Протојереј Генадиј Беловолов: Ковид и Свети Јован Кронштатски

„У Русији је била епидемија колере 1890. године. Многи људи су умрли од те страшне болести. Поморске власти предузеле су све мере да осигурају да колера не дође у Кронштат, плашећи се за животе наших славних морнара.

Са Санкт Петербургом комуникација је готово прекинута, а сви комерцијални бродови који су долазили из балтичких лука из Шведске, Данске и Финске, стављени су у карантин и посада није смела да излази на обалу без дозволе команданта луке. Једном је дошао шведски брод - велики теретни пароброд  „Густав Адолф“ - и зауставио се у великом пристаништу. Са пароброда су сигнализирали да „има пацијената са колером“.

Отац Јован је случајно сазнао за ово, и када је чамац са лекарима и санитарцима био спреман да крене са пристаништа до Трговачке луке, он се појавио на обали рекавши:

 - Зауставите! Чекајте и мене!

- Где идеш, оче – упиташе га? Ми, ево, идемо на пароброд где има колере!

- И ја ћу са вама.

Ово је речено тако чврстим гласом који не признаје приговор, да су медицински радници морали да приме у чамац овог дивног исцелитеља болести, како душевних, тако и телесних.

 На страном пароброду видео се тежак призор... Болесници од колере грчили су се у мукама... Неки од њих имали су ноге савијене од болова, тако да су им колена додиривала готово браду. Инфективна прљавштина (испљувци) била је расута по палуби и у кабинама.

Бацивши на брзину поглед по застрашујућем призору, отац Јован је оштро упитао, обраћајући се руским лекарима:

- Ко међу вама говори шведски?

Беше један лекар који је својевремено живео у Стокхолму.

- Ја, оче, говорим шведски...

- Па, идемо!... Реци капетану да нареди да све болеснике изнесу на палубу!

Наредба је испуњена...

Отац Јован се осенио крсним знамењем и пришао ка болеснима.

- Преводи! – заповедио је лекару који га је пратио.

 - Свети исцелитељу Пантелејмоне, моли Бога за ову страдалну децу.

Отац Јован се дуго молио...

Доктор је на коленима, сав у сузама и ридању, преводио речи на молитве на шведски...

 ... Пацијенти су, упркос својим несносним мукама, постепено почели да слушају речи молитве, и десило се нешто, што они сами нису примећивали, али су здрави око њих видели како су им се страшно савијени удови почели исправљати, кашљања су престала ... Роптање и јауци су утихнули...

Како је величанствено звучао побожни молитвени глас Оца Јована и испрекидани глас случајног преводиоца.

Отац Јован је, благословивши све пацијенте, напустио брод и, послушавши савет лекара, провео време које су они одредили у карантину, у поморској болници.

 Као што су касније потврдиле поморске и државне власти у Кронштату, није било ниједног случаја смрти од колере на пароброду „Густав Адолф“ током његовог боравка у луци.

Овим нас Кронштатски пастир учи примеру снажне и храбре вере у испуњавању свештеничке дужности. Он је схватио сву опасност од посете броду (јер је после тога отишао у карантин у морској болници), али је ипак испунио своју дужност, сведочећи иновернима Истину Православља.

Ово чудо драгог Баћушке укрепљује све верне и током садашње пандемије.