Молитва је одважан разговор створења са Творцем

„Каква је неизмјерно велика част човјечанству, што може да отвара своја уста пред Богом, да ступа с Њим у разговор, да моли Њега за своје потребе, да му благодари за доброчинства, да му славослови за неизрециву велелепоту Његову и да буде увјерено да је та жртва благодарности и славословља угодна Богу, да се најбоље, духовне, молбе наше за спас душа наших увијек испуне. Како је и у овом односу човјек неизмјерно уздигнут изнад свих створења, и чулствених и оних који имају душу.
Користићемо ту високу част ради тога да би смо заслужили од Господа још веће почасти вишњега звања. Молитва је узношење ума и срца Богу, созерцање Бога, одважан разговор створења са Творцем, стајање душе пред Њим са страхопоштовањем као пред Царем и Само-Животом, који свима даје живот; заборављање ради Њега свега што нас окружује; храна душе, ваздух и свјетлост, њена животворна топлота, очишћење грехова, благи јарам Христов, лако бреме Његово.
Молитва је доказ моје разумне личности, моје боголикости, залог мог будућег обожења и блаженства. Ја сам саздан ни из чега, ја нисам ништа пред Богом, као онај који ништа своје нема; али ја сам по Његовој милости личност, имам разум, срце, слободну вољу и при свом разуму и слободи могу срдачним обраћањем Њему да постепено увећавам у себи Његово бесконачно Царство, да постепено све више и више умножавам у себи Његове дарове, црпим из Њега као из сталнотекућег неисцрпног Извора разноврсне духовне и тјелесне дарове. Молитва изазива у мени убјеђење да сам ја икона Божија, да са смиреним и благодарним расположењем своје душе пред Богом, својом слободном вољом, ја, бесконачно умножавајући духовне дарове Божије, могу исто тако у бесконачност да се усавршавам и до бесконачности увећавам моје богоподобије, моје небеско блаженство, за које сам опредјељен.
О, молитва је знак мог великог достојанства, којим ме је почаствовао Саздатељ!”

Свети Јован Кронштатски