Како превазићи расејаност при молитви?

Победити расејаност у молитви је скоро немогуће. То је напад злих духова. Ретки су људи који могу да се моле без расејаности. Борба са расејаношћу је неизбежна и стална. Једно од средстава помоћи у тој борби је неуморно (не мислим на непрекидно, већ на неуморно) творење молитве Исусове. Како је говорио отац Јован (Крестјанкин): сто молитава на дан више не треба. Али читање ових сто молитава обично траје скоро сат времена, а и не успеваш увек да прочиташ сто молитава. Отац Јован (Крестјанкин) никако није захтевао брзо и аутоматско читање молитве, не! Он је говорио: треба споро изговарати „Господе Исусе Христе, Сине Божји, помилуј ме грешног“, полажући на себе крсно знамење. Причекати, поклонити се, причекати, усправити се, и после читати следећу молитву.
Шта пружа Исусова молитва? Она, сабирајући ум, помаже да се усредсредимо на најједноставније речи, које су ти толико познате да можеш да их се сетиш и дању и ноћу. То је одређени „тренинг“. И свакодневно искуство творења Исусове молитве помаже да победимо расејаност у молитви и литургијској, црквеној, и домаћој, вечерњој или јутарњој. А без творења Исусове молитве готово је немогуће да се одупремо расејаности мисли.
Када бисмо могли да се молимо без расејаности свет би био сасвим другачији. Многи монаси на Атосу успевају у томе, и у нашим руским православним манастирима такође. И нек да Бог свима који хоће да се моле да не губе ток мисли у свакој молитви, читајући свако правило.
Када ме питају зашто се 40 пута чита молитва „Господи, помилуј; Господи, помилуј, Господи, помилуј...“, ја одговарам овако: „Шта Ви мислите, да ако ја три пута исто то прочитам, да ја не губим пажњу? Губим! Било би добро да од тих 40 пута бар десет изговорим молитву од душе и без расејаности“. Ето то и јесте начин да напрегнемо своје мисли и да се не искључујемо, да се не удаљимо! То је веома битно и важно је да се то употребљава у православном богослужењу. И тога не треба да се плашимо, већ треба да се захвалимо Богу због људи који су направили правило да се 40 пута изговори „Господи, помилуј“.
Расејаност у молитви је, наравно, испољавање наше немоћи. То је последица греха. Наш ум је постао нестабилан, мисли скачу и брзо се мењају, у њима влада потпуни хаос, и молитва постаје узак пут и уска врата кроз које је нашем немирном уму тешко проћи. Шта да радимо?
Како наш ум не би летео на све стране треба да га привежемо речима молитве. То је једноставан, али сигуран принцип који предлажу свети оци: ма колико год пута да ум одлута за време молитве, сваког пута га врати назад на своје место. Чак и ако ти на ум падне некаква блистава и паметна мисао, за време молитвеног правила треба све да одбацујеш, јер то одвлачи пажњу од најбитнијег – општења са Господом.
Расејаност такође произилази из одсуства скрушености. То је било откривено Преподобном Силуану Атонском који је упитао Бога зашто разне помисли разарају молитву. „Охоли увек на тај начин страдају од злих духова“, – речено му је. Горда душа је немирна, запљускују је бурни таласи емоција и осећања, молитва такве душе је непажљива. Када се човек скруши, све му је лакше и лакше да се моли, зато што из мирне душе молитва иде сама од себе.
Извор расејаности у данашње време могу да буду прејарки утисци, на пример од гледања филмова или удубљивања у интернет. У нашој души остају признаци онога што смо видели, они неће тек тако нестати и ометаће пажљиву молитву. И ако си сам испунио свој унутрашњи свет свакаким призорима, зашто се онда чудиш што све то извире на површину за време молитве? То значи да треба унапред да научимо да примећујемо шта помаже и шта смета нашој пажљивој молитви.
Разлози за расејаност су многоструки. Понекад је човек просто уморан, исцрпљен и радо би се помолио са пуном пажњом, али глава се искључује. У таквом случају пожељно је да унапред израчунамо своје време, да издвајамо сваког дана за молитву одређени временски период и да сачувамо, колико год можемо, снаге за то.
Како год, не треба да падамо у очајање. Мисли које долазе у време молитве су сличне корову у башти: чупаш га, а он поново ниче. Али ако га не чупаш, он се свуда шири и све је теже и теже да га искорениш. Али сваки пут кад га уништиш, коров губи своју снагу. И кроз одређено време молићеш се приљежније.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!