- Старче, како човек бива извештен о томе да се измирио са Богом?
- Унутрашња радост, божанска утеха коју човек осећа у себи, јесте једно обавештење о томе да се он измирио са Богом.
- А може ли човек да осећа да се измирио са Богом, а да притом не осећа радост и божанску утеху?
- Не може; нешто ће осећати. Можда је некада осетио јаку утеху, а касније је ту утеху осећао слабије, па зато мисли да уопште не осећа божанску утеху.
- Старче, а како то да понекад, иако се човек налази у добром духовном стању и осећа радост, одједном ту радост изгуби?
- Бог ти шаље духовну радост и ти се радујеш. Узме је, а ти је после поново тражиш, улажеш већи труд и много више духовно напредујеш.
- Старче, каква је ово радост коју ја осећам? Можда нисам свесна своје огреховљености?
- Не, дете моје! Бог ти даје једну чоколаду како би се радовала. Данас - чоколада, а сутра - вино, попут оног које пију у Рају. Знаш ли како је тамо слатко вино? Ооо! Када види макар мало приљежности, макар мало доброг настројења, Бог обилно даје Своју благодат и опија те рајским вином још у овом животу. Духовна промена коју човек доживљава и радост коју осећа у срцу када га посети благодат Божија,не може да му пружи ни...најбољи кардиолог на свету. Када осетиш ову радост, потруди се да је задржиш што дуже.
- Старче, да ли треба да тражимо од Бога да нам подари духовну радост?
- Јадно је да тражимо духовне радости; оне долазе саме по себи, када за то постоје услови. У жељи да се непрестано радујеш постоји себељубље. Христос је дошао у свет да би из љубави био распет на Крсту. Прво је било распеће, а после - васкрсење.
Деца Божија не раде ни за небеску плату, али ни за духовну радост у овом животу. Отац не плаћа деци, пошто је све што Отац има - њихово. Друго су божански дарови које Бог као добар Отац дарује, и у овом животу, и у вечности.
Свети Старац Пајсије Светогорац