих обећања.
62.
Молим се за оне који верују и поштују Бога. Неки од њих можда пронађу и прочитају ово писмо које је Патрик, неуки грешник, написао у Ирској. Нека нико од њих не каже, да све и оно мало што сам учинио како бих удовољио Богу, да сам учинио у незнању (to please God was done through ignorance). Уместо тога, процените и верујте у истину јер је она дар од Бога. Ово је моја исповест пре смрти.