Приче Соломонове (20. део)

20. Опомена због неумјерености у јелу и пићу, и због необузданости.

1. Вино је *подсмјевач и силовито пиће немирник, и ко год за њим лута неће бити мудар. [*ПрС 23, 29, 30.]
2. *Страх је царев као рика младога лава; ко га дражи, гријеши својој души. [*ПрС 16, 14; 19, 12.]
3. Слава је човјеку да се окани свађе; а ко је год безуман, уплеће се.
4. Ради зиме љенивац не оре; проси о жетви, и ништа не добија.
5. *Савјет је у срцу човјечијем дубока вода, али човјек разуман црпе га. [*ПрС 18, 4.]
6. Највише људи хвали се својом добротом; али ко ће наћи човјека истинита?
7. *Праведник једнако ходи у безазлености својој; благо синовима његовијем послије њега! [*Пс 112, 2.]
8. Цар сједећи на пријестолу судском, расипа очима својим свако зло.
9. Ко може рећи: Очистио сам срце своје, чист сам од гријеха својега?
10. *Двојак потег и двојака мјера, обоје је мрско Господу. [*ПрС 11, 1; 20, 23.]
11. По дјелима својим познаје се и дијете хоће ли бити чисто и хоће ли бити право дјело његово.
12. Ухо које чује, и око које види, обоје је Господ начинио.
13. Не љуби сна, да не осиромашиш; отварај очи своје, и бићеш сит хљеба.
14. Не ваља, не ваља, говори ко купује, а кад отиде, онда се хвали.
15. Има злата и много бисера, али су мудре усне најдрагоцјенији накит.
16. *Узми хаљину ономе који се подјемчи за туђина, узми залог од њега за туђинку. [*ПрС 27, 13.]
17. *Сладак је човјеку хљеб од пријеваре, али му се послије напуне уста пијеска. [*ПрС 9, 17.]
18. *Мисли се утврђују савјетом; зато разумно ратуј. [*ПрС 24, 6.]
19. Ко открива тајну, поступа невјерно; зато се не мијешај с онијем који разваљује уста.
20. *Ко псује оца својега или матер своју, његов ће се жижак угасити у црном мраку. [*2 Мој 21, 17.]
21. Нашљедство које се из почетка брзо добија, не бива на пошљетку благословено.
22. Не говори: *Вратићу зло. Чекај Господа, и сачуваће те. [*ПрС 24, 29; Рим 12, 17, 19.]
23. *Мрзак је Господу двојак потег, мјерила лажна нијесу добра. [*ПрС 20, 10.]
24. Од Господа су кораци човјечији, а човјек како ће разумјети пут његов?
25. Замка је човјеку да прождре светињу, и послије завјета опет да тражи.
26. *Мудар цар расипа безбожнике и пушта на њих коло. [*Пс 101, 8.]
27. Видјело је Господње душа човјечија, *истражује све што је у срцу. [*1 Кор 2, 11.]
28. Милост и истина чувају цара, и милошћу подупире свој пријесто.
29. Слава је младићима сила њихова, *а старцима част сиједа коса. [*ПрС 16, 31.]
30. Модрице од боја и ударци који продиру до срца јесу лијек зломе.