"Моћ човеку не доноси ништа осим страха да ће је изгубити."

Веома ретко је ко вољан да страда да би следио Христове заповести у свом животу. Међутим, ово је најприроднији и најнеопходнији подвиг за хришћанина.

Од постанка света па све до данас, не само у старозаветном, већ и у новозаветном периоду, највећи број трагедија, највећи број страдања људског рода везује се за страшну жеђ за влашћу.

Неутољива жеђ, ирационална жеђ која првенствено уништава оне који су јој подложни. 

Јер моћ човеку никада није донела и не може донети срећу. Човек је срећан када воли и када је вољен. 

Човек је срећан када ствара нешто лепо. Човек је срећан када са другима подели оно што има а они су захвални на томе. И што је најважније, осећа да ради оно за шта нас је Господ створио: да воли друге људе и чини им добро. И тако ствара благодарност Ономе који га је створио. 

А моћ човеку не доноси апсолутно ништа осим осећаја страха да ће је изгубити. 

Када човек дође на власт, он готово увек постаје њен талац. Са изузетком веома малог броја људи који моћ доживљавају не као прилику, не као ексклузивно право или положај који онога ко је има сврстава међу супермене, већ као одговорност. 

Таквих је увек био мали број. Ово је хришћански подвиг – третирати власт као нешто што ти је Господ дао и за шта мораш да одговараш пред Њим.

И да је само користиш да животе људи око себе учиниш бар мало бољим, мало љубазнијим, мало светлијим. 

Заправо, када говоримо о власти, не говоримо само о владарима, краљевима, председницима ...

Веома често, људи који су на врло, врло скромним позицијама - теже моћи. Када човек изгуби смисао свог живота, када престане да разуме зашто га је Господ довео на овај свет, тада почиње да граби и држи се за ову моћ. Чини му се да је то једино важно. 

И чини му се да та моћ омогућава да контролише свет око себе, којег се плаши.

Али то, ни под којим околностима, не би требало да буде случај ни са ким од нас. Зато што нисмо створени да доминирамо над другим људима.

Створени смо да будемо срећни. Волите Бога и волите људе. И будите вољени од Бога и људи, да би се створило нешто добро на овом свету, не нужно велико, бар мало. И радујте се што трудови ваши доносе плодове.

И ако нам се у једном тренутку у срце унесе жеља да некога поседујемо, да будемо изнад некога, треба да одагнамо ову мисао, присећајући се каквих великих катастрофа је она почетак и какве користи лишава човека.

И испунимо своја срца том простом и природном љубављу према ближњима, која теши наша срца и чини нас заиста угоднима Богу. 

игуман Нектариј Морозов

рravmir.ru