Од хирурга до светитеља: Исцељења и чуда Светог Луке

Положи болесника на операциони сто, очита над њим молитву и јодом нацрта крст на месту где треба резати, па тек потом узима скалпел. И резултати његових операција су били чудесни: слепи би прогледали, непокретни би стајали на ноге. Да ли је то помагала наука, да ли Бог... 11. јуна 2024. године навршава се 63 године од упокојења Светог Луке – архиепископа симферопољског и кримског, руског и совјетског хирурга, доктора медицинских наука, професора, доктора теологије, аутора радова из анестезиологије и гнојне хирургије, духовног писца. Од 1946. до 1961. године Свети Лука је био предстојатељ Кримске епархије. Упокојио се 11. јуна 1961. Украјинска православна црква Московске патријаршије га је локално прославила 1995, а 2000. је прибројан сабору новомученика Руске православне цркве. 20 година касније, 19. јуна 2020. установљена је Медаља Светог Луке – државна награда која се додељује за заслуге у области здравства, чији је мото биле су речи „За верност дужности и чврстину“, које савршено карактеришу живот светитеља. Свети Лука је остао веран дужности: и дужности лекара и дужности свештеника – до последњих дана свог живота. И чак и након што је потпуно ослепео, није престао да служи људима. А светитељева чврстина била је таква да је нису могла сломити ни бескрајна хапшења, ни 11 година тамнице и изгнанства, из којих је Свети Лука изашао болестан, физички поткопан најтежим условима, нељудским мучењем, али непрекидан. И, изашавши из Стаљинових тамница, добио је Стаљинову награду И степена за дело „Есеји о гнојној хирургији” написано у затвору, као једини свештеник који је добио такву награду. * Кипарска православна црква саопштила је о чудесним исцелењима која су се догодила током боравка моштију Светог Луке Кримског на Кипру. Кивот са честицом моштију донесен је са Крима на Кипар где је боравио од 31. маја до 14. јуна. Како наводи Митрополит тамасоски и орински Исаија у писму Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, које преноси прес-служба Кримске епархије, једна жена је двије недеље прије доласка моштију у сну видјела Светитеља који јој је испричао о болести за коју није знала да има, као и то да ће је он исцијелити када кивот са његовим моштима 1. јуна дође у село Агиа Варвара. „Жена је отишла љекару који је потврдио болест. Жена се исцијелила о чему је сама испричала за вријеме боравка светиње у храму“, наводи се у писму. Други случај догодио се са трогодишњим дјечаком који је боловао од леукемије. „Отац је безуспјешно покушавао да пронађе одговарајућег донора за трансплатацију коштане сржи. Били су на молебану Светом Луки и следећи дан донор је пронађен“, пише Митрополит Исаија. Архиепископ Лука (у свијету Валентин Феликсович Војно-Јасеницки), хирург, професор медицине, родио се у Керчи 1877. године. Након завршене средње школе одлучио је да ће живот посветити само ономе „што је корисно за оне који страдају“ и изабрао је медицину. Дипломиравши на универзитету, будући архиепископ бавио се медицинском праксом и научним истраживањем. Двадесетих година ХХ вијека радио је у Ташкенту као хирург и активно учествовао у црквеном животу. Након смрти супруге рукоположен је у свештенички чин, а након три године примио је и монашки постриг, добивши име Светог апостола, јеванђелисте и љекара Луке. Убрзо је и хиротонисан за епископа. Почео је дугогодишњи период страдања по затворима и прогонствима. * [caption id=

Јуни 11, 2024 - 12:30

0 22

Од хирурга до светитеља: Исцељења и чуда Светог Луке

Положи болесника на операциони сто, очита над њим молитву и јодом нацрта крст на месту где треба резати, па тек потом узима скалпел. И резултати његових операција су били чудесни: слепи би прогледали, непокретни би стајали на ноге. Да ли је то помагала наука, да ли Бог... 11. јуна 2024. године навршава се 63 године од упокојења Светог Луке – архиепископа симферопољског и кримског, руског и совјетског хирурга, доктора медицинских наука, професора, доктора теологије, аутора радова из анестезиологије и гнојне хирургије, духовног писца. Од 1946. до 1961. године Свети Лука је био предстојатељ Кримске епархије. Упокојио се 11. јуна 1961. Украјинска православна црква Московске патријаршије га је локално прославила 1995, а 2000. је прибројан сабору новомученика Руске православне цркве. 20 година касније, 19. јуна 2020. установљена је Медаља Светог Луке – државна награда која се додељује за заслуге у области здравства, чији је мото биле су речи „За верност дужности и чврстину“, које савршено карактеришу живот светитеља. Свети Лука је остао веран дужности: и дужности лекара и дужности свештеника – до последњих дана свог живота. И чак и након што је потпуно ослепео, није престао да служи људима. А светитељева чврстина била је таква да је нису могла сломити ни бескрајна хапшења, ни 11 година тамнице и изгнанства, из којих је Свети Лука изашао болестан, физички поткопан најтежим условима, нељудским мучењем, али непрекидан. И, изашавши из Стаљинових тамница, добио је Стаљинову награду И степена за дело „Есеји о гнојној хирургији” написано у затвору, као једини свештеник који је добио такву награду. *** Кипарска православна црква саопштила је о чудесним исцелењима која су се догодила током боравка моштију Светог Луке Кримског на Кипру. Кивот са честицом моштију донесен је са Крима на Кипар где је боравио од 31. маја до 14. јуна. Како наводи Митрополит тамасоски и орински Исаија у писму Митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, које преноси прес-служба Кримске епархије, једна жена је двије недеље прије доласка моштију у сну видјела Светитеља који јој је испричао о болести за коју није знала да има, као и то да ће је он исцијелити када кивот са његовим моштима 1. јуна дође у село Агиа Варвара. „Жена је отишла љекару који је потврдио болест. Жена се исцијелила о чему је сама испричала за вријеме боравка светиње у храму“, наводи се у писму. Други случај догодио се са трогодишњим дјечаком који је боловао од леукемије. „Отац је безуспјешно покушавао да пронађе одговарајућег донора за трансплатацију коштане сржи. Били су на молебану Светом Луки и следећи дан донор је пронађен“, пише Митрополит Исаија. Архиепископ Лука (у свијету Валентин Феликсович Војно-Јасеницки), хирург, професор медицине, родио се у Керчи 1877. године. Након завршене средње школе одлучио је да ће живот посветити само ономе „што је корисно за оне који страдају“ и изабрао је медицину. Дипломиравши на универзитету, будући архиепископ бавио се медицинском праксом и научним истраживањем. Двадесетих година ХХ вијека радио је у Ташкенту као хирург и активно учествовао у црквеном животу. Након смрти супруге рукоположен је у свештенички чин, а након три године примио је и монашки постриг, добивши име Светог апостола, јеванђелисте и љекара Луке. Убрзо је и хиротонисан за епископа. Почео је дугогодишњи период страдања по затворима и прогонствима. *** [caption id=

Прочитај више на Пријатељ Божји...