Ко се одриче патријарха – одриче се Цркве! Што се играш човјече? Свака стријела одапета у том правцу је усмјерена на Христа!
„Мени је непријатно ово што говоримо, осуђивање српског патријарха. Мени је то тако тужно и болно. Право да вам кажем, видим да ако не буде другачије да ће озбиљно страдање да наиђе на нас због тога. То је вазда тако било. То је догмат, то је духовни закон, ко не прихвата Божије архијереје велика невоља иде на њих. Шта рећи за српски народ ако не прихвата или се одваја или отуђује или хули. Има страшних хула, вазда је тога било – али никада ми то нисмо имали. Некако тешко могу то да прихватим“.
Ово је у једном од својих предавања од прије пар мјесеци казао игуман манастира Подмаине Рафаило.
Подсјетимо, већ дужи низ година у Црној Гори, са „ове или оне стране“, било из Црне Горе, било из Србије, долазе напади на великодостојнике Српске православне цркве на челу са патријархом српским Порфиријем док и ових дана, од адреса од којих се то није могло очекивати, стижу и поруке о томе да он није изабран по благодати Духа Светога. Стога, није згорег подсјетити на ријечи великог духовника који је говорио шта у ствари значе напади на патријарха и на црквене великодостојнике.
То се не односи само на народ, имате и свештенике који су занесени умом. То је озбиљна духовна криза, иако ће се наћи нека аргументација због овог или оног, али тврдим да је ту у питању духовна девијација на личном плану. Духовни живот није уређен, благодат не дише, не доживљава се како треба, и онда се и пројављује на тај начин кроз прикривено незадовољство. Трбеа да станемо уз наше архијереје. То је и наш однос према Светом Сави. Сад – ми то не везујемо за личност, иако ће та личност да понесе крст нашег народа, да буде на челу Цркве. Везујемо то за Светог Саву и за Христа. Зато, свака одапета стријела у том правцу је усмјерена на Христа и она резултира – ако остане без покајања – вјечном погибијом“, навео је игуман Рафаило.
У свом предавању је казао да ти људи не траже објашњење и мишљење већ га просто намећу кроз гнијев, злобу и то тако емитују.
„Није то до тога да ми њима нешто објаснимо, да им се нешто растумачи, већ је то агресивни чин. Наше је да их не презремо, да их не осудимо, али да се том духу не дамо. Ма од кога долазио. Можете да се нађете у шкакљивим ситуацијама па да чујете од неких лица која носе неки ауторитет, можда и духовни. Немојте да се колебате, саблажњавате, плашите, него исповиједите вјеру у своју Цркву и своје архијереје. Ако буде промисао Божија да се то мијења, неће то долазити од нас. Има Бог своје преко којих ће дјеловати. Није свако кадар да Духом Светим дјелује. Ми смо људи под страстима, имамо своје пороке. То су озбиљне немоћи. Имамо острашћеност, пристрасност. Некад прагматичност, интерес. Црквом управља Дух Свети. У коначном, имамо и Саборе наше Цркве, то није кафанска прича, то се не рјешава у сепареима, по ћошковима. Постоји Сабор, сви архијереји се саберу, ко не може, шаље изасланика – па нека се договарају, а ми ћемо да се молимо за њих“, навео је игуман Рафаило.
И какве год одлуке буду донијели – ми ћемо да их аминујемо, концизан је игуман, додајући да је све друго расколнички дух.
„Можда прикривен – али активан. Треба се тога пазити. То је демонско искушење, сила демонска, што видљива, што невидљива. Озбиљна стратегија се спровела док смо ми спавали и у дејству је. Ја сам какав такав, добар дио живота сам провео у Цркви а мене те реакције повређују и растужују. Не сада да стојимо ни на чију страну али је тако тужно до чега смо дошли умјесто да се саберемо, да нас види Свети Сва и мајка Божија. Да нас Свете Силе анђеоске заштите од авети видљивих и невидљивих, ми смо себе довели до таквог безумља да се одричемо Цркве. Ко се одриче патријарха – он се одриче Цркве. Ко ти је онда патријарх? Разумијеш? Ко ти је патријарх? Поставља се једно логично питање – ђе ти је глава Бог ти помогао? Што се играш човјече? Да упадаш безглаво у метафизичку празнину и да останеш у њој за вјечност. То су озбиљне ствари“, навео је он.
„Друга физичка ће само да је запечати а отпечатиће је опште васкрсење гдје ће бити опште опредјељење“, навео је игуман
Он се присјетио и једног предавања гдје су га питали – „оче, јел ви то пријетите“?
„Ја реко не пријетим – но на вријеме зборим“, јасан је игуман.
„И ово себи говорим. Човјек може сјутра, људи су колебљиви, далеко било – може сјутра да направим два три потеза, преспојим неке жице, нешто помислим, умислим – о-хо, па себе за патријарха неке цркве. Покупим екипицу, аутономија, нова црква. То се ради по бутицима. Обучемо се за неколике хиљаде евра, вазда ће се наћи неко да донира, имате злица који у то уложе и ето нова црква“, навео је он.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
