Игуман тумански Димитрије - причешћивање верника у манастирима

Децембар 26, 2024 - 10:47
 0  91
Игуман тумански Димитрије - причешћивање верника у манастирима

Много побожних душа ходочасти нашим светињама и у њима изнад осталог учествује у светим богослужењима- најпре Св. Литургији. То чини једну радосну и живу слику цркве, с обзиром да су и манастири увек у тежњи да пројаве пуну црквеност- заједницу (учешће многих у једној тајни Христовој) иако су по начину постојања посебни у односу на парохијски начин постојања и делања. Сведоци смо данас различитих богослужбених пракси, ставова и расуђивања, који уносе у народ велике пометње, посебно по питању Св. Причешћа. На неким местима су свештеномонаси стожији и захтевнији у начину припреме, исповести и друго, на другима пак мање, што није основни циљ овога текста, јер сваки свештеник ће одговарати пред Богом за свештенорадњу коју извршава. Проблем се јавља у великој мери у томе што велики проценат нашег народа поред декларисане побожности о којој није умесно расправљати, не поседује довољно или уопште црквену свест. Неки чак не познају ни најосновније ствари, рецимо правилан начин осењавања крсним знаком. За такве је потпуна непознаница исповест или још више прописана молитвена припрема. Али оно што знају и шта беспрекорно извршавају, јесте утврђена пракса једнонедељног поста на води. Поред тога, споменути посебно воде рачуна о томе да у ту одабрану недељу вештачки буду добри због припреме за причешће, што најлепше осликава она народна пошалица- видеће тај кад се причестим, пошто сад постим!

Другу групу чине људи који желе активнији духовни живот и чешће причешћивање. Како поступити са различитим људима, с обзиром да их, барем већину, у манастирима не познајемо?

Укратко одговорићемо из стеченог искуства. Важно је пред свето причешће људе упозорити:

1. Да је обавеза да буду крштени у канонској православној цркви

2. Да је неопходно да живе духовним животом, посте постове, исповедају се, нису под забраном, молитвено се припремају и тд...

3. Да се труде колико до њих стоји да са свима буду у миру

4. Да чувају евхаристијски пост, од поноћи до причешћа, без воде, хране и посебно многоприсутног порока дувана

5. ДА НЕ МОГУ ПОТРАЖИТИ ОД НАС БЛАГОСЛОВ ЗА ПРИЧЕШЋЕ, ВЕЋ ТО ТРЕБА ДА БУДЕ СА РАЗРЕШЕЊЕМ НАДЛЕЖНОГ СВЕШТЕНИКА ИЛИ ДУХОВНИКА 

6. ДА НЕ МОГУ ИСКЉУЧИТИ СОПСТВЕНУ САВЕСТ И ОДГОВОРНОСТ ПРИСТУПАЊУ СВ. ТАЈНАМА

Оваквим начином указивања свештеник ће изнети јасан став о томе да причешће није нешто успутно, нити саставни део духовног ходочашћа и аранжмана, већ наше најприсније сједињење са Господом и у времену и за вечност. Тиме ни на који начин неће угрозити духовни живот присутног верника, нити благослов његовог духовника, али ће га опоменути на основна правила и позвати на будност.

О овим темама неопходно је писати и говорити, како би и презвитери могли јасније да сагледају ситуацију и начин поступања у истој. 

јрм. Димитрије, м. Тумане

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!